Februar 2016, Niš

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Master rad

Antimikrobna aktivnost etarskog ulja biljnih vrsta

roda Peucedanum L.

Mentor: Student:

Prof Dr Tatjana Mihajilov-Krstev Ljubica D. Grašić 134

February 2016, Niš

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS

DEPARTMENT OF BIOLOGY WITH ECOLOGY

Master thesis

Antimicrobial activity of etheric oil of plant

species of genus Peucedanum L.

Menthor: Student:

Prof Dr Tatjana Mihajilov-Krstev Ljubica D. Grašić 134

Zahvala

Ovom prilikom želim da se zahvalim svom mentoru prof. dr Tatjani Mihajilov – Krstev

na nesebičnoj pomoći prilikom izbora teme i izrade master rada.

Najveću zahvalnost dugujem svojoj porodici, jer mi je omogućila školovanje i pružila

mi neizmernu podršku.

Takođe, veliko hvala i mojoj drugarici Mileni na poverenju, razumevanju i pruženoj

podršci.

Sadržaj

Sažetak ..................................................................................................................................... 1

Summary .................................................................................................................................. 2

1. Uvod .................................................................................................................................... 3

2. Opšti deo .............................................................................................................................. 4

2.1. Mikroorganizmi ........................................................................................................... 4

2.1.1. Staphylococcus aureus ........................................................................................... 4

2.1.2. Streptococcus pyogenes .......................................................................................... 5

2.1.3. Familija Enterobacteriaceae .................................................................................. 5

Escherichia coli ................................................................................................................ 5

Rod Proteus ...................................................................................................................... 6

Klebsiella pneumoniae ..................................................................................................... 6

2.1.4. Enterococcus faecalis ............................................................................................. 6

2.1.5. Pseudomonas aeruginosa ....................................................................................... 7

2.1.6. Rod Acinetobacter .................................................................................................. 7

2.2. Familija Apiaceae ........................................................................................................ 7

2.3. Rod Peucedanum. ........................................................................................................ 8

2.3.1. Peucedanum officinale L. ....................................................................................... 8

2.3.2. Peucedanum cervaria L. ........................................................................................ 9

2.3.3. Peucedanum oreoselinum L. .................................................................................. 9

2.4. Sekundarni metaboliti biljaka ...................................................................................... 10

2.4.1. Etarska ulja i njihova antimikrobna aktivnost ........................................................ 10

3. Ciljevi istraživanja ............................................................................................................... 12

4. Materijal i metode ................................................................................................................ 13

4.1. Biljni materijal ............................................................................................................. 13

4.2. Dobijanje etarskog ulja ................................................................................................ 13

4.3. Testiranje antimikrobne aktivnosti etarskih ulja biljnih vrsta roda Peucedanum ........ 14

4.3.1. Bakterijske kulture.................................................................................................. 14

4.3.2. Mikrodiluciona metoda .......................................................................................... 14

4.3.3. Statistička obrada podataka .................................................................................... 15

5. Rezultati i diskusija ............................................................................................................. 16

5.1. Hemijski sastav etarskih ulja biljnih vrsta roda Peucedanum ..................................... 16

5.1.1. Hemijski sastav etarskog ulja biljne vrste Peucedanum officinale ........................ 16

5.1.2. Hemijski sastav etarskog ulja biljne vrste Peucedanum cervaria .......................... 16

5.1.3. Hemijski sastav etarskog ulja biljne vrste Peucedanum oreoselinum .................... 17

5.2. Antimikrobna aktivnost etarskih ulja biljnih vrsta roda Peucedanum ......................... 17

6. Zaključak ............................................................................................................................. 20

7. Literatura ............................................................................................................................. 21

Biografija ................................................................................................................................. 23

1

Sažetak

Biljne vrste Peucedanum officinale, P. oreoselinum i P. cervaria su prikupljane tokom

jula i avgusta 2015. godine. Biljni material je sušen u periodu od dve nedelje na sobnoj

temperaturi do konstantne mase. Iz 200 g osušenih i samlevenih nadzemnih delova biljnih

vrsta roda Peucedanum destilovana su etarska ulja, postupkom hidrodestilacije u aparaturi po

Clavenger-u u trajanju od 2,5 h. Antimikrobna aktivnost izolovanih etarskih ulja je ispitivana

mikrodilucionom metodom. Kao test organizmi korišćeni su patogeni bakterijski sojevi iz

grupe Gram (+) i Gram (–) bakterija, kako iz ATCC kolekcije tako i izolati iz rana pacijenata.

Ulje P. officinale je najbolje delovalo protiv sojeva Proteus mirabilis iz brisa rane,

MIC=MBC=52,50 mg/mL, i Streptococcus pyogenes iz brisa rane, MIC/MBC=3,12/210,00

mg/mL. Ulje P. oreoselinum je bilo najaktivnije protiv sojeva Staphylococcus epidermidis iz

brisa rane MIC=MBC=105,87 mg/mL, i Streptococcus pyogenes ATCC 19615,

MIC=MBC=105,87 mg/mL. Protiv istih sojeva je i najbolje delovalo i ulje P. cervaria,

MIC/MBC=13,56/108,50 mg/mL. Ispitivana ulja biljnih vrsta roda Peucedanum mogu biti

prirodni izvor antimikrobnih materija u lečenju infektivnih rana.

Ključne reči: Peucedanum officinale, Peucednum oreoselinum, Peucedanum

cervaria, antimikrobna aktivnost, infekcije rana

2

Summary

Plant species Peucedanum officinale, P. oreoselinum i P. cervaria were collected in

July and August 2015. The plants were dried during two weeks at room temperature until

reaching a constant mass. From 200g of dried and ground aboveground parts of the plants

from Peucedanum species essential oils were distilled by the process of hydrodistillation

using a Clevenger apparatus in duration of 2,5 hours. The antimicrobial activity of the

obtained essential oils was examined by the micro-dilution method. As test organisms, some

pathogenic bacterial strains from the groups of Gram (+) and Gram (-) bacteria were used,

both from ATCC collection and from patients’ wounds. The P. officinale oil had the strongest

effect on Proteus mirabilis strains obtained from the wounds, MIC=MBC=52,50 mg/ml, and

on Streptococcus pyogenes strains obtained from the wounds, MIC/MBC=3,12/210,00 mg/ml.

The P. oreoselinum oil had the strongest effect on Staphylococcus epidermidis strains

obtained from the wounds, MIC=MBC=105,87 mg/ml, and Streptococcus pyogenes ATCC

19615, MIC=MBC=105,87 mg/ml. On the same strains the P. cervaria oil had the strongest

effect, MIC/MBC=13,56/108,50 mg/ml. The examined essential oils of the Peucedanum

genus can be a natural source of antimicrobial substances for treating infectious wounds.

Key words: Peucedanum officinale, Peucedanum oreoselinum, Peucedanum cervaria,

antimicrobial activity, skin infections

3

1. UVOD

U raznim periodima istorije etarska ulja aromatičnog bilja su bila veoma cenjena.

