analiza pomoću finansijskih pokazatelja

Sanja Petković S 14/13 BO

ANALIZA POSLOVANJA POMOĆU FINANSIJSKIH POKAZATELJA NA PRIMERU ERSTE BANKE AD NOVI SAD

UVOD

Anаlizа finаnsijskih izveštаjа bаnke imа zа cilj dа putem obrаde ocene određenih podаtаkа sаdržаnih u tim izveštajima pruži jаsnu sliku o imovinskom, finаnsijskom i prinosnom položаju bаnke. Anаlizom se putem sistemа pokаzаteljа podаci iz bilаnsа stаnjа, bilаnsа uspehа, nаpomenа i izveštаjа o poslovаnju pretvаrаju u informаcije koje služe kаko zа ocenu prošlosti tаko i zа prognozirаnje budućnosti.

Finаnsijsko izveštаvаnje trebа dа obezbedi informаcije koje su korisne zа dalje korišćenje, a prava informacija se može koristiti za donošenje:

rаcionаlnih investicionih i kreditnih odlukа, odlukа o proceni iznosа, vremenа i stepenа izvesnosti tokovа gotovine, odluka o ekonomskim resursimа, odluka o performаnsаmа poslovаnjа bаnаkа u toku određenog periodа i odluku o tome kаko menаdžment bаnаke ispunjаvа svoju odgovornost premа vlаsnicimа.

Finаnsijski izveštаji bаnakа morаju dа pruže eksternim korisnicimа osnov zа prepoznаvаnje i merenje rizikа sа kojimа je povezаno poslovаnje bаnke.

Eksterni korisnici nа osnovu finаnsijskih izveštаjа ocenjuju sаdržаne informаcije, dа li bаnkа može odgovoriti njihovim potrebаmа i željama.

Finansijski izveštaji koje banke objavljuju su:

1. Bilans stanja,2. Bilans uspeha,3. Izveštaj o tokovima gotovine,4. Izveštaj o promenama na kapitalu,5. Statistički aneks i6. Napomene uz finansijske izveštaje.

U nastavku ovog rada biće analizirano poslovanje u okviru Erste banke AD Novi Sad, pomoću određenih finansijskih pokazatelja.

1

1. OSNOVNI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

1.1. Bilansstanja

BILANS STANJA prikazujefinansijskipoložajbankenaodređenidan. Bilans stanja banaka se razlikuje od bilansa stanja proizvodnih i trgovinskih preduzeća, a razlog za to je karakter poslovanja banke. Banke imaju obavezu da pripremaju bilans stanja na kraju svake godine kao i kvartalno.

Elementi bilansa stanja povezani su osnovnom računovodstvenom jednačinom i to:

Aktiva = Obaveze + Kapital, što predstavlja bilansnu ravnotežu.

Bilansna ravnoteža ili jednakost imovine kapitala znači da je svaka eventualna obaveza banke prema poveriocima koja se pojavljuje kao komponenta pozajmljenog kapitala (dugoročnog i kratkoročnog) pokrivena, izuzev u slučaju gubitka, imovinskim vrednostima u aktivi bilansa.

Imovina se, u aktivi bilansa, ređa prema stepenu opadajuće likvidnosti (svoje sposobnosti da se pretvori u novac)1.

1.2. Bilans uspeha

Ovaj finansijski izveštaj predstavlja konačni rezultat aktivnosti banke, a to može biti dobitak ili gubitak. Elementi bilansa uspeha su prihodi i rashodi. Prihodi označavaju povećanje kapitala, a rashodi označavaju smanjenje kapitala. Glavni prihodi banke su: prihodi od kamata, prihodi od naknada i provizija, prihodi od kursnih razlika, prihodi od dividendi i učešća i ostali poslovni prihodi.

Prihodi od kamata mogu u najvećom meri nastati po onovu odobrenih kredita, ulaganja u hov kao i od deponovanih sredstava u drugu banku. Naknade i provizije banka naplaćuje po osnovu pružanja usluga klijentima. To su na primer: naknade za vodjenje tekućih računa, naknade za izdate garancije, naknade za održavanje kreditnih kartica, i dr.

