Andrija Kai Mioi: Razgovor ugodni naroda slovinskoga izborSADRAJ: Bratu tiocu. Prisvitli gospodine Pripoljubljenomu tiocu. Pisma Radovana i Mjelovana. Poskonica, koja se moe u kolu pjevati. Slidi kratko ukazanje od starih kralja slovinskih i dogaaji koji se u stara vrimena zgodie u dravam slovinskim, iz razliitih knjiga izvaeni i na svitlost postavljeni Dogaaji posli poroenja Isusova. Pisma od Pavlimira. Pisma od kralja Tjeimira. Pisma od kralja Vladimira. Pisma od Radoslava i Bodina. Pisma od Kobilia i Vuka Brankovia. Pisma od Kotromanovia. Pismo od Ostoje Kristia i Stipana Jablanovia. Pismo od Basilija Cesara. Slidi kratko govorenje od poglavica hrvatski oliti kranjskih. Pisma od mejdana Jure Kastriotia Pisma od Jure Kastriotia i njegove majke Vojsave Pisma od boja Jure Kastriotia i cara Murata na 1443. Pisma od enidbe i udaje Mamice, sestre Kastriotia Pisma od rata Jure Kastriotia i Republike mletake, koji se uini na 1447. Murat oaloen puno i rasren ie s vojskom na Skenderbega. Na 1449. Murat poe grad biti. Ban Kastrioti opet ini juri na Turke. Murat oaloen. Dilo viteko, koje uini Jure Kastrioti. Murat pristraen. Pisma od Kroje. Smrt Jure Kastriotia na 1467. Pisma vojvode Janka, reenoga Sibinjanina. Pisma druga vojvode Janka. Pisma etvrta vojvode Janka i s. Ivana Kapistrana, kako razbie cara Memeda, sina Muratova, pod Biogradom na 1456. Pjesma od uzetja carigradskoga uzvaena iz knjiga Florijana Kampi Pisma od kue Frankopanovia Pisma, kako Ante Loredan, vlastelin mletaki, obrani Skadar od Turaka na 1475. Pisma od kralja ungarskoga, Ludovika imenom, kako pogibe na Muakom polju boj bijui s carem Sulemanom na 1526. Pisma od bana Zrinovia i cara Sulemana treega, koji obside Seget ungarski i pod njim umri na 1566.

Pisma, kako kralj Uluzali doe s mnogo galija i ostalih od boja brodova pod grad Korulu na 15 agusta oliti kolovoza 1571 i ne moe ga osvojiti. Pisma od Cipra. Pisma od stranoga boja, koji se uini na dan svete Justine. Popijevka od gospode presvijetle dubrovake, kako razbie i isjekoe Turke Saracene na moru blizu grada Korule na 1033, kralja bosanskoga Ostoju Kristia na 1401 i bana od Neretve ufatie i umorie. Prekazana presvijetloj gospodi dubrovakoj od fra Andrije Kaia, reenoga Mjelovana. Pisma od vitezova pridostojne kue Graboveve, prikazana gosp. pris. serdaru Anti Grabovcu. Govorenje od stare i plemenite kue Kaia. Pisma od starih knezova Kaia Pisma od grada ibenika, kako doe poda nj paa bosanski samo trideset iljada vojske i bi razbijen na 1646; takoer od Vodiana, Vrpoljana i Krapnjana, kako isikoe Turke pod selom Vodice na 1645. Pisma od grada Splita, kako dolazie poda nj Turci na 1646. izvaena iz istorija Jerolima Brusona. Pisma druga od grada ibenika, kako doe poda nj paa Teelija samo pedeset iljada vojske i ne moe ga osvojiti na 1647. Pisma od Bea. Pisma principa Euenija, kako razbi cara Mustapu na Tisi rata bekoga. Slidi pisma prva od vitezova ungarski i hrvatski, koji u stara vrimena turske odsicae glave, izvaena iz razliiti istorija tampani, poami od godita gosp. 1441 do godita gosp. 1641. Pisma najposlidnja od slavne Bosne Najposlidnji razgovori starca Milovana s bratom tiocem Bratu tiocu. [Iz predgovora prvom izdanju Razgovora.] Po naravi je ovika svakoga svoj narod faliti, uzdizati i uzveliavati, i zato vide se mnoge knjige na svitlost iznesene, u kojim se tiju kralji, duke, markei, knezovi, gospoda, vitezovi, junaci i njiova junatva. Ma narod slovinski vazda je bio, kako se vidi, u tomu malo pomljiv, jer se malo stvari tije i nahodi od stari kralja, bana, gospode i dogaaja, koji su se dogaali u naim stranam. I da se posve ne izgube od stari vitezova uspomene, Gosp. Bog dao je naemu narodu tako pamet naravnu, da ono, to drugi narodi uzdre u knjigam, oni uzdre u pameti pivajui na sobetim, dernecim i po svim mistim, kuda putuju, pisme svoji kralja, bana, vitezova i vrsni junaka, koje premda nisu posve istinite, nita ne manje ima svaka dobar temelj od istine. elei dakle ja, da siromasi teaci i obani naroda slovinskoga, koji se naslauju u takizim pismam, mogu doi u poznanje, da njiove pisme i davorije nisu brez temelja istinita, na slubu istih siromaha dajem na svitlost ove knjiice skupljene, sloene i prinesene iz razliiti knjiga talijanski u jezik slovinski, u kojim e se viditi kralji, bani, gospoda i vitezovi slovinski, njiovi rati, junatva i sva dilovanja dobra i zla. Ma viruj mi, moj tioe potovani, da kada razgleda ovi moji trudak, vidie nesrino i nemirno stanje, u komu se nahoahu vai praukundidi u vrime slovinski vladaoca, i poznae estito, mirno i rajsko stanje, u komu se nahodimo sada pod krilom naega Privedroga Principa, za koga imamo u potribi nau krv proliti. Ako li ti pak ne budu ove knjiice ugodne, a ti ini bolje. Na peru ti sria, i da si mi zdrav i veseo!

Prisvitli gospodine [Iz predgovora drugom izdanju Razgovora; posveta je upuena knezu Luki Ivanoviu.] elju, koju sam jo odavno imao dati na svitlost viteka vojevanja i glasovita junatva Jure Kastriotia, reenoga Skenderbega, vojvode Janka Sibinjanina, mnoge priuzviene gospode mletake i ostali razliiti ungarski i slovinski vitezova za razgovor i slubu slovinskoga naroda, sada izvrujem i na svitlost dajem. Poznajui pak, da se u Vaemu Gospodstvu Prisv. nahode skupljene i sjedinjene kriposti vitezova reeni, zato ovi moj trud, premda malo ureeni, istomu velesrno prikazati slobodim se: prvo, kakono od starine gospodiiu, budui tio, da su od imena i Vae jasne kue plemena ne samo knezovi nego li joter i principi u stara vrimena bili, kako se nahodi u diplomi aliti blagodarstvu Jure Ivanovia, koju primi od Matijaa, kralja ungarskoga, u kojoj daje mu plemeniti tituo aliti ime od principa na ovi nain: "Illustrissimo invictissimoque principi Georgio Ivanovi", u kojoj diplomi potvruje mu slobodno posidovanje od grada Nia, njegove drave i drugi sela i varoa. Reena pak diploma bi na svitlost dana od prisv. gosp. Tomka Mrnavia u Rimu na 1630. Prilina istina tije se u knjigam talijanskim, koje se imenuju "Istoria degli avvenimenti dell' armi imperiali contro i ribelli ed Ottomani", gdi na listu 328 tiju se etiri principa moskovska, poslani za poklisare od cara moskovskoga k cesaru Leopoldu, meu kojim se nahodi jedan od imena i plemena Valea Pris. Gosp., imenom Protasio Ivanovi, veliki kancelir od Mokovije, a ostali imena jesu ova: Bori Petrovi, senatur, Ivan Januovi, senatur, i Ivan Mihajlovi, sekretar, koje poglavice mogu se od svakoga viditi u knjigam gori imenovanim. Koliko pak rabrenomu vitezu moj trud prikazati ne stidim se, jer vojujui pod barjakom Privedroga Principa mletakoga istomu potenje, sebi i svoj krajini uinili jeste, a tomu svidoanstvo izvode kolajne, medalje od zlata, knetvo i druga pomilovanja od istoga primljena. Ali kruna Vaega jasnoga plemena, dika kotorske drave i potenje sve Dalmacije jest srini i estiti plod od plemenita i vitekoga stabla poroen, neumrloga imena knez i kavalir Marko, koji pod gradom Patrasom od turski gusara naskoen od viteza svuda proglaenoga slavno ime stee, jer s malo svojizi junaka pridobi Turke i porazi mnoge. To viteko dilo poznavi Privedri Princip, uini ga s velikim veseljem kavalirom s. Marka. Ali ni ovde kavalira Marka junatvo ne dospiva, jer nahodei se pod gradom turskim Atenom samo svoji etrdeset vitezova u svojoj tartani, ne punoj velikoj, bi naskoen od jednoga ambeka gusarskoga puno velika i strahovita, u komu bie blizu etiri stotine Turaka, koje Marko veselo doeka, njimam se estoko pobi, ambek, bojno tursko drvo, pridobi, saga na moru i Turke pobi, da ji se malo plivaju na kraj i sarani aliti od njegove slavne sablje utee. Ma u ovoj dolini od suza malokrat se zgaa veliko veselje brez plaa, kako se dogodi u udnovatomu boju i dobitju pod Atenom, jer kavalir Marko, pridobivi i sikui Turke, od puke smrt imade, koga Jozo, brat roeni, viteki osveti dobivi mnotvo Turaka, osvojivi ambek bojni, dignuvi ga u lagum i uinivi svome Privedromu Principu veliko potenje, koji ga nadari z darovim od visoke asti i potenja uinivi ga kavalirom svetoga Marka, davi mu medalje i kolajne od zlata, ne samo njemu, nego li i ostalim vitezovom, koji estito njime boj bie i Turke predobie. Ova dakle i druga mnoga dostojanstva priteu mene, da ovi moj trud, premda mlohav i neuredan, Vaemu Gospodstvu Prisvitlomu prikazati i posvetiti imam, komu elei svaku sreu i estitost nebesku i zemaljsku vazda se nazivljem Va Gosp. prisv. priponizni i vazda drani sluga fra Andrija Kai, reeni Mioi. Pripoljubljenomu tiocu.

[Iz predgovora drugom izdanju Razgovora.] Ne nahodei se u mojim knjiicam od kralja, bana i vitezova slovinski mnoge stvari i lipi dogaaji, koji se prija, a niti i posli poroenja Gospodinova zgodie u dravam slovinskim, zato, moj ljubezni tioe, reene knjiice pritampajem s pristavkom stari kralja, cesara, papa i mnogi sveti od naega slovinskoga naroda, s nadometkom takoer mnogi pisama od bana i stari ungarski, mletaki i slovinski vitezova. A to ja sve sam pomljivo izvadio iz knjiga latinski, talijanski i rvatski, iz razliitih pisama i karata, diplomata, dukala, atestata, davorija i svidodbe staraca, redovnika i svitovnjaka. Svrha pak, za koju ja ovi trud inim, jest najprva slava i potenje Boije, komu se svako dilo poteno, brez otruje grija uinjeno posvetiti i prikazati ima; druga, neka se sadanji i poslidnji vitezovi mogu ogledati kano u zrcalo u rabrenita vojevanja i glasovita junatva svoji dida i ukundida, da ji slobodno i veselo mogu naslidovati i s openitim neprijateljom boj biti. Trea pak svrha moga truda jest ova: da se slavna imena vitezova i glasoviti junaka mogu za puno vikova na svitu uzdrati, titi i njiova junatva spominjati, jer to se u knjigam ne nahodi, brzo se izgubi i zaboravi; knjige tampane sve po svitu idu, ako se izgube u jednomu gradu, dravi ali kraljestvu, ne e u drugomu. I to su, moj tioe, svrhe, za koje ja ovi trud inim, koji, ako si roda od starine gospodskoga, vitekoga oli junakoga, ufam se bie ti ugodan, ako li nisi, na moje mrzie knjiice i pogrivat trudno dilo starca Mjelovana, kakono su i do sada oni, koji nisu od viteke krvi sastavljeni. Retorike ni poesije, nakiena ni napirlitana veza nai ne e, nego jednu zgradu svrhu tvrdoga temelja od istine zianu stinam naravnim iz duboki jama po nastojanju siromaha Mjelovana izkopani. Ako se naslauje u zgraam nareenim, evo sam ti kamenje pripravio, pilaj ji, tei ji i krei ji s tvojizim alatom, koga si stekao, ter nainjaj visoke, plemenite i gospodske palae. Ja ti dobrovoljno dopuam i estitu u tvomu rukodilu sreu nazivam. Pisma Radovana i Mjelovana. Knjigu pie od Kotara knee, po imenu starac Radovane, ter je alje pobratimu svomu, Mjelovanu od gorice crne. U knjizi ga lipo pozdravljae ter ovako starac besiae: "Mjelovane, sva je vjeka na te: probudi se, bie bolje za te. Kadno lani proe niz Kotare i pronese gusle javorove ter zapjeva pjesmu od junaka jedne slavi, druge ne spominje. Vijee na te Lijeka i Krbava, Slavonija, vjeteka drava, slavna Bosna i sva Dalmacija, Romanija i sva Bulgarija, jer ostavi mnoge vjetezove, mejdandije, bane i knezove.