Mirisima je pridavan naročit značaj u mitologiji. Egipćani su ih povezivali sa besmrtnošću,

Kleopatra ih je koristila da bi bila zavodljivija, a Grci su imali brojne parfimerijske radnje,

koje su predstavljale mesta drušvenog okupljanja. U Indiji, kao i u drugim kulturama,

hramovi su se gradili od mirisnog drveta.

Vekovima se od etarskih ulja prave različite infuzije i tinkture koje se i danas koriste u

fitoterapiji. Neka ulja se primenjuju u veterini, zatim kao insekticidi, a koriste se i u kožarskoj

industriji i industriji boja i lakova. Najvažniji potrošači etarskih ulja su parfimerijska i

kozmetička industrija. Takođe, u industriji slatkiša, alkoholnih i bezalkoholnih pića

upotrebljavaju se aromatične esencije osvežavajućeg mirisa.

Etarska ulja imaju značajnu ulogu u aromoterapiji kao i u prevenciji zaraznih bolesti.

Neka etarska ulja se upotrebljavaju za dezinfekciju škola i bolnica, zahvaljujući njihovim

osobinama, kao što su: velika isparljivost, baktericidno svojstvo, prijatan miris itd.

Proizvodnja i promet etarskih ulja je izuzetno značajna i organizovana delatnost, što

je, između ostalog, i rezultat jačanja ekološke svesti i saznanja o neželjenim posledicama

upotrebe proizvoda sintetske hemije (Matović and Vulović, 2004). U ovom radu je ispitivana

antimikrobna aktivnost etarskih ulja dobijenih iz tri vrste roda Peucedanum: P. officinale, P.

oreoselinum i P. cervaria protiv bakterija koje izazivaju infekcije kože u cilju dezinfekcije ili

lečenja infektivnih rana.

4

2. OPŠTI DEO

2.1. Mikroorganizmi

Naziv "mikroorganizmi" potiče od latinske reči micros, što znači mali. Reč je o

organizmima mikroskopskih veličina (sitniji od 0,1 mm), koji se ne mogu videti golim okom.

Međutim, ovo je vrlo heterogena grupa organizama koja obuhvata i oblike koji dostižu

makroskopske razmere, odnosno oblike koji su vidljivi golim okom (neke višećelijske alge i

gljive).

Veličina ćelija najsitnijih mikroorganizama je određena tzv. molekularnom granicom.

Najsitnija ćelija mikoroorganizama mora biti nekoliko stotina puta veća od makromolekula

koji učestvuju u njenoj građi (različiti enzimi, proteini, ugljeni hidrati, nukleinske kiseline...).

Za mikroorganizme kažemo da su kosmopolitski, odnosno ubikvitarni organizmi

(kosmopolites - građanin sveta; ubique - svuda), rašireni su svuda i ima ih na svakom mestu

na Zemlji. Ovoj heterogenoj grupi pripadaju kako predstavnici eukariotskog tipa ćelijske

građe (protozoe, gljive, lišajevi, alge), tako i prokariotskog tipa (bakterije i cijanobakterije).

Takođe, ovoj grupi pripadaju i predstavnici acelularne građe (virusi).

Među najznačajnijim zajedničkim osobinama ovih organizama su njihove

mikroskopske razmere, brz metabolizam i brzo razmnožavanje, kao i raznolikost enzima i

biohemijskih procesa.

Značaj mikroorganizama je veoma veliki. Treba istaći njihovu degradacionu aktivnost,

njihovu ulogu razlagača, primarnih producenata organske materije i kiseonika (Petrović et al,

2007).

2.1.1. Staphylococcus aureus

Rod Staphylococcus su bakterije široko raspostranjene u prirodi. To su nepokretne,

loptaste ćelije koje se dele binarnom deobom i nakon deobe ostaju zajedno gradeći

nepravilne, grozdaste skupine. Rastu na podlogama sa visokim koncentracijama NaCl.

Fakultativni su anaerobi. Najčešće su uzročnici gnojnih procesa, pa se zbog toga svrstavaju u

grupu takozvanih “piogenih” koka (pios – gnoj). Za humanu medicinu značajne su vrste:

Staphylococcus aureus, S. epidermidis, S. intermedius i S. saprophiticus.

Ove bekterije su loptastog oblika, prečnika do 1 µm. Po Gramu se boji pozitivno.

Nemaju izraslina i nepokretne su. Neki sojevi imaju kapsulu. Sojevi sa kapsulom su

virulentniji od sojeva bez nje, jer ih ona štiti od fagocita. Staphylococcus aureus raste na

većini hranljivih podloga. Na čvrstim poglogama formira okrugle, neprozirne, glatke, sjajne

kolonije veličine do 2 mm posle inkubacije do 24h. Kolonije mogu biti pigmentisane. Tako se

5

razlikuju zlatnožute, svetložute, boje krema ili bele kolonije (Radulović, 2012).

Staphylococcus aureus svojim toksinima i enzimima (proteaza, hijaluronaza, fibrinolizin,

koagulaza, itd.) dovodi do mnogih oboljenja. Najčešće su to gnojna oboljenja kože koja se

manifestuju kao apsces, furunkul, karbunkul. Ukoliko iz ovih žarišta prodru u razne druge

lokacije, mogu se javiti znaci drugih teških oboljenja, kao što su: meningitis, artritis,

ostomijelitis, stafilokokne sepse itd. (Petrović, 2007).

2.1.2. Streptococcus pyogenes

Streptococcus pyogenes je sitna, loptasta bakterija, veličine oko 1µ. Loptaste ćelije

ostaju i nakon deobe zajedno, gradeći kraće ili duže lance (streptos – ogrlica). S. pyogenes je

beta hemolitička streptokoka koja je uglavnom patogena za čoveka. Često se naziva

“piogena” koka.

2.1.3. Familija Enterobacteriaceae

Enterobakterije ili crevne bakterije su velika grupa srodnih aerobnih i fakultativno

anaerobnih, asporogenih, Gram negativnih bakterija. Neke od njih su normalni apatogeni

stanovnici creva, neke su oportunisti, a neke su uvek patogene. Danas je u porodici

enterobakterija svrstano 20 rodova sa preko 100 vrsta različitih bakterija.

Bakterijske ćelije imaju štapićastu formu, dužine 2-3 µm, sa zaobljenim krajevima.

Poseduju respiratorni i fermentativni tip metabolizma. Ne stvaraju spore. Mnoge vrste imaju

fimbrije i pile, a neke i kapsulu. Većina vrsta raste na jednostavnim podlogama. U tečnim

podlogama stvaraju zamućenje i talog, a na čvrstim okrugle, konveksne, glatke, sjajne

kolonije veličine oko 2-3 mm.

Patogene enterobakterije, kao i oportunističke, mogu izazvati različita oboljenja u

svim delovima organizma. Iz primarno obolelog dela neke mogu prodreti u krv i izazvati

generalizovano oboljenje.

Escherichia coli

Escherichia coli obuhvata prave štapiće, dužine 2-6 µm, sa peritrihijalnim flagelama.