Rashodi banke mogu biti: rashodi od kamata, rashodi od naknada, rashodi od kursnih razlika, rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja, rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza i rashodi po osnovu poreza na dobit.

Razlika prihoda i rashoda je rezultat. Ako su prihodi veći od rashoda, rezultat je pozitivan i imamo dobit, a ako ako su rashodi veći od prihoda imamo gubitak.

1Dr Jozefina Beke Trivunac, Bankarsko racunovodstvo, Beograd, 2007

2

1.1.1. PriloziBilans stanja Erste banke sa stanjem na dan 31.12.2013. godine

(iznosi u 000 dinara)Red.br. POZICIJA IznosA A K T I V A (Zbir pozicija od A.I. do A.XIII.) 97.942.217A I. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI 7.885.991A II. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI 18.176.783

A III.POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA, PRODAJE, PROMENE FER VREDNOSTI DERIVATA I DRUGA POTRAŽIVANJA 798.898

A IV. DATI KREDITI I DEPOZITI 58.211.658A.V. HARTIJE OD VREDNOSTI (BEZ SOPSTVENIH AKCIJA) 10.234.547A.VI. UDELI (UČEŠĆA) 50A.VII. OSTALI PLASMANI 549.695A.VIII. NEMATERIJALNA ULAGANJA 411.865A.IX. OSNOVNA SREDSTVA I INVESTICIONE NEKRETNINE 707.364

A.X.STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA 0

A.XI. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA 107.551A.XII. OSTALA SREDSTVA 857.815A.XIII. GUBITAK IZNAD IZNOSA KAPITALA 0P. P A S I V A 97.942.217PO. O B A V E Z E (Zbir od PO.I. do PO.XI.) 83.582.840PO. I. TRANSAKCIONI DEPOZITI 15.324.812PO. II. OSTALI DEPOZITI 39.457.975PO III. PRIMLJENI KREDITI 23.420.614PO. IV. OBAVEZE PO OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI 1.465.000

PO.V.OBAVEZE PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA I PROMENE VREDNOSTIDERIVATA 26.648

P.VI. REZERVISANJA 461.839P.VII. OBAVEZE ZA POREZE 56.052PO.VIII.

OBAVEZE IZ DOBITKA0

PO.IX.OBAVEZE PO OSNOVU SREDSTAVA NAMENJENIH PRODAJI I SREDSTAVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA 0

PO.X. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE 0PO.XI. OSTALE OBAVEZE 3.369.900PK. K A P I T A L 14.359.377P.XII.1 AKCIJSKI I OSTALI KAPITAL 10.164.475P.XII.2 REZERVE IZ DOBITI 2.534.108P.XII.3 REVALORIZACIONE REZERVE 39.870

P.XII.4NEREALIZOVANI GUBITAK PO OSNOVU HARTIJA OD

VREDNOSTIRASPOLOŽIVIH ZA PRODAJU -7.230

P.XII.5 AKUMULIRANA DOBIT / GUBITAK 1.628.154V.P. V A N B I L A N S N E P O Z I C I J E 0V.P.A. V A N B I L A N S N A A K T I V A 32.308.288

Izvor: http://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.html

3

http://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.html

Bilans stanja Erste banke sa stanjem na dan 31.12.2012. godine(iznosi u 000 dinara)

Red.br. POZICIJA IznosA A K T I V A (Zbir pozicija od A.I. do A.XIII.) 80.690.307A I. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI 7.370.004A II. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI 7.170.274

A III.POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA, PRODAJE, PROMENE FER VREDNOSTI DERIVATA I DRUGA POTRAŽIVANJA 357.939

A IV. DATI KREDITI I DEPOZITI 55.648.156A.V. HARTIJE OD VREDNOSTI (BEZ SOPSTVENIH AKCIJA) 7.862.110A.VI. UDELI (UČEŠĆA) 52A.VII. OSTALI PLASMANI 260.764A.VIII. NEMATERIJALNA ULAGANJA 357.551A.IX. OSNOVNA SREDSTVA I INVESTICIONE NEKRETNINE 729.299

