1

VFT BOBAN NEDI

ANATOMIJA MIIA GLAVE, TRUPA, GORNJIH I DONJIH

EKSTREMITETA (SKRIPTA ZA FIZIOTERAPEUTE)

2

Sadraj:

1. MIOLOGIJA................................................................................................. 4

1.1. Pomoni organi pridodati miiu ........................................................... 4

2. MIII TRUPA............................................................................................ 5

3. MIII LEA .............................................................................................. 6

3.1. Duboki miii lea ................................................................................. 8

4. MIII TRBUHA......................................................................................... 9

5. MIII GRUDNOG KOA.........................................................................12

5.1. Duboki grudni miii .............................................................................13

6. MIII VRATA ..........................................................................................14

7. MIII GLAVE...........................................................................................16

8. MIII GORNJEG UDA.............................................................................18

8.1. Miii ramenog pojasa...........................................................................18

8.2. Miii nadlakta .....................................................................................20

8.3. Miii podlakta......................................................................................23

8.3.1. Miii prednje strane podlakta: .......................................................24

8.3.2. Spoljna grupa podlakta: ..................................................................25

8.3.3. Miii zadnje grupe podlakta: .........................................................25

8.4. Miii ake ............................................................................................27

8.4.1. Miii spoljne loe- tenara: ............................................................27

8.4.2. Miii unutranje loe- hipotenara: ................................................27

9. MIII DONJEG UDA ...............................................................................29

9.1. Miii bedra ..........................................................................................29

9.2. Miii buta ............................................................................................34

9.2.1. Miii prednje grupe ......................................................................34

9.2.2. Miii zadnje grupe ........................................................................36

9.2.3. Miii unutranje grupe ..................................................................37

9.3. Miii potkolenice .................................................................................39

9.3.1. Prednja grupa miia potkolenice ...................................................39

3

9.3.2. Zadnja grupa miia potkolenice.....................................................41

9.3.4. Miii spoljanje grupe potkolenice ................................................44

9.4. Miii stopala ........................................................................................45

9.4.1. Dorzalni miii stopala ...................................................................45

9.4.2. Plantarni miii stopala ...................................................................46

LITERATURA ................................................................................................48

4

1. MIOLOGIJA Mii (musculus) jeste organ koji je sposoban da se kontrahuje, gri i da svojom

kontrakcijom vri pokret u zglobu. Pored toga, on je i elastian, dozvoljava izvesno istezanje, i nakon toga vraa se na svoju prvobitnu duinu.

Na svakom miiu razlikuje se mesnati i tetivni deo. Mesnati ili crveni deo koji se pri kontrakciji skrauje i zadebljava, naziva se trbuh miia (venter ). Tetivni deo, tetiva (tendo ) je beliasta ilava i otporna. Ona se nalazi na krajevima miia i predstavlja njegov pasivni deo koji prenosi snagu kontrakcije na skelet.

U sastav miia ulaze popreno prugasta miina vlakna, vezivno tkivo, krvni sudovi i ivci. Miina vlakna koja su obavijena mreastim i retkim kolagenim vlaknima vezivnog tkiva, udruuju se i obrazuju miine snopie. Miini snopii su obavijeni i spojeni rastresitim vezivnim tkivom u manje i vee miine snopove. Rastresito vezivno tkivo, koje obavija i spaja miina vlakna, miine snopie i snopove, predstavlja unutranji perimizijum miia (perimisium internum). Trbuh miia obavija spoljnji perimizijum (perimisium externum), omota od rastresitog vezivnog tkiva, koji ga odvaja od okolnih miia u posebnu anatomsku i funkcionalnu jedinicu.

1.1. POMONI ORGANI PRIDODATI MIIU

Miiima su pridodati : sluzne kese, tetivni omotai i fascije, organi koji ih fiksiraju in situ i olakavaju im klizanje prilikom kontrakcije.

Sluzna kesa (bursa synovialis)- to je upljina ograniena fibroznom membranom, iju duboku stranu oblae glatka sinovijalna opna. Ona odvaja mii od vrste povrine i spreava njegovo trenje i povredu prilikom kontrakcije.

Tetivni omota (vagina tendinis)- iste je grae kao i sluzna kesa. Tetiva je sa svih strana obavijena fibroznom opnom, ija je duboka strana obloena glatkom sinovijalnom opnom. Tetivni omotai nalaze se na mestima gde tetive prolaze kroz osteofibrozne kanale, iji zid sainjavaju kotani lebovi i arkade fibroznog tkiva. Kroz te kanale, zahvaljujui svome omotau, tetiva klizi bez trenja prilikom kontrakcije miia.

Fascija (fascia) - jeste beliasta fibrozna opnakoja omotava miie, pojedine ili itave grupe. Fascije obrazuju rezistentne vezivne loe koje imaju potpornu ulogu pribora za kretanje. U tim loama, miii su fiksirani in situ, usled ega prilikom kontrakcije zadravaju uvek svoj odreeni pravac.

5

Sl.1. - Miii tela (prednja i zadnja strana)

2. MIII TRUPA

Miii trupa dele se na dorzalne i ventralne. U dorzalne spadaju miii lea, a u ventralne miii trbuha, miii grudnog koa i miii vrata.

6

3. MIII LEA

Miii lea podeljeni su u dve osnovne grupe, povrinsku i duboku, koje se razlikuju po obliku, glavnom dejstvu i nastanku.

Povrna grupa se sastoji iz irokih pljosnatih miia koji polaze sa rtnih nastavaka kimenih prljenova i jedni se zavravaju na kostima ramena (spinohumeralni miii), a drugi na zadnjim delovima rebara (spinokostalni miii).

Povrni miii lea rasporeeni su u tri sloja. U zadnjem sloju su dva iroka trouglasta miia, gore trapezasti (m. trapezius) i dole najiri mii lea (m. latissimus dorsi). U srednjem sloju su podiza lopatice ( m. levator scapulae) i rombasti mii (m. rhomboideus). U dubokom sloju nalaze se zakrljali spinokostalni miii, gornji i donji zadnji zupasti mii (m. serratus posterior- superior et inferior).

M. Trapezius

On je iroki trouglast mii, koji svojom bazom polazi sa gornje linije potiljane kosti ( linea nuchae superior), sa zadnje ivice vratne veze ( lig. nuchae) i sa rtnih nastavaka svih grudnih prljenova, a zavrava se svojim vrhom na gornjoj usni lopatinog grebena (spina scapulae) i na zadnjoj ivici spoljnog kraja kljunjae (extremitas acromialis).