Mogu biti pojedinačni ili u parovima. Kod mnogih sojeva se javljaju kao fimbrije i kao

makrokapsule. Ovo je fakultativni anaerob, hemoorganotrof, koji poseduje respiratorni i

fermentativni tip metabolizma (Petrović et al, 2007). Raste na većini hranljivih podloga. Na

čvrstim podlogama stvara okrugle, glatke kolonije. Sojevi sa kapsulom razvijaju sluzave

kolonije. Na nekim podlogama kolonije imaju metalni sjaj, a na krvnom agaru neki sojevi

formiraju zonu hemolize (Radulović, 2012). Escherichia coli se javlja kao deo normalne

mikroflore donjih delova debelog creva toplokrvnih životinja. Može da izazove brojna gnojna

6

i crevna oboljenja. Sojevi koji imaju enterotoksin i druge faktore virulencije uzročnici su

dijareje, infekcija urinarnog trakta, septikemije i meningitisa. E. coli je podeljena na veći broj

serotipova na osnovu prisustva somatskog (O), kapsularnog (K) i flagelarnog (H) antigena

(Petrović et al, 2007).

Rod Proteus

Bakterija ovog roda najviše ima na mestima gde se raspadaju organske materije, kao i

u digestivnom sistemu ljudi i životinja. Uzročnici su septičkih infekcija kod ljudi. Štapići

proteusa obično su dugi 1-3 µm, ali mogu biti i kraći ili duži (čak 30 µm). Po Gramu se boje

negativno. Pokretni su zahvaljujući dugim peritrihijalnim flagelama. Nemaju kapsulu i ne

stvaraju spore. Odlikuje ih rast na većini podloga. Na čvrstim podlogama prikazuju fenomen

rojenja. Zahvaljujući izraženim flagelama i brzom razmnožavanju bakterija, kolonije se šire

radijalno po podlozi u vidu talasa. Kulture proteusa imaju neprijatan miris. Vrste ovog roda

najčešće izazivaju infekcije urogenitalnog i digestivnog trakta, opekotina i rana. Ređe

izazivaju upalu moždanih ovojnica i sepsu. U rodu Proteus razlikuju se vrste Proteus vulgaris

i Proteus mirabilis.

Klebsiella pneumoniae

Bakterije ove vrste su Gram negativni kratki štapići, veličine 1-2 µm, obavijeni

debelom kapsulom. Nemaju flagele, nepokretne su. Većina sojeva ima fimbrije. Pripadaju

grupi fakultativnih anaeroba. Dobro rastu na većini hranljivih podloga. Kolonije su im

beličasto-sivkaste, krupne i sluzave. Izazivaju oboljenja raznih organa i tkiva. Najčešće su to

upalni procesi u respiratornom traktu (faringitis, upala pluća itd.), urogenitalnom traktu i

digestivnom traktu (kod dece).

2.1.4. Enterococcus faecalis

Enterococcus faecalis su Gram (+) loptaste bakterije koje formiraju lance. Ne formira

kapsulu zbog nedostatka mukoidina, ali neke podgrupe mogu da je formiraju. Koristi

plazmide za razmenu genetičke informacije. Može formirati pile (posebno sojevi koji

izazivaju endokarditis). Ovi mikroorganizmi nastanjuju debelo crevo, deo su crevne flore, a

mogu se naći u zemlji, vodi zagađenoj fekalijama i biljkama. Pored endokarditisa izaziva

infekcije creva, urinarnog trakta i abdomena i infekcije rana

7

2.1.5. Pseudomonas aeruginosa

Pseudomonas aeruginosa su štapićaste bakterije, dužine 1,5-3 µm, sa jednom

polarnom flagelom. Imaju dve vrste fimbrija – deblje i tanje. Po Gramu su negativni, ne

stvaraju sporu i kapsulu, ali neki sojevi produkuju sluzavu ovojnicu. Spada u grupu aerobnih

bakterija. Pseudomonas aeruginosa raste na većini hranljivih podloga. Na čvrstim podlogama

stvara kolonije koje imaju miris lipe. Na hranljivom agaru stvaraju nepravilne, sjajne, sivkaste

kolonije. Produkuju pigmente piocianin (plavkastozelen) i fluorescin (žutozelen), koji

difunduju u podlogu oko kolonija. Mogu izazvati bolest pseudomonijazu. Najčešće izaziva

oboljenja digestivnog i respiratornog trakta, a ponekad i drugih lokalizacija (oko, koža, uho,

moždane ovojnice itd.).

2.1.6. Rod Acinetobacter

Vrste iz roda Acinetobacter su aerobni, Gram (-) kokobacili. Žive u zemlji, a ponekad

se mogu izolovati sa kože, sluznica ili iz sekreta čoveka. Nemaju sporu ni flagele, ali imaju

fimbrije. Uglavnom su komensali. Mogu izazvati pneumoniju, urinarne infekcije i infekcije

kože (A. baumannii). Često se javlja otpornost na antimikrobne agense, dezinficijense i uticaje

spoljašnje sredine.

2.2. Familija Apiaceae

Predstavnici familije Apiaceae (štitonoše) pretežno su višegodišnje zeljaste biljke.

Stablo je šuplje, sa kompaktnim čvorovima. Listovi su najčešće više puta perasto deljeni, ređe

celi, sa dobro razvijenim lisnim rukavcem. Naizmenično su raspoređeni. Cvetovi su grupisani

u složene cvasti koje imaju izgled štita. Cvetne drške polaze iz pazuha listića koji grade

involukrum ili involucelum. Cvetovi su dvopolni, aktinomorfni, ređe mogu biti zigomorfni

(Tatić and Blečić, 2002). Čašičnih i kruničnih listića je po pet, pri čemu su krunični upadljivih

boja, beli ili žuti, povijeni prema centru cveta. Čašica je sitna, a ponakad je iščezla.

Andreceum je izgrađen od pet prašnika. Gineceum je sinkarpan i sastoji se iz dva oplodna

listića. Plod je šizokarpijum.

Familija štitonoša obuhvata 300 rodova i oko 3000 vrsta rasprostranjenih pretežno u

umerenoj zoni sa suvim klimatom severne polulopte. Na Balkanskom poluostrvu prisutno je

oko 334 vrsta.

Dosta vrsta iz ove familije čovek odavno uzgaja kao povrće, kao začinske i lekovite

biljke. Mnoge vrste sadrže veoma aromatična etarska ulja (Ranđelović, 2005).

8

2.3. Rod Peucedanum L.

Rod Peucedanum obuhvata oko 120 vrsta (Kuzmanov et al, 1981). Ovo su

višegodišnje zeljaste biljke sa više puta tročlanim ili perasto deljenim listovima. Rizom je

ponekad repasto zadebljao. Cvetovi supetočlani, dvopolni. Čašica i krunica su sa po pet

listića. Čašični listići su neprimetni ili nešto malo razvijeni (Kušan, 1956). Krunični listići su

obrnuto jajasti, celi ili usečeni, vrhovima povijeni prema centru cveta (Tatić and Blečić,

2002). Obično su beli, crvenkasti, zelenkasti, žućkasti ili žuti, ređe crveni (Nikolić, 1973).

Prašnika ima pet. Tučak je sinkarpan i sastoji se od dva oplodna listića; plodnik je podcvetan.