A.X.STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA 0

A.XI. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA 172.062A.XII. OSTALA SREDSTVA 762.096A.XIII. GUBITAK IZNAD IZNOSA KAPITALA 0P. P A S I V A 80.690.307PO. O B A V E Z E (Zbir od PO.I. do PO.XI.) 67.390.964PO. I. TRANSAKCIONI DEPOZITI 12.462.894PO. II. OSTALI DEPOZITI 29.348.336PO III. PRIMLJENI KREDITI 20.219.867PO. IV. OBAVEZE PO OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI 1.465.000

PO.V.OBAVEZE PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA I PROMENE VREDNOSTI DERIVATA 23.869

P.VI. REZERVISANJA 418.652P.VII. OBAVEZE ZA POREZE 18.272PO.VIII. OBAVEZE IZ DOBITKA 0

PO.IX.OBAVEZE PO OSNOVU SREDSTAVA NAMENJENIH PRODAJI I SREDSTAVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA 0

PO.X. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE 0PO.XI. OSTALE OBAVEZE 3.434.074PK. K A P I T A L 13.299.343P.XII.1 AKCIJSKI I OSTALI KAPITAL 10.164.475P.XII.2 REZERVE IZ DOBITI 1.843.171P.XII.3 REVALORIZACIONE REZERVE 32.988

P.XII.4NEREALIZOVANI GUBITAK PO OSNOVU HARTIJA OD

VREDNOSTIRASPOLOŽIVIH ZA PRODAJU -6.198

P.XII.5 AKUMULIRANA DOBIT / GUBITAK 1.264.907V.P. V A N B I L A N S N E P O Z I C I J E 0V.P.A. V A N B I L A N S N A A K T I V A 30.598.458


4


Bilans uspeha Erste banke za 2013. godinu(iznosi u 000 dinara)

Red.br. POZICIJA IznosI NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU KAMATA 4.469.840

PR.1. PRIHODI OD KAMATA 7.333.386RA.1. RASHODI OD KAMATA 2.863.546

II NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU NAKNADA I PROVIZIJA 1.696.478PR.2. PRIHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA 2.233.974RA.2. RASHODI NAKNADA I PROVIZIJA 537.496

IIINETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU PRODAJE HARTIJA OD VREDNOSTI PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA 4

IVNETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU PRODAJE HARTIJA OD VREDNOSTI KOJE SU RASPOLOŽIVE ZA PRODAJU 4

VNETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU PRODAJE HARTIJA OD VREDNOSTI KOJE SE DRŽE DO DOSPECA 0

VINETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU PRODAJE UDELA (UČEŠĆA) 0

VIINETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU PRODAJE OSTALIH PLASMANA 0

VIII NETO PRIHODI/RASHODI OD KURSNIH RAZLIKA -259.598IX PRIHODI OD DIVIDENDI I UČEŠĆA 106X OSTALI POSLOVNI PRIHODI 77.514

XINETO PRIHODI/RASHODI PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA -981.054

XII TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI 1.619.176XIII TROŠKOVI AMORTIZACIJE 245.825XIV OSTALI POSLOVNI RASHODI 2.405.424

XVNETO PRIHODI/RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA 392.252

XVI DOBITAK/GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA 1.125.121XVII NETO DOBICI/GUBICI POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA 0XVIII DOBITAK/GUBITAK PERIODA PRE OPOREZIVANJA 1.125.121


5


Bilans uspeha Erste banke za 2012. godinu(iznosi u 000 dinara)

Red.br. POZICIJA IznosI NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU KAMATA 4.167.229

PR.1. PRIHODI OD KAMATA 6.513.786RA.1. RASHODI OD KAMATA 2.346.557

II NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU NAKNADA I PROVIZIJA 1.625.943PR.2. PRIHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA 2.334.741RA.2. RASHODI NAKNADA I PROVIZIJA 708.798

III NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU PRODAJE HARTIJA OD VREDNOSTI PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA 0