Pazi, da ti ne ogule bradu, jer junaci za alu ne znadu. Ta eto si brean ostario vojujui i bojak bijui, a junake nijesi zapantio, ve ji srdi tako pjevajui. Il junake pjevaj sve kolike, neka nije prama tebi vjeke, ol se proi gusal' i pjevanja, niz Kotare ravne putovanja." Odpisuje starac Mjelovane: "Ne budali, pobro Radovane! Ko e skupit po nebu oblake, ko l' ispjevat po svijetu junake! Ne bi ti ji vijele izpjevale, kamo li e starac Mjelovane: nije lasno uz gusle vijekati ni junake po imenu zvati. Ako l' ti je to pomuno, pobre, od Kotara stare Radovane, uzmi gusle, ta se i napjevaj, sve delije po svijetu izpjevaj. Ali e se prija prestaviti kano vrak pjevaju do mraka, nego li e, pobre, izbrojiti, koliko je na svijetu junaka. Kad sam lani proa niz Kotare, svaki veli: 'Pjevaj moje stare!' Ma ne ree njeko, Radovane: 'Na ti novac, stare Mjelovane, ter e kupit jednu ekvu vina, to e tebi biti do Karina! Nije lasno po svijetu oditi, od junaka pjesme izvoditi. Ali neka znade, Radovane, da za novce ne pjevam junake, ve za ljubav, slavu i potenje, vjetezova stari uzvienje. Evo u ti gusle napraviti, vjetezove po imenu zvati;

od koji se spomenuti mogu, sve u ti ji zbrojiti u slogu. Radovane, vjera ti me moja, korba mi je dodijala tvoja. Valja mi se iz doma dijeliti, al me ne e eca preekati. Jer 'vo sam ti teko obolio, oronuo i jo oslijepio skitaju se od grada do grada, od nemila, pobre, do nedraga. Nadaj mi se do godine dana, junake e kazat od mejdana. Dospivaju pozdravljam te lijepo i u dvoru malo i veleko." Poskonica, koja se moe u kolu pjevati. Osobitu narod svaki kripost ima, s kom se dii, koju daje Bog prijaki. Mudri kau ove rii. A kraljuje sva rabrenost u narodu slovinskomu, snaga, jakost i srenost u vojniku rvatskomu. Aleksandro to svidoi, kralj veliki svega svita, svakom nose on prid oi dilovanja plemenita, koja vazda ukazae Slovinjani vitezovi; i zato se zovijae slavni jaki narod ovi. Pri neg umri, njim ostavi dopuenja blagodarna, uznosi ji, fali, slavi rad junatva vele harna. Kara, priti i proklinje, ko b' opsova narod ovi, i svakoga jo zaklinje, da za njima zlo ne slovi.

Ostavlja jim banovine sve od mora latinskoga i drave joter ine od Baltika ledenoga, da njiovo ima biti, od starine kako bie, i niko se nejma priti; Aleksandro to hotie. Sva velika Sarmacija od starine njiova je, slavna Bosna, Dalmacija ilirika drava je. Moskovija, Polonija, Bohemija, Ungarija, sva bogata Slavonija i viteka Bulgarija, slovinske su te drave, davno koje osvojie, i puno se oni slave, jer narode pridobie. Ligonija, Alanija, ravna Lika i Krbava, jo i lipa Arbanija ilirika jest drava. Plodna zemlja Pomeranska i Gorija jo suvie, banovina a i Kranjska slavnog puka vazda bie. Njiova je didovina Srbska zemlja i Rusija, u istinu jo starina Tatarija i Prusija. U bilomu gradu svomu, Aleksandrija ki se zazva, svemu puku slovinskomu ljubeznivu pozdrav nazva. Blagoslov jim jo ostavi Marte, Jova i Plutona, svoji bogov', koje slavi, da jim dadu svaka ona,

koja od nji prosit budu i u dnevu i u noi, da jim nije trud zaludu, bie njima u pomoi. Jedanajest svitli bana s aznadarom tu bijae, od istoni kada strana nji monarka pozdravljae. Za svidoit bihu zvani svemu svitu, slavni pue, upisani gori bani, kako mudri to nas ue, da t' je ova ostavio Aleksandro, sin Filipa, ter je tebe proslavio blagodarstva dile lipa. Rad junatva i virnosti tvoji stari, zemljo slavna, imala si asti dosti u istinu jo odavna. Veseli se, majko jaka iliriki vitezova, da si puna ti junaka, svitli bana i knezova. Lipu sriu ter ne kuni, jer plemia i gospode gradovi su tvoji puni, u potenju svakom ode, brez kojizi ti bi bila ka i brez due mrtvo tilo, tamna, mrana i nemila; to bi ti se dogodilo. Prostrano se nebo gizda, jer je svitlo i pristalo, al da nije na njem zvizda, u tamnosti sve b' ostalo. Tako ni ti nigda ne bi asna bila ni ugodna, da gospode nejm' u tebi, jer b' ostala sva neplodna.

Za obiaj u tebi je, da svak jednak oe biti; neprilino u sebi je jo o tomu pomisliti. Aleksandro umirui, znam oito, ne kti toga: svoje carstvo njim dajui imenova dostojnoga. Ni u raju, di su sveti, svi jednaci mogu biti; ni u paklu jo prokleti istu srbu budu piti. Apostoli jer su vei nego sveti muenici, svu istinu valja rei, od svitovnji sveenici. A Lucifer eu ima od ostali muku doli, osobitu srbu prima, jer se zove kralj oholi. K vedru nebu nu pogledaj ter kriposti vidi svake, svitle zvizde ter razgledaj, vidie ji nejednake. Po svoj zemlji proetaj se, sliaj moja govorenja, u razumu ne smetaj se, ve promisli sva stvorenja, i lizua i plazua, svita zviri svakojake, sva letua i plovua, ugledae svuda take. Vrsta svaka ljuti zmija stareine svoje tuje, do zemlje se svaka svija, zvizduk kralja kada uje. Bog je tako postavio, da razlikost ima biti; od vika je ostavio, ti se zato nejma priti.

Slidi kratko ukazanje od starih kralja slovinskih i dogaaji koji se u stara vrimena zgodie u dravam slovinskim, iz razliitih knjiga izvaeni i na svitlost postavljeni Prvi kralj iliriki zvae se imenom Ilirik, od koga se Slovinjani Ilirici prozvae. Posli ovoga mnogi vladae, ali njiova imena knjige s kojim se ja sluim, ne meu. Na 3522. po stvorenju svita Farani Dalmatini naselie otok Vis. Na 3606. po stvorenju svita vladae slovinskim dravam kralj Bradilio, Slovinac, koji imade estok rat s Filipom, kraljem od Macedonije, koga Bradilio dobi i pod hara podloi. Na 3629. Glaucio i Klito, sin reenoga kralja Bradilija, kraljevae u dravi slovinskoj, i ove Aleksandro Veliki, sin kralja Filipa, jako oblada i pridobi. Na 3655. Demetrio glasoviti bi uinjen kralj od slovinskih banovina. Na 3685. Vlahahu slovinskim dravam Brem i Bolg, hercezi oliti duke, Slovinci, i ovi porobie grku zemlju. Na 3726. Agran, Pleuratov sin, bi uinjen kralj slovinski. Ovi kralj puno snaan bie i zato podloi mnoge banovine. Imadie sto nava od boja, s kojizim ode protiv Etolom, razbi i porobi njiovu dravu, pak napunivi reene brodove svakoga bogatstva, slavodobitnik povrati se u zemlju slovinsku. Na 3732. Umri kralj Agron, i njegova ena Teuta poe vladati slovinskim dravam. Na 3733. Bihu poslani rimski poklisari Lucios i Kajo kraljici Teuti, da je mole neka bi pokarala svoje podlonike koji injahu mnogo zla Latinom po moru; ali puna enske oholosti inila ih je pogrdno smaknuti. Na 3734. Kraljica Teuta poslala je vojsku na Skenderce, osvoji grad Draevo, Korulu i mnoge druge. enera prid vojskom bie Dimitar Faranin, koji se izneviri Teuti i sa svom vojskom pridrui Rimljanom, koji porobie svu Dalmaciju i osvojie kraljestvo Teutino. Na 3743. Dimitar Faranin, vladalac od vojske slovinske, vojeva je po moru i porobio grke drave. Ovi je imao za enu Triteutu, Pine, kralja slovinskoga, mater. Na 3744. Rimljani osvojie Far na otoku i Dimal, misto jako u Dalmaciji. Na 3745. Serdilaida, kralj slovinski, die vojsku i porobi Macedoniju, da mu nije platio Filip, kralj macedonski, potroke za pomo koju mu je bio poslao suprot Etolom i Lacedemonom. Na 3762. Filip, kralj macedonski, hotijui pridobiti Serdilaidu, kralja slovinskoga, i njegovo kraljestvo podloiti, bi od reenoga Serdilaide pridobiven i istiran iz zemlje slovinske. Na 3773. Kraljeva je u slovinskim dravam Pleurat, Slovinac, i ovi porobi grku zemlju do Korinta. Na 3781. Kraljeva je nad Slovincim kralj Gencio. Na 3784. Gencio, kralj slovinski, po nagovoru Perseja, kralja macedonskoga, uini se neprijatelj Rimljana, koji s velikom vojskom dooe u Dalmaciju ter mu mnoge gradove osvojie, najposli Skadar u koga se bie zatvorija. I tada kraljestvo slovinsko i macedonsko pod oblast Rimljana pade. Na 3840. Drugi Slovinjani, zvani Ardijeji i Palari, udarie na Slovince dalmatinske, koji se bihu Rimljanom podloili, ter ih neprijateljski porobie. Na 3900. Peratani Dalmatini dignuli se jesu supro Rimljanom. Na 3901. Dalmatini gornji udarie na Liburnee Kotarce, kojizim grad Promin osvojie. Dooe Rimljani na pomo Liburneem, koje Dalmatini pridobie, enerala rimskoga i svu njegovu vojsku isikoe. Na 3920. Po smrti Julija Cesara Dalmatini Slovinci rimskoga zapovidnitva jaram svrgoe, koje Bebius, rimski vojvoda, pokoriti hotijui, on i sva njegova vojska od Dalmatina bi pobijena. Ali opet Rimljani veu vojsku poslae u Dalmaciju, koja vee od pedeset godita njimam se bijui, najposli od Rimljana pridobiveni ostadoe Dalmatini. Na 3926. Digoe se Posavci supro Rimljanom, puno vrimena njima boj bie; ali doe cesar August s vojskom i podside stolno misto posavsko Sigeicu, koju u dvajest dana na silu osvoji. Otolem se dili u Dalmaciju, razbi vojsku kralja dalmatinskoga, Tutima imenom, i

osvoji mu veliki grad Promin. Na 3927. Cesar August opet s vojskom doe u Dalmaciju, i zarad velika glada, koji tada u Dalmaciji bie, cesaru se podloie, davi mu hara i u tutiju aliti u poruanstvo sedam stotina mladia. Na 3948. Daci Pridunajci robili jesu Slovince, a Dalmatini digoe se protiva Rimljanom.

Dogaaji posli poroenja Isusova. Na 7 po Isusovu poroenju bihu kralji od Dalmatina i Slovinaca Batana i Pinet. Ovi se digoe protiva Rimljanom, a imadihu vojske osam stotina iljada piaca i dvista iljada konjika, kako pie Velejus Rimljanin, to ini miljun u sve. Na puno mista Rimljane isikoe na ta nain, da nisu nikadar bili u veemu strahu, tuzi ni alosti. Na 8. Doe rimska vojska u Dalmaciju ter same Makarane oblada. Na 9. Rimljani razbie slovinsku vojsku i ufatie Bata i Pineta, kralje slovinske. Na 57. Sveti Pava pripovida je ri Boiju po slovinskim dravam. Na 244. Vladao je svim slovinskim tada dravam kralj Svates, Slovinac. Ovi Slovinci tada zvaju se Avari i Abari. Na 254. Bribirani Kotarci ubie svetoga Maksima. Na 350. Kraljeva je ovo vrime nad Rvatim Suring. Na 400. Doe s vojskom iz Scitije Radigost u Dalmaciju i u ostale slovinske drave ter se mnogo jaki uini. Na 401. Kralj Alarik gotski slovinski osvoji Rim i Italiju. Na 417. Goti Slovinci zadobili su panjolski orsag. Na 421. Poee se Mleci ziati. Na 451. Atila, kralj ungarski, reen bi Boiji, mnogu krv po svim proli. Na 453. Atila osvoji svu Dalmaciju. Na 453. Atila razori Akvileju i mnoge gradove po Italiji. Na 454. Atila, star od 124 lita, oeni se mladom divojkom i posli velike igre i veselja svojom se krvlju zadui. Na 457. Vladae slovinskim dravam kralj Ardarik, koji s vojskom slovinskom udari na sinove Atilove i posie vee od 30.000 Ugriia, u komu boju pogibe Elak, mlai sin Atilov, a stariji jedva utee. Na 460. Vladae Liburnijom kralj Kunimund, Slovinac, protiva komu dignu vojsku Dini, sin Atilov, podside grad Boanje; udari na njega Kunimund, vojsku mu razbi, ali i Kunimund u tomu boju pogibe. Tada skona posve kraljestvo Atilino. Koga vas svit dobiti ne moe, od Kotaraca Slovinjana bi pridobiven. Na 473. Teodemir kraljeva je u Slavoniji. Osvoji grad Niu i mnoge ostale; podside Salonik, ali s velikim jaspram podmien ostavi ga i to isto lito umri. Na 474. Teodorik, sin reenoga Teodemira, za kralja je slovinskoga stao, i ovi oslobodi Dalmaciju, Reciju i svu Italiju od usilnika i progonitelja. Na 493. Teodorik, kralj slovinski, ubivi Odokara, kralja latinskoga, uinio se da je kralj od Italije. Na 526. Kraljeva je ovo vrime u Dalmaciji i rvatskoj zemlji Selimir, Svevlada kralja sin. Na 541. Doe (kako niki oe) u ovo vrime kralj slovinski Ostroilo u Dalmaciju, ter istiravi stare Slovince iz Drava slovinski, svoje iznova naseli. Na 548. Die Ostrivoj vojsku i osvoji sve do Draeva. Na 549. Osvojie Slovinci s Ostroilom mnoga mista i porobie Drinopolje. Na 550. Bi za kralja u Dalmaciji Svevlad, sin Ostroilov, koji die vojsku na Grke, razbi je i porobi kruto. Na 552. Kralj Svevlad osvoji Macedoniju i Iliriju, ter se ove drave tada slovinske prozvae.

