anja marković napolju su ljudi

b

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Biblioteka »Prvenac«XI koloIV kolo

na koricama:Bo`idar \oki}Studija za »He!«

crte` (tu{ i pero), 35 × 50 cm, 1997.

Bo`idar \oki} se povukao sa umetni~ke scene Srbije u jesen 2008. godine. Crte` na koricama ustupljen je za {tampanje samo zbog molbe prijatelja. Ustupljen je besplatno.

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

S

NAPOLJU SU LJUDI

Anja Markovi}

Kragujevac, 2012.

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Gradovima koji imaju du{u i du{ama

koje su ~itavi gradovi

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

U LANCIMA

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Posle rata

Razbijeni mozaik cvetakao rana u vodama oka. On je raspuklo ogledalo svetapo ~ijoj povr{inibezglasno nari~ucrveni karmini.

9

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Revolucije

Razgoreli se trgovi, ne mo`e{ vi{e glave ni om~ama vezati za telo. Svi sanjaju slobodu samoniklihniko ne zna -njihovo korenjeu njima raste, niko ne zna da je igra ve} postala preozbiljna. Ljulja{ka se odljuljala u mrak, svi putevi su odavno izbrisani, i niko se vi{e ne}e vratitiku}i.

10

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Igre sni`enih bogova

Niko se vi{e ne}e vratitiku}i. Slova od olova po telu pi{u pesmekoje zvonko pevaju granate.

Rat je, i no}, i strah je.

I tek se po koja glavausudi da pogleda u neboi vidi da ni tamo nije bolje. Vreme je takvoda cvetaju smrti umesto zvezda. A zemljina rebra su vrelai crvena, pod telima spava~a.

11

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Tantal u meni

Zemljina rebra su vrelaod na{ih sumornih lutanja. Umornih jezika, procedili smo i poslednje zubekroz prazne re~i. Dosta je `e|i! Treba mi samo gutljaj sa velike crne vodeda znam za{to ba{ ovde, i pre, i posle, i gde. Ali se voda uvek udaviu trenu kad do|em do nje. Ma, to je samo jo{ jedan surovi kli{e prirode, izme|u bede zape~enog asfalta i sunca.

12

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Riblji grad

Izme|u bede zape~enog asfaltai suncaobe{ene su parole gladio udice, o one koji su nekad li~ili na ljude(dok su jeli krompir)

Sad u istom dahu udi{uleto, strah i prazninu. Uzdi{u, i mole. ë

Svuda je tako tiho.

13

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

U redu

Svuda je tako tiho. Zmija od ljudi vijuga kroz ulice, njen rep pun otrova pojeo bi glavu-da ova nije tako daleko. Zmija od ljudi koji ~ekaju identitetstrpljivi isti ljudi

nate~enih stopala, ispla`enih jezika, Ljudi

zgr~enih prstiju, ote`alih grudi, ljudi koji ne jedu krompir. Ljudi zmija gde je svaki m moj otac, a svaka ` moja majka. Ljudi-zmija otrovnica~iju glavu {alteri gutaju tiho, bez hleba.

14

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Jutro na sala{u

Bez hlebaìvot mu se razvukao kao Panonijai svaki dan je postao ponedeljak. I svaki ponedeljak se razvukao kao ìvot, beskrajno ravan. Prazan. ^vrsto se drào za cev pi{tolja. Izaziva~ki, jezikom ju je golicao, ~ekaju}i da mu kine u lice. ë

Pucanj je opet rasterao ptice.

15

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Treptaji

Pucanj je negde rasterao ptice. Napetostu organizmu raste poput klice. Ne{to je dirnulo ko{nicu u srcui sve bruji kroz atome. U toj oluji strah ne`no prostrujisve do ~elaniz koje klizi otekla kap.

Organizam zna. Umiri}e se kosti tek kada ih izljubeolovni gosti.

16

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

]elija

Uzidao sam u sebe zidove ikucaju samo olovni gosti. Kamen je vezao ruke da se ne spotaknui ne polete u zagrljaje.

Tamnica vla`no {apu}e sigurnost.