IV NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU PRODAJE HARTIJA OD VREDNOSTI KOJE SU RASPOLOŽIVE ZA PRODAJU 1.568

V NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU PRODAJE HARTIJA OD VREDNOSTI KOJE SE DRŽE DO DOSPECA 0

VI NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU PRODAJE UDELA (UČEŠĆA) 0

VII NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU PRODAJE OSTALIH PLASMANA 0

VIII NETO PRIHODI/RASHODI OD KURSNIH RAZLIKA -2.814.493IX PRIHODI OD DIVIDENDI I UČEŠĆA 10.585X OSTALI POSLOVNI PRIHODI 74.133

XI NETO PRIHODI/RASHODI PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA -887.315

XII TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI 1.595.216

XIII TROŠKOVI AMORTIZACIJE 211.830XIV OSTALI POSLOVNI RASHODI 2.199.096

XV NETO PRIHODI/RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA 2.904.573

XVI DOBITAK/GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA 1.076.081XVII NETO DOBICI/GUBICI POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA 0XVIII DOBITAK/GUBITAK PERIODA PRE OPOREZIVANJA 1.076.081


1.3. Izveštaj o tokovimagotovine

U poslovne aktivnosti spadaju prilivi i odlivi gotovine od kаmаtа i nаknаdа, po osnovu primljenih dividendi i drugih učešćа u kаpitаlu, prilive i odlive gotovine po osnovu smаnjenjа dаtih kreditа, depozitа i drugih plаsmаnа, prilive gotovine po osnovu povećаnjа uzetih depozitа, odlive gotovine zа primljene usluge i izdаtke zа zаrаde zаposlenih rаdnikа i odlivi gotovine po osnovu isplаte dividendi.Aktivnosti finаnsirаnjа obuhvаtаju rezultаte promenа u obimu i strukturi osnovnog kаpitаlа i uzetih zаjmovа preduzećа. Tokovi gotovine iz аktivnosti finаnsirаnjа kod bаnаkа obuhvаtаju: prilive gotovine iz emisije аkcijа, prilive gotovine iz emisije obveznicа i drugih dužničkih hаrtijа od vrednosti, uzetih kreditа i drugih sličnih oblikа finаnsirаnjа, odlive gotovine po

6


osnovu isplаte obveznicа i drugih dužničkih hаrtijа od vrednosti, otplаte uzetih kreditа i drugih sličnih oblikа finаnsirаnjа.Aktivnosti investiranja obuhvаtаju pribаvljаnje i otuđenje zemljištа, nekretnine i opreme i ulаgаnjа u dugoročne plаsmаne. Tokovi investiranja obuhvataju: prilive gotovine po osnovu prodаje zemljištа, nekretnine i opreme i nemаterijаlnih ulаgаnjа, prilive gotovine po osnovu prodаje ulаgаnjа u kаpitаl drugih preduzećа, prilive gotovine po osnovu nаplаte ulаgаnjа u investicione hаrtije od vrednosti, odlive zа nаbаvku nekretnine i opreme i nemаterijаlnih ulаgаnjа, odlive po osnovu ulаgаnjа u kаpitаl drugih preduzećа, odlive gotovine po osnovu ulаgаnjа u investicione hаrtije od vrednosti.

1.4. Izveštaj o promenamanakapitalu

Povećanje kapitala može nastati po osnovu dodatnih ulaganja od strane osnivača preduzeća, raspodelom iz dobiti ( usmeravanjem u kapital neraspoređene dobiti), stavke prihoda koji se mogu direktno priznati kapitalu ( kao što su revalorizacioni viškovi i određene pozitivne kursne razlike) i prevrednovanjem sredstava koja se mere po fer vrednosti.Smanjenja kapitala mogu nastati povlačenjem kapitala od strane vlasnika, isplatom dividendi akcionarima, pojavom gubitka, stavke rashoda koje predstavljaju direktno smanjanje kapitala ( kao što su revalorizacioni manjkovi i određene negativne kursne razlike) usled revalorizacionih manjkova kao i prevrednovanjem sredstava koja se mere po fer vrednosti.2

1.5. Statistički aneks

Statistički aneks je deo finansijskog izveštaja u kome se prikazuju dodatni podaci za statističko praćenje i izveštavanje o finansijskom položaju i rezultatima poslovanja jednog pravnog lica, u toku poslovne godine.