Stubići su mali, najčešće savijeni. Plod je spljošten, široko elipsoidnog oblika ili ponekad

okrugao, sa širokim obodom. Brazde su sa 1 - 3 kanala, na vertikalnoj strani 2-6 kanala. Seme

je sa unutrašnje strane pljosnato (Kušan, 1956).

2.3.1. Peucedanum officinale L.

Peucedanum officinale je višegodišnja zeljasta biljka sa valjkasto vretenastim

rizomom. Stabljika je obla, visine 60-200 cm, uspravna, glatka, tanko izbrazdana, u gornjem

delu je razgranata, obrasla listovima. Prizemni listovi se nalaze na dugačkim drškama, 4-6

puta trojno perasto deljeni. Režnjevi su linearno lancetasti, dužine 5-10 cm, širine 1,5-2,5 mm,

na vrhu su zašiljeni i imaju jedan srednji i dva bočna nerva. Gornji listovi su mali sa uzanim

rukavcem. Štitovi se sastoje od 10-40 gotovo jednakih zrakova. Štitići su sa većim brojem

cvetova. Involukruma nema. Involucelum sadrži linearno-končaste listiće. Krunični listići su

bledo-žuti, jajastog oblika (Nikolić, 1973). Plod je obrnuto jajast ili elipsoidan, dužine 5-10

mm, širine 3,5-5,5 mm, gladak, dorzalno spljošten (Randall and Thornton, 1996). Brazde su

sa po jednim kanalom sa etarskim uljem, a na ventralnoj strani nalaze se 2 kanala (Nikolić,

1973).

Figueredo i saradnici (2009) ispitivali su sastav etarskog ulja cvetova, listova, stabljika

i rizoma vrste Peucedanum officinale i ustanovili su da su monoterpeni dominantna klasa

sastojaka sa ugljovodonicima kao najzastupljenijim predstavnicima.

Slika 2.1. Peucedanum officinale L.

9

2.3.2. Peucedanum cervaria L.

Peucedanum cervaria je višegodišnja biljka sa izduženim glavičastim rizomom, na

čijem se gornjem delu nalaze crnkasti končasti ostaci listova. Stabljika je glatka, tanko

izbrazdana, uspravna, okrugla, u gornjem delu može biti jednostavna ili razgranata. Listovi su

čvrsti, 2-3 puta perasto deljeni, goli, skoro kožasti, svetlozelene boje jajasti ili izduženo

trouglasti. Donji listovi su 2-3 puta perasto deljeni, dužine do 50 cm, širine 30 cm. Režnjevi

poslednjeg reda su sedeći, jajasti, tupi ili zašiljeni, pri osnovi srcasti. Štitovi se sastoje od 20-

30 hrapavo maljavih zrakova. Štitići se sastoje od većeg broja cvetova. Involukrum i

involucelum sačinjava veći broj linearno lancetastih listića. Krunični listići su bele boje,

eliptičnog oblika, dužine oko 1 mm. Plod je elipsoidnog ili loptastog oblika, mrko žute boje,

dužine 4-6 mm, širine 3-4,5 mm. Brazde imaju po jedan kanal sa etasrkim uljem, dok se na

ventralnoj strani nalaze dva kanala. Stubići su glavičasti, dužine 1-1,5 mm (Nikolić, 1973).

Skalicka-Wozniak i saradnici (2009) istrazivali su etarska ulja plodova vrste

Peucedanum cervaria. Ustanovili su da su glavne komponente etarskih ulja: α-pinen, sabinen,

i β-pinen, koji čine više od 80% etarskog ulja.

Slika 2.2. Peucedanum cervaria L.

2.3.3. Peucedanum oreoselinum L.

Peucedanum oreoselinum je višegodišnja biljka sa okruglo vretenastim rizomom, na

čijem se gornjem delu nalaze končasti čuperci. Stabljika je visine 30 – 100 cm, uspravna,

okrugla, tanko izbrazdana, gola. Listovi su 2 – 3 puta perasto deljeni, kožasti, sjajni, sa

izraženom nervaturom, dužine do 40 cm, širine oko 15 cm. Gornji listovi su sedeći sa

opnastim rukavcem. Veliki štitovi su građeni od 10 – 30 maljavih zrakova dužine 4 – 8 cm.

Involukrum i involucelum sačinjava veći broj linearnih listića. Štitići su sa velikim brojem

cvetova. Krunični listići su beli ili ružičasti, dužine oko 1 mm. Plod je okruglog ili

elipsoidnog oblika. Brazde su sa po jednim kanalom sa etarskim uljem, a na ventralnoj strani

nalaze se dva kanala.

10

Slika 2.3. Peucedanum oreoselinum L.

2.4. Sekundarni metaboliti biljaka

Primarni metaboliti biljaka su jedinjenja koja se javljaju u svim ćelijama i igraju

centralnu ulogu u metabolizmu i reprodukciji ćelija. Svoju biološku funkciju uglavnom

ostvaruju unutar samih ćelija ili u okviru organizma koji je odgovoran za njihovu produkciju.

U primarne metabolite spadaju: aminokiseline, nukleinske kiseline, ugljeni hidrati, masne

kiseline, kao i polimeri izgrađeni od ovih komponenata (proteini, RNK, DNK, polisaharidi,

lipidi itd.).

Sekundarni metaboliti su jedinjenja karakteristična za određeni broj biljnih vrsta.

Obuhvataju: biljne pigmente, alkaloide, terpene, izoprenoide, voskove itd. Njihova uloga je

višestruka. Sa drugim organizmima ostvaruju različite biološke i ekološke efekte. Mnogi

produkti sekundarnog metabolizma su baktericidi, repelentne supstance ili mogu biti otrovni

za štetočine i biljojede; pigmenti iz latica deluju kao atraktanti na insekte oprašivače, a bojom

mogu i delovati upozoravajuće na predatore. Biljni pigmenti štite od uticaja okoline - UV

radijacije i slobodnih radikala. Pojedini sekundarni metaboliti deluju kao biljni hormoni.

2.4.1. Etarska ulja i njihova antimikrobna aktivnost

Etarska ulja predstavljaju smešu mirišljavih, lako isparljivih jedinjenja, među kojima

dominiraju terpeni. Stvaraju ih aromatične biljke u posebnim sekretornim strukturama koje se

nalaze u različitim delovima biljaka (cvetovima, stablu, listovima, korenu, plodu, lukovicama)

(Matović and Vulović, 2004). Etarska ulja se klasifikuju prema njihovim glavnim sastojcima i

mogu biti: ugljovodonici (pineni, limonen), alkoholi (geraniol, citronelol, linalol, mentol),

aldehidi (citral), ketoni (tujon, cineol, anetol, timol) itd (Ranđelović et al, 2012). Prema

izgledu, etarska ulja mogu biti: bezbojna, mogu imati tendenciju ka žutom, zelenom, plavom

ili crvenom, sve dok ne postanu mrka. Etarska ulja dobijena destilacijom su veoma malo

obojena jer pigmenti normalno nisu isparljivi.

11

Etaska ulja mogu biti veoma tečna, gusta, a mogu dostići i čvrsto stanje, posebno

prilikom snižavanja temperature. Uglavnom poseduju jak miris.