Neko me je jednom pozvao napolje, ali ja nisam mogao presko~iti te ograde(rob svoje odbrane! )

Sada se spaja na{e disanje(u hladnim sobama du{e), doti~u mi usne zidovemoje urasle tvr|ave. ë

Nisam znao da sam tako nesre}an.

17

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

(ti{ina umesto naslova)

Nesre}ni ljudini~u kao groblja ipoput zaverenika imaju svoje tajne znakoveza pre}utno raspoznavanje:imaju smeh kao ropaci najti{i pla~ pod suncem, i svakom slu~ajnom prolaznikuizgledaju tako sibirski prazni.

A u njima uvek imaprevi{e se}anja. Imaju i ruke , kojima se ponekad zagrle, kada ih niko ne gleda, u svojim polumra~nim stanovimaimaju vratakroz koja niko ne prolazi.

18

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Strah

Imam vratakroz koja niko ne prolazi. U sobi je sigurno i toplo. Poznat je raspored stvarii ni{ta se ne}e promenitisve dok ruka o tome ne odlu~i. ë

Napolju su ljudi.

19

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Prole}e i pokreti promena

Prelomi}e se praskozorje o promene. Tvoja topla {aka i pusto{koja se klati na vetru.

Napolju su ljudi.

Sutra }e iscepati gradovekao papirne `dralovei darivati deci strahove umesto uspavanki. Nezvane promene. Svejedno jeko je na koga pucao i ~iji to karavani odlazepod senku tu|eg hlada. (to se ve} sto puta ponovilo)

U me|uvremenu, kao da se ni{ta nije dogodilo,

u prelomu promene praskozorjaposlednji sumrak svanu}eu nama. ë

(ljubav se danas ne sme pre}utati)

20

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Pokreti promena

(ljubav se danas ne sme pre}utati)Zaustavi nebo. Hvata me vrtoglavica od naglih pokretatu|ih gradova u tu|im ljudimapod tu|im suncem. Vreme je da zamenimo moje stare deloveza neke bolje svetove. Zaustavi nebo. Jer je i obi~na smena dana i no}ipostala prete{kaza moje ve{ta~ke ruke pregorele od zagrljaja(o kojima sam samo sanjala)na prvi odjek bola

nestala je potreba za dodirom

~oveka

Zaustavi ovo veliko prete{ko plavo. Zbuni ptice }utalice, da padaju sa neba u jatima. Neka nas one umesto nas vole, mo`da je ba{ danas to nikadkad }e nam biti bolje.

21

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Prelomi

Naprsle kosti predakaki~ma su na{ega sveta. Nikad uspravljeni.

22

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Pla{i{ li se?

Poneka no} je nalik tebi:stotine o~iju uli~nih svetiljki slute napetu tamui vazduh je toliko hladan da se i beton naje`io. Gledate se zubima a ujedate pogledom, ti i tvoja no}; ima ne~eg drevnog u toj slicigde je svaki tvoj atom usmeren na udarac, a pesnica na kraju uvek punasamo mrtvih komaraca.

Nikom ni{ta.

A u tebi ima previ{e krvi za svo to pli{ano mrtvilokoje vrvi od mikropokreta…I mogao bi jo{ sto `ivota plakatio disanju uli~nih svetiljki, bojama mrakai {kripi vetra zalutalog u min|u{e. A nema{ toliko vremena. ë

Poneka no} je nalik ogledaluu kome se stra{an odraz smeje tvome licu, lepljivom od suza

i nikom ni{ta.

23

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Prostor je bio ne{to prazniji

Svet se sru{io tiho i niko nije primetiokad je to tlo pobeglo od nas. I nikom ni{ta. Samo je poneka ruka mahala u beloj no}itraè}i oslonac u praznom.

(Neizvesnost je urasla u kosti.

Si{u}i sr` je rasla, na{u sr`,

na{a je protkala tkiva

strahom

{to pu{ta korene u nama

-a oni nas nisu uhvatili).