Ovaj mii snano zabacuje rame ka kimenom stubu. Njegovi gornji snopovi podiu rame i spreavaju njegovo obaranje pod uticajem tereta. Donji snopovi obaraju rame ili podiu trup prema fiksiranom ramenu. Istovremenom kontrakcijom obru lopaticu oko uzdune osovine, pri emu njen donji ugao ide napred i na gore. Srednji i donji snopovi priljubljuju uz grudni ko unutranju ivicu lopatice.

Inervacija- spoljna grana n. accesorius-a, bona grana plexus cervicalis-a.

M. Latissimus dorsi

To je trouglast mii, koji se gornjim krajem podvlai ispred trapezastog miia. Njegova baza se pripaja na rtnim nastavcima est poslednjih grudnih i svih slabinskih prljenova, na sredinom krsnom grebenu ( crista sacralis mediana) i na zadnjem delu bedrenog grebena (crista iliaca). Pored toga ovaj mii se pripaja i na tri poslednja rebra i ponekad na donji ugao lopatice (angulus inferior scapulae) preko koga inae uvek prelazi. Zavrni deo ovog miia prekriva donju i prednju stranu m. teres major-a, prelazi ispred ramenice i zavrava se svojom tetivom u meukvrnom lebu ramenice (sulcus intertubercularis).

7

Najiri leni mii privodi i uvre nadlakticu. Kada su ruke fiksirane, rebarni snopovi ovog miia podiu rebra i deluju kao pomoni udisai. Spoljni delovi ovog miia istovremenom kontrakcijom poveavaju krivinu kimenog stuba, pritiskaju poslednja rebra i deluju kao snani izdisai.

Inervacija- n. thoracodorsalis.

M. Levator scapulae

Polazi od zadnjih kvrica prva etiri vratna prljena a zavrava se na gornjem uglu lopatice .

Ovaj mii povlai nagore i napred lopaticu. Ako je lopatica fiksirana, povlai nazad vratni deo kimenog stuba.

Inervacija- n. dorsalis scapulae.

M. Rhomboideus

Rombasti mii prua se koso upolje i na dole od rtnih nastavaka poslednja dva vratna i prva etiri lena prljena ka unutranjoj ivici lopatice.

Ovaj mii povlai lopaticu navie i unutra, prema kimenom stubu. On je antagonist m. serratus anterior-a u odnosu na unutranju ivicu lopatice, koja spaja ova dva miia istog pravca. Ova dva miia obrazuju zajedno snanu miinu vijugu, koja dri lopaticu priljubljenu uz grudni ko.

Inervacija- n. dorsalis scapulae.

Spinokostalni miii

M. serratus posterior superior- silazi u polje od rtnih nastavaka dva zadnja vratna i dva prva grudna prljena ka 2-5. rebru, lateralno od rebarnih uglova.

M. serratus posterior inferior- penje se upolje od rtnih nastavaka dva zadnja grudna i prva dva slabinska prljena ka donjoj ivici etiri poslednja rebra.

Gornji zupasti mii podie rebra, a donji ih obara i deluju kao vrlo slabi pomoni respiratorni miii.

Inervacija- nn. intercostales.

8

Sl. 2. Povrinski miii lea

Sl. 3. Povrinski miii lea

3.1. DUBOKI MIII LEA

Duboki ili primarni miii lea pruaju se u vidu dve uzdune miine mase pored rtnog grebena od zadnjeg dela kotanog karlinog prstena do baze lobanje. U slabinskom delu ovi miii obrazuju snanu, masivnu miinu masu koja omoguava raznovrsnost i preciznost pokreta vrata i glave. Duboki miii lea rasporeeni su u dva sloja povrni i duboki. U povrnom sloju su dva miia m.erector spinae i povrnije od njega u vratnom delu m.splenius. U dubokom sloju uz kimeni stub nalaze se mnogobrojni kratki miii izmeu nastavaka dva susedna prljena i dug, jako sloeni m.transversospinalis. Kratki miii pruaju se izmeu rtnih nastavaka (mm.interspinalis), izmeu poprenih nastavaka (mm.intertransversarii), i izmeu potiljane kosti i prva dva vratna prljena (subokcipitalni miii).

M. Erector spinae

Idui od rtnog grebena u polje u saastavu ovog miia ulaze tri miia: m.spinalis, m. longissinus i m. iliocostalis. Prvi mii nalazi se samo u grudnom i vratnom delu trupa. Njegov grudni deo (m.spinalis thoracis) polazi sa rtnih nastavaka poslednja dva grudna i prva tri slabinska prljena i zavrava se na rtnim nastavcima od

9

treeg do devetog grudnog prljena. M.longissimus prua se od krsne kosti do mastoidnog nastavka slepoone kosti. M.iliocostalis prua od bedrenog grebena do vratnih prljenova.

M.erector spinae pri obostranoj kontrakciji snano oprua kimeni stub i glavu. Pri jednostranoj kontrakciji on savija bono kimeni stub i glavu i okree ih na svoju stranu.

M. Splenius

Zavojni mii penje se od rtnog grebena koso upolje, pozadi i spolja od dubokih miia vrata, koje svojim tonusom dri priljubljene uz kimeni stub. Gornji, iri deo ovog miia predstavlja m.splenius capitis. Donji deo ovog miia predstavlja m.splenius cervicis.

Zavojni mii oprua, naginje i okree glavu i vrat na svoju stranu.

M.transversospinalis

Prua se neposredno uz kimeni stub, od krsne kosti do drugog vratnog prljena. Njegovi snopii prema broju preskoenih prljenova, odnosno prema svojoj duini svrstavaju se u slojeve i obrazuju: miie obrtae (mm.rotatores), mnogokraki miii (m.multifidus) i polukimeni mii (m.seminispinalis)

M.transversospinalis pri obostanoj kontrakciji oprua kimeni stub i glavu. Pri jednostranoj kontrakciji on savija bono kimeni stub i glavu i okree ih na suprotnu stranu.

Subokcipitalni miii

Izmeu potiljane kosti i prva dva vratna prljena nalaze se pet kratkih miia glave, etiri zadnja i jedan boni: m.rectus capitis posterior minor et major, m. obliquus capitis superior et inferior, m. rectus capitis lateralis.

Oba prava miia su opruai glave. Kosi donji miii okreu glavu na svoju stranu, a gornji na suprotnu. Boni pravi mii pregiba glavu u stranu.

Svi duboki miii lea povezuju kimeni stub za kotani karlini prsten kao snane, zategnute elastine vrpce, i svojim meusobno odmerenim pokretima. Osiguravaju njegov normalan pravac i stabilnost pri raznim pokretima i stavovima tela. Pored toga, oni se suprotstavljau dejstvu raznih spoljnih sila.

