aplikativni programi

APLIKATIVNI APLIKATIVNI PROGRAMIPROGRAMI

PROGRAMI ZA OBRADU TEKSTA

Programi za obradu teksta služe za:1. unošenje teksta u računar2. modifikaciju unetog teksta3. oblikovanje teksta za štampanje


Unošenje teksta je početno smišljanje i ukucavanje dokumenta.

Modifikacija ili editovanje je svako menjanje sadržaja dokumenta.

Oblikovanje ili formatiranje je priprema dokumenta da lepo izgleda kad bude odštampan


Bitna osobina obrade teksta jeste razdvajanje pisanja dokumenta od njegovog ispisivanja na papir.

Koristeći program za obradu teksta, istovremeno sa pisanjem teksta mogu se popravljati greške, menjati unet tekst dopisivanjem i/ili izbacivanjem pojedinih delova i dr.


Nekada su se programi za pisanje teksta delili na:

* editore * procesore teksta * formatere teksta


Editori su programi koji omogućavaju unošenje, ispravljanje, čuvanje i štampanje teksta.

Oni su obično deo operativnog sistema, ali ima i editora koga su napisali i korisnici.


Za procesore teksta su se smatrali programi koji su imali veće mogućnosti od editora jer su omogućavali i složenije operacije s tekstom.

Ovi programi su korišćeni za unošenje teksta namenjenog za štampanje.


Unet tekst se dodatno oblikovao i pripremao za štampu formaterom teksta, nekim od programa za oblikovanje.


Uz mnoge programe za obradu teksta, koji su trenutno na tržištu, vodećim se smatra program Microsoft Word, koji radi pod operativnim sistemom Windows.

Linija manija

Naslovna linija

Radna površina

Linija manija

Alatke

lenjiriKlizači

Statusna linija

Program za rad sa tabelama

Programi za rad sa tabelama imaju na ekranu prikazane tabela, podeljene na vrste i kolone, koje služe za prikazivanje i obradu poslovnih podataka.


Okruženje u kom se odvija rad programa čine: * radne tabele za unošenje, računanje i

analizu podataka, * grafikoni (charts) za grafičko

predstavljanje podataka, * baze podataka (data bases) za obradu velkog

broja informacija, * posebne mogućnosti za formatizovanje, grafiku i kreiranje štampanih i trenutnih (on-line) izveštaja.


Radne tabele se sastoje od ćelija (cells) u koje se unose podaci, koji mogu biti izvorni i izvedeni.

Izvorni podaci se unose u ćeliju direktno, dok se izvedeni formiraju u ćeliji pomoću formula u kojima se pozivaju izvorni ili drugi izvedeni podaci.

Podaci u tabeli mogu se predstaviti grafikonima raznih oblika (linijama, histogramima, krugovima, pitama, itd


Promena jednog podatka dovodi do automatske promene svih izvedenih podataka u tabeli i na grafikonima u skladu s ovom izmenom.

Ipak, ovi programi nisu namenjeni za upravljanje bazama podataka i ne treba zloupotrebljavati ove mogućnosti i koristiti ih za to.

Budući da su namenjeni za poslovne primene, ovi programi na osnovu tabela i baza podataka imaju i mogućnosti za brzo kreiranje različitih sumarnih izveštaja i grafikona, namenjenim rukovodećim strukturama u firmama.

Programi za rad sa bazama podataka

Programi za upravljanje bazama podataka koriste se za manipulaciju velikim brojem podataka. Svaki logički povezani skup čini bazu podataka.

Za upravljanje podacima koristi se programski sistem DBMS - Data Base Management System (SUBP - Sistem za Upravljanje Bazama Podataka).


Sistem za upravljanje bazama podataka treba da obezbedi osnovne funkcije:

* Kreiranje baze podataka* Ponovni pristup podacima

* Modifikaciju podataka * Sortiranje podataka * Kontrola pristupa podacima

* Formiranje izveštaja


• Kreiranje baze podataka obuhvata unošenje i zapisivanje podataka na nosiocu informacija (disk, disketa, traka)

• Ponovni pristup podacima jeste postupak koji se sastoji od određivanja mesta, odnosno nalaženja podataka na nosiocu informacija, formatiranja podataka i određivanja traženog podataka među podacima koji su na raspolaganju. Podaci uskladišteni na nosiocu informacija ne moraju biti u obliku koji je pogodan za neposredno korišćenje, već može biti potrebno dodatno formatiranje podataka, a ponekad i preuređenje u drugi redosled.


• Modifikacija ili ažuriranje baze podataka podrazumeva dodavanje novih podataka u bazu, uklanjanje podataka iz baze i izmene na podacima u bazi.

• Sortiranje baze podataka znači uređivanje podataka u bazi po redosledu zadatom nekim kriterijumom.


• Kontrola pristupa podacima je unutrašnje regulisanje toka postupka upravljanja podacima. Ona utvrđuje da li neki korisnik može da pristupi podacima i da ih menja, kao i postupak kada više korisika pristupa istom podatku.

• Primenjujući različite kriterijume, na osnovu podataka u bazi mogu se formirati razni izveštaji. Oni mogu da se prikažu na ekranu ili da se odštampaju na papiru.

Programi za obradu crteža

• Primenjuju se za obradu crteža u račinaru na vektorski način (draw programi). Neki programi su više namenjeni dizajnu, a neki su namenjeni tehničkom crtanju.