Na 564. Dooe drugi Slovinjani, imenom Avari oli Abari, na onu stranu Dunaja u zemlju slovinsku, koju osvojie, ter se mnogo jaki uinie. Posli toga udarie na Istrijance i mnoge druge drave, pak ji porobivi pod ara stavie. Glavar njiov zvae se ban, od koga vojvode oliti duke slovinske do dneva dananjega bani se prozvae. Ovi se puno mogu uini, jer istoga cesara carigradskoga, osvojivi drave, pod ara podloi, na godite po sto iljada zlatni dukata dajui mu. Na 584. Slovinci Abari grad Zemun kod Dunaja i mnoge druge do zemlje razorie. Na 585. Slovinci Abari drinopoljsku zemlju porobie. Na 591. Abari reeni na Dalmaciju udarie i dosta zla uinie. Na 592. Isti Abari Slovinci vele zla uinie u istonim stranam. Na 593. Kralj longobardski s pomou Slovinaca osvoji Paduvu. Na 599. Slovinci Abari etrdeset gradova u Dalmaciji razorili jesu. Na 600. Slovinjani, pobivi vojnike grkoga cesara, svu Istriju opustili jesu. Na 614. Bi za kralja slovinskoga abarskoga Kajan, i ovi porobi i osvoji vas Friul, obside grad veliki Vidam, u komu zapovidae udovica Romilda, i videi iz grada reenoga kralja Kajana zaljubila se bie u njega, komu posla virna poklisara dajui mu na znanje, da e mu grad pridati, ako je uzme za enu. Obea se Kajan, i pusti nesrina ena Abare u grad, koji sve posikoe graane i nevirnost veliku uinie. Kajan prvu no spava je s Romildom, posli toga pridavi je u ruke mnogi bludnika, napokon ini je na kolac nabiti. Dilo nemilo i sasvim opako. Discant mulieres. Na 620. Opet Slovinci Abari porobie zemlje istone do Carigrada, i zato cesar od kralja abarskoga mir je pitao. Na 637. Dalmatini Slovinjani obsidoe grad Sipont u latinskoj zemlji, ubie Aja vojvodu i svu njegovu isikoe vojsku. Na 638. Dooe Avari Slovinci, porobie Dalmaciju pak priko mora odoe robit Italiju. Na 639. Avari Slovinci razasue Dalmaciju i razruie gradove, meu kojim veliki i glasoviti grad Solin, stolno misto cesara Dioklecijana, spored zemljom izporedie. Stari takoer Dubrovnik razorie i posve opustie. Na 639. Dooe Rvati od gore Babine, i istiravi stare pribivaoce Slovince, rvatsku naselie zemlju; a prozvae se Rvati od bana Rvata imenom, koji njima vladae. Na 644. Bi kralj slovinski abarski Kajm, koji se pobi s Vukom, vojvodom furlanskim; za tri dana bili se jesu, etvrti razbi Vuka i vojsku njegovu. Na 667. Slovinci razbie Francuze, u komu boju pogiba sin kralja francuzkoga Pipina, imenom Astijagis. Na 677. Kraljeva je u Bulgariji Butaja, Slovinac. Na 688. Francuzi bihu zapovidnici u rvatskoj zemlji i velike propasti injahu Rvaanom. Izmeu ostali ovo: malu dicu izdirahu materam iz ruku pak ji raskidivahu i psom bacahu. Taku opainu Rvati podnit ne mogui, isikoe sve glavare francuzske po svojim dravam; i cia toga velika vojska francuzska dola je na nje, s kojom se Rvati sedam godita bie i sve njiovim vojvodom isikoe. Na 706. Slovinci porobili su furlansku zemlju i Lumbardiju, porazili bana furlanskoga Ajaidu sa svim plemiim, koje su ufatili. Posikli su takoer i Ferdulfa, vojvodu longobardskoga, zarobili mnogu eljad, zaplinili plino i odnili neizbrojena bogastva u svoje kraljestvo. Na 756. Budimir, kralj sveti, ovo je vrime vladao. Na 763. Iza Crnoga mora opet jedan slovinski narod doe, stade krajem vode Atarne. Na 813. Mihajlo cesar bi razbijen od Bulgara. Na 818. Ban Ljutovid, vladalac od Poege, Srima i Slavonije, odvre se od cesara Ludovika i poe robit banovine tue. Na 819. Bie u ovo vrime kralj dalmatinski imenom Borna, koji podie vojsku na Ljutovida, bana od Slavonije, pobi se njime kod vode Kupe i bi pridobiven od bana Ljutovida. Na 820. Udarie sa tri strane silne vojske cesara Ludovika na bana Ljutovida, i ne mogui mu

nita uiniti, sramotni se natrag povratie, a mnogi od banovaca bihu posieni. Na 821. Poe s ovoga svita kralj slovinski Borna, ter na misto njegovo bi uinjen Ladislav, sin reenoga Borne. U to isto vrime udari na Ljutovida neizbrojena vojska cesara Ludovika, kojoj ne mogui Ljutovid odoliti, pobie u srbsku zemlju i bi primljen od vojvode srbskoga u dvor svoj; ali se Ljutovid ukaza nepoznan i estoko neharan, jer pogubivi svoga dobroasnika uini se gospodar od njegova grada i svega bogatstva. Pravo je reeno: "Ne ini dobra nepoznanu, da te zlo ne nae". Na 823. Pobie Ljutovid u Dalmaciju i bi ubijen od svoji prijatelja. Na 827. Dalmatini i Slovinci odbacie rimsko i carigradsko vladanje Na 829. U Dalmaciji i rvatskoj zemlji kraljeva je Tomislav. Na 832. U drugim slovinskim dravam kraljeva je Gostumil. Na 837. Kralj dalmatinski i rvatski Trpimir. Na 839. Senjani robili jesu Friul. Na 864. Bihu vladaoci slovinski Demogoj i Inik. Na 872. Po smrti Demogoja kraljeva je u Dalmaciji ebeslav. Na 879. Umorio je kralja Sebeslava vojvoda Branimir. Na 880. Metodius, veliki i razumni, slovinski apostol reen, ovo je vrime bio. Na 890. Vladao je u Slavoniji Branislav, a u Dalmaciji i u ostalim dravam slovinskim kraljeva je Muimir. Na 891. Slovinci razbie Bavare i Francuze. Na 920. Zapovida je ban Mihajlo ovo vrime. Na 936. Razbie Rvati vojsku Simeona, kralja bulgarskoga, i svu Bulgariju jako porobie, ubivi jo istoga kralja Simeona. Na 938. Primislav i Boleslav glavari su rvatski bili. Na 949. Pribina ban ubio je Miroslava, kralja slovinskoga. Na 966. Slovinci Neretvani pobie Turke Saracene u latinskoj zemlji i iz gore Garganske iztirae. Na 1059. Kraljeva je Kreimir nad Rvatim. Ovo vrime podloie se Bonjaci Beli, kralju ungarskomu, s ovim ugovorom, da oni bane svoje obiru, i bi odabran Ivan Kotromanovi. Na 1065. Kraljeva je u slovinskim dravam Stipan, sin Kreimirov. Na 1074. Kralj rvatski bi Zvonimir, koga malo posli baci s vladanja ban Slavi; ali s pomou Grgura pape imade kraljevstva vladanje. Na 1077. Kraljevae u srbskoj zemlji kralj Mihajlo. Na 1100. Kraljeva je u srbskoj zemlji i u Dalmaciji kralj Bodin. Na 1115. Vladao je slovinskim dravam kralj Jure, koji svoje sinovce progonei bi svren, i Grubia, njegov sinovac, za kralja uinjen. Na 1141. Knez Radoslav z bratjom svojom Ivanom i Vladimiron poee vladati slovinskim dravam, ali mnogo od Dee napastovani bihu. Na 1151. Dea suprot Radoslavu vojeva i snaan se puno uini. Ovi darova koludrom otok Mlit kod Dubrovnika. Na 1161. Dea posve pridobi kralja Radoslava. Na 1171. Bi kraljem slovinskim Nemanja, sin Dein, i ovi se mnogo velik uini. Na 1190. Bi za kralja Stipan Nemani, sin reenoga Nemanje. Na 1200. Simeon, sin Stipana Nemania, bi kralj od Raije i Dalmacije. Ovi osvoji mnoge banovine. I u to vrime Bosnom vladae ban Kulin. Na 1235. Porobie Tatari svu Ungariju, pritirae kralja Belu k moru i njegovu vojsku teko isikoe; ali s pomou bana Franipana pridobi Tatare i srino se povrati na svoje vladanje. Na 1241. Senjani veliku virnost ukazae kralju Beli, jer viteki pridobie Tatare u polju Grobnikomu ter ji razbie i okolo pedeset i est iljada posikoe, od koga vrimena Grobniko polje nije niim do dananjega dneva roditi moglo. Na 1252. Stipan, ban slovinski, poeo je zidati grad Jablanac. U to isto vrime kralj Bela uini

ubie knezove od Bribira. Na 1271. Ninoslav banova je u Bosni. Na 1289. Stipan Nemani, kralj od Raije i Dalmacije, osvoji Bosnu. Na 1312. Bi za bana od Knina, Skradina i ostali mista Mladin, sin bana Pavla. Na 1317. Uro, sin Stipana Nemania, ovo vrime kralj je slovinski bio. Na 1322. Ban Mladin mnoga zla injae u Dalmaciji, navlastito Trogiranom i ibenianom, robei njiove drave i mnogu krv nepravedno prolijui. Princip posla jim na pomo galije, ter osvojie Omi i Skradin, grad reenoga bana Mladina, koga zlou isti Karlo, kralj od Ungarije, podnositi vie ne mogui, u Kninu ufati ga i odvede svezana u Ungariju. Na 1331. Velikoga kralja Uroa sin Stipan postavi u tamnicu. Na 1339. Fratri s. Frane dooe u Bosnu, kojizim ban Stipan uzia manastir u Mileevu. Na 1340. Stipan Nemani osvoji svu Macedoniju, Bulgariju, Romaniju i mnoge druge drave ter se poe cesar zvati. Na 1354. Uro, drugi toga imena, bi uinjen kraljem slovinskim. Na 1371. Ubi kralja Uroa njegov nevirni tast Vukain, koji poe na misto njegovo kraljevati. Na 1373. Tvrtko, kralj bosanski, sagradi Novi u Buci od Kotora. Na 1376. Udarie Turci na kralja Vukaina, koji samo trideset iljada vojske pobi se njima na bojnom Kosovu, razbi vojsku tursku ter ji isie okolo trideset iljada izvan onizi, koji se u vodi Marici utopie. Prioe vodu i Turke priko vode sikoe; ali volei sadirati s mrtvi odoru nego ive sii, bihu od Turaka snano naskoeni ter sramotno natrag pobigoe. Deset iljad' Turci posikoe, a pet iljad' voda Marica prodri. Utopi se silni vitez Uglea, brat kralja Vukaina, koji malo prije vee od trista glava odsie. Prodri voda i jakoga viteza Relju, reenoga Bonjanina. Pripliva Vukain na konju vodu Maricu i pobie priko gore, ali zaludu, jer ga pogubi njegov sluga za odniti mu kolajnu i kri od zlata. Na 1382. Fridrig Bubel i ban Suri ovo vrime bani su dalmatinski i rvatski bili. Na 1389. Car Murat na Kosovu polju od Miloa Kobilia bi ubijen. Na 20 klasna, a godita gori reenoga 1389, Tvrtko, kralj bosanski, razbio je cara Amurata. Istoga godita istirao je Tvrtko Ugre ispod Vrane u Kotaru, koju obsili bihu, ter ji pritira u Nin. Na 1390. na osam klasna pridali su se Trogirani kralju Tvrtku. Na 1391. Puke i prah pueni niki fratar Nimac iznaao je. Isto godite poe s ovoga svita kralj Tvrtko. Na 1392. Dabia, Stipana bana brat, kralj je bosanski postao. Na 1401. Umro je Dabia, kralj bosanski. Tvrtkov sin naravni kraljestvo bosansko imade. Ostoja Kristi baci Tvrtkova sina s kraljestva. Ostoja vojeva je supro Dubrovanom i supro Hrvoju Vukiu, banu jajakomu. Na 1403. Hrvoje Vuki razbio je Ugriie i Pavla Bistena, bana rvatskoga, blizu Bihaa. Kralj Ludovik uinio je Hrvoju vojvodom ali dukom splitskim i banom dalmatinskim i rvatskim. Na 1406. Sigismund, kralj ungarski, doe s vojskom u Bosnu, osvoji Srebrnicu i mnoge druge gradove i varoe po izdaji bana Hrvoja, supro komu se postavi Sandalj Hrani, kapitan bosanski, ali od ungarske vojske bi pridobiven, ter mnoga gospoda bosanska poginue. Na 1407. Ostoja Kristi uini mir s kraljem ungarskim i vojevat poe protiva Hrvoju. Na 1409. osvojili jesu Mleani Travis, Paduu, Viencu, Veronu i druga mnoga mista. Na 1412. ibeniki puk istirao je svoje plemie iz grada, ali kralj ungarski smutljivcem inio je glave odsii. Na 1415. Ban Hrvoja odstupi od cesara i kralja ungarskoga Sigismunda, utee se caru i od njega primi pomo protiva Ostoji, kralju bosanskomu. Cia toga nevirna dila digla se je silna vojska ungarska protiva njemu i doe u Bosnu, prid kojom bihu glavari Ivan, palatin aliti ban ungarski, Ivan Maroti, ban slovinski, i Pava ban Kupor s mnogom gospodom i plemiim ungarskim i slovinskim. Ali njiova bi velika nesria, jer Hrvoja razbi i svu vojsku isie, a

gospodu, koji ne pogiboe, one ufati ive. Bana Kupora ufativi iva, u volujsku kou ini ga saiti i u vodu baciti. Na 1416. Poe s ovoga svita veliki vojvoda Hrvoje; i kralj bosanski Ostoja, odbacivi svoju enu kraljicu, Grubu imenom, uze enu Hrvojinu. Gospoda i plemii bosanski ovo vrime uinie vie, da Ostoju bace s kraljevanja, u komu viu bi ubijen Pava Radjenovi; a kralj Ostoja s Petrom Pavloviem u grad tvrdi Bobovac utee. Ali ostoju Bonjaci bacie, a Stipana Jablanovia za kralja odabrae. Na 1443. Tvrtko Drugi, kralj bosanski, brez poroda umri; i kraljeva je na misto njegovo Toma Kristi i obraen na pravu viru Isusovu od svetoga Jakova od Marke, reda s. Frane, krst sveti primi po kardinalu Karvajali. Posli njegove smrti kraljeva je njegov sin naravni Stipan, koji od Turaka bi ubijen, i tada posve dospi slovinsko kraljevanje. Pisma od Pavlimira. Ljuto cvile slovinska gospoda, kako cvile, do neba se uje; dozivlje ji vila iz planina ter je njimam tiho govorila: "to cvilite, slovinska gospodo, koja vam je velika nevolja? Ali su vas Grci porobili? Ali vas je kuga pomorila?" Govore joj slovinska gospoda: "Mui, vilo, mukom zamuknula! Niti su nas Grci porobili, niti nas je kuga pomorila. Ali nam je cviliti nevolja, jer 'vo ima trideset godina, odkada smo kralja izgubili, a drugoga nismo uinili. Nit ga, vilo, okrunit moemo, jer se bani pogodit ne mogu, a od kralja roda ne imade, koga bismo za kralja obrali." Bila vila njimam govorila: "Ne bojte se, slovinska gospodo! U Rimu je dite Pavlimire od kolina kralja slovinskoga. U lipoti svakoga nadlazi, jo i mlade Rimkinje divojke, jakost, mudrost u njem se nalazi: bie dika slovinske gospode. Poklisare u Rim odpravite ter za kralja njega uinite.