4. MIII TRBUHA

Izmeu grudnog koa i gornje ivice karlice zategnusti su snani pljosnati miii trbunog zida, koji se dele u dve grupe prednje - bonu i zadnju. Boni miii su: jedan

10

popreni (m.transversus abdominis) i spolja od njega dva kosa miia, unutranji i spoljanji (m.obliquus abdominis internus et externus). U prednju grupu ulazi pravi trbuni mii (m.rectus abdominis) i piramidalni mii (m. pyramidalis). U zadnjem trbunom zidu nalazi se i etvrtasti slabinski mii (m. quadratus lumborum).

M. Rectus abdominis

Nalazi se uz srednju liniju trbuha. On polazi sa prednje strane pete, este I sedme rebarne hrskavice i sa vrha grudne kosti, a zavrava se na preponskoj kosti.

M. Pyramidalis

To je mali trouglasti mii, iji je vrh privren uz donji deo bele linije trbuha (linea alba). Svojom bazom on se pripaja na preponskoj kosti, ispred tetive pravog trbunog miia.

M. obliquus externus abdominis

Spoljni kosi trbuni mii polazi sa spoljne strane poslednjih sedam ili osam rebara miinim zupcima, od kojih se pet gornjih ukrtaju sa zupcima m. serratus anterior-a, a donja sa rebarnim snopovima m. latissimus dorsi-a. Miina vlakna poslednjih zubaca pruaju se koso na dole i napred i zavravaju na prednjem delu bedrenog grebena.

M. Obliquus internus abdominis

Unutranji kosi trbuni mii polazi od donjeg kraja grudno- slabinske fascije, od bedrenog grebena i od spoljne polovine preponske veze. Njegova miina vlakna pruaju se koso na gore i napred, irei se u vidu lepeze. Zadnja miina vlakna zavravaju se na donjoj ivici poslednja tri rebra.

M. Transversus abdominis

Popreni trbuni mii polazi sa unutranje strane est poslednjih rebarnih hrskavica, od prednje strane grudno-slabinske fascije do unutranje usne bedrenog grebena i do spoljne polovine preponske veze.

M. Quadratus lumborum

etvrtasti slabinski mii prua se izmeu donje ivice dvanaestog rebra i bedrenog grebena. Sem toga zadnji deo ovog miia pripaja se na vrhovima rebarnih nastavaka prva etiri slabinska prljena.

11

Ovaj mii obara dvanaesto rebro i pomae pri bonom savijanju slabinskog dela kimenog stuba. Prednje boni miii obrazuju u funkcionalnom pogledu jedan miini sistem koji preko svojih pripoja na rebrima i karlici deluje na zglobove kimenog stuba i vri pokrete trupa: fleksija, bono savijanje (laterofleksija) i uvrtanje (rotatio). Na organe trbune duplje prednje boni miii deluju svojim tonusom drei ih in situ, a svojom kontrakcijom kao trbuna presa (prelum abdominale).

Inervacija- nn. intercostals i n. lumbalis .

Sl. 4. Miii prednje strane trupa

12

5. MIII GRUDNOG KOA

Miii grudnog koa, obzirom na svoj poloaj i osnovno dejstvo, dele se u dve grupe, povrnu i duboku.

Povrnu ili costohumeralnu grupu sainjavaju miii koji polaze s prednjeg ili bonog zida grudnog koa, a zavravaju se na kostima ramena i uestvuju u pokretima korena gornjeg uda. S prednjeg zida polaze tri miia: veliki i mali grudni mii (m.pectoralis major et minor) i potkljuni mii (m. subclavius). Boni zid grudnog koa prekriva prednji zubasti mii (m.serratus anterior).

M. Pectoralis major

Polazi sa unutranje polovine prednje ivice kljune kosti (pars clavicularis), sprednjih strana grudne kosti , od pet ili est prvih rebarnih hrskavica (pars sternocostalis) i sa prednjeg zida aponeurotinog omotaa pravog trbunog miia (pars abdominalis). Miina vlakna ova tri dela idu upolje i zavravaju se irokom tetivom na crista tuberculi majoris humeri.

Veliki grudni mii privodi ruku, uvre je i postavlja ispred grudnog koa. Podignutu ruku navie on snano obara na dole i napred. Gornji snopovi ovog miia zajedno sa m.deltoideus- om podiu ruku napred.

Inervacija prednje grane plexus brachialis- a (nn. pectorales).

M. Pectoralis minor

On je prekriven velikim grudnim miiem. 2., 3. i 4. rebra , prua se koso na gore i upolje i zavrava na prednjoj ivici processusa coracoideus- a.

Ovaj mii povlai rame napred i na dole ili, ako je rame fiksirano, podie rebra i deluje kao udisa.

Inervacija- nn. pectorals.

M. Subclavius

Potkljuni mii prua se od gornje strane prvog rebra koso upolje i na gore do donje strane kljune kosti. On slui kao snana aktivna veza grudno- kljunog zgloba. Pored toga, on obara spoljni deo kljune kosti i fiksira je prema prvom rebru.

Inervacija- n. subclavius.

M. Serratus anterior

Ovaj mii polazi zupcima sa bonih delova prvih devet rebara, prua se nazad i zavrava na unutranjoj ivici lopatice.

13

Gornji i srednji deo ovog miia povlae lopaticu napred. Njegovi donji snopovi obru lopaticu oko uzdune osovine, povlaei njen denji ugao upolje. Zajedno sa m. rhomboideus- om fiksira medijalnu ivicu lopatice uz kimeni stub, a deluje i kao snaan udisa.

Inervacija- n. thoracicus longus.

Sl. 5. Miii prednje strane grudnog koa

Sl. 6. Miii bone strane grudnog koa

5.1. DUBOKI GRUDNI MIII

U duboku grupu spadaju respiratorni miii, ija je glavna uloga da svojom kontrakcijom reguliu mehaniku disanja- da poveavaju ili smanjuju grdnu duplju. U ovu grupu spadaju spoljnji i unutranji meurebarni miii( mm. intercostals externi et interni); zatim popreni grudni mii (m. transversus thoracis) i preaga (diaphragma)- najvaniji inspiratorni mii koji u vidu iroke pljosnate ploe razdvaja grudnu od trbune duplje.

14

Mm. Intercostales

Spoljnji meurebarni miii (mm. intercostaels externi)- ispunjava meurebarne prostore poev od rebarnih kvrica pa do rebarnih hrskavica. Zadnjim krajevima spoljnih meurebarnih miia pridodati su podizai rebara (mm. levatores costarum).

Unutranji meurebarni miii (mm. intercostales interni)- ispunjavaju meurebarne prostore od grudne kosti do rebarnih uglova, odakle se nastavljaju s membrana intercostalis interna.