Svet se odronio i ostala je hladna slikaupla{enih ljudi koji vise

isplaènih jezika, oteàlih grudi. Neko je hteo da kaè ____ali se psovka zaglavila u grlui ti{inu je zasekla {kripa konopca. ! Veliki Mehanizam je pokrenuo ljudenjihovi dlanovi su tap{ali

24

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

njihovi kukovi su me{alinjihove noge su igralesvi su se smejalismejalismejali-Sve je u redu, rekli su u uredu, privid je ipak sre}an kraj. ëëë

Veliki Mehanizam je spustio zavesui zbunjeno treptao sa poluosmehomne shvataju}i do kraja~emu se uop{te smeju obe{ene lutke.

25

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Pismo, nekad

êmu se uop{te smeju obe{ene lutke? ! Elaja kaè da je u Padovi ki{a, i da se mali magarac Bruno, smrzao na smrt sanjaju}i o Izraelu. Elaja kaè da su ga pojeli ravnodu{noi da ga vare ve} danimameki italijanski stomaci, i da je Matisza stolom opet siktao: … porca madonna! cere}i se praznim ~a{ama.

Znamo svi ispod ove olovne burkeda je magarac, ipak, bio`rtveni jarac privida slobode. I, po{tenije bi mo`da bilo da smo pojeli u~itelja, poslednje ve~eri, nego {to ga ovako samozato~enigrickamo u biskvitimasvakog drugog dana.

26

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Bog sni`enih bogova

Nekog davnog dugog danaOn je rodjeniz ne~ijih usta napunjenih zlatom. Njegovo se ime ~italo ko riba, iscrtana {tapom, udavljena, suva u rimskoj pra{ini.

I taj krst {to nosi{e krvave ruke, u krvavom danu, Njegov be{e znak? ! Kvrgave ruke kurjaka ratnihkrsti{e Njega u krvi.

I klica{e klanovi kolosa-[to vi{i neka je hram, On voli klanicu ludaka! To sve je u Njegovu ~ast!

Danas je 2010. Prvi je prole}ni dan. Pod na{im elektronskim pokrovom je mirno.

27

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Na{a usta su puna plastikei karijesa. Na{i se bogovi ra|aju iz nas.

28

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Spa{}e sva tehnologija sa nas

Na{i se bogovi ra|aju iz nas. Tu. Tu gde se ukr{taju {inemojih ludih tramvajskih snovana{ao si gnezdo da svije{ od ekseraElektri~na ptico puna varnica.

Razgoreva{ mi nemir u prazne gradovepali{ mi uli~ne svetiljkesvi alarmi se bune[kripe nam delovi od trenjakada sleti{ na moju bioni~ku ruku.

Daleko, iznad ì~anog nebanazire se muk. Sunce }e, jednom, u zenituistopiti sve kablove premreènog neba. Meko }e se boànsko rasuti po namai sinu}e slap sjajnog, sun~evog svetla. Lep{eg no tvoje mehani~ke iskre.

29

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

I baci}u se bez krila u neboTamo gde vi ni sa krilima nikad niste smelenikad. nikad. nikad. Elektri~ne ptice-gubitnice.

30

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Mora

Ja ne `elim da se budim-napolju su ljudië

(seja~i straha `anju prah)

31

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

RAZBIJENI MOZAIK

Iskreno

(umesto pesme o tebi uvek samo prospem gomilu nere~i po papiru)

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Pre}utana psovka

Svako pisanje o njemujeste pretvaranje njegovih mirisau crna, olovna slovasahranjena u snegu papira. A opet se iznova trudimda ga izlijem u kalupe stihova

-nepoznatog ~oveka, pustim da tu postoji, voljen i ri|, pospansa trepavicama punim pti~ijih gnezdai poluosmehom spoznajeda ljubav nije pesma .

35

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

@ena-de~ak

[kripa napu{tene ljulja{keprati senke koje odlaze sa zida(i vazduh se istopiopod njihovim sve`e skovanim snovima)

Ostavili su u pra{ini `enu-de~akada im crta povratak kredama u boji, i da broji staklence rasute po nebudok glumi da jeslobodna.