On je unuk starca Radoslava, a sinovac kralja Cijaslava." Kad gospoda vilu razumie, poklisare u Rim odpravie, dovedoe mlada Pavlimira, u Tribunju njega okrunie. Svi dooe bani na veselje, svi dooe i poklonie se; ne kti doi bane Ljutomire, ne kti doi ni pokloniti se. To je kralju vrlo muno bilo, silenu je vojsku sakupio, ter otie gori u Raiju, u dravu bana Ljutomira. Lipo ga je bane doekao s trijest iljad' svoji vitezova; tu udari konjik na konjika, sve po izbor junak na junaka. Tu se teka krvca prolivae, do neba se jadan glas ujae: viska konja, a jauk junaka, sve ditia i mladi momaka. Namiri se kralju Pavlimire na mladoga bana Ljutomira, od bedrice orde povadie ter se z britkim ordam udarie. Bog pomoe kralju Pavlimiru, jer je banu glavu odsikao. Ovako se svakomu zgodilo, gdi ne slua mlai starijega! Pisma od kralja Tjeimira. Goji majka sinka malenoga u Tribinju, gradu bijelomu, goji ona sivoga sokola, po imenu kralja Tjeimira. Kad ga majka odgojila bie, izprosi mu gizdavu divojku, lipu ercu bana Cidomira u Nadinu, gradu bijelomu.

Gizdave mu svate sakupila, sakupila gospodu slovinsku, od mila je suze prolivala, ovako je njima govorila: "Posluajte, gospodo svatovi, vi po izbor bani i knezovi: kad doete u Kotare ravne, g bijelomu dvoru divojinu, pazite mi sinka Tjeimira, kojino je jedinak u majke, zdrava mi ga natrag povratite i divojku mladu dovedite. Kotarci su ljudi siloviti, vi nemojte s njimam vino piti, u vinu ji kau kabgadije, kabgadije, teke mejdandije. Donie vam vina trolitnjega i rakije od devet godina, pazite se bana od Nadina, vi ne pijte brez vodice vina." Svatovi se na noge skoie, svoje brze konje podsidoe, otioe svati po divojku Vukosavu, po izbor Kotarku. Zdravo svati doli do divojke, do divojke i njezine majke, i zdravo se natrag povratie, Vukosavu mladu dovedoe. Malo vrime postojalo bie, lip je ona porod porodila, porodila sinka Prelimira i za njime mlada Kreimira. Kad li biu dica ponaresla, babo jim je tiho govorio: "Sinci moji, dva siva sokola, posluajte vaega babajka! Ovo ima puno godinica, odkad mene kraljem uinie i na glavu krunu postavie u Tribinju, gradu bijelomu.

Za kralja me bani ne poznae, ne poznae nit se poklonie, ve vas molim, moji sokolovi, osvetite vaega babajka. Kreimire, drago dite moje, nu osedlaj dobra konja tvoga ter otii g banu Cidomiru, g didu tvomu, prijatelju momu. Ljubi njemu skuta i kolina, moli, sinko, bana gospodina, nek ti dade vojsku nebrojenu, ter otii na Bosnu ponosnu. Pogubi mi bana bosanskoga i osvoji oevu dravu do Dunaja, studene vodice, koja tee posrid Ungarije. Prelimire, drago dite moje, nu sakupi mlade Tribinjane, Crnogorce i sve Hercegovce do Cetine, studene vodice. Pogubi mi bana od Dulcinja i osvoji oevu dravu sve do ravne zemlje Bulgarije, Bulgarije i do Romanije. Sinci moji, ne bili prokleti, dones'te mi dvi glave junake: jednu glavu bana dulcinskoga, drugu glavu bana bosanskoga. Nek se sviste po svitu krajine, od slovinske zemlje banovine, to e rei kralja ne sluati, ne sluati nit se pokloniti." Kada dica babu razumie, svoje brze konje podsidoe; Prelimire kupi Tribinjane, Crnogorce i sve Hercegovce. Poe s vojskom Dulcinju bilomu udari se z banom od Dulcinja; ali banu loa sria bie, jer mu rusu glavu odsikoe.

Pak otie s vojskom u Raiju, da pogubi bana od Raije i osvoji oevu dravu sve do ravne zemlje Bulgarije. S njim se bane pobit ne smiae, ve mu alje mite i darove i daje mu ercu za ljubovcu, a on njemu svu Raiju ravnu. Ali mlado dite Kreimire, on otie g banu Cidomiru, ljubi njemu skuta i kolina ter je njemu tiho govorio: "Ah moj diko, bane Cidomire, ovo ima mnogo godinica, odkad moga babu okrunie u Tribinju, gradu bijelomu. Za kralja ga bani ne poznae, ne poznae nit se poklonie; ve te molim, diko, dobro moje, da mi dade vojsku nebrojenu. Ja u poi u Bosnu ponosnu, pogubiu bana Selimira, osvojiu oevu dravu do Dunaja, vodice studene." to god pita dite Kreimire, to god pita, to mu bane daje: dade njemu vojsku nebrojenu, poe njome na Bosnu ponosnu. Doeka ga bane Selimire nie Jajca nasrid polja ravna; tu se bojna kopja poloie i svijetle orde povadie. Tu udari junak na junaka, ter se bie od jutra do mraka; al je banu loa sria bila, njegova je vojska izginula. Sam utee bane Selimire, sam utee u luge zelene, a ne bi ga ni on utekao, vee ga je mrkla no otela.

Posli toga boja estokoga svu je ravnu Bosnu osvojio do Dunaja, studene vodice, koja tee posrid Ungarije. Onda bilo, sad se spominjalo, ko me uje, na ast neka mu je. Pisma od kralja Vladimira. Gorko cvili suanj Vladimire u tamnici kralja bulgarskoga, gorko cvili, danak proklinae, u koji se na svit porodio. Cini jadan, da ne uje niko, al to uje Kosara divojka, lipa erca kralja bulgarskoga, koji bie roda slovinskoga. Pita njega Kosara divojka: "to je tebi, moj sunju nevoljni? Ali ti je majka omilila, ali ti je ao zaviaja? Ali ti je gladak dodijao al tamnica, jadna kua tvoja, al na nogu negve do kolina, al na ruku teke lisiine? Al si uo, moj sunju nevoljni, da s' udaje virna ljuba tvoja, ter proklinje danke i godine i staricu jadnu majku tvoju?" Govori joj suanj Vladimire: "Proi me se, Bulgarko divojko! Nije meni ao zaviaja, niti mi je omilila majka. Nit je meni gladak dodijao, ni tamnica, jadna kua moja, ni na nogu negve do kolina, ni na ruku teke lisiine. Ni s' udaje virna ljuba moja, jer se do sad nisam oenio, niti u se jadan oeniti, jer 'vo u ti brzo poginuti

u tamnici kralja bulgarskoga Samuela, da ga Bog ubio! Na viri je mene privario, u tamnicu tamnu postavio." Jo mu veli Kosara divojka: "Da reci mi, moj sunju nevoljni, odkuda si, od koje li zemlje, od koga li roda i plemena." Govori joj dite Vladimire: "Ja sam suanj od Hercegovine; dvorio sam kralja slovinskoga u Tribinju, gradu bijelomu. to me pita za rod i za pleme, i to u ti poviditi pravo: ja sam, seko, roda gosposkoga, al sam suanj kralja bulgarskoga. U mene je blago nebrojeno, moja bi me izkupila majka, al me kralju ne da na odkupe, nego ite rusu glavu moju." Tiila ga Kosara divojka: "Nemoj cvilit, moj sunju nevoljni! Ja sam erca kralja bulgarskoga Samuela, gospodara tvoga. Rasplitau ute kose moje, ljubiu mu skuta i kolina, noge u mu suzam polivati, ivim u ga Bogom zaklinjati, da te pusti iz tamnice tamne i poalje staroj majci tvojoj, nek se tvoja obeseli majka, kad ugleda Vladimira sinka." Pak odeta bilu dvoru svomu ter se sama sobom razgovara: "to sam godir vidila junaka slovinskoga roda i plemena, ja ne vidi lipega junaka, ni lipega, ni pristalijega, nit ga moe poroditi majka, od mladoga sunja Vladimira."

Pak ulize u dvore bijele, ljubi babi skuta i kolina, noge mu je suzam oblivala, ovako je babi govorila: "Daruj meni sunja Vladimira za mojega virna zarunika, a tako ti svitle krune tvoje i tako ti sinka Radomira! ini mi se, moj mili babajko, da e biti roda gosposkoga: dvorio je kralja slovinskoga, lipo zbori, ponizno govori. Oprosti ga iz tamnice, babo, a tako ti arca konja tvoga i tako ti britke orde tvoje, jer je lipo mome Hercegove!" Na to se je kralju nasmijao, Kosari je tiho govorio: "Nije ono mome Hercegove, ve je ono kralju Vladimire. Ja ne mogu drugo uiniti, valja mi ga tebi darovati, sva je tvoja slika i prilika, slavi njega Krbava i Lika." Kad razumi Kosara divojka, da e biti kraljica slovinska, od dragosti suze prolivae, svome babi ruke celivae. Od tamnice kljue uzimala, tamnici je vrata otvorala; Vladimira sunja dozivae, ter ovako njemu govorae: "Ustani se, kralju Vladimire, ter otari gorke suze tvoje, evo tebe zarunica zove, lipa erca kralja bulgarskoga!" Kad je suanj rii razumio, niz obraz je suzam oborio, blagosivlje Kosaru divojku vee nego svoju milu majku.

Pak izae iz tamnice tamne i otie g dvoru divojinu. Lipo ga je taste doekao, za zdravlje se njime upitao. Zove k sebi bulgarske terzije, da mu kroje sa zlatom aljine; oblai ga u skerlet i zlato, sinu suanj kano sunce arko. Plemenit je sobet uinio, gospodu je na sobet sazvao, vina njega s Kosarom divojkom, povrati mu krunu i kraljestvo. Tu veselje veliko bijae, ne moe se, pobre, rei vie: u dvoru su bubnji i svirale, a prid dvorom divno kolo igra. U kolu su Bulgarke divojke, kolo vodi seka Kosarina, lipe ona pisme izvodila, svaku pismu seki pripivala. Da je komu pogledati bilo Samuela, kralja bulgarskoga, kako svoga zeta celivae, celivae i blagoslivljae: "Odi z Bogom, drago dite moje, na putu ti dobra sria bila! Puno sam ti, sinko, sagriio i staricu majku razcvilio drei te u tamnici tamnoj, morei te i eom i gladom. Uzmi, sinko, zarunicu tvoju, povedi je g bilu dvoru tvomu. Pozdravi mi slovinsku gospodu i staricu milu majku tvoju, kojuno sam vrlo uvridio, brezzakonje svako uinio." Svim delijam pisma na potenje, Bog nam dao zdravlje i veselje! Pisma od Radoslava i Bodina.

Kukala je crna kukavica usrid zime, kad joj nije vrime: nije ono crna kukavica, ve je ono Jacinta gospoja, virna ljuba kralja bulgarskoga, koga bihu Grci ufatili, u tamnicu tamnu postavili, ter ga more i eom i gladom. Suze roni, bilu knjigu pie, ne pie je grki ni latinski, ve je pie srmski i slovinski, ter je alje kralju Radoslavu: "Radoslave, mili gospodare, oli ne zna, ol ne haje za me? Sinovca ti Grci ufatie, u tamnicu tamnu postavie. Trikrat sam ga zlatom izmirila, ne bi li ga jadna izkupila, al ga cesar ne da na odkupe, ve ga mori i gladom i eom. A jutros mi bila knjiga doe, da e njega brzo pogubiti, mene jadnu ljubu razcviliti, kojano sam skoro dovedena. Ve te molim, svitla kruno moja, napii mi listak knjige bile ter je alji grkomu cesaru, od istoni strana gospodaru, neka pusti sunja iz tamnice, druga moga, a sinovca tvoga; dau njemu blago nebrojeno, sitni biser i drago kamenje." Kada kralju bila knjiga doe, knjigu tije, a suze proliva, pak napisa listak knjige bile ter je alje kruni cesarevoj: "Ej cesare, svitla kruno moja, poalji mi sinovca Bodina, koga dri u tamnici tamnoj ter ga mori i eom i gladom.

