apatinska pivara

7/26/2019 Apatinska pivara

1/33

APATINSKA PIVARA APATIN - Inbev

Dnevnik radaPeriod: 08.08 19.08 2005

Aa!in" 08.08 19.08 2005. #odine

2


2/33

Ponede$%ak 18. 0& 2005.#odine

3


3/33

U Apatinskoj pivari sam primljen sa posebnom paznjom i brigom ceneci daje vec na samom mom prvom kontaktu sve drugacije nego sto sam ocekivao.Moj prijem se odvijao u kadrovskoj sluzbi gde sam obavesten o pravilima

ponasanja u preduzecu, odnosno gde sam upucen u radno vreme, odnosno gde jedefinisan moj terminski plan po oblastima koje treba da upoznam. Apatinska

pivara je sada clan korporacije Inbev, trenutno je to vodeca pivara u svetu isamim tim moj boravak u takvom preduzecu je dobio na znacaju.

Upoznavanje se postupkom prijema novih kadrova sam upoznavao uektoru !pstih i kadrovskih poslova. "rakticno traznja za kadrovima jeneprestana i kandidati se stalno javljaju, dolaze na intervije. luzba neprekidno

prima predloge odnosno biografije potencijalnih radnika.U delokrugu sluzbe je prakticno i prestanak rada radnika, odnosno

izdavanje resenja o godisnjim odmorima, kao i unos maticnih podataka.U okvurutog sektora nalaze se i "ravna sluzba koja ima veoma razlicite zadatke, kao na

primer zastupanje preduzeca, zastita interesa u slucaju sporova, odnosno

definisanje ugovora sa drugim licima i sl.#oraveci u ovom sektoru ja sam dosao do opstih podataka o preduzeci i to$

'R() *AP(S+,NI

#roj zaposlenih radnika je promenjiv i kre%e se do oko &&'' radnika od(ega je )*' stalnih i oko 2*' sezonskih radnika

+


4/33

!orak" 19.0& 2005. #odine

1. (P/TI P(DAI ( PR,D*,

1.1 Taan na3iv red3e4a:A A"A-I/A "I0A1A A"A-I1.2. Ti v$a6ni7!va:

Akcionarsko drutvo1.. Sedi7!e" adre6a:

Apatin-rg !sloboenja broj *2*24' Apatinrbija i 5rna 6oraTe$eon6ki bro% en!ra$e:

'2*78)3 9 &&&

1.;. Di6!rib4!ivni en!ri-adre6a:

5 A"A ovi ad, :osifa "an(i%a + 5 A"A Inija, /ralja "etra & 5 A"A enta, :./rsti%a + 5 A"A /ula, M.-ita 2'+

5 A"A #. -opola, Industrijska &+ 5 A"A Mladenovac, 0.0lahovi%a 2+ 5 A"A abac, /ajmacalanska 22 5 A"A !d;aci, omboraska bb 5 A"A 5acak, M.Mandica ## 5 A"A


5/33

KRATAK IST(RI)AT RA*V()A AD APATINSK, PIVAR,APATIN SA P(S,'NI< (SVRT(< NA RA*V() KAPAIT,TA IT,N(+(=I), I KR,TAN), TR>I/N(= ?,/A

Apatinska pivara Apatin, preduze%e za proizvodnju piva, bezalkoholnihpi%a, slada i sto(ne hrane spada medju najstarije pivare u :ugoslaviji. !sniva(pivare je 5arska komora iz #e(a. okumenti o izgradnji Apatinske pivarepronaeni su i (uvaju se u #e(koj arhivi.

!snovana je &8*4 godine =mada postoje pisani podaci da se pivo u Apatinupravilo jos oko &8'' godine>, kao preduze%e zanatskog tipa prelaskom prostekapitalisti(ke kooperacije zasnovane na ru(nom radu i manufakturnimradionicama, a zatim prelaskom na mainsku proizvodnju Apatinska pivara

prerasta u industrijsko preduze%e.!d &8)' godine pivaru su dr;ali u zakupu pojedini veleposednici da bi

&)8?. godine presla u akcionarsko drutvo. &?3* zbog zastarele opreme

proizvodnja je prekinuta jer se nije pronalazio ekonomski interes, ali &?+*nastavlja sa radom i vec u toj godini u drustvenoj svojini 4'9ak radnika sazate(enom opremom iz &?3* proizvedi &3.*'' hektolitara piva to je

predstavljalo vrhunac za tadanji nivo razvoja tehnike."eriod od &?4'.godine do &?44.godine moze se nazvati prelaznim

periodom u razvoju. aglasno propisima svojinske transformacije dana28.'4.&??& godine Apatinska pivara je registrovana kao Akcionarsko drutvo sa

potpunom odgovorno%u.anas je Apatinska pivara Apatin privatizovana i proces transformacije je

otvoren, tako da je na aukcijama od 2?.'+ 2''2.godine deo oko +@ prodat kupcupod imenom Maple chaseB, a dr;avni deo kapitala je kupila belgijska pivaraInterbreCB, to zna(i da oko &3@ pripada stranim vlasnicima, a ostalo jo uvekdr;e sitni akconari, do donanjeg dana ?)@ akcija preduze%a otkupila jekompanija InterbreCB.