Spoljanji i meuhrskaviavi delovi unutranjih meurebarnih miia svojom kontrakcijom podiu rebra i deluju kao udisai. Mm. intercostals interni svojom zadnjom polovinom obaraju rebra i deluju kao vrlo slabi izdisai.

Inervacija- nn. intercostals.

M. Transversus thoracis

On je tanak lepezast mii koji se vrhom pripaja na donjem delu zadnje strane tela grudne kosti, i prua se koso upolje i na gore, zavrava pomou 4-5 jeziaka na zadnjoj strani druge do este rebarne hrskavice.

Ovaj mii povlai rebarne hrskavice na dole i deluje kao ekspiratorni mii.

Inervacija- nn. intercostales.

Diaphragma

iroki pljosnati mii, koji se nalazi izmeu grudne i trbune duplje. Preaga se sastoji od velikog broja dvotrbunih miia, koji se svojim meutrbunim tetivama spajaju i obrazuju tetivno sredite preage (centrum tendineum).

Sastavljena je od tri dela: rebarni deo (pars costalis), slabinski deo (pars lumbalis) i grudni deo (pars sternalis).

Preaga je glavni inspiratorni mii, koji omoguava preano ili trbuno disanje. Inervacija- n. phrenicus.

6. MIII VRATA

Miii vrata podeljeni su kimenim stubom na prednje i zadnje. U zadnje vratne spadaju i gornji delovi lenih miia. Prednji vratni miii rasporeeni su u dva sloja, povrni i duboki. Svaki od ova dva sloja deli se na medijalnu i lateralnu grupu.

U medijalnu grupu povrnog sloja spadaju 4 podhioidna (mm. infrahyoidei) i 4 nadhioidna (mm. suprahyoidei). Lateralnu grupu povrnih miia vrata predstavlja samo boni pregiba glave (m. sternocleidomastoideus).

15

U medijalnu grupudubokog sloja spadaju 3 predkimena miia (prevertebralni miii). Lateralnu grupu ovog sloja predstavljaju 3 skalenska miia (mm. scaleni).

U vratne miie ulazi i jedan potkoni mii, m. platysma, koji pripada grupi miminih miia.

1. Mm. infrahyoidei:

- m. sternohyoideus,

- m. sternothyroideus,

- m. thyrohyoideus i

- m. omohyoideus.

2. Mm. suprahyoidei:

- m. digastricus,

- m. stylohyoideus,

- m. geniohyoideus i

- m. milohyoideus.

M. Sternocleidomastoideus

Boni pregiba glave pripaja se svojim donjim krajem pomou dve tetive na prednjoj strani manubrium sterni i na gornjoj strani unutranjeg kraja kljune kosti. Odatle se prua koso navie i nazad i zavrava na spoljnjoj strani procesusa mastoideus-a i na gornjoj liniji potiljane kosti (linea nuchae superior).

Pri jednostranoj kontrakciji ovaj mii pregiba glavu na istu stranu, a lice okree na suprotnu stranu- dovodi glavu u poloaj kao kod krivoijosti (torticolis). Pri obostranoj kontrakciji on pregiba glavu.

Prevertebralni miii

m. rectus capitis anterior,

m. longus capitis i

m. longus colli.

Mm. Scaleni

m. scalenus anterior, posterior et medius.

Prednji i zadnji vratni miii omoguavaju pokrete glave i vrata, koji su uvek udrueni. U gornjem i donjem zglobu glave, kao i u spojevima vratnih prljenova,

16

miii vrata vre mnogobrojne veoma precizne i fine pokrete koji se iskljuivo mogu grupisati oko tri glavne osovine poprene, sagitalne i vertikalne, i podeliti na fleksiju, ekstenziju, bono savijanje i uvrtanje.

7. MIII GLAVE

Miii glave dele se na povrne i duboke. Povrnu grupu sainjavaju mimini miii koji svojim tonusom i kontrakcijom reguliu izraz lica odnosno mimiku. Duboku grupu ine mastikatorni miii, koji pokreu donju vilici vre vakanje.

Mimini miii

- miii pridodati usnom otvoru:

- m. orbicularis oris

- m. buccinator

- m. depressor labii inferioris

- m. depressor anguli oris

- m. mentalis

- m. risorius

- m. levator anguli oris

- m. zygomaticus major et minor

- m. levator labii superioris alaeque nasi

- m. platysma.

- miii pridodati otvoru nosa

- m. nasalis.

- miii pridodati meukapanom otvoru oka

- m. orbicularis oculi

- m. depressor supercilii

- m. corrugator supercilii

- m. procerus

- m. epicranius.

- miii pridodati unom otvoru

- m. auricularis anterior et posterior

- m. auricularis superior.

17

Pored ovih postoje miii koji grade vie otvora ili ulaze u sastav drugih delova lica: m. occipitofrontalis i m. temporoparietalis.

Mimini miii svojom kontrakcijom reguliu izraz lica oveka, kao i spoljnji izraz njegovog raspoloenja.

Inervacija- n. facialis.

Mastikatorni miii

- m. temporalis

- m. masseter

- m. pterygoideus medialis et lateralis.

Mastikatorni miii vre pokrete donje vilice u smislu otvaranja i zatvaranja usta.

Sl. 7. Miii lica

18

8. MIII GORNJEG UDA

Miii gornjeg uda dele se na: ramene, nadlakatne, podlakatne i ane.

8.1. MIII RAMENOG POJASA

Rameni miii povezuju gornji okrajak ramenice sa kostima ramenog pojasa. Sa bone strane nalazi se deltasti mii m. deltoideus, sa zadnje strane lopatice nadgrebeni mii m. supraspinatus, i podgrebeni m. infraspinatus i dva obla miia ramena m. teres major et minor. Sa prednje strane nalazi se podlopatini mii m. subscapularis.

M. Deltoideus

Ovaj mii trouglastog oblika pripaja se na prednjoj ivici spoljnjeg okrajka kljune kosti, na spoljnjoj ivici acromion-a, na lopatinom grebenu spina scapulae i zavrava se na spoljnjoj strani ramenice na hrapavom otisku tuberositas deltoidea. Moe se pdeliti na tri dela- pars acromialis, pars clavicularis i pars spinata.

Deltasti mii je snaan odvodilac (abduktor) ruke. On podie ruku u stranu samo do horizontale.

Inervacija- n. axilaris.

Sl. 8. Miii ramena i grudnog koa

M. Supraspinatus

Nadgrebeni mii, pripaja se na nadgrebenoj jami lopatice. Idui upolje, on se suava i zavrava se svojom tetivom na prednjem delu tuberculum majus- a

ramenice.