Dau tebi blago nebrojeno i jo k tomu alem-kamen dragi, koji valja grada Carigrada i po ravne zemlje Romanije." Njemu cesar knjigu odpisuje: "Ne budali, kralju Radoslave! Ne bi tvoga pustio sinovca ni za tri bila grada Carigrada, ni za svitlu krunu Mogolovu, koja valja mojega cesarstva, ni za ordu kralja Aleksandra, koja sjaje kano sunce arko. Vie zemlja grka i latinska na Bodina, sinovca tvojega, jer ne osta sela ni varoa, koga nije Bodin porobio. Tijae se jadan okruniti usrid bila grada Carigrada; tijae mi krunu ugrabiti, na glavu je svoju postaviti. Al ovo ti tvrdu viru dajem, jo i jamca Boga velikoga, da u prija glavu izgubiti nego iva Bodina pustiti." tije knjigu stare Radoslave, knjigu tije, a suze proliva; po imenu sluge dozivae ter ovako njimam govorae: "Koji bi se od vas junak naa, da otie priko grke zemlje do tamnice sinovca mojega, nesrinoga kralja bulgarskoga, ter otvori vrata od tamnice i izvede sunja nevoljnoga, dao bi mu ercu za ljubovcu i jo k tomu blago nebrojeno." Svi junaci g zemlji pogledae, pogledae i poklonie se, ali ne kti dite Tratomire, ve je kralju tiho govorio:

"Ja u poi priko grke zemlje i doveu sinovca tvojega." Pak pokroji do zemlje mantije ter se ini crnim kaluerom. I otie od grada do grada: izpovida, grki pripovida, Boga moli, poji leturiju, travu jie, ladnu vodu pije. Kad je doa tamnici na vrata, pita njega straa od tamnice: "Odkuda si, svee duhovnie, odkuda li, od koje li zemlje?" A on njemu tiho odgovara: "Ja sam rodom od Stambula grada. Evo ima devet godin' dana, odkada sam u gori zelenoj. Travu jidem, ladnu vodu pijem, tekim biim moje tilo bijem, suze ronim od jutra do mraka i od mraka do bijela danka. A sad ima nediljica dana, odkada sam udan sanak snio, sanak snio, u sanku vidio, da umire kralju Bugarine u nevolji u tamnici tamnoj: on umire od glad' i od ee i brez sluge i brez sveenika, i brez brata i brez prijatelja. Ve te molim, dragi prijatelju, pusti mene u tamnicu tamnu, da pokripim sunja nevoljnoga, koji e se noas prestaviti." Privari se straa od tamnice, privari se, ujide ga zmija, otvori mu vrata od tamnice, da pokripi sunja do zorice. Kad ulize u tamnicu tamnu, Boju mu je pomo nazivao, bile mu je ruke oprostio, bile ruke i bijele noge.

Izvede ga iz tamnice tamne pak podie od zemlje mantije, britke se je orde dobavio, od tamnice strau pogubio. Pobigoe goricom zelenom priko zemlje grke i slovinske pivajui i popivajui, utekoe, vesela jim majka! Veseli se malo i veliko, a najvee kralju Radoslave i Jacinta, ljuba Bodinova, koja bie skoro dovedena. Lipo ga je striko darovao: darova mu dva grada bijela blizu ravne zemlje Romanije. Ali se je brzo pokajao, jer ne proe ni godina dana, ol godina oli polovina, skupi vojsku Bodin, dite mlado, ter otimlje strieve drave. Radoslav mu bilu knjigu pie, ovako je njemu besidio: "to sam tebi, sinko, sagriio, ter ti ite rusu glavu moju? Ej Bodine, drago dite moje, kamo vira, kamo l' dua tvoja, kamo suze, kamo ljubav moja? U za as te striko priekao!" Za to Bodin i ne haje nita, ve mu ote krunu i kraljestvo, pogubi mu dva sinka malena u Tribinju, gradu bijelomu. Ej neviro, nigdi te ne bilo, vrlo ti si svuda urodila! Pisma od Kobilia i Vuka Brankovia. Lipe ti su rumene ruice u bijelu dvoru Lazarovu, niko ne zna, koja bie lipa, koja via, koja l' rumenija.

Nisu ono ruice rumene, ve su ono erce Lazarove, od Servije ravne gospodara, od starine viteza i bana. Lazar erce za gospodu daje: Vukosavu Milo Kobiliu, Maru daje Vuku Brankoviu, a Milicu caru Bajazetu. Na daleko Jelinu udaje za plemia i gospodiia, po imenu Crnojevi Jurja, koji bie od Zente vojvoda. Malo vrime postojalo bie, tri sestrice majku pohodie; ne pohodi Milica carica, jer joj ne da care Bajazete. Sestrice se lipo pozdravljale, al se one brzo zavadie fale svaka svoga zarunika u bijelu dvoru Lazarevu. Veli ljuba Crnojevi Jurja, po imenu Jelina gospoja: "Nije majka rodila viteza, to je majka Crnojevi Jurja." Govorila ljuba Brankovia: "Nije majka rodila plemia ni junaka ni gospodiia, to je majka Vuka Brankovia." Smijala se ljuba Miloeva, po imenu mlada Vukosava, smijala se ter je besidila: "Ne ludujte, jadne seke moje! Ne fal'te mi Vuka Brankovia, koji nije na glasu delija, nit mi fal'te Crnojevi Jurja, junak nije nit je od junaka. Ve falite Milo Kobilia, od Pazara Novoga plemia, kojino je junak od junaka, porodi ga Hercegovka majka."

Rasrdi se ljuba Brankovia, Vukosavu rukom udarae; kako je je lako udarila, iz nosa joj krvca izvirala. Skoila se mlada Vukosava, ode cvile g dvoru bijelomu, Miloa je plau dozivala ter je njemu tiho govorila: "Da ti znade, mili gospodare, to govori ljuba Brankovia: da ti nisi plemi od plemia, nego hra od hrakovia! Jo se fali ljuba Brankovia, da ti ne smi na mejdan izai Brankoviu, svomu gospodaru, zato nisi desnom rukom junak." To Milou puno muno bie, ter se skae na noge junake i poside konja od mejdana pak dozivlje Vuka Brankovia: "Prijatelju Vue Brankoviu, ako te je porodila majka, izai mi na mejdan junaki, da vidimo, ko je bolji junak!" Inako se Vuku ne mogae, ve posida konja od mejdana pak izae na to polje ravno, gdi bijae misto od mejdana. Tu se z bojnim kopjim udarie, al se bojna kopja polomie; od bedrice orde povadie, i orde se britke izlomie. Udrie se tekim buzdohanim, buzdohanom perje politae, Milou je sria priskoila, baci s konja Vuka Brankovia. Govori mu Milo Kobiliu: "Sad se fali, Vue Brankoviu, pofali se virnoj ljubi tvojoj, da ti ne smim na mejdan izai!

Mogu li te, Vue, pogubiti, tvoju ljubu u crno zaviti? Ali ne u, jer smo prijatelji, poi s Bogom, ne fali se vie." Malo vrime postojalo bie, na Lazara Turci udarie, prid njima je Murat Sulemane, robi, pali sela i gradove. Lazaru se ino ne mogae, nego kupi vojsku na sve strane, zove k sebi Vuka Brankovia i deliju Milo Kobilia. Gosposki je sobet uinio, gospodu je na sobet sazvao, a kada se vinca ponapie, gospodi je svojoj besidio: "Posluajte, moji vitezovi, vi po izbor bani i knezovi! Sjutra emo udriti na Turke, sluaemo Milo Kobilia, jer je Milo na glasu delija, boje ga se Turci i krstjani: on e biti prid vojskom vojvoda, a za njime Brankoviu Vue." To je Vuku vrlo muno bilo, jer Miloa vidit ne mogae, Lazara je nadvor izvodio, skrovito je njemu govorio: "A ne zna li, mili gospodare, zaludu si vojsku sakupio, izdae je Milo Kobiliu, Turke brani, o neviri radi." Mui Lazar, ne govori nita, a kada je za veerom bilo, zlatnom aom Lazar napijae, suze roni, tiho besiae: "Ni u zdravlje cara ni cesara, ve u moga zeta Kobilia, koji me je izdat namislio kano Juda svoga Stvoritelja."

Zaklinje se Milo Kobiliu, zaklinje se Bogom gospodarom, da izdaje ne e uiniti, o neviri nigda pomisliti. Pak se skae na noge junake ter ulize pod adore bile, do ponoi suze prolivae, od ponoi Boga vapijae. Kada li je zora zabilila i danica lice pomolila, on poside dobra konja svoga pak otie u vojsku carevu. Moli Milo careve delije: "Pustite me k caru pod adore, izdau mu vojsku Lazarovu, a Lazara iva ufatiti." Kobiliu Turci virovae ter prid cara njega dovedoe. Klee Milo na zemljicu crnu, ljubi caru skuta i kolina. Svoga se je noa dobavio, Murata je u srce udrio, pak povadi sablju od bedrice, sie Milo pae i vezire. Al i njemu loa sria bie, jer ga Turci na sablje raznie. Sto uini, Vue Brankoviu, to uini, da od Boga nae! Pisma od Kotromanovia. Tri su bora uporeda resla, meu njimam jela tankovita: nisu ono tri bora zelena, nit je ono jela tankovita, ve su ono tri mila brajena, tri brajena Kotromanovia, i Danica, njiova sestrica, usrid Jajca grada odgojena. Tri se braca lipo milovae i zajedno skladno pribivae: gledale ji iz gorice vile, gledale su ter su besidile:

"Ko bi onu bratju zavadio, zavadio oli pogubio, njegova bi bila banovina od Dunaja do sinjega mora." To je ula vila Slovinkinja ter je njimam tiho besidila: "Dajte meni lipu banovinu od Dunaja do sinjega mora. Ja u onu bratju zavaditi, zavaditi oli pogubiti." Pak poleti k Jajcu bijelomu ter nahodi tri mila brajena. Mee na nje teke mainluke, ne bi li ji vila zavadila: mainluci kripost izgubie, tri se braca nigda ne svadie. Kad vidila vila Slovinkinja, da ne moe bratje zavaditi, leti ona gori na planinu pak zavika s visoki planina. Vie tanko, ali glasovito, ter dozivlje po Bosni gospodu: "Zlo vam jutro, bosanska gospodo! Al ne znate, ali ne hajete? Vie ine tri mila brajena, tri brajena Kotromanovia, usrid Jajca, grada bijeloga, esto zbore, ovako govore: "Udaemo Danicu divojku za mladoga kralja ungarskoga, kruniemo brata Vladislava usrid Jajca, grada bijeloga. Skupiemo ungarske katane, isiemo bosansku gospodu; oteemo polja i livade i gosposka sela i varoe." Kada oni vilu razumie, sve se skae malo i veliko, svoje brze konje posidoe, k Jajcu gradu hitro poletie,

da pogube tri mila brajena, tri brajena Kotromanovia, i Danicu, Bosanku divojku, koja bie skoro izproena. Ali njimam Bog i sria dade, dokaza jim Bogom pobratime, pobigoe Kotromanovii, utekoe, vesela jim majka! Dva odoe k banu od Karlovca, Stipe dite gradu Dubrovniku, a Danica k Rimu bijelomu tek pohodi crkve i otare. Al je malo vrime postajalo, razboli se Danica divojka od groznice, bola velikoga, od bolesti pribolit ne moe. Latini je lipo ukopae i na grebu pismo uinie: "Ovde lei Danica Bosanka, od slavnoga naroda divojka." Koga nije, da kruva ne jide, a mi, pobre, da se veselimo sve u strahu Boga velikoga! Pismo od Ostoje Kristia i Stipana Jablanovia. Ljuto cvile Bosanke divojke ter proklinju Kristia Ostoju: "Bog ubio Kristia Ostoju, slavne Bosne kralja zulumara! Jer ne osta pod vincem divojka ni u Bosni mlada udovica, koju nije Kristi obljubio, kralj od Bosne, da ga bor ubio!" Kad to ue bosanska gospoda, to je njimam vrlo muno bilo, meu se su vie uinili, da pogube Kristia Ostoju, a okrune Jablanovi Stipu, kojino je plemi od starine. to zborie, ono uinie, Stipu kneza kraljem uinie.

Kad je Kristi glase razumio, skoio se na konjica svoga pak pobie priko Bosne ravne, utee se caru estitomu. Ljubi caru ruke i kolina, gorko plae, suzice proliva, ter je njemu tiho besidio: "Sud mi ini, care gospodine! Bonjaci mi krunu ugrabie, a drugoga kralja okrunie, po imenu Jablanovi Stipu, slugu moga, dumanina tvoga. Ve te molim, mili gospodine, da mi dade silnu vojsku tvoju, sto iljada mladi janjiara, trijest iljad' po izbor konjika. Osvojiu svu Bosnu ponosnu, pogubiu bosansku gospodu, Stipana u iva ufatiti i Ruicu, ljubu Stipanovu. Ljubiu je nasrid Carigrada, ba na oi Jablana Stipana." Na to se je care nasmijao ter je njemu tiho govorio: "Dau tebi silnu vojsku moju, ter otii na Bosnu ponosnu, a ti meni sina u tutiju, po imenu mlada Radivoja." Al se njemu ino ne mogae, ve mu daje sina Radivoja, a car njemu vojsku nebrojenu, mlade pice i brze konjike. Digoe se svioni barjaci, udarie careve borije, otioe priko Romanije, ulizoe u Serviju ravnu. Malo vrime postojalo bie, glas dopade kralju bosanskomu: "Zlo ga sio, Jablanovi Stipe, eto na te silna turska vojska!