"ivara se izborila za status jedne od najve%ih balkanskih pivara, saproizvodnjom piva, koja je prela granicu od 3.'''.''' hl, kao i proizvodnjomsokova od 3''.''' hl. /roz proteklo vreme pivara je nailazila na teko%e izrazli(itih razloga, koje je prevazilazila i uspevala da opstane. /valitetom

proizvoda koji je postajan i adekvatnom cenom odr;ava se na visokom mestu

proizvoa(a piva. "otvrda za kvalitet i uspenost svakako su i ocene potroa(a,odnosno nagrade i priznanja kako doma%a, a pogotovu inostrana poslednjihgodina veoma u(estala.

Sreda 20.0& 2005.#odine

4


6/33

a bih da pratim i sagledavam finansijske tokove, odnosno kretanjeulaganja i troskova, pristupio sam detaljnjom upoznavanju procesa proizvodnje,sa potrebnim elementima za proizvodnju odnosno inputima, osnovnih sirovina irepromaterijala i dokumentaciju koja se javlja u tim tokovima. 9 proizvodnja bezalkoholnih pi%a9 prodaja i nabavka piva, alkoholnih i bezalkohonlih pi%a, soda

voda, mineralnih voda i drugih ambala;iranih proizvoda9 obavljanje ugostiteljskih usluga

9 transport sirovina, ambala;e, materijala i gotovih proizvoda

8


7/33

9 vrenje usluga metalske i elektro struke9 prodaja nus proizvoda i otpadnog materijala

=klice, trebera, ugljen dioksida, kvasca i dr...>

P I V (

!snovni proizvod je pivo, po cemu je preduzece prepoznatljivo naukupnom trzistu u rbiji i 5rnoj 6ori, ali i u nekim od bivsih republika ,1epublika Ervatska, 1epublika #osna i Eercegovina. :elen B pivo je brend kojise izborio za svoju vodecu ulogu medju svim proizvodima, ali takodje i "ilsFightB. a bi se izaslo u susret potrosacima i u skladu sa novim trendovima natrzistu, koja se odnose na pakovanje, odnosno i na samu ambalazu Apatinska

pivara je u ovoj godini pristupila procesu zamene ambalaze, staklo ',*l za novioblik, ali takodje zamenjene su i nosiljke, gde se sada u upotrebi nalaze novioblici, prakticnija, cvrsca, elegantnija, ali i zasticenija sa znakom, odnosno bojom

tako da nije moguce otudjivanje ambalaze.-a odluka dugorocno posmatrano moze da donese znacajne ustede, ali i iveci stepen iskoristenosti utovarnog prostora u dostavnim vozilima.

am marketinski efekata je nemerljiv, jer vizuelno kod potrasaca ostavljaupecatljiv utisak.

"rema tome u ovom trenutku egzistiraju sledeca pakovanja po bocama,nosiljkama ili kartonima.

&. G:elenG pivo u$

Hlasama '.* i '.33 litara takloHlasama ',4*, 2,'' i 2,*'l "lasticna ambalaza "D-#uradima od *' litara Metalna ambalaza#uradima od 3' litara Metalna ambalaza

2. G"ils FightG pivo u$

3. #eck 's pivo u$

flasama '.33 litara takloflasam ',* litara "lasticna ambalaza "D-

limenkama od '.33 i '.* litara Fimenka 9 metal

)


8/33

Pe!ak" 22.0& 2005.#odine' , * A + K ( ( + N A P I A

&. GApa colaG u$

9 flaama & i ',2* l9 limenkama od ',33 l

9 pet pakovanje 2,'' l 9 pet pakovanje ',*'l

9 pet pakovanje sport ',*'l

2. GApa narandzaG sok u$ 9 flasama & litre

9 limenkama od '.33 litara 9 pet pakovanje 2,'' l

9 pet pakovanje ',*'l9 pet pakovanje sport ',*'l

3. GAlpinaG sok u$

9 flasama & litre9 limenkama od '.33 litara



+. GApa egzotikG sok od tropskog voca u$ 9 flasama & litre

9 pet pakovanje 2,'' l


*. GApa tonikG sok u$ 9 flasama & litre

9 pet pakovanje 2,'' l

9 pet pakovanje ',*'l

flasama '.33 litara takloflasam ',* litara taklo

?


9/33


4. Goda vodaG u$ 9 flasama & litre


8. GFedeni (ajG sa ukusom breskve u$ 9 limenkama od '.33 litara 9 pet pakovanje 2,'' l


P ( + P R ( I * V ( D I I N S P R ( I * V ( D I

&. lad2. "ivarski treber3. uvi pivarski kvasac+. Ugljen dioksid =5!2> u (elicnim bocama

Ponede$%ak" 25.0& 2005.#odine

(SN(VNI PRAVI RA*V()A PR,D*,A

ugogodisnje ulaganje u tehnoloski razvoj dovela su do stalnog porastaproizvodnje piva koje je uz standardan kvalitet osvajala nova trzista tako dadanas "ivara pored svojih &2 stovarista =koja vre distribuciju robe, ima i veliki

broj direktnih kupaca gotovo na podru(ju cele rbije. 0eoma dobri rezultati poobimu proizvodnje u poslednjih nekoliko godina uz vrhunski kvalitet proizvodadoveli su "ivaru na visoko mesto po veli(ini i uspeosti poslovanja, ne samo usvojoj grani, vec i na nivou privrede u 1: kao celini, tako da je A"A po veli(ininajve%a u 1: meu pivarama, a po uspenosti poslovanja spada medju *najve%ih u 1:, privrednih subjekata.