M. supraspinatus je pomoni odvodilac ruke, koju podie upolje i napred. Pored toga spreava preterano izvlaenje glave humerusa iz zglobne aice lopatice.

Inervacija- n. suprascapularis.

19

M. Infraspinatus

Podgrebeni mii je trouglastog oblika i svojom bazom se pripaja na fossa infraspinata scapulae, dok je vrhom pripojen za sredinji deo tuberculum majus humeri.

Ovaj mii je u funkciji spoljanjeg rotatora.

Inervacija- n. suprascapularis.

M. Teres minor

Njegovi pripoji su na spoljanjoj ivici lopatice i na zadnjem delu tuberculusa majus-a.

Zajedno sa m. infraspinatus- om uestvuje u pokretima spoljanje rotacije.

Inervacija- n. axilaris.

M. Teres major

Polazi sa donjeg dela spoljne ivice lopatice i zavrava se na crista tuberculi minoris.

Uestvuje u pokretima addukcije i unutranje rotacije nadlakta.

Inervacija- n. subscapularis.

M. Subscapularis

Ovaj snani mii zauzima regiju izmeu fossa subscapularis i tubercum minus humerusa.

Podlopatini mii je glavni unutranji rotator ruke u svim poloajima.

Inervacija- n. subscapularis.

Miii ramenog pojasa predstavljaju sloen pokretaki sistem. Retko koji pokret u ramenom zglobu moe biti rezultat kontrakcije samo jednig miia, ve su to sinergistiki pokreti miinih grupa. Tako u pokretu podizanja ruke napred (fleksija nadlakta), uestvuje prednji deo m. deltoideusa, i kljuni deo m. pectoralis major-a, a uz pomo m.supraspinatus-a, m. corracobrachialis-a i obeju glava m. biceps brachii-a.

Podizanje ruke unazad (ekstenzija nadlakta) vre zadnji deo m. deltoideusa i duga glava m. triceps brachii-a.

Podizanje ruke u stranu (abdukcija nadlakta) do horizontale vri m. deltoideus uz pomo m. suprspinatus-a i duge glave m. biceps brachii-a.

20

Uvrtanje ruke (unutanja rotacija) radi m. subscapularis uz pomo m. latissimus dorsi-a, m. pectoralis major-a i teres major-a.

Izvrtanje ruke (spoljanja rotacija) uglavnom vri m. infraspinatus.

Sl. 9. Miii lopatine regije Sl. 10. Ostali miii pokretai ramenog pojasa

8.2. MIII NADLAKTA

Miii nadlakta podeljeni su na prednju i zadnju grupu. Prednjoj grupi pripadaju tri miia dvoglavi mii nadlakta (m. biceps brachii), kljunasto-ramenini mii (m. coracobrachialis) i nadlakatni mii (m. brachialis). Zadnju grupu ini troglavi mii nadlakta (m. triceps brachii).

M. Biceps brachii

Ovaj mii se sastoji iz duge (caput longum) i kratke (caput breve) glave. Duga glava polazi sa tuberculum supraglenoidale, dok kratka glava ima gornji pripoj na processus coracoideus lopatice. Zajedniki donji pripoj je na tuberositas radii

21

humerusa.

M. biceps brachii radi pokrete fleksije i supinacije podlakta, i uestvuje u pokretima nadlakta u smeru fleksije i abdukcije.

Inervacija- n. musculocutaneus.

M. Coracobrachialis

Pripaja se na procesus coracoideus i sputa se na dole do srednje i unutranje strane ramenice.

Uestvuje u pokretima fleksije nadlakta i podlakta, kao i unutranje rotacije nadlakta.

Inervacija- n. musculocutaneus.

M. Brachialis

Polazi sa prednje strane donje polovine ramenice i zavrava se na tuberositas ulnae.

Dejstvo ispoljava kroz fleksiju podlakta, i dovodi ruku u povoljan poloaj za dejstvo m. biceps brachii- a.

Inervacija- n. musculocutaneus.

M. Triceps brachii

Ovaj mii ser sastoji iz tri glave- duga (caput longum), spoljna (caput laterale) i unutranja (caput mediale). Njegova duga glava polazi sa tuberculum infraglenoidale, dok ostale dve kreu sa zadnje strane ramenice. Zajedniki distalni pripoj je na olecranon humerusa.

Ovaj mii je glavni oprua podlakta, dok duga glava uestvuje i u pokretima nadlakta.

Inervacija- n. radialis.

22

Sl. 11. Miii prednje strane nadlakta Sl.12. Miii zadnje strane nadlakta

Sl. 13. Ostali miii nadlakta

23

Sl. 14. i 15. Miii nadlakta krvnim sudovima i nervima

8.3. MIII PODLAKTA

Miii podlakta se dele u tri grupe- prednju, zadnju i spoljanju. Prednjoj grupi pripada osam miia od kojih su dva pronatori podlakta, a ostali fleksori ruja i prstiju. Spoljna grupa se sastoji od po dva ekstenzora i supinatora podlakta, dok se u zadnjoj grupi nalazi osam miia i svi uestvuju u pokretima ekstenzije ruja i prstiju ake.

24

Miii podlakta imaju svoje proksimalne pripoje uglavnom na medijalnom i lateralnom epikondilu humerusa, ili na gornjem okrajku ulne. Distalno se zavravaju na spoljnjoj i prednjoj strani bice (pronatori i supinatori), ili na prednjoj i zadnjoj strani kostiju doruja ili lanaka prstiju (fleksori i ekstenzori ake i prstiju).

8.3.1. Miii prednje strane podlakta:

m. pronator teres,

m. pronator quadratus

m. flexor carpi radialis,

m. palmaris longus,

m. flexor carpi ulnaris,

m. flexor digitorum superficialis et profundus i

m. flexor policis longus.

Inervacija- n. medianus (m. flexor carpi ulnaris i unutranju polovinu m. flexor digitorum profundus inervie n. ulnaris).

Sl. 16. Miii podlakta sa prednje strane

Sl. 17. Miii podlakta- prednja strana

25

Sl. 18. Miii podlakta sa zavrnim granama nerava

8.3.2. Spoljna grupa podlakta:

m. brachioradialis,

m. extensor carpi radialis longus et brevis i

m. supinator.

Inervacija- n. radialis.

8.3.3. Miii zadnje grupe podlakta:

m. extensor digitorum,

m. extensor digiti minimi,

m. extensor carpi ulnaris,

m. anconeus,

m. abductor policis longus et brevis,

m. extensor policis longus et brevis i

m. indicis.

Inervacija- n. radialis.