Supstance koje sačinjavaju etarska ulja ključaju na veoma promenljivim

temperaturama - od 60° do 300°. Dobro se rastvaraju u alkoholu i mnogim organskim

rastvaračima, a samo mali broj rastvara se u vodi (Matović and Vulović, 2004).

Etarska ulja mogu atraktantno delovati na insekte i na taj način obezbediti prenošenje

polena i oprašivanje biljaka. Kod nekih biljaka etarska ulja mogu prelaziti u podlogu i

inhibirati klijanje semena drugih biljaka. Ova pojava naziva se autopatija. Neka etarska ulja

sprečavaju kljijanje sopstvenih semena i tako obezbeđuju životni prostor svake idividue.

Značajna je i njihova uloga u zaštiti biljaka od napada insekata i herbivora. Prema jednoj

teoriji biljke pomoću svojih isparljivih produkata stvaraju specifičnu mikroklimu koja ih štiti

od prekomerne transpiracije u nepovoljnim uslovima. Etarska ulja takođe sprečavaju razvoj

mikroorganizama i na taj način suzbijaju širenje infekcija u biljkama u kojima nastaju.

Biološka aktivnost etarskih ulja moze se povezati i sa njihovim delovanjem na zdravlje

i druge potrebe čoveka. Neke od tih aktivnosti su: antibakterijska, antifungalna, antivirusna,

sedativna, spazmolitička, diuretična, hipoglikemijska itd. Pored toga, monoterpeni, kao lako

isparljiva jedinjenja koriste se u aroma terapiji za relaksaciju priilikom nervne napetosti

(Ranđelović et al, 2012).

12

3. CILJEVI ISTRAŽIVANJA

Ciljevi ovog istraživanja su sledeći:

- Prikupljanje biljnog materijala sa određenog lokaliteta;

- Izolovanje etarskih ulja biljnih vrsta Peucedanum officinale L., Peucedanum oreoselinum

L. i Peucedanum cervaria L.

- Ispitivanje antimikrobne aktivnosti izolovanih etarskih ulja uz pomoć mikrodilucione

metode;

- Tumačenje rezultata u skladu sa postojećom literaturom.

13

4. MATERIJAL I METODE

4.1. Biljni materijal

Biljne vrste Peucedanum officinale, P. oreoselinum i P. cervaria suprikupljane tokom

jula i avgusta 2015. godine na početku cvetanja jer se tada očekuje najveći sadržaj etarskog

ulja. Biljni material je sušen u periodu od dve nedelje na sobnoj temperaturi do konstantne

mase. Nakon sušenja materijal je usitnjen a zatim rađena dalja obrada.

4.2. Dobijanje etarskog ulja

Iz 200 g osušenih i samlevenih nadzemnih delova biljnih vrsta roda Peucedanum

destilovano je etarsko ulje u aparatu tipa Clavenger u toku 2,5 h (slika 4.1.). Ulje je

ekstrahovano etrom, a etarski ekstrakt sušen anhidrovanim Na2SO4 (European

Pharmacopoeia, 1983). Posle odvajanja sredstva za sušenje filtracijom, etar je uklonjen uz

pomoć rotacionog vakuum uparivača bez zagrevanja, a etarsko ulje je čuvano u zatopljenim

kivetama na 4C do analize. Prinos etarskog ulja je izražen preko zapreminskih procenata

(%) tj. v/w, obračunato u odnosu na 100 g suvog biljnog materijala.

Slika 4.1. Destilator tipa Clevenger

14

4.3. Testiranje antimikrobne aktivnosti etarskih ulja biljnih vrsta

roda Peucedanum

4.3.1. Bakterijske kulture

Za ispitivanje antimikrobne aktivnosti korišćeni su sojevi iz ATCC kolekcije

(American Type Culture Collection), Gram (+) bakterije: Staphylococcus aureus ATCC 6538,

Staphylococcus epidermidis ATCC 12228, Streptococcus pyogenes ATCC 19615,

Enterococcus faecalis ATCC 19433 i Gram (-) bakterije: Escherichia coli ATCC 9863,

Proteus mirabilis ATCC 12453, Klebsiella pneumoniae ATCC 10031, Pseudomonas

aeruginosa ATCC 9027, Acinetobacter boumanii ATCC 196060, kao i odgovarajući sojevi

izolovani iz briseva rana pacijenata (izvor: Institut za javno zdravlje Novi Sad).

4.3.2. Mikrodiluciona metoda

Od prekonoćnih kultura ispitivanih test-sojeva mikroorganizama uzgajanih na

hranljivom agaru je, u sterilnom fiziološkom rastvoru, napravljena suspenzija turbiditeta 0,5

McFarlanda koja sardži 1,5x108 CFU/mL (NCCLS – National Committee for Clinical

Laboratory Standards, 2003). Nakon toga su, prema priloženom uputstvu, napravljene

odgovarajuće podloge, Muller-Hinton bujon i Muller-Hinton agar.

Tečna pologa je razlivena po 10mL u sterilne epruvete i inokulisana sa po 133 L

pripremljene suspenzije mikroorganizama da bi se dobio konačan broj CFU od 2x106

po 1

mL. Zatim je napravljena serija duplih razređenja ulja u 10 % DMSO-u (dimetilsulfoksidu), u

rasponu od 0,20 – 404,00 mg/mL. U svako od 96 udubljenja mikrotitarske ploče (slika 4.2.) je

unešeno po 90 L inokulisane podloge i po 10 L od svakog razređenja etarskog ulja.

Ukupna zapremina u bunariću je iznosila 100 L, a gustina suspenzije je bila 2x106 CFU/mL.

Mikrotitarske ploče su inkubirane na 370C u trajanju od 24h. Postupak je izveden u tri

ponavljanja. Kao pozitivna kontrola je korišćen antibiotik tetraciklin.

Slika 4.2. Mikrotitarska ploča sa inokulisanom hranljivom podlogom, tretirana

serijom razblaženja etarskih ulja

15

Mikrobiološki rast je očitavan dodavanjem po 20 µL 20 %-nog TTC-a

(trifeniltetrazolijum hlorida).Koncentracija bunarića u kojoj nema vidljivog rasta predstavlja

MIC. Sadržaj svih bunarića koji se nalaze ispred te koncentracije je prenesen na nove petri

ploče sa odgovarajućom čvrstom podlogom (MH agar) i nakon inkubacije na 370C u trajanju

od 24h vršeno je brojanje poraslih kolonija. MBC se definiše kao koncentracija aktivne

supstance koja ubija 99,9% bakterijskih ćelija.

4.3.3. Statistička obrada podataka

Svi rezultati su statistički obrađeni analizom varijanse (ANOVA) sa sigurnošću od

95% (p≤0,05).

16

5. REZULTATI I DISKUSIJA

5.1. Hemijski sastav etarskih ulja biljnih vrsta roda Peucedanum

5.1.1. Hemijski sastav etarskog ulja biljne vrste Peucedanum officinale

Podaci o hemijskom sastavu etarskog ulja ove vrste sumirani su i prikazani u tabeli.