"roteklih godina pivara je veliku pa;nju poklanjala osavremenivanjucelokupnog proizvodnog programa, standardnom kvalitetu proizvoda na osnovukojeg je ste(eno poverenje velikog broja potroaca (iji se krug i dalje iri i nadoma%em i na svetskom tr;itu. ovim proizvodnim linijama, tehnologijom iopremom iz zapadnoevropskih zemalja, A"A se uzdi;e iznad svih doma%ihkonkurenata, a kvalietet se pribli;ava vode%im svetskim pivarama.

&'


10/33

ve ove tendencije imaju za cilj daljni razvoj i uspenu borbu sakonkurencijom. Maksimalnim stepenom radne discipline i ve% utvrenom

politikom i ponaanjem A"A podi;e poslovanje odnosno prodaju na vii nivo.!d trenutka kada postaje clanica korporacije InterbreC osete se novi

zaokreti u nastupu na trzistu, odnosno u koncepciji prodaje. Akcenat se stavlja nafunkciju prodaje kao primarnu, odnosno podrzanu marketing uticajem.

5ilj je sto blize pristupiti potrosacu, odnosno u primetno naglasenojmarketinskoj utakmici privuci paznju potrosaca, a onda predstoji tezi deo posla ato je zadrzati kupca.

U proteklih 3'9ak godina dobitnik je mnogobrojnih doma%ih imeunarodnih priznanja, diploma i medalja za kvalitet$

9 0isoko priznanje "ovelje "rivredne /omore :ugoslavije9


11/33

!orak" 2.0& 2005. #odine

(SN(V, P(S+(VN, P(+ITIK, AD APATINSKAPIVARA APATIN PR(I*V(DN)I I R,A+I*AI)I

R('A I S+=Autina poslovne politike Apatinske pivare jeste konstantno odr;avanje

kvaliteta proizvoda na svetskom nivou i briga o potroa(ima. !ptimalnaproizvodnja i kvalitet predstavljaju najbolji preduslov za ja(anje konkurentskesnage na tr;itu.

A"A najvie pa;nje posve%uje visokom kvalitetu proizvoda jer smatra da topredstavlja faktor broj jedan za proboj na tr;itu. Iz tih razloga je i oprema zaproizvoidnju piva svetska. "rimenjuju se nerajuci materijali koji apsolutno

garantuju stalnost i postojanost kvaliteta i kapacitet za odle;avanje piva udovoljnom vremenskom periodu, a pogonima upravljaju procesni racunari.Magacini su veoma uredni i pristupa(ni. U centralnom magacinu uvek

mora biti optimalan obim zaliha jer ni u jednom trenutku ne sme da doe dosituacije da nema lagera gotovih proizvoda, to predstavlja poseban problem jertra;nja je uvek iznad ponude, bar tako je trenutno.

irovinsku osnovu predstavljaju je(am i hmelj (ije se sorte prate iodabiraju, blagovremeno se ugovaraju kolicine, odreuju uslovi skladitenja, a

prisutno je i ue%e u kreditiranju proizvoa(a."oto sopstvenom proizvodnjom slada ne mo;e podmiriti svoje potrebe,

pivara sklapa ugovore sa drugim sladarama. Ugovori moraju biti jasni i morajupostovati ugovorne klauzule, sklapaju se korektno sa svim partnerima jer sepoverenjem dolazi do kvalitetnijih dobavlja(a. "roces proizvodnje je neprekidan,radi se u smenama, pogoni su pokriveni 2+ (asa.

A"A preduzima i mere stalnog usavrvanj kadrova s ciljem poboljanjakadrovske strukture u proizvodnim jedinicama kao i mere stalnog odreivanja

puteva i metoda sto efikasnijeg kori%enja proizvodne opreme. "ored toga pivaranastavlja sa daljnim investicionim ulaganjima osavremenjivanjem i proirivanjem

proizvodnih kapaciteta. 5elokupna proizvodnja je kompjuterizovana, a faktor

rizika gotovo sveden na minimum.

"oslovi realizacije robe se obavljaju kroz obostrano obavezeuju%e ugovorei na osnovu njih se vri planiranje za narednu godinu. lu;ba marketinga obavlja

poslove predstavljanja proizvoda putem poznatih medija, prezentacija nasajmovima, bilbordnim panoima, propagandnih materijala. Mada vec postoji

prepoznatljiv stil boja vozila predstampane cirade...

&2


12/33

ivo poslovne saradnje sa kupcima je na posebnom nivou. /upci seunapred obavetavaju o nastalim promenama i predstojecim dogaajima. UApatinskoj pivari kupac i odnosi sa njima je na prvom mestu.