36

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Neki su najlep{i u delovima, neki su samo delovi

Postalo je naporno iznova sklapati mozaik(koga su nazvali po meni a nisu ni pitali), danima tra`iti delovepo drugim ljudimasklapatisve te nebitne pojedinosti, gledati, kako iznova rasteta stra{na celina, tra`iti

su{tinu

u nedovr{enoj slici, zami{ljati to oko koje nedostaje, uvo koje je ukrao hirurg, }utanje, zaboravljeno kod nepoznatog ~oveka

I, tek {to se sklopim, u mislimasa svim svojim nedostacima,

37

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

o{trim uglovima, snovima, i prihvatim da je to ne{to najbli`e celini{to je ikada moglo da se ostvari, i da je sada ~vrstoi da se ne}e sru{iti,

-neko zapeva u Sibiru…

i ja se setimnepoznatog ~ovekakoji je pre}utao sebeu najlep{e pesme,

i ja sesru{im.

38

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

@ena-pruga

Zelena no} }uti. Sluti samo mesec. Tek ponekad blesnesjajno hladno telo`enesa {inama u nogama(i no} se ve} oznojila

puze}i joj uz butine

a ona je i brda rasekla

da krvare odrone,

pusti je)

Voli{ je. Sputanu za zemljuudahni joj dah, paru izdahni, prisloni modre prstena njeno hladnocrno telo…

^elik se ugibaspreman da ga progutatopla vla`na zemlja…

39

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Voli{ je? ë

Mesec snu`deno }uti. On zna kako divno pla~e`ena-prugakada je ponovo pregaze vozovi.

40

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Molitva za nepoznatog ~oveka

Vrati se bez lovoratragomusijanih ptica padalicabez krvi na rukamakoje drè no`kojim prave le{, Vrati se bez govora, kroz nemu{te jezikepri~aj bajke dvosmisla, sagradi me no}asod pljuva~ke i semenasnièni boè, Stvaraj me bez odmorai ~uvaj ko malo vode na dlanu rukekoja drì no`, Vrati se bez trijumfa, ko mostovi ti prstispajaj mi tetive, kosti vajajprobu{i sve s malo olovada pucam pod tvojim prstimana rukamakoje seku no`

41

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Ru{i me bez odmora, sa neba ugasi to bledostrano teloda no} bude mra~nija od poslednjeda me na miru ujeda{dete/zveri/vojni~eujeda{ po zglobu rukekoja dr`i hlebOdlazi bez govora, bez pozdravauz ratne urlikeuz trubeuz pesmu bogova, odlazi bez odmora. Pusti da ~ekamna{ sudar svetovada molitve {ap}u me|uno`jaza povratak {ugavog psaKralja porazada se kroz moje kapije provu~e{ tihobez lovora.

42

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

@ena-maslina

Osun~ana, di{e tromo. Pod morem svetlalepljiv vazduh lièslano meso. Golica teto oblo, zeleno, toplokad izme|u vla`nih dlanovaklizi èna-maslinaniz liniju ìvota

(miri{u pod suncem

ènski vratovi)

Polako, dlanom prema le|ima…ë

U tvojim usnamatopi se ~ak i ko{tica

43

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

O ljubavi

Danas volim nepoznatog ~oveka. A tesan je jezikza sve ono {to èlim da ti kaèm, nepoznati ~ove~e,

zna{, na ovom svetu nema nikadadovoljno ljubavi. I ona se danas ne sme pre}utati. ë

Ono {to èlim da ti kaèm ({apu}e se prstima po koì).

44

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Studija {ake

Nikada nisam voleo svoje {ake. U lavirintu tih sitnih linijapre~esto su se gubileposlednje nade, nevidljive i za uli~ne gatare. Tek ponekad sam imao snageda podignem ruke do visine o~iju, otvorim dlanove, i vidim jasno sav napor istorijeda proputuje umorne falangei ostavi prljave otiske. Ne, nikada nisam voleo svoje {ake.

Samo ponekad, uve~e, kada protrljamogrubele vrhoveznam kako su gre{ke

divno slu~ajne. Ostao je miris tvoje ko`e

zaglavljenme|u ote~enim prstima.

45

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Predve~erje kod hotela Moskva

Sumrak ima tanke plave prste. Ima tamne hladne ruke, ruke kao {al, kao draga zmijaoko o~iju ih obavija, ne`no(dlanovi klize preko tvog odsustva

tra`e}i reljef tvoga lica.