Tabela 5.1. Hemijski sastav etarskog ulja biljne vrste Peucedanum officinale (iz dostupne

literature)

Lokalitet Sadržaj ulja (% v/w) Glavne komponente (%) Literatura

Grčka -

bornil acetat

2,3,4 – trimetil benzaldehid

α-pinen

sabinen

mircen

limonen

β-selinen

Evergetis et al, 2012

- -

limonen

α-pinen

sabinen

β-pinen

mircen

Figueredo et al., 2009

Iran -

List:

fenhon (27,7)

(E)-β-ocimen (18,7)

β-pinen (8,1) Jaimand et al., 2006

Seme:

fenhon (32)

(E)-β-ocimen (17,8)

(Z)-β-ocimen (9,4)

Na osnovu dosadašnjih istraživanja utvrđeno je da su glavne komponente etarskog ulja

vrste Peucedanum officinale: α-pinen (Figueredo et al., 2009; Evergetis et al., 2012), β-pinen

(Jaimand et al., 2006; Figueredo et al., 2009), sabinen (Figueredo et al., 2009; Evergetis et al.,

2012), limonen (Figueredo et al., 2009; Evergetis et al., 2012), mircen (Figueredo et al., 2009;

Evergetis et al., 2012), bornil acetat, 2,3,4–trimetil benzaldehid, β-selinen (Evergetis et al.,

2012), fenhon, (E)-β-ocimen i (Z)-β-ocimen (Jaimand et al., 2006).

5.1.2. Hemijski sastav etarskog ulja biljne vrste Peucedanum cervaria

Podaci o hemijskom sastavu i sadržaju etarskog ulja ove vrste sumirani su i prikazani

u tabeli 5.2.

17

Tabela 5.2. Hemijski sastav etarskog ulja biljne vrste Peucedanum cervaria (iz

dostupne literature)

Lokalitet Sadržaj ulja (% v/w) Glavne komponente (%) Literatura

- 2

Buterna kiselina (oktil ester)

(41.13)

n-oktil acetat (29.76)

Domokos et. al., 2000

- -

α-pinen

sabinen

β-pinen

Skalicka-Woźniak et al.,

2009

Dosadašnja istraživanja pokazuju da je sadržaj etarskog ulja u biljnoj vrsti

Peucedanum cervaria 2% v/w (Domokos et al., 2000). Glavne komponente etarskog ulja ove

vrste su: buterna kiselina (41,13%), n-oktil acetat (29,76%) (Domokos et al., 2000), α-pinen,

sabinen, β-pinen (Skalicka-Woźniak et al., 2009).

5.1.3. Hemijski sastav etarskog ulja biljne vrste Peucedanum oreoselinum

Podaci o hemijskom sastavu i sadržaju etarskog ulja ove vrste sumirani su i prikazani

u tabeli 5.3.

Tabela 5.3. Hemijski sastav etarskog ulja biljne vrste Peucedanum oreoselinum (iz

dostupne literature)

Lokalitet Sadržaj ulja (% v/w) Glavne komponente (%) Literatura

Litvanija 1,5 – 5

limonen (44,1 – 82,4)

γ-terpinen (12,2 – 17,5)

β-pinen (8,5 – 14,5)

Motskute and

Nivinskene, 1999

Dosadašnja istraživanja pokazuju da je sadržaj etarskog ulja u biljnoj vrsti

Peucedanum oreoselinum 1,5 – 5% v/w (Motskute and Nivinskene, 1999). Takođe je

utvrdjeno da su glavne komponente etarskog ulja ove vrste: limonen (44,1 – 82,4%), γ-

terpinen (12,2 – 17,5%) i β-pinen (8,5 – 14,5%) (Motskute and Nivinskene, 1999).

5.2. Antimikrobna aktivnost etarskih ulja biljnih vrsta roda

Peucedanum

Ispitivanje je pokazalo da etarska ulja biljnih vrsta Peucedanum officinale,

Peucedanum oreoselinum i Peucedanum cervaria pokazuju antimikrobnu aktivnost prema

svim ispitivaninm bakterijskim sojevima Gram (+) i Gram (–) bakterija (tabela 5.4).

18

Tabela 5.4. Antimikrobna aktivnost (MIC/MBC u mg/mL) etarskih ulja biljnih vrsta P.

officinale, P. oreoselinum i P. cervaria i referentnog antibiotika protiv patogenih bakterija

izazivača infekcija kože

Etarska ulja Antibiotik

Izolovani i ATCC bakterijski sojevi P. officinale P. oreoselinum P. cervaria Doxycyclin

Gram (+) Izvor

Staphylococcus aureus Bris rane 52,50/105,00 105,87/211,75 108,50/108,50 7,81/7,81

Staphylococcus aureus ATCC6538 52,50/105,00 105,87/211,75 108,50/108,50 7,81/15,61

Staphylococcus epidermidis Bris rane 26,25/105,00 105,87/105,87 13,56/108,50 3,91/3,91

Staphylococcus epidermidis ATCC12228 26,25/210,00 105,87/211,75 108,50/434,00 3,91/7,81

Streptococcus pyogenes Bris rane 13,12/210,00 26,47/423,50 27,12/434,00 0,06/0,12

Streptococcus pyogenes ATCC19615 25,00/105,00 105,87/105,87 13,56/108,50 0,06/0,12

Enterococcus faecalis Bris rane 52,50/105,00 105,87/211,75 27,12/108,50 0,25/0,25

Enterococcus faecalis ATCC19433 105,00/105,00 105,87/211,75 27,12/108,50 0,25/0,49

Gram (-) Izvor

Escherichia coli Bris rane 420,00/>420,00 423,50/>423,50 434,00/>434,50 7,81/7,81

Escherichia coli ATCC9863 105,00/105,00 423,50/>423,50 434,00/434,50 7,81/15,61

Pseudomonas aeruginosa Bris rane 52,50/210,00 211,75/>423,50 217,00/434,00 7,81/15,61

Pseudomonas aeruginosa ATCC9027 105,00/105,00 211,75/423,50 434,00/>434,50 15,61/15,61

Acinetobacter sp. Bris rane 210,00/210,00 423,50/423,50 217,00/434,00 15,61/15,61

Acinetobacter boumanii ATCC196060 105,00/105,00 423,50/>423,50 217,00/217,00 15,61/15,61

Proteus mirabilis Bris rane 52,50/52,50 423,50/423,50 54,25/217,00 7,81/15,61

Proteus mirabilis ATCC12453 105,00/105,00 211,75/423,50 217,00/217,00 7,81/15,61

Klebsiella sp. Bris rane 52,50/210,00 211,75/>423,50 217,00/434,00 15,61/15,61

Klebsiella pneumoniae ATCC10031 105,00/>420,00 211,75/>423,50 217,00/217,00 15,61/15,61

Kod bakterijskih sojeva izolovanih iz briseva rana pacijenata MIC etarskog ulja biljne

vrste Peucedanum officinale se kreće od 13,12 mg/mL (Streptococcus pyogenes) do 420,00

mg/mL (Escherichia coli). MBC se kreće od 52,50 mg/mL (Proteus mirabilis) do >420,00

mg/mL (Escherichia coli). Kod ATCC sojeva MIC se kreće od 26,25 mg/mL (Streptococcus

pyogenes) do 105,00 mg/mL (Enterococcus faecalis, Escherichia coli, Pseudomonas

aeruginosa, Acinetobacter boumanii, Proteus mirabilis i Klebsiella pneumoniae). MBC se

kreće od 105,00 mg/mL (Streptococcus pyogenes, Escherichia coli, Pseudomonas

aeruginosa, Acinetobacter boumanii, Proteus mirabilis) do 210,00 mg/mL (Staphylococcus

epidermidis).