Sreda" 2&.0& 2005. #odine

I S,KT(R PR(I*V(DN), PIVA I S+ADA

D i r e k ! o r 6 e k ! o r a

!: &'' "roizvodnja piva, slada i nus proizvoda!: &'& -ehnicki poslovi =sluzba>!: &'2 "oslovi tehnologije i kontrole proizvoda

!: &'3 !delenje M1- i automatike

Ia P(=(N PR(I*V(DN), ',*A+K((+NI PIA

!: &&' "roizvodnja i ambalaziranje bezalkoholnih pica!: &&& !drzavanje masina i uredjaja

III S,KT(R PR(DA),


!: 2'' !delenje eJpedicije i transporta!: 2'& luzba analize i istrazivanja!: 2'2 tovariste!: 2'3 !delenje maloprodajne mreze

IV S,KT(R NA'AVK, I V(*A


!: 2&' !delenje nabavke i uvoza

!: 2&& Magacin sirovine i materijala

V S,KT(R RA*V()A I ,K(N(


13/33

!: 3'' !delenje za poslove razvoja i unapreenje poslovanja!: 3'& !delenje za poslove plana i analize

e!vr!ak" 28.0& 2005. #odine

VI S,KT(R *A BINANSI)SK(-RA?N(V(DSTV,N, P(S+(V,D i r e k ! o r 6 e k ! o r a

!: 3&' !delenje ra(unovodstva!: 3&& I-7I !delenje

VII S,KT(R KADR(SKI I (PSTI P(S+(VA


!: 32' !delenje opstih i kadrovskih poslova!: 32& !delenje za opte i pravne poslove!: 322 lu;ba drutvene ishrane!: 323 lu;ba obezbeenja

&+


14/33

;. /,


15/33

&*


16/33


17/33

S,KT(R PR(DA),

Ponede$%ak" 01.08 2005.#odineApatinska pivara Apatin danas egzistira kao akcionarsko drutvo.jeno

poslovanje je organizovano u okviru sedam celina , tj. sektora.Meu njima se nalazii sektor prodaje koji zauzima najzna(ajne mesto u okviru preduzeca.

Moze slobodno da se kaze da je prodaja i njena organizacija najbitnijisegment, koji je zaduzen za stvaranje prihoda.

&K>. !rganizaciona struktura Apatinske pivare

SKUPTINA

UPRAVNI ODBOR

GENERALNI DIREKTOR

PR(I*V(DN EKONOMIJA I

SEKTORPROIZVODNJEPIVA I SLADA

SEKTOR

PROIZVODNJEBEZALKOHOLNIH

PIA

S,KT(RPR(DA),

SEKTOR NABAVKE I

UVOZA

SEKTOR RAZVOJAI

EKONOMIJE

SEKTOR ZA

FINANSIJSKO1ALU!0!."!F!0D

SEKTORKADROVSKIH I

OPTIH POSLOVA


18/33

"oslovanje je u okviru sektora prodaje organizovano i putem slu;bi , odnosnoodelenja , tako da ema rukovoenja i poslovanja ovog sektora ima slede%u formu $

Iz prethodno prikazane eme se vidi koliko je sektor prodaje jedankompleksan sistem.!n u sebi obuhvata irok spektar poslova $ od sklapanja ugovorasa kupcima , pra%enja njihovog rada i njihovih potreba , pra%enja rada stovarita ,

pra%enja naplate potra;ivanja i povrata ambala;e preko organizovanja otpremeproizvoda , samog transporta dela istih , voenja poslovanja maloprodajne mre;e ,

S,KT(R PR(DA),

I1D/-!1 "1!A:D

EF PRODAJE

STRU NI SARADNIK U

REFERENT PRODAJE NADOMAEM I INO

REFERENT ZA REKLAMUI PROPAGANDU

KORESPODENT-ADMINISTRATOR

ODELENJEEKSPEDICIJE

ITRANSPORTA

SLUBAANALIZE I

ISTRAIVANJATRITA

STOVARITA ODELENJEMALOPRODAJNE

MREE

&)


19/33


20/33

Apatinska pivara raspola;e mre;om stovarita i maloprodajnom

mre;om.voja stovarita "ivara ima u slede%im gradovima$

&.enta

2.#a(ka -opola

3./ula

+.0rbas

*.!d;aci

4.ovi ad

8.Inija

).abac

?.Mladenovac

&'.


21/33

irektni kupci se poslednjih godina pojavljuju kao sve zna(ajniji faktor urealizaciji proizvoda "ivare.ok se pre &* godina &&,& @ realizacije piva i +,2 @realizacije osve;avaju%ih bezalkoholnih pi%a vrilo putem direktnih kupaca , u 2''29goj godini su direktni kupci u(estvovali sa *8,8 @ u realizaciji piva , i 2),+ @ urealizaciji osve;avaju%ih bezalkoholnih pi%a.Ako se pored toga uzme u obzir da je udatom periodu kapacitet "ivare , odnosno obim ukupne realizacije piva uve%an zagotovo 3 puta , to nam najbolje ukazuje na zna(aj koji direktni kupci "ivare danasimaju.

/retanje i obim realizacije se najbolje mo;e videti iz tabele prikazane ispod.