Jer, sada sam slepi vajar

koji od rebra i mraka gradi

kamenu zamenu za svoje slepe o~i

vrednim rukama tokom cele no}i

a na koncu se sve u svetlo rasto~i)

I no} ve} odlazi da spava. Pevam joj {um vode sa terazijske ~esmeko uspavanku na rastanku. ë

Nisi tu.

46

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Uho

Ako pa`ljivo prisloni{ uho na beo sibirski vazduh, i oslu{ne{ kilometre ti{ine, mo`da }e{ ~utihrapave drevne {apate zaglavljene u vremenu

kako se me{aju sa novoro|enim, o{trim glasovima. Razume}e{ sve jezikei prepozna}e{ svoje ime u njimarazbijeno u slogove, ste{njeno u glasove. I sve muzike prostruja}e kroz min|u{e, tiho. Shvati}e{ da oduvek postoje re~i

i ljudi koji ih govore.

I da oni uvek pre}ute najbitnije:ono kada se malo srce okrenei po~ne da kuca u pogre{nom pravcu

47

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Umesto pisma, mozaik za nepoznatog ~oveka

Satkali smo od no}i ~itavu igru pri~anja, pu{tamo re~i da se kotrljaju, kilometrimatamo kuda mi ne odlazimo. oslu{kuje{ me, pretvoren

u maleno, mekano uho, zgusnuto, u centar troto~ke

nepoznati ~ove~e

znamo oboje dobro da je dru{tvonajpogodnije tle za razvoj u~tivog }utanja, zarad primirija, zato ti i pri~am prstima. A ti me oslu{kuje{kao nekakvu daleku ti{inu, a bliskusamo zbog sposobnostida nepostoje}im, promuklim prstimapovu~e uglove tvojih usana, ka o~ima

48

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

izvaja ne{to nalik osmehu i oboji no}svim svetlima Beograda

nepoznati ~ove~e

oslu{kuje{ me zato {to ne postojim

a ja pri~ami pri~ami pri~amjer samo re~imaumemsklopiti mozaiku oblik rukekoja spava na tvojimnevidljivim ramenima.

49

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Poslednji delovi mozaika

Pisanje pesama je samo jo{ jedan oblik }utanjao stvarima.

50

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

TI[INARENJE

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Buka bezglasja

Ovde je tako tihoda ve} po~inje da mi smeta buka:~ujem ljuspanje zidova, puzanje vlage po parketu, i dim koji se gu`va u prostoru-zariva zvu~ne igliceu slepoo~nice, ~ujem{kripanje sun~evih noktijudok grebe po prozorima, ~ujem buku disanja

buku bezglasja

I ceo ovaj svet je mo`da stvoreniz bo`ijeg dokonog ti{inarenja-da neko {apatom uti{anarastaju}e praznine, potrebu za ljudima. ë

Ovde je tako tiho.

53

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Pozivnica

Do|i da glo|emo kosti sa ognji{takao dva gladna psa u kasnu jesen, I da ostavimo sve ili ni{tadok po blatu, preko igrali{tatr~imo nazad u sebe. ë

Postoje re~i koje ne treba ni {apatom izgovoriti.

54

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Grad-du{a

»a uskoro }e zima i snijeg }e pasti svuda

i sve }e biti vidljivo, ~ak i du{a«

Luko Paljetak

Du{a je spokoj grada koji spavauronjen u udobno bezre~je. Tamni pokrov skida tek po koje svetloi otkriva senke u pokretu, ste{njene izme|u plavih prozora, kako ple{u u ritmu zati{ja. Vreme jeda ih sve volim ve~eraskada je du{a mirna kao vernik, i spokojno gledam rasute zvezdekoje, kao mrve hlebapadaju sa neba, padaju sa neba…

55

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Limeni torzo

Mo`da bih nekad i oti{laizvan svojih granicanegdegde ljudi spavaju bez snova(ili makar samo spavaju)

I uvek me nemo sputava

moj mali limeni torzo

rasadnik straha

na kome je iz {ale urezandatum proizvodnje igorko nasmejani rok trajanja-trule` i stati~nost-Mo`da bih nekad i isekla

moj mali limeni torzo

na nejednake delove, kao sitan novac podelila ciganima. Neka ga ugrade u svojekola`ne ku}e,

56

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

mo`da je ba{ ta limena `rtvapotrebnada nas zameni.