Prid njome je Kristiu Ostoja, otee ti krunu i kraljestvo i Ruicu, virnu ljubu tvoju, ljubie je nasrid Carigrada." Kad je Stipe rii razumio, silenu je vojsku sakupio, mlade pice i brze konjike, od kraljestva po izbor vojnike. Al je malo vrime postojalo, na Stipana Turci udarie, robe, pale sela i varoe: to je staro, pod stablo okreu, to je mlado, vode u suanstvo. Na Turke je Stipe udario: tu se teka krvca prolivae, do neba se jadan glas ujae, viska konja, a jauk junaka. Bojak bie od jutra do mraka i od mraka do bijela danka. S obi strane mnogi izgiboe, al se ne zna, iji mejdan bie. Kad vidio Jablanovi Stipe, on napisa listak knjige bile ter je alje u vojsku carevu, a na ruke Kristia Ostoje. U knjizi je Stipe besidio: "Spomeni se, Kristiu Ostoja, spomeni se jadne due tvoje i priiste vire Isusove! Koga robi neg iraju svoju? Koga sie nego bratju tvoju? Odi, jadan, da se pomirimo, poastimo i jo pobratimo." Kad je Kristi knjigu razgledao, od mila je suze prolivao, posla Turke k caru estitomu, a on ode k Stipi pobratimu. Kano bratja lipo skladovae i bosanskim kraljestvom vladae. to je kia, to je jela via, to je sua, to je zelenija!

Svim junakom pisam na potenje, od Boga jim bilo oprotenje. Pismo od Basilija Cesara. Vojsku kupi cesar Basilio po svoj zemlji grkoj i latinskoj; kupio je godinicu dana. Kada li je sakupio bie, zove k sebi bana Nicefora ter je njemu tiho besidio: "Nicefore, virna slugo moja, eto tebi silna vojska moja, ter otii s vojskom na Bulgare i isici malo i veliko, ufati mi iva Samuela i njegova sina Radomira. Ol ufati, ol donesi glavu, metnuu je gradu na bedene, neka ree, ko mimo nju proe: 'Ono li je silni Bugarine, koji Grke pod ma okreae i varoe ognjem saigae, koji mene na mejdan pozivlje, na privari gradove uzimlje?' Sva je grka zemlja porobljena od Bulgara, da ji bor ubio! Junake je krvce napojena, jer je moja vojska isiena. Osveti me, virna slugo moja! Al se pazi kralja Samuela, nemoj na njeg ob dan udarati, jer e tvoju vojsku pridobiti." Kad je bane rii razumio, pokloni se do zemljice crne pak otie s vojskom na Bugare: ob no ie, a ob dan poiva. Ili koga srita ili stiza, on svakoga za Bugare pita. Namira ga namirila bie na Todora, sunja bulgarskoga,

ter je njemu tiho besidio: "Reci meni, moj sunju nevoljni, umi li mi kazat za Bugare i njiova kralja Samuela?" Ali mu je Todor besidio: "Daj ti meni trista uti dukat', ja u tebi kazat za Bugare, more na nje noas udariti. Bugari su kod rike elinke, vino piju, kano vuci viju, u kolu su od jutra do mraka, ne boje se Grka ni Turaka." Kad je njega bane razumio, maio se u ep od dolame, ter izvadi trista uti dukat' pak ji daje sunju nevoljnomu. Kada li je sunce poinulo, podie se goricom zelenom i ulize u zemlju bulgarsku. Prije zore k ladnoj vodi doe i nahodi bugaske delije, gdi spavaju kano i poklani. Tu se ladne vodice napie, na Bugare muem udarie. Dvajest iljad' vojske isikoe malo manje ivi ufatie, ter ji vode bilu Carigradu pak jim crne oi povadie. Kad je uo kralju Samuele, da su njima oi povaene, od alosti crnoj zemlji pade, g zemlji pade, Bogu duu dade. Slidi kratko govorenje od poglavica hrvatski oliti kranjskih. Hrvatsko kraljestvo uzdrae pod sobom mnoge drave, to jest: Karniju, Karintiju, Stiriju, Liku, Krbavu i svu donju Dalmaciju od Istrije do Cetine. I sve ove drave bihu vladane od bana oliti duka hrvatski, koji se mnogokrat kralji zovijahu, budui puno puta bili ne samo od reenih banovina gospodari, nego li joter i od sve Bosne do vode Dunaja. I svi oni, koji bihu njima podloni, zovu se Hrvati zarad zemlje Kroacije oliti Hrvatije i zaradi njezinih bana, od koji imam u kratko besiditi. Prvi dakle duka oliti ban hrvatski bie 1. Porin; i ovi osvoji svu Liku i Krbavu istiravi stare pribivaoce, koji onde bihu, premda od istoga jezika i naroda slovinskoga bihu kakono i Porin. 2. Porga, sin Porinov; i ovi poznade zakon pravi, jer se krsti s podlonicim svojim.

3. Tomislav, koji imade rat s republikom mletakom. 4. Trpimir; i ovi ne imadui rata ni s kim, od njega se vele stvari i ne pie. 5. Onuslav. Ovi uini rat protiva dudu mletakomu i porobi Kaorle blizu Mletaka, ma slano plati. 6. Demogoj, koji ivi i umri boj bijui s republikom mletakom. 7. Iniko. I ovi ode s vojskom u Istriju, porobi je i uini dosta zla u njoj, ma bi istiran iz Istrije od Badoara, duda mletakoga. 8. Sedeslav. Ovi istiravi sinove proastoga vladaoca s pomou Basilija i cesara, uini se kraljem hrvatskim, ma od ovoga, koji slidi, bi ubijen prija godine dana svoga vladanja. 9. Branimir. Ovi bi od pape Ivana Osmoga pofaljen u knjizi, koju mu pie, da je ostavio nevirnost grku, u koju bie upao, i da je pozna papu za vikara Isusova. 10. Muimir, od koga se ne tije zlo ni dobro. 11. Miroslav. U vrime ovoga poglavice doe imun, kralj bulgarski, s vojskom velikom, da porobi zemlju hrvatsku, ma zlo obri, jer njegova vojska od Hrvata bi isiena sva kolika. Malo posli odoe Hrvati u Bulgariju i porobie je. 12. Kreimir. I ovi imade dva sina, to jest Kreimira i Dirislava, i ovi mlai ugrabi kraljestvo starijemu bratu. 13. Dirislav. Ovi bi prvi, koji se z doputenjem cesara Basilija imenova i zazva kraljem od Kroacije i Dalmacije. 14. Kreimir Drugi. I ovi izmeu svi kralja i bana hrvaski bi najvei u jakosti i mogustvu. Imade sina Stipana i oeni ga s erom duda mletakoga, kojoj Icela ime bie. 15. Slavi. Koliko otac ovoga kralja bie srian, toliko on bi nesrian, jer ne bie dobro ni sio na pristolje svoje, od jednoga velikoga kneza bi postavljen u tamnicu, u kojoj ivot svri. Zato li, kako li, znati ja ne mogu. 16. Zvonimir, drugim imenom Demetrio. Ovi bi od pape poznan za kralja i s velikim veseljem posveen i okrunjen, zato viteki branjae svetu crkvu rimsku. Ovi kralj imade za enu sestru svetoga Ladislava, kralja ungarskoga; i ne imadui sina zakonitoga izvan jednoga naravnoga oliti kopilana, Stipana imenom, ovi bi uinjen za kralja hrvatskoga, koji od gospode hrvatske bi zlo gledan i malo od koga za kralja poznan, jer ne bie sin zakoniti kralja Zvonimira. I tako u vrime njegovo bi velika smutnja meu gospodom, hotijui se svaki za kralja uiniti. ena Zvonimirova pobie u Ungariju g bratu svomu svetomu Ladislavu i pokloni mu kraljestvo hrvatsko, budui ga njoj ostavio na smrti njezin mu Zvonimir. Ladislav skupivi vojsku uputi se g zemlji hrvatskoj. Videi gospoda zlo, koje mogae sliditi, izabrae dvanajest najbolji knezova, meu kojim se nahoae vrsni knez Juran Kai, zapitae mir i primie za kralja sinovca svetoga Ladislava, koga bie doveo sobom iz Ungarije, a Stipana kopilana bacie na 1091. I ovi kralj novi zvae se Almo. Bilo je i drugi bana hrvatski, koji se ovde ne spominju za ne uzmnoati vie govorenja. Ovo je dakle zadosta, to smo do sada besidili; ako li ko eli znati vie, neka se mui itui stari poderina, ali mi se ini, da e se malo okoristiti kakono i ja. Pisma od mejdana Jure Kastriotia Otkada su silne mejdandije postanule u zemlji carevoj, ne bijae eega junaka od Alije deli Tatarina. On svakoga na mejdan zovie, al mu niko iza ne smiae nego jedno mome golobrado, po imenu Skenderbee Jure.

Tiho mu je Jure besidio: "Sedlaj konja, silni mejdandija! Pozivljem te na mejdan junaki nie grada nasrid polja ravna. Neka gleda Murat Sulemane i njegove mlade sultanije iz Jedrene, grada bijeloga, di se bije orle i sokole. Tvoja mi je sila dodijala i isprazna slava omrznula; ako jesi junak od krajine, sedlaj konja da se ogledamo!" Kad je Ale njega razumio, Jurii je tiho govorio: "Oli si se, mome, pomamilo, oli ti je ivot omrznuo? Ko je godir sa mnom bojak bio, ve se nije k majci povratio, nee ni ti, vira ti je moja!" To govori, na konja se skae ter otie niz to polje ravno, a za njime Kastrioti Jure. Gleda ga je care gaspodare i njegove mlade sultanije iz Jedrene, grada bijeloga, gledao je ter je besidio, di ga slua malo i veliko: "Skenderbee, samovoljo moja! Ludo ti e izgubiti glavu bojak biju s Alom Tatarinom; vee neg je u godini dana Tatarin je odnio mejdana." Kad su bili nasrid polja ravna, mejdandije konje razigrae; kadali se blizu sastadoe, s brijetkim se sabljam udarie. Ali pusta glava Alijina ugleda se na zemljici crnoj. Zaudi se sva vojska carova, a najvee Murat Sulemane.

Kad zamahnu Kastrioti Jure, kad zamahnu, kad l' odsie glavu! Bre mu je glavu odsikao, nego bi ga munja oinula. Malo toga vrime postajalo, al to idu dva zmaja ognjena izdaleka od Perzije ravne, Jain jedno, a Zampa je drugo. Viu oni od jutra do mraka: "Moe li se koji junak nai od sve vojske cara estitoga, da nam ide na mejdan junaki?" Sve delije k zemlji pogledae, ali ne kti Kastrioti Jure, ve se skae na konja golema ter izlazi na mejdan junaki. Govori mu Murat pooime: "Ne hod' tamo, drago dite moje, ve se proi ala i mejdana, jer e ludo izgubiti glavu." Ponizno mu Jure odgovara: "Ne brini se, care pooime, desnica je moja od mejdana, pogubit u i dva Perzijana." Pak zavika iza svoga glasa ter dozivlje dva Turina mlada: "Mejdandije od Perzije ravne obadva vas na mejdan pozivljem!" udila se dva Turina mlada, to govori Kastrioti Jure. Perzijanski Turci govorahu, kreu glavom ter mu se rugahu: "udne sile, strane mejdandije koji po dva na mejdan pozivlje! Ludo mome ne zna to govori, nije prija na mejdanu bija." Pak se skoi jedan na konjica, po imenu Jain mejdandija, ter poleti niz to polje ravno, da pogubi Kastrioti Jurja.

Ali njemu loa sria bie, jer ga ljute rane dopadoe. A kad vidi Zampa pobratime, da e njemu pobre poginuti, udri konja izmam i mamuzam ter doleti kano soko sivi, Skenderbegu da odsie glavu. U za as je po se doletio: Jure mu je glavu odsikao i njegovu Jain pobratimu. Veseli se sva vojska careva, a najvee Murat pooime. Pisma od Jure Kastriotia i njegove majke Vojsave Sanak snila Vojsava kraljica, virna ljuba kralja od Epira, po imenu Ive Kastriota, sanak snila, u sanku vidila, da je ljuta zmaja porodila: krila su mu Epir pokrivala, k Carigradu glava dopirala, koja ive Turke prodirae. Kada li se od sna probudila, u njojzi je edo proplakalo; suzicam je lice oblivala, Ivanu je sanak povidila. Kad je Ivan ljubu razumio, lipo joj je sanak tomaio: "Sto si, ljubo, u sanku vidila, da si ljuta zmaja porodila, to e rodit golema junaka, kojino e caru dodijati. to li krilim Epir pokrivae, to e branit sve kraljestvo nae. to l' j' u tebi edo proplakalo nejako e biti odvedeno, za njime e suze prolivati, ali e se dite izbaviti." Jo ne proe nedilica dana, porodila Vojsava kraljica lipo edo, prija nevieno, zlamenito, prija neroeno.

Na elu mu od krune zlamenje, a na ruci od brijetke orde. udila se epirska gospoda gledajui po njemu zlamenja. Majka ini veliko veselje, svoga sina alje na krtenje, lipo mu je ime postavila, lipo ime, Jure dite mlado. Kada li je dite ponareslo, Vojsavi je loa sria bila: Arbaniju Turci porobie, od Ivana ara zapitae i etiri u tutinu sina: Reposija prvoroenoga, Konstantina i Saviu mlada, Juru dite, sinka najmlaega. Ivanu se drugo ne mogae, jer mu bie Murat dodijao, ve mu daje blago nebrojeno i etiri u tutiju sina. Za njimam je majka izlazila, sva u crno bie obuena, od alosti kose razplitala, bilo lice suzam oblivala. Da je komu posluati bilo, kako cvili Jure, dite mlado! Fatae se majci o grjocu, suze rone majci govorae: "Ostaj z Bogom, mila majko moja! Vidi li me, vidim li te vee... I fala ti na mliku bilomu, s kojim si me, majko, zadojila." Majka sinka lipo celivae, suze roni ter mu govorae: "Odi z Bogom, drago dite moje, ne privrni svete vire tvoje!" To izusti, na zemljicu pade, a Turci joj sinke povedoe priko ravne zemlje Arbanije, sva etiri caru darovae.