U okviru sektora prodaje isti(e se izvozni deo koji iz godine u godinu bele;i svebolje rezultate.U 2''2.9goj godini na inostrana tr;ita izvezeno je &+2.&2* hl piva i*?2 hl soka.-o (ini 4 @ ukupne realizacije piva i &,2 @ ukupne realizacijesoka.truktura izvoza , posmatrano sa stanovita tr;ita na koja je roba bila upu%ena

ima slede%i izgled $

-r;ite

1epublike rpske

-r;ite

1epublike Ervatske

-r;ite

1epublikeMakedonije

)8,& @ &2,4 @ ',3 @

Mre;a maloprodajnih objekata Apatinske pivare je do ?'9tih godina bila veoma

razuena. &?4? godinu mo;emo ozna(iti kao po(etak rada maloprodajne

mre;e.tartovalo se sa &2 objekata , to prodavnica , to bifea.jihov broj je tokomgodina postepeno rastao da bi u jednom trenutku maloprodajna mre;a obuhvatala(ak 2?4 objekata.anas je ona svedena na samo 4 objekata. vi preostali objekti senalaze na teritoriji koju pokriva stovarite abac.

a ovako drasti(no smanjenje broja maloprodajnih objekata pre svega suuticali rat u Ervatskoj , i u #osni i Eercegovini = gde se i nalazio najve%i brojobjekata > , kao i promena u strukturi prodaje gde su se u sve ve%em broju po(eli

javljati direktni kupci./onstantno pove%anje realizacije putem direktne prodaje , kaoi poteko%e koje su se javljale prilikom kontrole i pra%enja poslovanja maloprodajnihobjekata , doveli su do njihovog postepenog gaenja i svoenja na dananji nivo.

!vi objekti su svojevremeno odigrali zna(ajnu ulogu u pokrivanju tr;ita iplasmanu proizvoda Apatinske pivare , ali su nove okolnosti i tr;ina kretanja uticalina smanjenje potrebe za njima.Iako je maloprodajna mre;a drasti(no redukovana ,ukupna realizacija proizvoda bele;i konstantan rast.-o samo ukazuje na ispravnostodluke da se ide na njeno postepeno ukidanje.

2&


22/33

Sreda" .08 2005.#odine

Kre!an%e rea$i3ai%e roi3voda Aa!in6ke ivare-i3raCeno 4 $.

=od. 6!ovari7!a direk!ni k4i @a$oroda%a KPN("I0! !/ "I0! !/ "I0! !/ "I0! !/

198. &12.280 15.10 122.&00 8.0 91.8&0 ;0.90; 8;.980 1&.;0

198&. &2;.0&; 181.510 90.1& &.88 8;.815 ;.92 81;.2;1 189.9

1988. &;.999 195.;2 8;.;8 8.118 80.980 ;.9 819.;& 20.;0

2000. 1.059.5& &9.&19 1.111.512 19.2 8.;; 1.20& 2.1&1.085 99.;2

2001. 1.0&.&8; ;8.99 1.188.09 1;.52 1.5;5 ;8 2.225.8;1 .5012002. 999.& 5.2 1.1.90& 1;.012 2.98 ;80 2.1.2;; ;9.2&5

/retanje broja maloprodajnih objekata , na kraju obuhva%enih poslovnihgodina , imalo je slede%u dinamiku $

198. 2*8 objekata = 2&3 prodavnica , ++ bifea > 198&. 28& objekata = 224 prodavnica , +* bifea > 1988. 2)2 objekata = 2+3 prodavnica , 3? bifea >

2000. 8 objekata = 8 prodavnica , ' bifea >2001. 8 objekata= 8 prodavnica , ' bifea > 2002. 4 objekata = 4 prodavnica , ' bifea > .

(SN(VNA D(K9 fotokopiju reenja o upisu u sudski registar9 fotokopiju kartona deponovanih potpisa.

22


23/33

/od sklapanja Ugovora u narednim godinama , jednom dostavljena , ova dokumentanije potrebno ponovo podnositi.

"ored njih , prilikom zaklju(ivanja svakog kupoprodajnog ugovora , /upacdostavlja i kvartalnu izjavu obrazac "I &.jome se regulie pla%anje poreza na

promet za preuzete koli(ine osve;avaju%ih bezalkoholnih pi%a .

/ao prate%a dokumenta kupoprodajnog ugovora opciono se pojavljuju iAnek6 1i Anek6 2.

Anek6o@ 1se reguliu kreditni uslovi koje "rodavac odobrava /upcu , tj.njime se utvruju rokovi odlo;enog pla%anja , kao i prava i obaveze , kako /upca ,tako i "rodavca.

"rilikom zaklju(ivanja Aneksa & datog kupoprodajnog ugovora /upac je uobavezi da dostavi neka od predvienih dokumenata obezbeenja pla%anja.-o je

naj(e%e bankar6ka #arani%a be346$ovno $a!iva na rvi o3iv.

"ored nje /upac mo;e obezbediti urednost pla%anja i avaliranom menicom ,garancijom solventnog privrednog subjekta ili solo menicom bez protesta.

Anek6o@ 2 datog /upoprodajnog ugovora definie se bonitet koji "rodavacdaje /upcu za preuzete koli(ine osve;avaju%ih bezalkoholnih pi%a.jime se utvrujevisina rabata koji se odobrava /upcu za navedene proizvode.

1abat se odreuje u procentualnom iznosu na neto cenu = bez trokovaprevoza > , a odobrava se na fakturi.