26

Sl. 19. Miii podlakta- zadnja strana

Sl. 20. Miii podlakta- zadnja strana

Sl. 21. Miii podlakta sa tetivama i nervima

27

Miii podlakta su dobili nazive uglavnom prema svojoj funkciji. Ovi miii pokreu podlakat u smeru supinacije i pronaije, kao i aku i prste u smeru fleksije i ekstenzije.

8.4. MIII AKE

Pored tetiva miia fleksora i ekstenzora koji dolaze u predeo ake iz podlakta, na aci postoji odreen broj miia koji uestvuju u raznim pokretima prstiju. Ti miii su podeljeni u tri grupe- spoljnu, srednju i unutranju.

8.4.1. Miii spoljne loe- tenara:

m. abductor policis brevis,

m. flexor policis brevis,

m. opponens policis i

m. adduktor policis.

Inervacija- n.medianus i n. ulnaris.

8.4.2. Miii unutranje loe- hipotenara:

m. abductor digiti minimi,

m. flexor digiti minimi brevis,

m. opponens digiti minimi i

m. palmaris brevis.

Inervacija- n. ulnaris.

Miiima srednje grupe ake pripada 4 glistasta (mm. lumbricales) i 7 meukotanih miia (mm. interossei).

Inervacija- dva spoljna glistasta miia oivava n. medianus, a unutranje glistaste i sve meukotane oivava n. ulnaris.

Miii ake uestvuju u pokretima flesije, ekstenzije, abdukcije, addukcije i opozicije palca i ostalih prstiju.

28

Sl.22. Miii ake

Sl. 23. Interosealni i lumbrikalni miii ake

29

Sl. 24. Prikaz metakarpalne kosti i falangi prsta sa odgovarajuim miiem i tetivom

9. MIII DONJEG UDA

Miii donjeg uda se dele na miie bedra, miie buta, potkolene i stopalne miie. U funkcionalom pogledu oni obrazuju proksimalni (bedreni i butni miii) i distalni(potkoleni i stopalni miii) sistem, koji se povezuju kod zgloba kolena i meusobno se dopunjuju.

9.1. MIII BEDRA

Bedreni miii povezuju proksimalni okrajak butne kosti sa kostima karlinog prstena i kostima distalnog dela kimenog stuba. Podeljeni su u dve grupe- unutranju i spoljanju. Unutranju grupu predstavlja bedreno-slabinski mii m. iliopsoas. Spoljnu grupu ini vie miia koji su rasporeeni u tri sloja. U povrinskom sloju se nalazi veliki sedalni mii m. gluteus maximus, i zateza butne fascije m. tensor fasciae late. U srednjem sloju je srednji sedalni mii m. gluteus medius, dok duboki sloj sainjavaju mali sedalni mii m. gluteus minimus i grupa miia koji se zovu pelvitrohanterini miii jer povezuju karlicu sa velikim trohanterom butne kosti.

30

M. Iliopsoas

Sastavljen je od dva miia- m. iliacus i m. psoas major. M. iliacus se pripaja na unutranjoj bedrenoj jami karline kosti, dok m. psoas major gornje pripoje ima na 1-2 poslednja torakalna i na prva etiri slabinska prljena.

Zajedniki donji pripoj je na malom trohanteru femura (trochanter minor).

Inervacija- n. femoralis i bone grane plexus lumbalis- a.

Ovaj mii je glavni fleksor zgloba kuka. U zglobu kuka on snano flektira natkolenicu i rotira je upolje, ili savija karlicu i slabinski deo kimenog stuba prema fiksiranoj nozi.

Sl. 25.Miii bedra

M. Gluteus maximus

Veliki sedalni mii ima gornje pripoje na zadnjoj strani ilijane i na bonoj strani krsne kosti, pa silazi koso i na dole i zavrava se na ispupenju butne kosti- tuberositas glutea.

31

Inervacija- n. gluteus inferior.

Veliki sedalni mii je glavni ekstenzor i spoljanji rotator nadkolenice. Takoe njegovi gornji snopovi deluju kao abduktori a donji kao adduktori u zglobu kuka.

Sl. 26. Veliki sedalni mii

M. Tensor fascie late

Mii zateza butne fascije kree od SIAS- a i sputa se spoljanjom stranom nadkolenice sve do spoljanjeg kondila tibie.

Inervacija- n. gluteus superior.

Ovaj mii uestvuje u pokretima fleksije, abdukcije i unutranje rotacije u zglobu kuka, kao i u pokretu ekstenzije u zglobu kolena.

32

Sl. 27. Zateza butne fascije

M. Gluteus medius

Ovaj mii polazi sa spoljanje strane ilijane kosti i zavrava se snanom tetivom na spoljanjoj strani velikog trohantera (trochanter major).

Inervacija- n. gluteus superior.

Glavna funkcija ovog miia je abdukcija u zglobu kuka. Takoe njegovi prednji snopovi deluju kao unutranji rotatori i feksori a zadnji kao spoljni rotatori i ekstenzori nadkolenice.

M. Gluteus minimus

Mali sedalni mii polazi sa spoljne strane ilijane kosti ispod mesta pripoja m. gluteus medius-a, i zavrava se na prednjoj ivici velikog trohantera (trochanter major).

Inervacija i dejstvo ovog miia iste su kao i kod m. gluteus medius-a.

33

Sl. 28. Mali i veliki glutealni mii

Pelvitrohanterini miii

Ovi miii povezuju karlicu sa velikim trohanterom butne kosti. U njih se ubrajaju: m. piriformis, m. obturatorius internus et externus, m. gemellus superior et inferior i m. quadratus femoris.

Inervacija- svi miii su inervisani od strane sakralnog nervnog spleta osim m. obturatorius externus- a koji je inervisan od strane n. obturatoriusa.

Glavna funkcija ovih miia je spoljanja rotacija u zglobu kuka.

Sl. 29. Pelvitrohanterini miii

34

9.2. MIII BUTA

Miii buta odnosno miii natkolenice dele se u tri grupe, unutranju, prednju i zadnju. Miie natkolenice obavija snana fascija- fascia lata, koja je izuzetno znaajna za normalnu funkciju butnih i bedrenih miia.

9.2.1. Miii prednje grupe

Prednjoj grupi miia natkolenice pripadaju dva miia, terzijski mii (m. Sartor3.4.1. ius) i etvoroglavi mii buta (m. quadriceps femoris).

M. Sartorius

Ovaj mii ima pripoj na SIAS- u, odakle se prua koso na dole i unutra i zavrava se tibii medijalno od tuberositas tibiae.

Terzijski mii je fleksor, abduktor i spoljanji rotator natkolenice u zglobu kuka, kao i fleksor potkolenice u zglobu kolena.