Kod bakterijskih sojeva izolovanih iz briseva rana pacijenata MIC etarskog ulja biljne

vrste Peucedanum oreoselinum se kreće od 26,47 mg/mL (Streptococcus pyogenes) do 423,50

mg/mL (Escherichia coli, Acinetobacter sp., Proteus mirabilis). MBC se kreće od 105,87

mg/mL (Staphylococcus epidermidis) do >423,50 mg/mL (Escherichia coli, Pseudomonas

aeruginosa, Proteus mirabilis i Klebsiella sp.). Kod ATCC sojeva MIC se kreće od 105,87

mg/mL (Streptococcus pyogenes, Acinetobacter boumanii) do 423,50 mg/mL

(Staphylococcus epidermidis). MBC je u opsegu od 105,87 mg/mL (Streptococcus pyogenes)

do 423,50 mg/mL (Staphylococcus epidermidis).

19

Kod bakterijskih sojeva izolovanih iz briseva rana pacijenata MIC etarskog ulja biljne

vrste Peucedanum cervaria se kreće od 13,56 mg/mL (Staphylococcus epidermidis i

Streptococcus pyogenes) do 434,00 mg/mL (Escherichia coli i Pseudomonas aeruginosa).

MBC se kreće od 108,50 mg/mL (kod svih Gram pozitivnih sojeva) do >434,00 mg/mL

(Escherichia coli i Pseudomonas aeruginosa).

Kao referentni antibiotik korišćen je Doxycyclin. Kod bakterijskih sojeva izolovanih

iz briseva rana pacijenata MIC se kreće od 0,06 mg/mL (Streptococcus pyogenes) do 15,61

mg/mL (Acinetobacter sp. i Klebsiella pneumoniae). MBC ima vrednosti od 0,12 mg/mL

(Streptococcus pyogenes) do 15,61 mg/mL (Pseudomonas aeruginosa i Acinetobacter sp.).

Kod ATCC sojeva MIC se kreće od 0,06 mg/mL (Streptococcus pyogenes) do 15,61 mg/mL

(Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter boumanii i Klebsiella pneumoniae). MBC je u

opsegu od 0,12 mg/mL (Streptococcus pyogenes) do 15,61 mg/mL (Staphylococcus aureus,

Escherichia coli, Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter boumanii, Proteus mirabilis i

Klebsiella pneumoniae).

20

6. ZAKLJUČAK

Biljne vrste Peucedanum officinale, P. oreoselinum i P. cervaria su prikupljane tokom

jula i avgusta 2015. godine i to na početku cvetanja jer se tada očekuje najveći sadržaj

etarskog ulja. Biljni material je sušen u periodu od dve nedelje na sobnoj temperaturi do

konstantne mase. Nakon sušenja materijal je usitnjen a zatim rađena dalja obrada. Iz 200 g

osušenih i samlevenih nadzemnih delova destilovano je etarsko ulje u aparatu tipa Clavenger

u toku 2,5 h.

Antimikrobna aktivnost ispitivana je mikrodilucionom metodom. Kao test organizmi

korišćeni su patogeni bakterijski sojevi iz grupe Gram (+) i Gram (–) bakterija. Analiza

dobijenih rezultata je pokazala da su se minimalne inhibitorne koncentracije (MIC) i

minimalne baktericidne koncentracije etarskih ulja ispitivanih biljnih vrsta kretale u opsegu

od 13,12 – 420,00 mg/mL i od 52,50 – >420,00 mg/mL (za ulje dobijeno iz P. officinale), od

26,47 – 423,50 mg/mL i od 100,00 – >423,50 mg/mL (za ulje dobijeno iz P. oreoselinum) i

od 0,06 – 434,00 mg/mL i 0,12 – >434,00 mg/mL (za ulje dobijeno iz P. cervaria).

Ulje P. officinale je najbolje delovalo protiv sojeva Proteus mirabilis iz brisa rane,

MIC=MBC=52,50 mg/mL i Streptococcus pyogenes iz brisa rane, MIC/MBC=3,12/210,00

mg/mL. Ulje P. oreaselinum protiv sojeva Staphylococcus epidermidis iz brisa rane

MIC=MBC=105,87 mg/mL, i Streptococcus pyogenes ATCC 19615, MIC=MBC=105,87

mg/mL. Protiv istih sojeva je i najbolje delovalo i ulje P. cervaria, MIC/MBC=13,56/108,50

mg/mL.

Ispitivana ulja biljnih vrsta roda Peucedanum mogu biti prirodni izvor antimikrobnih

materija u lečenju infektivnih rana.

21

7. LITERATURA

Domokos, J., Pálinkás, J., Héthelyi, E., Korány, K., Perédi, J. (2000): Examination on

volatile and fatty oils of the seed of broad-leaved spingel (Peucedanum cervaria L.). Acta

horticulture, 523: 97 – 104.

Evergetis, E., Michaelakis, A., Haroutounian, S.A. (2012): Essential Oils of

Umbelliferae (Apiaceae) Family Taxa as Emerging Potent Agents for Mosquito Control. In:

Soloneski S. (ed.): Integrated Pest Management and Pest Control – Current and Future

Tactics. InTech. Shanghai. 613 – 638.

Figuérédo, G., Chalchat, C., Petrović, S., Maksimović, Z., Gorunović, M., Boza, P.,

Radić, J. (2009): Composition of Essential Oils of Flowers, Leaves, Stems and Rhizome of

Peucedanum officinale L. (Apiaceae). Journal of Essential Oil Research, 21(2): 123-126.

Jaimand, K., Ashorabadi, E.S., Dini, M. (2006): Chemical Constituents of the Leaf and

Seed Oils of Peucedanum officinale L. Cultivated in Iran. Journal of essential oil research,

18(6): 670 – 671.

Kušan, F. (1956): Ljekovito i drugo korisno bilje. Poljoprivredni nakladni zavod.

Zagreb.

Kuzmanov, B., Andreev, N., Kozovska, V. (1981): Chemotaxonomic study on

Bulgarian species of Peucedanum L. I.. Adas HI Congr. OPTIMA Anales Jard. Bot. Madrid,

37(2): 779-788.

Matović, M., Vulović, D. (2004): Čarobni svet biljnih esencija. SD Publik. Beograd.

Motskute, D., Nivinskene, O. (1999): Essential oil of Peucedanum oreoselinum fruit

collected near Vilnius. Chemistry of Natural Compounds, 35(6): 635 – 637.

Nikolić, V. (1973): Araliales - Apiaceae. In: Josifović, M- (ed.): Flora SR Srbije V.