Ukoliko "rodavac odobri /upcu lom , to se takoe nazna(ava ovimAneksom.Fom se odobrava u procentualnom iznosu na preuzete koli(ine , kako pivatako i osve;avaju%ih bezalkoholnih pi%a.

e!vr!ak" ;.05 2005. #odine

!snovna dokumenta koja prate svaku isporuku robe su$

1. o!re@nia2. ak!4ra Era4nF.

a otpremnici , koja prati svako vozilo , vodi se evidencija isporu(enih proizvodapo vrsti i po koli(ini , kao i evidencija vra%ene i izdate ambala;e.

23


24/33

!tpremnica se pravi u pet primeraka $

9 prvi primerak ide kupcu uz robu

9 drugi se prilikom izlaska vozila iz firme ostavlja na portirnici da bikasnije bio upu%en u komercijalu , odnosno ra(unovodstvo

9 tre%i primerak ide ambala;eru

9 (etvrti se alje kupcu uz fakturu

9 peti primerak ostaje u bloku.

akon isporuke robe , a na osnovu otpremnice , vri se fakturisanje. Haktura =ra(un>se zatim potom alje kupcu i to zajedno sa (etvrtim primerkom otpremnice.

"rilikom izvoza robe van teritorije 1: svaku isporuku robe prate i devizni ra(unrobe = isporu(ene koli(ine robe po vrsti , koli(ini i vrednosno>, kao i devizni ra(unambala;e.

.

Pe!ak" 05.08 2005. #odineTRANSP(RTNA S+*'A

U svakom preduzecu transportna sluzba ima veoma vaznu ulogu, bilo da seradi o I-D1!M ili DO-D1!M transportu ili transportu gotovih proizvodasirovina informacija, radnika i slicno.

U Apatinskoj pivari unutrasnji transport se obavlja$9 pomo%u viljukara9 kamiona za prevoz gotovih proizvoda9 vozila za direktno snabdevanje kupaca =u stovaristima>

A"A poseduje sopstveni vozni park kao i sluzbu odrzavanja sa sledecimbrojem vozila$ 3* vozila nosivosti preko +' tona, 8 vozila nosivosti preko &'tona, 4' vozila nosivosti preko 2,* tone.

2+


25/33

va velika vozila snabdevaju stovarita sa robom, svakodnevno cirkuliu ivra%aju se sa praznom ambala;om sa terena. Manjim vozilima se razvozi roba odstovarita do objekata sa kojima se ima ugovor i maloprodajne mreze.

"rate%a dokumentacija robe je putni nalog i otpremnica za robu. Izmedjustovarita dokumentacija ide vozilima, komunikacija je potanskim putem odnosnotelefonom, faksom i putem interneta.

U proteklih nekoliko godina tezi se proirivanju voznog parka.NDH !DFD:A organizuje i kordinira poslove ekspedicije transporta robe

sopstvenim i tuim prevoznim sredstvima, vri kontrolu rada transporta, planira,organizuje i ugovara prevoz robe, koordinira rad sa ostalim organizacionim

jednicama u vezi dopreme i otpreme robe, sastavlja plan odr;avanja transportnihsredstava.

1DHD1D- A!#1APA:IE 1D-A0A vodi, organizuje iobezebeuje izvrenje poslova prevoza robe, izdrauje predloge plana za koristenje,odr;avanje i nabavku transportnih sredstava, vodi evidenciju svih motornih i

priklju(nih vozila, obavlja poslove osiguranja i nabavke motornih vozila itd.1DHD1D- AM#AFA'A ANA+I*, I ISTRA>IVAN)A TR>I/TA

Analiza ima za ulogu da poka;e ispravnost ulaganja i ispravnost budu%ihposlovnih poteza, kao i opravdanost budu%ih poslovnih poteza i da uka;e naekstrapolaciju dogaaja, zatim na probijanje trokova konktretnih proizvodaodnosno na mestima nastanka ili suprotno i to je uvek prostor za analizu. lu;baanalize se organizaciono vodi u sektoru razvoja, dok se istra;ivanje vezuje za

prodaju i svodi se na iznala;enje novih metoda nastupa na tr;itu, odnosno pra%enjekonkurencije, na(ina reklamiranja, slua se glas potroa(a tj. vodi se briga onjihovim reakcijama i utisku vezanim za reklamne spotove.

Ponede$%ak 8.08 2005. #odine

IH!1MA5I!I I-DM U "1DU nijeuspevalo pratiti ve% naraslu prizvodnju samim tim i prodaju, nabavku i pogotovuzahtevi finansijskih slu;bi su postajali sve ve%i. elta )'', je bio prvi ra(unar sa5"U, diskovima od &*' M#, a mogao je podr;i oko &' terminala, koji su bili udirektnoj vezi sa centralnim ra(unarom.


26/33

veoma brzo se pokazalo da su diskovi GtesniG, za tadanje obrade. 0e% &??2. godinese prelazi na "5 ra(unare, tada 2)472'Mhz, koji su tada funkcionisali u vezi saserverima, "5 +)4744 Mhz i "5 *)47?' Mhz, ra(unarska mre;a je bila ovell 3.&&, ive% u takvom okru;enju se osetio napredak i poboljanje u oblasti finansija,

pogotovu. U mre;i je funkcionisalo oko 3' radnih stanica. 0e% tada vie nije bilo nitragova od poluautomatskih maina za knji;enje, pisa%ih maina i sl. !perativnisistem je tada bio !."rela;enjem na vie tehnologije organizacija odreenih sektora je morala da semenja i dokumentacija koja je cirkulisala se menjala samim tim se smanjivalo duplounoenje, efikasnost se pove%avala i odreene slu;be su smanjivale broj radnihmesta, racionalizacija je postala ve%a.am razvod ra(unarske mre;e uraen je koaksialnim kablom koji nije trpiovremenske nepogode i samim tim nije bio bezbedan.&???. godine pristupilo se zameni ve% GumornihG "5 2)4, 3)4, +)4, koje je bilo svete;e odr;avati, mre;a nije garantovala brzine protoka, i novi trendovi koji su se

deavali primoravali su da se razmilja, o zameni postoje%e mre;e i opreme.