1.6. Napomene uz finansijske izveštaje

Cilj sastavljanja napomena je da pruže korisnicima informacije potrebne za tumačenje i ispravnu interpretaciju finansijskih izveštaja, ali i da omoguće istinito i pošteno prikazivanje finansijskih izveštaja.

2. OSNOVNI FINANSIJSKI POKAZATELJI

2 Dr Jozefina Beke Trivunac, Bankarsko racunovodstvo, Beograd, 2007

7

2.1 Pokazatelji odnosa u bilansu stanja Erste banke AD Novi Sad

U zavisnosti kako se upravlja pojedinim elementima aktive, zavisi uspešnost poslovanja svake banke.Cilj upravljanja aktivom je ostvariti što veću neto profitnu stopu.

Slika 1.Struktura aktive Erste banke u 2013. godini

8%19%

1%

61%

11%0% 1%

AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Opozivi depoziti i krediti

Potraživanja po osnovu kamata, naknada

Dati krediti i depoziti

HOV(bez sopstvenih akcija)

Udeli (učešća)

Ostali plasmani

Izvor: Prikaz autora.

Iz priloženog se vidi da, najveći deo aktive predstavljaju Dati krediti i depoziti, što i čini najznačajniju komponentu aktive.

Slika 2.Struktura pasiveErste banke u 2013.godini

19%

49%

29%

2% 0% 1% 0%

PASIVA Transakcioni depoziti

Ostali depoziti

Primljeni krediti

Obaveze po osnovu HOV

Obaveze po osnovu kamata,naknada

Rezervisanja

Obaveze za poreze


Cilj upravljanja pasivom je njena transformacija u plasmane.U strukturi pasive banke najviše dominiraju Ostali i transakcioni depoziti, s tim da je Erste banka u 2013. godini dosta koristila i pozajmljena sredstva.2.1.1. Pokazatelji likvidnosti Erste banke AD Novi Sad

Likvidnost podrazumeva sposobnost banke da odgovori svojim obavezama u roku dospeća.

8

Jedne od najvažnijih obaveza koje banka treba da izvrši na vreme kako bi princip likvidnosti bio zadovoljen su:3

Izvršavanje naloga klijenata banke po osnovu platnog prometa, Isplata sredstava klijentima po osnovu odobrenih kredita, Vraćanje kredita uzetih od Centralne banke, drugih banaka i ostalih poverilaca u roku

dospeća.Na temeljubilansastanjaformiranisupokazateljikojima se možemeritilikvidnost, zaduženost, solventnost, profitabilnostitd.,odnosno, može se uraditianaliza imovinskog, prinosnog i finansijskogpoložaja.Osimtoga, potrebno je razmotriti i pokazateljeulaganja u fiksnuimovinu. U tabelamakojesledeprikazanje odnos datih kredita(aktiva) i primljenih depozita (pasiva) što se smatra jednim pokazateljom likvidnosti banke.

Tabela 1.Pokazatelj tekuće likvidnostiOPIS 2012. godina 2013. godina

Kratkoročna aktiva 70.188.792 85.073.330

Kratkoročna pasiva 62.054.966 78.230.049

Pokazatelj tekuće likvidnosti 1,13 1,09

Ovaj pokazatelj predstavlja sa koliko dinara je pokriven jedan dinar kratkoročnih obaveza. Iz tabele možemo zaključiti da povećanjem kratkoročne aktive povećavaju se i obaveze, a njihov odnos pokazuje smanjenje likvidnosti u 2013. godini u odnosu na prethodnu godinu.