Srpska akademija nauka i umetnosti. Beograd.

Petrović, O., Knežević, P., Simeunović, J. (2007): Mikrobiologija. Univerzitet u

Novom Sadu, Prirodno-maematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju. Novi Sad.

Radulović, Š. (2012): Mikrobiologija sa epidemiologijom. Zavod za udžbenike i

nastavna sredstva. Beograd.

Randall, R. E., Thornton, G. (1996): Peucedanum officinale L. Journal of Ecology 84:

475-485.

22

Ranđelović, V. (2005): Botanika. Biološko društvo "Dr Sava Petrović". Niš.

Ranđelović, V., Matejić, J., Mitić, Z. (2012): Praktikum iz sistematike i ekologije

lekovitih biljaka. Grafičko izdavačko preduzeće d.o.o. PUNTA, Niš. Biološko društvo "Dr

Sava Petrović". Niš.

Skalicka-Woźniak, K., Glowniak. K. (2008): Quantitative Analysis of Phenolic Acids

in Extracts Obtained from the Fruits of Peucedanum alsaticum L. and Peucedanum cervaria

(L.) Lap. Chromatographia Supplement, 68: S85-S90.

Skalicka-Woźniak, K., Los, R., Glowniak, K., Malm, A. (2009): Volatile Compounds

in Fruits of Peucedanum cervaria (LAP.) L. Chemistry and Biodiversity, 6(7): 1087-1092.

Skalicka-Woźniak, K., Los, R., Glowniak, K., Malm, A. (2010): Antimicrobial

Activity of Fatty Acids from Fruits of Peucedanum cervaria and P. alsaticum. Chemistry and

Biodiversity, 7(11): 2748-2754.

Tatić, B., Blečić, V. (2002): Sistematika i filogenija viših biljaka. Drugo izdanje.

Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd.

23

Biografija

Ljubica Grašić rođena je 30.06.1991. u Ćupriji. Osnovnu školu „Momčilo Popović

Ozren“ završila je 2006. godine i upisala srednju medicinsku školu „Danilo Dimitrijević“ u

Ćupriji. Srednju školu zavrsila je 2010. godine i upisala osnovne studije biologije na Prirodno

– matematičkom fakultetu u Nišu, koje je završila 2013. godine, kada je i upisala master

studije na smeru Ekologija i zaštita prirode na istom fakultetu.

Прилог5/1

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИФАКУЛТЕТ

НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: Монографска

Тип записа, ТЗ: Текстуални / графички

Врста рада, ВР: Мастер рад

Аутор, АУ: Љубица Грашић

Ментор, МН: Татјана Михајилов Крстев

Наслов рада, НР: Антимикробна активност етарских уља биљних врста рода Peucedanum L.

Језик публикације, ЈП: Српски

Језик извода, ЈИ: Енглески

Земља публиковања, ЗП: Р. Србија

Уже географско подручје, УГП: Р. Србија

Година, ГО: 2016

Издавач, ИЗ: Ауторски репринт

Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33.

Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

23 стране. 4 табеле, 5 слика

Научна област, НО: Биологија

Научна дисциплина, НД: Микробиологија

Предметна одредница/Кључне речи, ПО:

Peucedanum officinale, Peucednum oreoselinum, Peucedanum

cervaria, антимикробна активност, инфекције рана

УДК

Чува се, ЧУ: Библиотека

Важна напомена, ВН:

Извод, ИЗ:

Биљне врсте Peucedanum officinale, P. оreoselinum i P. цervaria су прикупљане током јула и августа 2015. године. Биљни материјал је сушен у периоду од две недеље на собној температури до константне масе. Из 200 g осушених и самлевених надземних делова биљних врста рода Peucedanum дестилована су етарска уља, поступком хидродестилације у апаратури по Clavenger-у у трајању од 2,5h. Антимикробна активност изолованих етарских уља је испитивана микродилуционом методом. Као тест организми коришћени су патогени бактеријски сојеви из групе Грам (+) и Грам (-) бактерија, како из АТСС колекције, тако и изолати из рана пацијената. Уље Р. officinale је најбоље деловало против сојева Proteus mirabilis из бриса ране, MIC=MBC=52,50 mg/mL и Streptococcus pyogenes из бриса ране, MIC/MBC=3,12/210,00 mg/mL. Уље P. oreoselinum је било најактивније против сојева Staphylococcus epidermidis из бриса ране MIC=MBC=105,87 mg)mL, и Streptococcus pyogenes ATCC 19615, MIC=MBC=105,87 mg/mL. Против истих сојева је и најбоље деловало уље P. cervaria, MIC/MBC=13,56/108,50 mg/mL. Испитивана уља биљних

Датум прихватања теме, ДП: 17.02.2016.

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО:

Председник:

Члан:

Члан, ментор:

ОбразацQ4.09.13- Издање

Прилог 5/2

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИФАКУЛТЕТ

НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: Monograph

Type of record, TR: textual / graphic

Contents code, CC: Master’s thesis

Author, AU: Ljubica Grašić

Mentor, MN: Tatjana Mihajilov Krstev

Title, TI: Antimicrobial activity of essential oils of plant species Peucedanum L.

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: Serbia

Publication year, PY: 2016

Publisher, PB: author’s reprint

Publication place, PP: Niš, Višegradska 33.

Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

23 pages, 4 tables, 5 pictures

Scientific field, SF: Biology

Scientific discipline, SD: Microbiology

Subject/Key words, S/KW: Peucedanum officinale, Peucednum oreoselinum, Peucedanum

cervaria, antimicrobial activity, skin infections

UC

Holding data, HD: Library

Note, N:

Abstract, AB:

Plant species Peucedanum officinale, P. oreoselinum i P. cervaria

were collected in July and August 2015. The plants were dried during

two weeks at room temperature until reaching a constant mass. From

200g of dried and ground aboveground parts of the plants from

Peucedanum species essential oils were distilled by the process of

hydrodistillation using a Clevenger apparatus in duration of 2,5

hours. The antimicrobial activity of the obtained essential oils was

examined by the micro-dilution method. As test organisms, some

pathogenic bacterial strains from the groups of Gram (+) and Gram (-

) bacteria were used, both from ATCC collection and from patients’

wounds. The P. officinale oil had the strongest effect on Proteus

mirabilis strains obtained from the wounds, MIC=MBC=52,50

mg/ml, and on Streptococcus pyogenes strains obtained from the

wounds, MIC/MBC=3,12/210,00 mg/ml. The P. oreoselinum oil had

the strongest effect on Staphylococcus epidermidis strains obtained

from the wounds, MIC=MBC=105,87 mg/ml, and Streptococcus

pyogenes ATCC 19615, MIC=MBC=105,87 mg/ml. On the same

strains the P. cervaria oil had the strongest effect,

MIC/MBC=13,56/108,50 mg/ml. The examined essential oils of the

Peucedanum genus can be a natural source of antimicrobial

substances for treating infectious wounds.

Accepted by the Scientific Board on, ASB:

17.02.2016.

Defended on, DE:

Defended Board, DB:

President:

Member:

Member, Mentor:

ОбразацQ4.09.13- Издање 1