Inervacija- n. femoralis.

Sl. 30. Terzijski mii

M. Quadriceps femoris

etvoroglavi mii kako mu i ime kae sastoji se od etiri glave:

m. rectus femoris,

m. vastus medialis,

m. vastus lateralis i

m. vastus intermedius.

35

M. rectus femoris svojom gornjom tetivom se pripaja na spina iliaca anterior inferior. M. vastus intermedius ima gornji pripoj na prednjoj i spoljanjoj strani tela butne kosti, m. vastus lateralis polazi sa spoljanje usne hrapave linije (linea aspera), dok m. vastus madialis zauzima unutranju usnu linea aspera femoris. Sve etiri glave se svojim tetivama zavravaju ligamentom patele preko patele na tuberositas tibiae.

Zajednika kontrakcija sve etiri glave rezultira jakim pokretom ekstenzije u zglobu kolena. Kontrakcija samo m. rectusa femorisa preko slobodnog gornjeg pripoja na karlici daje fleksiju u zglobu kuka.

Inervacija- n. femoralis.

Sl. 31. etvoroglavi mii buta

36

9.2.2. Miii zadnje grupe

Zadnju grupu miia natkolenice ine m. biceps femoris, m. semitendinosus i m. semimembranosus.

M. Biceps femoris

Svojom dugom glavom (caput longum) kree sa sedalne kvrge (tuber ishiadicum) a kratkom (caput breve) sa srednjeg dela linea aspera femoris, da bi se zavrile na glavici fibule (capitulum fibulae).

Sl. 32. Dvoglavi mii buta

M. Semitendinosus

Polazi od sedalne kvrge i sputa se unutranjom stranom natkolenice, da bi se zavrio na tibii medijalno od tuberositas tibiae.

37

M. Semimembranosus

Gornji pripoj mu je takoe na tuber ishiadicum, kao i predhodni sputa se unutranjom stranom natkolenice, i zavrava se na zadnjoj strani condilus medialis tibiae.

Svi miii zadnje loe natkolenice su dvozglobni miii, ali su nemoni zbog svojih poloaja da u isto vreme vre pokrete u oba zgloba u punoj amplitudi. Osnovna funkcija ovih miia je fleksija u zglobu kolena i ekstenzija u zglobu kuka. Takoe ovi miii uestvuju i u pokretima rotacije u zglobu kuka i to kao spoljanji rotator- m. biceps femoris, a kao unutranji rotatori m. semitendinosus et semimembranosus.

Inervacija- n. ishiadicus

Sl. 33. Poluilasti i poluopnasti mii

9.2.3. Miii unutranje grupe

Unutranju grupu sainjavaju m. adductor longus, m. adductor brevis, m. aductor magnus, m. pectineus i m. gracilis.

38

M. Adductor longus

Vrh ovog miia pripaja se lateralno od preponske simfize, i zavrava se na srednjem delu linea aspera femoris.

Inervacija- n. obturatorius.

M. Adductor brevis

Kratki privodilac ima gornji pripoj na donjoj strani preponske kosti, a dole se pripaja na linea aspera femoris.

Inervacija- n. obturatorius.

M. Adductor magnus

Gornji pripoj velikog privodioca je na donjoj strani preponske kosti i na tuber ishiadicum, a sputa se na dole du cele hrapave linije- linea aspera femoris.

Inervacija- n. obturatorius i n. ishiadicus.

M. Pectineus

Pecten osis pubis na pubinoj i linea pectinea na butnoj kosti su pripoji ovog miia.

Inervacija- n. obturatorius i n. femoralis.

M. Gracilis

Ovaj mii silazi du unutranje strane natkolenice od preponske kosti i zavrava se na tuberositas tibiae.

Inervacija- n. obturatorius.

Svih pet miia unutranje strane natkolenice su snani privodioci u zglobu kuka, a zbog svog povoljnog poloaja prednji delovi deluju i kao fleksori a zadnji kao ekstenzori natkolenice.

Bedreni i butni miii obrazuju zajedno izuzetno snaan miini sistem, koji okruuje zglob kuka i regulie njegovu kako statiku, tako i dinamiku. Posebnu ulogu u tom sistemu zauzimaju biartikularni miii, koji okruuju i zglob kolena, i reguliu njegove pokrete i njegov odnos prema zglobu kuka.

39

Takoe nije zanemarljiva ni uloga ovih miia kao znaajnih regulatora statike i dinamike karlice i lumbalnog dela kimenog stuba.

Sl. 34. Miii privodioci natkolenice Sl. 35. Ostali miii privodioci natkolenice

9.3. MIII POTKOLENICE

Miii pokolenice zauzimaju prostor izmeu kostiju potkolenice, ali ih i prekrivaju sa zadnje, spoljanje a delimino i sa prednje strane. Oni su meumiinim prgradama podeljeni na miie prednje, zadnje i spoljanje strane potkolenice.

9.3.1. Prednja grupa miia potkolenice

Ovoj grupi miia pripadaju etiri miia i to: m. tibialis anterior, m. peroneus tertius, m. extensor hallucis longus i m. extensor digitorum longus.

40

M. Tibialis anterior

Ovaj mii polazi sa lateralne strane tibiae, prua se ka unutranjoj ivici stopala, i zavrava se na unutranjoj strani os naviculare, i na bazi os metatarsalne I.

M. tibialis anterior je dorzalni fleksor, adduktor i supinator stopala (pokret inverzije stopala). Kada kontrakciju ispoljava preko gornjeg pripoja, on savija potkolenicu napred i unutra.

Sl. 36. Prednji golenjani mii

M. Extensor hallucis longus

On se pripaja na unutrajoj strani fibule i zavrava se dole na distalnoj falangi palca.

M. extensor hallucis longus oprua lanke palca i podie stopalo

Sl. 37. Dugi oprua palca i trei linjani mii

41

M. Extensor digitorum longus

Gornji pripoj mu je na unutranjoj strani fibule i pralazi preko membrana interosea cruris, sputa se na dole i zavrava se na zadnjoj strani lanaka 2-5 prsta. esto se od ovog miia odvaja m. peroneus tertius, koji se prua ka spoljanjoj ivici stopala, i zavrava se na os metatarsale V.

Svojom kontrakcijom ovaj mii oprua etiri poslednja prsta, i uestvuje u pokretima dorzalne fleksije i pronacije stopala.

Inervacija- svi miii prednje grupe inervisani su od strane n. peroneus profundus- a.