Da oni ostanu, i da izgledakao da sam ja negde oti{la.

57

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Snovi u snegu

(Pusta)

Sibir se tiho naselio u telo, prostranstvom svojimrazbio granice u beskrajno beloostavljaju}i, kao prljave tragove`elezni~ke stanice. Stra{an je san belinerasut u okean, kada spozna{da si mu ti stan i da ovudane prolaze vozovi. Znaju samo ovi psi, {to kraj perona lajutvoju pusto{ koju ujedaju. I dan je bled unedogled jer se spu{tabela no} u koju tonu tragovi pruge - niz nju du{a, modri de~akpu{ta vagone izbledele tuge.

58

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Moj grad

Moj grad na u{}u ène i mu{karcapijan. lud. iznemogao. Stra{an dok pali milione malihelektri~nih sunca. Zjapi . Prazan. Pun te{kog odsustva bogovai nekih dragih dodira. Mirankada umire od ~ekanja, on grli samoprezimela jata, samo kada traè.

Moj gradrase~en ulicama krvari so ine{to crnog snegapod te{kom ruskom zimomhladan. o{tar. pijan. Jeì se od {kripe avetnih tramvajaod ti{ine senki, di{emiris tamjana, ludilai prokislog mlekaumesto vazduha,

59

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

moj gradrazbijen. paljen. ga`enpod opsadom ro{avih fasada, oslepljen od prozoraa gra|enna stotine razli~itih na~inaprotkan je kroz na{u ko`ucvili u na{im nervima, sam.

Moj grad je mozaikisto kao i ja. Di{emou istom ritmu, ka{ljemo, kucamo u pogre{nim pravcimaskoro svaki danvezanijedino ovim pijanim crnim nebomkoje }utia mo`da sve re~i zna.

60

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Padanje mraka

monotono padanje mrakaodigrava se u pozadini jedne dramekojom se puni du{a, kao eksplozivom, po pustim gradovima razvla~i se prete}ito gusto i crno i te{ko, previ{e sporo za jedan padpripija se uz koù i jo{ toplim {akama milujenervozne misli koje reèu ritmu letnjih insekataoteklih kraj uli~ne svetiljke,

u padanju mrakagube se sva obli~ija du{e, ona otkucavaoslu{kuje napeto pokretenepoznatog ~oveka u nepoznatom gradunjegovo bezvoljno, beìvotno disanjekoje prorezuje kulminaciju i ubrzavasve nenapisane zavr{etke jedne implozije, tihe i spasonosne, kao dolazak sna

i kako nakon svega pogledati u o~itoj rastegnutoj, mutnoj svakodnevnici

61

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

u kojoj tupo odjekuje pitanje:da li bi taj nepoznati ~ovek mogaokao {to ja za njega moguu padanju mraka na moj grad?

62

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Mikropokreti

Mikropokreti kao izaziva~i bolapoput talasa vatrene ponorniceulivaju se u meso.

ûdna se lepota rodila iz rane,

previ{e meri-skalpel-seci,

previ{e ljudski.

Mikropokreti kao izaziva~i bolacepaju zavoje sa golog otoka na telu, struù koù, mrse konce, skriveni pojasom gaze.

ûdnu je lepotu napravio skalpel,

previ{e bola, previ{e krvi,

previ{e ènski.

63

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Iz bolnice

Di{u u ovoj sobi nekefosforne, lepljive magle.

Tu su me naselili da ne vidimprevi{e ustreptalih sazve`|a, vezalisve moje jezike za ti{ineod kojih puca meso usana. Vreme se ve} odavno razvodnilo

u zamagljeno lice slu~ajnog prolaznika, pokojnika, a glasovi mojih ludilaprekidaju monologe, umorni od godina. Ovde je previ{e mirno za jedan pakao

i, tek se ponekad setim-ostalo mi je previ{e prstiju na rukamada mogu u magli dodirivati obli~jadok ~ekam da me pro|e potrebaza ljudima.