Kad je care Juru razgledao, zlamenje je na njem ugledao: britku sablju na desnici ruci, svitlu krunu na glavi junakoj. Goji njega u dvoru bilomu. Kada li je dite ponareslo, ne bijae takoga junaka u Turina ni u kaurina. On na mejdan esto izlazae, na mejdanu glave odsicae, po vazdan se dilitae s Turcim ter ji esto s konja obarae. Maleno je vrime postajalo, majka njemu bilu knjigu pie da mu bie babo priminuo u Krojanu, gradu bijelomu. Turci njemu otee kraljestvo, osta jadna Vojsava kraljica i brez kralja i brez kraljevine, brez gospodstva i brez banovine. Mislio se Kastrioti Jure, kako bi se caru izmakao, siroticu majku pohodio i svoje se krune dobavio. Ali mu je sria priskoila: udarie ungarske katane, porobie careve drave, prid njimam je vojevoda Janko. Kad je Murat glase razumio, silenu je vojsku sakupio, pak je daje Kastrioti Jurju ter je njemu care besidio: "Virna slugo, Kastrioti Jure! to god imam u dvoru junaka, mladi paa, aga i spaija, nada tebe ne imam junaka, koji e mi prid vojskom izai i pobit se s vojevodom Jankom. Pridajem ti silnu vojsku moju i mojega atu velikoga.

Spomeni se, drago dite moje, da sam tebe za sina uzeo, u mojemu dvoru odgojio i za pau tebe uinio. A kad sam te, sinko, poturio, lipo sam ti postavio ime, lipo ime, dite Skenderbee, to e rei: snani Aleksandro." Kad je Juko njega razumio, pokloni se do zemljice crne i podie Turke vitezove priko ravne zemlje Romanije. Brzo Jure srbskoj zemlji doe, na polju je tabor uinio, iz tabora bilu knjigu pie ter je alje vojevodi Janku: "Kaurine, od Sibinja Janko! Ja imadem i za dvoje vojske, sjutra emo na te udariti, al se nemoj, pobro, poplaiti. Spomeni se, Sibinjanin Janko, da mi jednu viru virujemo: kada sjutra u boju budemo, pridau ti svu vojsku carevu. Ja sam suanj Murat Sulemana, a sinak sam Ive Kastriota, pokojnoga kralja od Epira, kojino je skoro priminuo. Murat mi je oteo oinstvo, majka moja u nevolji cvili, rad bi moju majku pohoditi i oinstvo moje prigledati." Kad je sjutra jutro osvanulo, na Ungarce Turci udarie. Kad se poe krvca prolivati, poe Jure natrag uzmicati. Kad vidie age i spaije, da Kastriot natrag uzmicae, koji nije nigda uzmicao, pobigoe natrag brez obzira.

Tad Madari sablje povadie, svoja bojna kopja poloie, dobrim konjem pustie didume, svu carevu vojsku isikoe. A kad vidi Kastrioti Jure, dobavi se ate velikoga, nad njime je sablju izvadio ter je njemu Jure besidio: "Udilj pii listak knjige bile, napii je od strane careve i alji je krojskom kapetanu, nek mi dade Kroju u Epiru. Ako li je napisati ne e, evo tebi tvrdu viru dajem, odsiu ti rusu glavu tvoju i dau je vojevodi Janku." Na ino se ati ne mogae, ve napisa listak knjige bile. Kad se Jure knjige dobavio, atinu je glavu odsikao. Pak otide k ravnoj Arbaniji, i njime je trista Arbanasa, sve plemia i gospodiia, vitezova prija neenjeni. Kad je doa u Kroju bijelu, daje knjigu krojskom kapetanu. Knjigu tije krojski kapetane, knjigu tije, a suze prolije. Ali mu se ino ne mogae, ve mu daje kljue bila grada, poznaje ga, da je poglavica od sve ravne zemlje Arbanije. Kad se Jure kljua dobavio, druini je svojoj govorio: "Druinice, mila bratjo moja, naotrite svitle sablje vae. A kad bude noas o ponoi, to naete da je suneeno, ter se ne e krstom prikrstiti, isicite malo i veliko."

Jedva oni noce doekae, svoje britke sablje naotrie; a kada je o ponoi bilo, isikoe malo i veliko. Kada li je danak osvanuo, ori Jure visoke munare tere zie crkve i otare, uze krunu starca babe svoga. Svu osvoji ravnu Arbaniju, to god nae da je suneeno, sve isie malo i veliko pak pohodi milu majku svoju. Nije zmija zmiju privarila, to Skenderbeg Murat Sulemana! Pisma od boja Jure Kastriotia i cara Murata na 1443. Telar vie od jutra do mraka u bijelu gradu Carigradu: "Ko je godir od stola careva, estiti je car zapovidio, da se sjutra na divanu nae! Kad je sjutra jutro osvanulo, skupie se na divan gospoda: mlade pae, age i spahije. Tiho im je care besidio: "Posluajte, pae i kadije i ostale age i spahije! Bojak bismo s kraljem od Epira, bojak bismo i pridobismo ga. Dade meni po kraljestva svoga, i etiri u tutiju sina, i jo meni davae arae, da mu svitle ne otimljem krune. Kadli umri od Epira kralju, dozvao sam ja njegova sina, po imenu Juru Kastriota, kogano sam lipo milovao. Davah njemu krunu od Epira, koju mu je babo uzdrao, da kraljuje i da hara daje, kako mu je i ako davao.

Ne kti Jure uzeti kraljestva, ve se meni zakle na itapu, da on mene nee ostaviti, nego krvcu za mene proliti. Ja virovah onoj zmiji ljutoj i othranih zmaja u nidarcu: a sad me je Jure odbignuo, Muhameda sveca pogrdio. Poslah njega k ravnoj Ungariji, da boj bije Sibinjanin Jankom, al nevirni Kastrioti Jure svu izdade silnu vojsku moju i pogubi pau kapetana i mojega atu velikoga, samo dvajest hiljada vojnika, pak pobie k ravnoj Arbaniji. Uze tvrdu Kroju na privari i posie krojskog kapetana; uze krunu starca babe svoga i podloi njegovo kraljestvo. to god nae da je suneeno po Epiru i okolo njega, ter se ne kti krstom prikrstiti, sve isie, niko ne utee. A ni to mu dosta ne bijae, ve ulize u kraljestvo nae, robi, pali sela i varoe, sie, kolje malo i veliko. A sad mi je tuba dodijala da vojnika nejma na krajini koga Jure nije pogubio, pogubio oli zarobio; da se bila dvora ne bijeli koga nije ognjom opalio; da nejmade majke ni ljubovce koja nije u crno zavita. O gospodo pae i kadije i ostale age i spahije! Nije l' koga porodila majka, da otie do Epira ravna

i osveti krvcu prolivenu iste vire sveca Muhameda, da pogubi Juru Kastriota koji mi je puno dodijao? Ko pogubi onu zmiju ljutu, il pogubi il dovede iva, estita u njega uiniti, od Epira krunu darovati." Umukoe pae i kadije i ostale age i spahije, a veziri k zemlji pogledae, ali ne kti silni Ali-paa, vee caru tiho odgovara: "Evo, care, desna ruka moja i u ruci britka sablja ova, kojano je krvce napojena, a tako se moje ne napila, ona hoe osvetiti tebe i pogubit Juru Kastriota, kogano si sinkom odgojio!" Kad je care njega razumio, silenu je vojsku sakupio, sve konjika po izbor delija, silne vojske etrjest hiljada. Razvie se svioni barjaci, udarie careve borije, ode vojska k ravnoj Arbaniji, prid njome je silni Ali-paa. Malo vrime postojalo bie, glas dopade Juri Kastriotu, da na njega ide Alipaa. Kupi Jure vojsku po Epiru: osam hiljad silenih konjika, sedam hiljad poizbor vojnika, usve vojske petnajest hiljada, ali je to ognja estokoga. Pod Krojom je vojsku pribrojio pak je svojoj drubi govorio: "Da idemo, mila brao moja, pozdraviti silnog Ali-pau!

Nemojte se, brao, poplaiti, to je vee vojske u Turaka: oni slave svoga Muhameda, a mi lipo ime Isusovo." Kada Jure svri govorenje, uini se veliko zlamenje; svi konjici konje posidoe, britke sablje pici pripasae. Razvie se svileni barjaci, udarie bubnji i svirale, u vojsci se injae veselje, oko vojske tuge i alosti. Plau majke jedine sinove, plau ljube svoje zarunike, mala dica majke gledajui, plau seke milu brau svoju. Svojoj brai pute priticae, priticae ter ih celivae hvatajui konje za didume, ne bi li se koji povratio. Majke svoje skiduju erdane, a ljubovce zlatne prstenove, dijevojke vince pozlaene ter zavite meu na otare. Uz otare ruke raspinjale, da bi majke sinke priekale, a ljubovce svoje zarunike i sestrice milu brau svoju. Otolom se vojska podignula i otie supro Ali-pai. Kad su bili na polje Dibrensko, onde ih je noca dostignula. Tute oni pobie barjake i po polju bile adorove. Kad je sjutra danak osvanuo, poe Jure razreivat vojsku. Blizu polja gusta gora bie; u toj gori postavlja busije, tri hiljade silenih konjika, prid njima je Ameda vojvoda.

Amedi je Jure govorio: "Ej, sinove, drago dite moje, postoj, sinko, u gori zelenoj, dri tvoju na okupu vojsku. Ali nemoj prija udarati, neg se pome krvca prolivati. Kad ugleda dvi vojske ognjene i barjake turske i kaurske, ti e iza iz gore zelene, na Turke e juri uiniti, pristrait e svu vojsku carevu, ter emo je pod ma okrenuti." Ameda je njega posluao i otie u goru zelenu. U ta doba silni Ali-paa, na polju je vojsku razredio. Od konjika krila uinio, za krila je pice postavio, meu krila Jure ulizao, oko njega pici i konjici. Iza sebe strau ostavio, sve konjika dvanajest stotina, prid njima je bane Vranjanine koji bie junak od starine. Vranjaninu Jure govorio: "Dri, bane, na okupu vojsku, ali nemoj prije udarati, neg udari iz gore busija. A kad udre iz gore Ameda, ja u vojsci krila razmaknuti, tvojoj drubi pute otvoriti, nek udare ili na umorne." Malo vrime postajalo bie, dade Jure od boja zlamenje. Tu se dobri konji razigrae, udarie bubnji i svirale. Tu se britke sablje povadie, a bojna se kopja poloie; tu udari konjik na konjika, tu se poe krvca prolivati.

Kada vidi Ameda vojvoda, da se silne vojske udarie, iz potajnih udari busija kano vue iz gore zelene. Tri hiljade kopja poloie, tri hiljade sablja povadie, uinie juri izazada, siku jadne Turke iznenada. Kud Ameda s vojskom dopirae, na alaje Turke razgonjae. Ta nenadnja iz gore busija strah zadade svoj vojsci carevoj. Kad to vidi Kastrioti Jure, svojoj vojsci krila razmaknuo, Vranjaninu pute otvorio, pak udrie ili na umorne. Tu se teka krvca prolivae, do neba se jedan glas ujae od velike jeke i jauka: Turci zovu sveca Muhameda, a krani ime Isusovo. U tri ure boja estokoga pade mrtvih silenih Turaka dvajest i dvi hiljade konjika, dvi hiljade osta u suanjstvu. Od vojnika Kastrioti Jurja pade mrtvih piac i konjika dvi stotine i dvajest junaka; toliko ih ranjenih bijae. Kada vidi silni Ali-paa, da su njemu Turci izginuli, skupi ono zdravih i ranjenih pak pobie k bilu Carigradu brez barjaka i brez adorova. Osta Jure s vojskom na mejdanu, dok pokupi turaku odoru i dok rane zavije junakom, pak otie na turske mejae. Svu je tursku zemlju porobio i zdravo se natrag povratio. Nije majka rodila junaka, to je majka Skenderbega Jurja.

Pisma od enidbe i udaje Mamice, sestre Kastriotia Kada Jure seku udavae, po imenu Mamicu divojku, za Topia, baua i viteza od lijepe zemlje Arbanije, gospodski je sobet uinio u svojemu dvoru bijelomu, gospodu je na sobet sazvao, sve poizbor bane i knezove. Kadali se vinca ponapie, dva se bana ljuto zavadie; jedan bie bane Zakarija, a drugi je Dukain Aleksa. Svadie se dva bana mlaahna o Jerinu, lipotu divojku, lipu ercu bana Dumania, kojoj ne bi slike ni prilike u svoj zemlji grkoj ni slovinskoj. Govorio Dukainoviu: "Jerina je moja dijevojka, ona se je meni obetala, evo ima godina danaka." Ali veli Zakarija bane: "Evo ima tri godine dana, da Jerinu jesam isprosio, isprosio i prstenovao. Ako l' ti je to pomuno, pobre, a ti hodi da se ogledamo: dilit emo sriu i divojku s britkom sabljom i desnicom rukom." To govore na konja se skae pak izae na to polje ravno, a za njime Dukaine bane, ter se s bojnim kopjim udarie. Zakarija bolji junak bie, teko rani Dukainovia pak povadi britku sablju svoju, da odsie Dukainu glavu. Al ga ote Skenderbee bane i delija Vranjanine knee.