Sl. 38. Dugi oprua prstiju

9.3.2. Zadnja grupa miia potkolenice

Miii zadnje grupe potkolenice rasporeeni su u dva sloja. U povrinskom sloju se nalazi troglavi mii lista- m. triceps surae, dok duboki sloj ine m. popliteus, m. tibialis posterior, m. flexor digitorum longus i m. flexor hallucis longus.

M. Triceps surae

Sastoji se od tri glave- m. gastrocnemius medialis et lateralis i m. soleus. Gastroknemiusi polaze sa unutranjeg odnosno spoljanjeg kondila femura, a m. soleus ima gornji pripoj na linea m. solei na tibii. Sve tri glave se zavravaju zajednikom tetivom (ahilova tetiva) na zadnjoj strani calcaneus- a (tuber calcanaei).

42

Ovaj mii je najjai plantarni fleksor, a deluje i kao supinator stopala. Kada je slobodan gornji pripoj m. gastrocnemius medialis et lateralis-a, njihovom kontrakcijom dolazi do fleksije u zglobu kolena. Pod dejstvom celog miia vri se propinjanje na prste pri emu svojom snagom ovaj mii podie celo telo.

Inervacija- n. tibialis.

Sl. 39. Troglavi mii lista

M. Popliteus

Zatkoleni mii polazi od spoljanje strane lateralnog kondila os femoris i zavrava se na zadnjoj strani tibie.

Ovaj mii je slab spoljanji rotator potkolenice.

Inervacija- n. tibialis.

Sl. 40. Zatkoleni mii

43

M. Tibialis posterior

Gornji pripoj ovog miia je na zadnjoj strani tibije i fibule, silazi na dole i napred i zrakasto se iri na kosti noja.

Ovaj mii je plantarni fleksor i supinator stopala, izajedno sa m. peroneus longus- om odrava uzduni i popreni svod stopala.

Inervacija- n. Tibialis

Sl. 41. Zadnji golenjani mii

M. Flexor hallucis longus

Dugi pregiba palca je mii koji polazi sa zadnje strane fibule i zavrava se na distalnom lanku palca.

Uestvuje u pokretima plantarne fleksije i supinacije stopala, ali je njegova glavna funkcija odvajanje palca od podloge pri hodu.

Inervacija- n. tibialis.

Sl. 42. Dugaki pregiba palca

44

M. Flexor digitorum longus

Polazi sa zadnje strane tibije i tavrava se na distalnim falagama palca 2-5 prsta.

Ovaj mii flektira tree falange prstiju prema drugim i uestvuje u pokretima plantarne fleksije i supinacije stopala.

Inervacija- n. tibialis.

Sl. 43. Dugaki pregiba prstiju

9.3.4. Miii spoljanje grupe potkolenice

Spoljanju grupu miia potkolenice grade dva miia m. peroneus longus et brevis.

M. Peroneus longus

Gornji pripoj ovog miia je na capitulum fibulae, odakle se sputa do os metatarsale I i na os cuneiforme mediale.

45

M. Peroneus brevis

Njegov gornji pripoj je na lateralnoj strani fibule i silazi na dole i pripaja se na os metatarsale V.

Oba miia izvode pokret everzije stopala (udrueni pokret plantarne fleksije, abdukcije i pronacije stopala), dok m. peroneus longus uestvuje i u samom pokretu plantarne fleksije stopala.

Inervacija- n. peroneus superficialis.

Sl. 44. Peronealna grupa miia

9.4. MIII STOPALA

Miii stopala podeljeni su u dve grupe- plantarnu i dorzalnu. Plantarni miii su rasporeeni u tri grupe- unutrnju, srednju i spoljanju. Uloga ovih miia je da odravaju svod stopala, za razliku od miia ake, koji pokreu prste u svim pravcima. Njihova uloga u tom smislu je znaajna samo kod hoda, jer su ovi miii neophodni za odvajanje stopala od podloge.

9.4.1. Dorzalni miii stopala

Na dorzalnoj strani stopala ispod fascia dorsalis pedis nalaze se dva miia m. extensor digitorum brevis- kratki oprua prstiju, i m. extensor hallucis brevis- kratki oprua palca.

Inervacija- n. peroneus profundus.

46

9.4.2. Plantarni miii stopala

Unutranja grupa plantarnih miia

U ovoj grupi nalaze se tri miia pokretaa palca, koji svojom kontrakcijom odravaju i uzduni svod stopala:

- m. abductor hallucis (odvodilac palca),

- m. flexor hallucis brevis (kratki pregiba palca) i

- m. adductor hallucis (privodilac palca).

Inervacija- n. plantaris medialis et lateralis.

Srednja grupa plantarnih miia

Srednja grupa miia je rasporeena u tri sloja- povrinski sloj m. flexor digitorum brevis (kratki pregiba prstiju), srednji sloj m. quadratus plantae (etvrtasti mii stopala) i mm. lumbricales (glistasti miii) i duboki sloj mm. interosei (meukotani miii).

Inervacija- n. plantaris medialis et lateralis.

Spoljanja grupa plantarnih miia

Ovu grupu ine dva slabo razvijena miia pokretaa malog prsta koji su inervisani od strane n. plantaris longus- a, m. abductor digiti minimi (odvodilac malog prsta) i m. flexor digiti minimi brevis (kratki pregiba malog prsta).

Miii potkolenice i stopala deluju ka jedinstven sistem u funkciji pokretaa stopala i prstiju. Svojom zajednikom kontrakcijom omoguavaju izvoenje pokreta u gornjem i donjem skonom zglobu u svim pravcima, kao i pokrete u malim zglobovima prstiju.

Veliku ulogu imaju i kao stabilizatori stopala jer odravaju popreni i uzduni svod stopala, pa ni pod velikim optereenjima ne dozvoljavaju poremeaje statike i dinamike tela.

47

Sl. 45. Miii stopala Sl. 46. Miii stopala

Sl. 47. Miii stopala Sl. 48. Miii stopala

48

LITERATURA

Anatomija oveka Marjan S.Bokovi; Medicinska knjiga Beograd Zagreb (1989)

Anatomija i fiziologija za I razred medicinske kole

Dr Aleksandar Stajkovac, dr Mihajlo Baji, dr Srboljub ivanovi i dr Ivan Anelkovi; Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd (1994)

Osnovi masae- praktikum za II razred Medicinske kole

Dr Zvezdana Mileti, Sinia Zori; Zavod za udbenike i nastavna sredstva- Beograd (2005)

Procena snage miia- glava

Dr Slobodan V. Nikoli; Grafosvet- Beograd (2003)

Procena snage miia- noga

Mr sci med Slobodan V. Nikoli; Grafosvet- Beograd (2001)

Procena snage miia- ruka

Dr sci med Slobodan V. Nikoli; Grafosvet- Beograd (2001)