64

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Veze

I kada mu se predve~e upale svetlaostaje pitanje u tebina koje nikada nisi ni pomislio:Da li on postoji zbog nasili je on jedina ve~nostu koju moèmo da ugradimo kosti?

Ima{ li snage da slaè{ pred gradom koji je budana spava?

Vezani ste jo{ od prve kolibena dunavskom blati{tukada je va{e postojanje bilo samoko{mar usnulog Kelta, i jo{ uvek te pla{i negda{nja divljinaiz ~ijeg su se haosa izrodili oblici. U tvojim nozdrvama leì uspavanmiris krvi ~udnih predaka, smrad robova

i buka Turaka te pla{ikada u bezglasju halucinira{. Ti u svakoj lampi vidi{ odblesak

65

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

biblioteke u plamenu, i ~uje{ glasove njenih spaljenih slovau svakoj knjizi koju pro~ita{.

Ti si Pobednik, bednik i kaldrma.

A on ima pogled pripitomljenog ludaka, ulice kao zagrljaj majke, i uho za sva~ije korake.

I kada mu se predve~e upale svetlati uàreni grozdovi zvezda

sme{ li biti toliko drzakda optuì{ grad za prolaznost? I moè{ li biti ~ovek a toliko prazan

da pred mozaikom vremenakoji di{eostane{ ravnodu{an?

66

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Ku}a za neobi~no hladne zime

kad ljubi{ svoju senku

umesto bli`njega svoga

Prona|e{ najzaba~eniji kutak sebe i zida{ po meri svojih kostiju, posadi{ vrata ka vodi jer iz vode ne dolaze ljudi. (a ribe svoja }utanja razmi{ljaju po krlju{tima)

Prozore za posmatranje prolaznikaotvara{ ka istoku, jer se po jutru ~ovek prepoznajei na njih postavi{ ruke, uho i hleb.

Dalje po zidovima probija{ pu{karnicena koje odla`e{ zube i nokte, vaja{ prozore za }utanja, ptice i neobi~no tople jeseni.

Male okrugle otvore izbu{i}e{ na zemljika neminovnosti, kao svaki sjajan arhitekta,

postavi}e{ srce umesto vetrokazajer ono nikada i nije od tebe zavisiloi pusti}e{ zemlju da ti ve`e stopala u ~vorovedo prve prole}ne bujice.

67

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Tragovi gradova

Rasparali smo sve ulice Dablina, klupko razmotali da nas vodi daleko, u neki drugi grad, (mo`da se tamo sad ra|ajukupe svetlosti iz elektri~nih o~ijuda mi budu Majke)Lavirinti ljudi gube se kroz mene, tu`ne ène ra|aju {ine iz svojihtunela. Uz njihove stepenicetr~e mi vozovi, gr~e se vagoni kazbirkama neispri~anih pri~a, uramljenih u prozore zgrada. Vreme brzo prolazi za ènu-de~aka, i slutnja grada je ve} postala majka-dojkinja stiha i straha. ë

ûla sam da Beograd miri{ena Matijine pesmei èlim da di{em.

68

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Sanjam putovanja

Skrhana strahom. I mrak. O~i su mi preto~iliu nov~i}e, i ~ujem-valja se val udovice vode.

Kuda me vode? !

Crno se sluti u plavome mraku. A Haron }uti.

69

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

^ekanja-nadanja-o~ajanja

(u pozadini zbivanja su komunisti~ke zgrade, dosadno je)

Monotonija {ina ubija i sunce se lepi za ko`u.

Sporo je. Vreme je da postanem ubicavremenado ~asa sitnih koraka koji lome kaldrmu. Monotonija {ina ubija. Postao sambegunac od razuma, broje}i velike nebeske krugove{to klijaju iz nesna, ~ekaju}i onu pravu, Anu{ku, da po {inama prolije ulje

i zbog nje izgubim glavu…

70

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

ûda prostora

I svetlije od na{eg slepilau kojem su ~uda mogu}agrad je jedino nebona{eg svemira.

Tu, gde se ukr{taju {ineMajki predgra|apod hrapavim dodirom rukeda se jo{ jednom uru{imdok ~ekamuàrena bespu}a. (U oku nosim

malo, raspuklo sunce)

Ja, me|u elektri~nim zvezdama, mo`da ba{ tu na|em mestoza koje mi ruke nisu prekratke. ë

Grad je jedino nebokoje se sa ovog dna moè dosegnuti.