27/33

vi u(esnici izmeu sebe razmenjuju odreene podatke, u skladu sa ovla%enjima,odnosno imaju pristup preko servera neophodnim podacima.lu;ba I-7I podataka brine o funkcionisanju sistema, radi na inoviranju, ikompletan softver koji je u funkciji je vlasnitvo A A"A.

"oseban osvrt zaslu;uje procesno upravljanje proizvodnjom. U prili(noj merije faktor (ovek u odreenim segmentima sveden na minimum, to zna(i da jestalnost funkcionisanja procesa na veoma visokom nivou, mada se (ovek kaonajbitniji faktor ne sme zanemariti. Upravljanje se svodi na vizuelizaciju procesa gdese prili(no elegantno nadzire funkcionisanje proizvodnog procesa.

Upravo najve%a ulaganja su u sticanje znanja, kroz posete sajmovima,kursevima i sl. ajve%e promene se ipak deavaju u informati(koj tehnologiji isamim tim obuka je neophodna i nu;na.

!orak" 9.08 2005.#odine

Principijelna shema opte geografije APA

Udaljena lokacija 1

Domain

controler

File server Dial-in Mail serverWEB host

Internet

provajder

Lokacija ApatinP!"

#$la

Mladenovac

Mail server

Modem

Modem

Modem

Udaljena lokacija %R

Principijelna shema veza lokacija Apatin

28


28/33


29/33

R('N( KN)I=(V(DSTV(

!delenja robnog knjigovodstva imaju za zadatak da na bazi fakturisanihotpremnica prate stanje kako u magacinima u stovaritima tako i u magacinimagotove robe. "rilikom fakturisanja dolazi do automatskog skidanja istih koli(ina sastanja doti(nog magacina, na bazi otpremnice za robu, s tim da se na robnoj karticievidentira broj odnosnog stovarita, datum, ifra kupca, broj ra(una, brojotpremnice, koli(ina i naravno cena, analiti(ki. 1obna kartica se formira za svakiartikal.

druge strane na kartici se evidentiraju i ulazi gotove robe u magacine, takoda u svakom trenutku je mogu%e imati uvid u dnevna stanja. U odreenim trenucimase vri sravnjenje i kontrola magacina, s tim da se odreeni izlazni izvetaji , kao tosu analiti(ka kartica po artiklu, sinteti(ka, za odreeni vremenski period mogu%i,zatim kroz robnu karticu prolaze i inventari, popisi i sl.

1obno knjigovodstvo se radi za svaki magacin, kako u stovaritu, tako i u

magacinima gotove robe u preduze%u.

e!vr!ak" 11.08 2005. #odine

RA?N(V(DSTV(

podatke, kako o prilivu sredstava, tako i o odlivu, kao i o stanjima na ;iro ra(unima,

kod odreenih banaka, kao i trenutno to se u praksi deava da se konstantno vodira(una o anga;ovanju sredstava sa odreenih ra(una.Ukoliko bi se realizovala koncepcija koja bi definisala na(in i pravila rada

Fikvidatora ulaznih ra(una, samim tim fin.operativa bi postao servis, koji bi imaomaksimalnu a;urnost koja bi podrazumevala i evidentiranje ostalih segmenata

poslovanja, kao na primer, evidencija akceptnih naloga, slanje dopisa7memoranduma7, odgovaranje na zahteve menad;menta.

2?


30/33

akon overenog kompletnog naloga od strane kontrole

"o periodima, po dobavlja(u i sl. U ovom slu(aju o mati(nim podacimadobavlja(a / nebi vodio ra(una. !dgovara za ta(nost unosa.

Pe!ak" 12.08 2005. #odine

S,KT(R NA'AVK,

!deljak koji obezbedjuje funkcionisanje celokupnog proizvodnog sistema,kroz proces nabavljanja potrebnih sirovina i materijala. "o principu minimalnihzaliha, odvijaju se porudzbine, odnosno ceo sektor sadrzi nekoliko segmenata, znaciuvozno, izvozno trziste, zatim obezbedjivanje sirovina, kao i domace trziste zarezervne delove. Ukoliko jedan ovakav sistem nesmetano funkcionise onda sigurnovelike zasluge ima abavni sektor.

U rangu ostalih sektora ima ravnopravan status posmatrano zna(aj ucelekupnom funkcionisanja preduze%a. -aj sektor ima veoma irok dijapazon

poslova, koji ima osnovnu funkciju da obezbeuje svim segmentima normalnofunkcionisanje. a dobavlja(ima se odr;avaju stalni poslovni kontakti, koji imaju zacilj odr;avanje dobrih poslovnih odnosa, kao i kvalitetne usluge.