• Bez obzira kojoj grupi pripadaju, svi programi za crtanje imaju veliki broj sličnih naredbi koje mogu da se podele u sledeće grupe:

* naredbe za crtanje osnovnih grafičkih objekata

* naredbe za manipulisanje objekata * naredbe za transformacije objekata * naredbe za globalni pregled slike * naredbe za korišćenje teksta * naredbe za dimenzionisanje


• Naredbe za crtanje osnovnih grafičkih objekata uključuju naredbe za crtanje duži i izlomljenih linija ctanje slobodnom rukom, crtanje kvadrata i pravougaonika, crtanje kruga ili elipse, ...


• Naredbe za manipulaciju objekatima uključuju naredbe za označavanje, premeštanje, brisanje, kopiranje i rotaciju objekata, popunjavanje zatvorene konture bojom ili šrafurom, grupisanje više objekata u jedan ili razdruživanje grupe u pojedinačne objekte. Pre izvodjenja bilo koje naredbe za manipulaciju ili transformaciju objekata, objekat nad kojim se izvodi naredba mora biti označen korišćenjem naredbe za označavanje.


• S obzirom na to da je ekran monitora najčešće mnogo manji od crteža koji se crta pomoću računara, potrebno je pojedine delove crteža uveličati za vreme crtanja, a povremeno ceo crtež umanjiti da bi se dobio pregled slike.

• Zbog toga u svim programima za crtanje postoje naredbe za globalni pregled slike uz pomoć kojih pojedini delovi crteža mogu da se uvećaju ili umanje.


• Naredbe za korišćenje teksta koriste se kod programa namenjenih za tehničko crtanje za opis crteža. Ovi programi imaju samo najosnovnije mogućnosti koje zadovoljavaju potrebe programa. Kod programa koji su više namenjeni dizajnu ove naredbe su bogatije i uključuju obični i ukrasni tekst, biblioteke slika i simbola, kao i naredbe za manipulaciju tekstom, koje se koriste na sličan način kao kod procesora teksta.


• Naredbe za kotiranje koriste se za označavanje dimenzija na tehničkim crtežima.

• Programi više namenjeni dizajnu imaju samo osnovne mogućnosti za kotiranje, dok je kod programa namenjenih tehničkom crtanju repertoar ovih naredbi znatno bogatiji.

Programi za animaciju Programi za animaciju omogućavaju

stvaranje pokretnih slika, filmskih sekvenci i sl., kombinovanjem raznih tehnika, vizuelnih i zvučnih efekta kao što su npr: crteži, slike, filmovi, zvuk, ...

Ovi programi se koriste i u dizajnu, projektovanju, za pravljenje reklamnih spotova i mnoge druge primene...

Programi za obradu zvuka

Ovi programi se primenjuju za obradu zvučnih zapisa na sličan način kao što se procesori teksta primenjuju za obradu teksta.

Ovi programi omogućavaju komponovanje tj. početno stvaranje muzičkih dela, unošenje u računar postojećih dela (zadavanjem nota, sviranjem na klavijaturama putem audio-ulaza itd.), kao i različite naknadne obrade unetih zvučnih zapisa tj. njihovu izmenu dodavanjem ili izbacivenjem pojedinih delova, zamenu instrumenata, različite zvučne efekte itd. Široko se primenjuju u muzičkoj industriji.

Programi za proračune u nauci i tehnici

Programi za proračune u nauci i tehnici se primenjuju u različitim naučno-tehničkim proračunima - statičkim i dinamičkim proračunima u građevinstvu i mašinskoj industriji (posebno automobilskoj), zatim u kontroli proizvodnje i u inženjerstvu.

Namenjeni su užem krugu korisnika, za oblast za koju je program predviđen.

Igrice Posebnu veliku grupu aplikativnih

programa čine igre, koje predstavljaju znatan deo industrije softvera. Namenjene su najrazličitijim uzrastima, od najmađe dece do odraslih.

Igrice koje se danas najviše igraju su: counter-strike, fifa, splinter sell, hitman, sims, barbie, ...

Virusi Jedan od najvećih problema u korišćenju

personalnih računara predstavljaju virusi. Virus je mali program uskladišten na neki

medijum (disk, disketa, CD, itd.) samostalno ili uključen u neku datoteku (trojanski konj) koji je kreiran gotovo isključivo sa namerom da što većem broju korisnika naprave što veću štetu. Kada se takav program ili datoteka unesu u memoriju, virus može neprimerno da se priključi i drugim datotekama ili programima u memoriji ili da se uskladište i na neki drugi medijum.

VirusiOd kreatora virusa zavisi šta će se

desiti: *virus može odmah da počne pa pravi

probleme *može da broji specifične događaje (npr. koliko puta se kopirao) i posle toga da pričini štetu * može da očitava vreme na računaru i prouzrukuje štetu određenog datuma * može da se reprodukuje i onda pričini štetu

VirusiVirusi mogu da inficiraju druge

programe i datoteke i da se tako šire. Jednom unet u računar, obično se teško uklanja.

Za uklanjanje i otkrivanje virusa postoje mnogi antivirus programi.

Oni mogu da se uključuju prema potrebi i da vrše proveru nekog medija ili da budu stalno aktivni kada je računar uključen, kao štit koji će odmah reagovati na pojavu virusa.

VirusiDa bi se zaštitili od virusa, korisnici treba da:

• redovno dopunjavaju antivirus-programe, • svaki put prilikom razmene datoteka sa drugim

korsnicima provare da li su one zaražene, • izbegavaju preuzimanje datoteka s nepoznatih

mesta na mreži, • izbegavaju razmenu datoteka s nepoznatim

korisnicima • ne otvaraju elektronsku poštu s datotekama u

prilogu koju su dobili od nepoznatih korisnika, • nabavljaju programe legalnim putem.

Virusi

aplikativni programi

Education