Evo, pobre, rata i gorega, pobie se momci i junaci! Svaki brane svoga gospodara jedan drugog i kolje i para, osta mrtvih na polju delija od stotine manje ni jednoga. Vranjanina rane dopadoe i Juricu Vladenia kneza mire momke Dukainovia i mladoga Zakarije bana. Pisma od rata Jure Kastriotia i Republike mletake, koji se uini na 1447. Rano rani Zakarija bane ter govori staroj majci svojoj: "Ostaj z Bogom, mila majko moja! Evo idem do divojke moje." Majka njemu besidila bie: "Ne od' tamo, drago dite moje! Dukain je davno pribolio, koji ite rusu glavu tvoju. Zasie ti u gori zelenoj, udarie na te iznenada ter e tebe, sinko, pogubiti, mene tvoju majku razcviliti." Zakarija majke ne sluae, ve otie g dvoru divojinu. Zdravo bane do divojke doe i zdravo se natrag povratio. Kad ulize u luge zelene, loa mu je doskoila sria: doeka ga Dukadine bane u busiji u gori zelenoj. Iz busije udari potajne ter pogubi Zakariju bana i njegova Bogom pobratima, po imenu Crnojevi Pavla. Osta jadna ljuba Dumania, po imenu Boica banica, kukajui kano kukavica, a privru kano lastavica,

i brez sinka i brez zarunika u Dainu, gradu bijelomu. Al evo ti rata estokoga! Knjigu pie dude Mleanine ter je alje od Skadra gospodi, ovako je njima besidio: "Kako bilu knjigu razgledate, od Daina kljue zapitajte; postavite moje vitezove, neka brane Dain na krajini, jere ga je meni darovala udovica neboga Boica." Kad gospoda knjigu prouie, od Daina kljue zapitae, postavie u grad vitezove, sve vojnike duda mletakoga. Kad je Jure glase razumio, to je njemu puno ao bilo; skupi vojske trinajest iljada ter otie g Dainu bilomu. Sa svi ga je strana obsidnuo pak ga bije silenim topovim. Knjigu pie mlaan kapetane iz Daina, grada bijeloga, ter je alje dudu mletakomu. U knjizi je dudu besidio: "Kupi vojsku, mili gospodare, i alji je na pomo Dainu, kogano je Jure obsidnuo, ovo ima tri nedilje dana, ter ga bije ognjenim topovim, juri ini, lagum podkopaje." Kad je dude knjigu progledao, skupi vojske petnajest iljada ter je alje na pomo Dainu i prid njome Juri enerala. Juri bie roda junakoga, mlado mome puno ponosito, druini je svojoj besidio: "Posluajte, mila bratjo moja!

Na glasu je Skenderbee bane, da je silni junak na krajini, al u njemu ne ima junatva, neg izdaje i turske privare. Nejma Jure od boja zanata, ne diluje dilo od junaka, ve se skita po gori zelenoj ter zasida kano pustaija. Evo vami tvrdu viru dajem, kad ugleda moju silnu vojsku aramija Skenderbee bane, pobignue natrag brez obzira." Ne fali se Skenderbee bane, ve ponizno svituje vojnike. Ovako je Jure besidio: "Arbanasi, moji vitezovi! Ide na nas vojska principova, prid njome je Juri enerale, valja danas njome bojak biti i junaku sriu prokuati. Nije ovo bojak biti s Turcim, ve s Latinim, mudrim Talijancim, i s Hrvatim, na glasu konjicim, koji e nam puno dodijati. Posluaj me, Musa kapetane! Ti e udrit s vojskom na Latine, ja u s mojim krilom udariti na konjike, mlade Dalmatine. Ti vitee, Vranjanine knee, udarie s picim i konjicim na vas dundar duda mletakoga, u komu su mladi Arbanasi. Al vas molim, mila bratjo moja, neroena kano i roena, kad dudevu vojsku razbijete, pustite je zdravu i veselu pobignuti Skadru bijelomu. Nisu Turci, nego bratja vaa, koji jednu viru virujemo, nit je lipo, niti je poteno, da njiovu krvcu prolijemo."

Pak podie svoje vitezove, deset iljad' piac' i konjika; tri iljade ostavi vojnika pod Dainom, gradom na krajini. Maleno je postajalo vrime, sritoe se dvi vojske ognjene, sritoe se ter se udarie crnim praom i tekim olovom. Udri Musa na Latine mlade, al se brane kano vitezovi; a Skenderbeg udri na Hrvate, al ji s mista pomistit ne moe. Vranjanin je s vojskom udario na vas tabor duda mletakoga, al u njemu junaka ne bie, neg obana i mladi teaka od lijepe zemlje Arbanije, koji nisu boja ni vidili, kamo li su glave odsicali; pobigoe glavom brez obzira. Ostadoe Hrvati junaci i Latini, mladi Talijanci, bojak biju od jutra do podne nasrid polja blizu Skadra grada. Zdravo doli Skadru bijelomu bojak biju, natrag uzmiui. Osta mrtvi nasrid polja ravna dvi iljade dudevi delija. Iljadu ji ivi ufatie i Dainu gradu povedoe; al je Jure srca milostiva, sve ji pusti g dvoru bijelomu. Osta mrtvi Jurini delija tri stotine mladi Arbanasa, sedamdeset jo savie bie mrtvi ljudi, Barlecio pie. Murat oaloen puno i rasren ie s vojskom na Skenderbega. Na 1449. Poznajui Murat zlo, koje primi od Kastriotia, dozva prida se vezira velikoga i ostale vinike dvora svoga ter jim poe ovako govoriti: "Do sada nisam mogao uloiti svu snagu moju za slomiti holost nevirnoga Jure Kastriota, budui imao dosta injenja i muke boj bijui s

vojvodom Jankom. Ma sada, budui se njime pomirio, svu moju snagu i vojsku mislim okrenuti protiva onoj aranzadi, od pustaija arambai. Znam, da e mi se narugati svita poglavice, gdi jedan gospodar od svita sa svom jakostju ie protiva jednomu baniu, koji se skita od planine do planine za utei srbu moju, ali ne mogui ga na drugi nain dobiti, potribito je, da ja glavom iem na njega sa svom vojskom, koju imadem. I zato dajem naredbu, da se po svim mojim dravam vojske kupe, ma tako skrovito i potajno, da oni ajduk ne moe doi u poznanje od take priprave." Veliki vezir, primivi reenu naredbu, izvri s velikom pomljom sve ono, to mu bi zapovieno od Murata, sto i pedeset iljada vojske sakupivi, devedeset iljada konjika, a ostalo piaca, koju vojsku budui Murat svojim oima vidio, razredi i namisti svaka, kako sliditi imadu, die se put Svetigrada. Ma prija nego se on dili, hoti da se brzokonjici na nikoliko dana nau pod Svetigradom, neka mogu zatvoriti pute, da Kastrioti ni od kuda ne moe dati gradu pomoi. Ma se privari, jer Jure znadui za tursku misa i pripravu, Svetigrad bi obilno provien s ranom i s vojskom. Ukaza se dakle pod gradom etrdeset iljada konjika, koga sa svih strana obkruie. Malo posli ukaza se Murat sa svom vojskom na 1449 i obside Svetigrad, koga jakost i tvrdou razgledavi, uzboja se, da ga na silu osvojiti nije mogue i zato posla dva gospodiia kapetanu od grada, Petru Perlatu imenom, da ga ponukuje, neka mu na lipe grad pridade, ako misli koji dan poiviti, i da mu od strane careve obea mnogo blago i veliko gospodstvo. Sve to prikazae Petru kapetanu reena gospoda, ma od Petra i Svetigraana bihu usilovani muati i udilj se izpod grada diliti. Ponizno poklisari poee ji moliti, da se dostoje sliati nikoliko besida, koje od strane careve imadihu njima prikazati; vojnici ne ktijahu sluati, ali po doputenju kapetanovu imadoe sriu za kazati ono, to u srcu miljahu rei, i poee govoriti ove rii: "Posluajte, Svetigraani, milostivo ponukovanje naega estitoga cara, koji elei vam saranjenje ivota i svako dobro lipo vas pozdravlja i kakono otac ljubeznivi sve vas ponukuje, da uzmete, to se vaega naodi, i da mu na dobru volju brez boja, krvi i vae velike tete grad pridade. Ako li biste pak hotili pod njegovim barjakom vojevati, biete puno srini i estiti. Drugojaije pak uinivi, nemojte se srditi na ono, to vam se po svakoj pravdi dogoditi ima." - Na njiovo dugo i slono govorenje Petar drugo ne odgovori, nego da se brez njiova zla imadu udilj izpod grada diliti. Murat poe grad biti. Murat rasren puno, ne mogui grada na privari imati, zapovidi, da se bije s topovim. I tako bihu izvedena dva najvea topa na jednu glavicu, ter ga poee biti i u malo dana probie beden od grada toliko iroko, da bi mogla kola kroz proboj proi. Videi Murat, da se grad mogae s juriem osvojiti, dade naredbu, da se ini juri. Turci izvrie zapovid carevu ter zorom rano na grad udarie, jedni nosei grede, daske, makline, motike i poluge oliti uskije, a drugi skale oliti listve, ter ji sa svi strana uz grad prislonie i uza nje uzlazei na bedene od grada sabljom u ruci skakaju. Ma koliko ji uzlazae, on'liko ji sunovratice na zemlju padae, koji brez glave, koji brez ruku oli brez nogu. Na puno mista, ne mogui listve podniti tegou od Turaka, pod njima pukoe ter se njima niz planinu zakotrljae. Bihu Turci nainili od greda i saratia nike katele i kule uz bedene grada, koje jadnim graanom teak strah zadadoe. Ali graani s vrilim paklom, katramom i uljem reene kule polijui brzo saegoe i s velikim kamenjem grede izlomie. Tri debela sata juri inie Turci, a i vee bi, da ban Jure ne bude udario na turske adorove i konjike, koji bihu na polju. Gledajui dakle Turci izpod grada, kako Arbanasi siku konjike po polju, bihu usilovani grad ostaviti i dat jim sa svom vojskom pomo. Ostade mrtvi Turaka na juriu prvomu oko tri iljade izvan onizi, koji na polju od Arbanasa posieni bihu. Svetigraana pogibe etrdeset, a sto ji ranjeni ostade. Posli toga juria Turci za nikoliko dana poinue, ma topovi ne pristae nigda grad biti.

Ban Kastrioti opet ini juri na Turke. Videi Kastrioti s jedne visoke planine, kako se Turci bihu razpustili i tamo amo po polju brez svakoga straha raztrkali, namisli ob no udariti na nje. I naavi jednu no lipu prigodu, to bie namislio, ono uini, ali mu ne izae sve onako, kako bie namislio, jer budui turske strae zautile jeku konjika i rzanje konja, zavikae: "Skenderbeg, Skenderbeg na nas!" Kastrioti, premda bie poznao, da su ga Turci podpazili, ne kti se vratiti natrag, nego hitro udari na adore aijanske i sve Turke, koje nae, pokla i isie. Iz dundara Muratova doe Aijanom pomo, ali se Jure ne poplai, nego se njima viteki pobi i mnoge svojim Arbanasim odsie glave. Murat oaloen. Gledajui pae i veziri Murata puno smuena i oaloena, iskahu svake naine za razveseliti ga i zaradi te svrhe tri puta jedan dan juri inie na grad, ali se svaki put povratie s velikom njiovom tetom izpod grada. Murat, jo vema oaloen, dozva svu gospodu prida se ter jim ovako govoriti poe: "Jeda smo, o vitezovi moji, doli u Arbaniju, da zakopamo svu slavu nau, nai ukundida, dida i otaca? Jesmo li mi oni isti, koji dobismo kralje od Persije i Aije, koji pogubismo Vlaua, kralja od Ungarije? Sada ne moemo dobiti jednoga bania, moga slugu odmetnika? Ne ostae kralji, koje ne porazismo, kraljevine, koje ne podloismo, gradovi, koje ne osvojismo: a sada vidim, da se jedan kokoinjak, od lupea uzian na jednoj glavici, ruga naoj sili, snazi i slavi. to se ovo ini? Kakvi su ovo puti, kakva li je to sria moja? Sada dakle, moji nepridobitni kapetani, vladaoci i vitezovi, ako me ljubite, ukaite ljubav vau, ter sjutra rano na grad udarivi osvojite ga i osvetite vas i mene, vaega gospodara." Dilo viteko, koje uini Jure Kastrioti. Prija nego Turci na grad udarie, dade Murat naredbu Feri-pai, da uva kanap samo dvanajest tisua konjika i est tisua piaca, bojei se Skenderbega. Feri-paa dobrovoljno primi naredbu, jo odvie pofali se, da e ga zazvat na mejdan, ako bi se po srii ukazao. Ma ne posta vele vrimena, Jure udari na Turke. Spominjui se Feri-paa rii, koje bie caru rekao, zazva Juru na mejdan, ma po se ne u dobar as, jer mu Kastrioti u jedan trat glavu odsie. Turci videi, to se od pae dogodi, pobigoe natrag, a za njima Arbanasi, ter ji sikoe do adora careva. Car videi, to se ini na polju od njegovi vojnika, die svu vojsku izpod grada za dati njima pomo. Pogibe tada na polju Turaka, kako Barlecio svidoi, etiri iljade. Murat pristraen. Murat gledajui krvave od grada zidove, mrtve oko grada Turke, veliko mnotvo ranjenika, koga brez ruku, koga brez nogu, i sluajui njiova jeanja, pla i jauk, a navlastito promiljajui zlo, koje mu Skenderbeg uini pogubivi Feri-pau i mnoge njime, zanimi od velike alosti, uzdra se i pristrai jako. Budui se pak u se povratio, uzdanu ter poe svit od vezira i paa iskat to se imadie uiniti. Jedni mu rekoe da se dili izpod grada i porobi sva Arbanija; drugi, da se Svetigrad ostavi, a Kroja obsidne; a trei, da se ie tirati Skenderbeg. Nijedan ovi svit ne bi primljen od Murata, nego hoti, oli da se uzme na silu Svetigrad oli s velikim mitom oli s kakvom udnovatom privarom. Pisma od Kroje.

Odkada su cari postanuli u Jedreni, gradu bijelomu, nije vea vojska sakupljena na viteza bana Skenderbega, to sakupi Murat, care silni. Kupio