Apatinska pivara Apatin funkcionie 2+ sata i nijednog trenutka ne sme daostane, kako bez rezervnih delova, a kamoli bez energenata i sirovina.Upravo je to jedan od osnovnih razloga zbog (ega sektor nabavke ne mo;e da ima

podreenu ulogu. a (elu sektora je direktor, a odeljenja su !deljenje nabavke i

3'


31/33

uvoza i Magacin sirovina i materijala. a emi koja predstavlja strukturu odeljenja iradnih mesta, vidi se detaljna organizacija.

Ponede$%ak" 15.08 2005. #odine

en!ra$ni @a#ain 6irovina i @a!eri%$a

Magacin sirovina i materijala raspola;e sa niz rezervnih delova, ucentralizovanom prostoru, koji funkcionie na principu optimalnih zaliha, koji va;iza rezervne delove, odnosno i niz pripadaju%ih pod magacina, koji su locirani ili ukrugu ili van kruga magacinske pivare, npr. u stovaritima. "od magacini rez.delovaza odr;avanje linija nalaze se uz linije za to(enje, uz elektro odr;avanje, uz

bravarsko odr;avanje itd. i sve u slu;bi pravovremenog intervenisanja."oseban oblik magacinskog prostora (ine silosi za je(am i slad, kako u

Apatinu, tako i u okru;enju, /ikinda, La(ak, #a(ka "alanka. 1azlog za to je mali

kapacitet silosa u "ivari, koji je dimenzionisan za proizvodnju 8''''' hl.0eoma interesantna oblast je nabavka je(ma, po na(inu obezbeivanja jer se radi okoli(inama +'9*'''' tona.

a bazi plana za narednu godinu, neophodno je obezbediti osnovnu sirovinu, izbog toga se pristupa ugovaranju jo u teku%oj godini, za sorte ozimog i jarog je(ma,sa utvrenim parametrima, koji su propisani jugoslovenskim standardom.

Mo;e se re%i da "ivara na odreeni na(in kreditira svoje dobavlja(e jeru(estvuje u setvi, odnosno u ubrivu i pod odreenim paritetom to kompenzuje kroz

je(am.abavna slu;ba poru(uje svoje potrebe kako sa doma%eg tr;ita tako i sa

inostranog, jer je proizvodna mainska tehnoligija, mahom uvozna, ali sasvim jenormalno da se veliki deo rezervnih delova obezbeuje i na doma%em tr;itu.

Magacin sirovina i rezervnih delova, raspola;e dokumentacijom roba kojeulaze, tj. vri kvantitativnu i kvalitativnu kontrolu, provareva otpremnice, sadr;ajugovora porud;benice, kao i to vri izdavanje delova i sirovina na bazi trebovanja iradnih naloga. U slu(aju odre;enih razlika u odnosu na dokumentaciju koja pratironu formura se komisijski zapisnik.

Magacini podle;u inventarisanju u odreenim vremenskim periodima,odnosno kako situacija nala;e.

6eneralno posmatrano sektor abavke je izvrni i direktno je po(injenupravnom odboru, u smislu kontrole i realizacije ostvarenog. Moglo bi se re%i da jeprisutno stalno korespondiranje izmeu subjekata unutar i van sektora.

!orak" 1.08 2005.#odine

3&


32/33

Po6e!a S$adari 'aka Pa$anka

Upoznavanje sa prijemom, skladistenjem jecma, odnosno otpremanjem slada zaApatin.

Sreda" 1&.08 2005. #odine

Po6e!a S!ovari6!4 (d3ai

"utovanje teretnim kamionom uz robu, sa otpremnicom istovar, prijem, odnosnoutovar prazne ambalaze i popunjavanje otpremnice.

e!vr!ak" 18.08 2005.#odine

etaljan obilazak lokacije Apatin i razgovor o mojim buducim planovima.

*AK+)?AK

Iz podataka iznesenih u ovom radu se mo;e zaklju(iti da A Apatinska pivaraApatin danas posluje kao jedan izuzetno kompleksan sistem.-o je jedna visoko

produktivna organizacija koju karakterie velik obim proizvodnje i realizacijeproizvoda.

1ealizacija tako velikog obima proizvodnje je omogu%ena pre svega efikasnimsistemom distribucije proizvoda , irokom pokriveno%u tr;ita , i , to je mo;da inajva;nije , pozitivnim imid;om koji brendovi Apatinske pivare imaju na tr;itu.

Ako se uzme u obzir da su to sve aktivnosti koje pokriva sektor prodaje , kao i(injenica da se obim prodaje iz godine u godinu pove%ava i pored sve ja(e doma%e iinostrane konkurencije , mo;e se zaklju(iti koliki je zaista zna(aj ovog sektora.

"rilikom planiranja budu%ih aktivnosti "ivare trebalo bi uzeti u obzir i tendencijukoja je ve% du;e vreme prisutna u razvijenom delu sveta.-o je (injenica da vie nije

problem proizvesti robu , ve% realizovati je na sve zahtevnijem tr;itu.

32


33/33

ektor prodaje %e shodno tome imati sve ve%u ulogu u uspenom poslovanjune samo "ivare , nego i svih ostalih preduze%a.

apatinska pivara

Documents