71

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Prostori ~uda

Grad je jedino neboza koje mi ruke nisu prekratke. I, mo`da ba{ tu na|em mestome|u elektri~nim zvezdama, Ja, malo, raspuklo sunceu oku nosimu`arena bespu}adok ~ekam, da se jo{ jednom uru{im, pod hrapavim dodirom rukeMajke predgra|a. Tu, gde se ukr{taju {inena{ih svemiragrad je jednino nebou kojem su ~uda mogu}aë

i svetle, do na{ih slepila.

72

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Glasom ribe

Neka bar neko danas propevao bogu, o gradu , o ljudima, neka propevamakar i glasom ribe. Meni danas u {akama ginu izgladneli stihovi; meni danas dim krvi moje miri{e na prostakluk; meni su danas telo razlomili poput poga~ei mljackaju dok ga `va}uljudo`deri sa kravatama. Stra{no je danas i njegova muzikakrckanja pr{ljenovai strah lije po nama ve} danimai zemlji smo te{ki od njegovih ki{a. Neka propeva. Kad nebo }uti, kad ne mogu ljudineka bar zemlja propevaneka joj poslednji pokret budeodbrananeka pesmom izgu`va vremepreostalo do spokoja, ka`u: lepota }e zgaziti svet-iz otiska

73

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

procveta}e deformacijevojni~kih stopala. ë

A mi }emo disatitek dok znamo da je neko negdemakar i glasom ribe

da je neko negde uspeoda propeva.

74

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Po~etak je u promrzlim zvezdama

Zemlja je oko{talada se vi{e nikada ne okrene za suncem(kao kada se malo srce pokvari

i po~ne da kuca u pogre{nom pravcu).

Nekako, ba{ tada, postao samdekorater no}nog neba-stru~njak za papirne zvezdei pustio sam da se sve moje tuge sliju na sever(da nekom drugom zadrhte u oku)

Spokojan. Tih. Sam. Kroz bele snove, ljubio sam ravnu, hladnu zemlju

u kojoj sam sahranio

sve promrzle zvezdeëë

za ve~nost

75

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

SKRA]ENICE

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

^ovek

^ela Otklju~anogVidi Esenciju. Kosti.

Zid

Zamka Izme|u Du{a.

No}

Nadrealna Oslepljenost ]utanja.

Grad

Grlo Rasparano. Agora. Di{e.

79

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Ti{ina

Tragovi Izgovorenog. [apati Iskrene Nemu{ti. Autoportret.

Fotografija

Figure Ostavljaju Tragove. Oblik Grada. Ritualne Aluzije. Fatamorgana Igre Jeseni. Asimetrija.

Usamljenost

Usahli Suncokret. AgonijaMaj~inske Ljubavi. Eho. No}ni Oblici Stvari. Ti{ina.

80

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Bele{ka o autoru

Anja Markovi} ro|ena je 1988. godine u Beogradu. Zavr{ava studije knjièvno-

sti na Filolo{kom fakultetu, na grupi za srpsku knjièvnost i jezik sa op{tom

knjièvno{}u. Organizuje poetske ve~eri u saradnji sa projektom Femix (proje-

kat za promociju ènskog stvarala{tva). Nastupa na poetskim ve~erima u

Beogradu.

81

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

Anja Markovi}NAPOLJU SU LJUDI

Urednik

Nenad Gli{i}

Ure|iva~ki odbor

Miljurko Vukadinovi}

Du{an Stojkovi}

Zoran Petrovi}

Tehni~ki urednik

Ivan Arsenijevi}

Izdava~

Studentski kulturni centar Kragujevac; Radoja Domanovi}a 12;

www.skckg.com

Za izdava~a

Nada Markovi}

Likovno-gra�~ko oblikovanje

Vladimir Rankovi}

[tampa

Gra�~ki atelje »Skver«, Kragujevac

Tira`: 300 primeraka

01 2012 ANJA:01.qxd 9/9/2012 11:39 PM

anja marković napolju su ljudi

Documents