Tabela 2.Odnos datih kredita i primljenih depozita

OPIS 2012. godina 2013. godina

Dati krediti i depoziti 55.648.156 58.211.658

Primljeni krediti i depoziti 49.568.203 62.878.589

Odnos datih kredita i primljenih depozita 1,12 0,97

Na temelju izračunatog pokazatelja odnosa datih i primljenih kredita i depozita, može se proceniti stabilnost banke. Iako je banaka dužna pratiti ročnost svojih obveza i likvidnost svoje imovine mesečno, tromesečno i godišnje, samim bilansima nije moguće da detaljnije pratimo likvidnost banke. Iz tabele primećujemo da je stabilnost smanjena u 2013. godini.

2.1.2. Pokazatelji zaduženosti Erste banke AD Novi Sad

Tabela3.Odnos kapitala i ukupne aktive


3 Sekulić Julija, Princip likvidnosti, ptt

9

Kapital 13.299.343 14.359.377

Ukupna aktiva 80.690.307 97.942.217

Odnos kapitala i ukupne aktive 0,16 0,15

Pokazatelj odnosa kapitala i ukupne aktive pokazuje koliko banka koristi tuđa i sopstvena sredstava. U ovoj godini banka se više zadužila i koristila je 85% pozajmljenog kapitala, a svog kapitala je koristila 15%. Ovaj koeficijent je dobar jer se radi o specifičnoj delatnosti.

Tabela 4.Odnos obaveza i ukupne aktiveOPIS 2012. godina 2013. godina

Ukupne obaveze 67.390.964 83.582.840

Ukupna aktiva 80.690.307 97.942.217

Odnos ukupnih obaveza i ukupne aktive 0,84 0,85

Pokazatelj odnosa obaveza i ukupne aktive, pokazuje zaduženost banke. Iz prethodne tabele zaključujemo da je banka povećala svoju zaduženost u 2013. godini.

Tabela 5Odnos kapitala i depozitaOPIS 2012. godina 2013. godina

Ukupan kapital 13.299.343 14.359.377

Depoziti 29.348.336 39.457.975

Odnos kapitala i depozita 0,45 0,36

Premа odredbаmа Zаkonа o bаnkаmа osnivаči bаnke obezbeđuju sredstvа zа osnivаčki kаpitаl. Sredstvа mogu biti u novčаnom i nenovčаnom obliku (stvаri i prаvа koji su u funkciji poslovаnjа bаnke). Novčаni deo osnivаčkog kаpitаlа bаnke ne može biti mаnji od 10.000.000 evrа u dinаrskoj protivvrednosti, premа zvаničnom srednjem kursu NBS nа dаn uplаte. Iz tabele možemo zaključiti da su u 2013. godini više rasli depoziti nego ukupan kapital, razlog može biti smanjenje izdvajanja sredstava u kapital banke.

Tabela 6Stepen samofinansiranja klijentaOPIS 2012. godina 2013. godina

Komercijalna aktiva 70.188.792 85.073.330

10

Komercijalna pasiva 62.031.097 78.203.401Stepen samofinansiranja klijenta 1,13 1,09

U komercijalnu aktivu spadaju: krediti komitentima, krediti dati drugim bankama i ulaganje u dugoročne i kratkoročne hartije od vrednosti. U komercijalnu pasivu spadaju: depoziti po viđenju, kratkoročno i dugoročno oročeni depoziti, emitovani kratkoročni i dugoročni vrednosni papiri i primljeni krediti. Najveća stavka u komercijalnoj aktivi su dati depoziti i krediti, a u komercijalnoj pasivi najveće učešće imaju primljeni depoziti.Odnos komercijalne aktive i komercijalne pasive je smanjen u 2013. godini, s obzirom da su se obaveze više povećale u odnosu na aktivu.

2.1.3. Pokazatelji ulaganja u fiksnu imovinu Erste banke AD Novi Sad

Tabela 7.Pokazatelj ulaganja u fiksnu imovinuOPIS 2012. godina 2013. godina

Fiksna imovina 1.086.850 1.119.229Kapital 13.299.343 14.359.377

Odnos fiksne imovine i kapitala 0,08 0,08

Poslovni prostori banke, predstavljaju jedan vid fiksne imovine. Pretpostavka je da se fiksna imovina treba finasirati iz sopstvenog kapitala. Deo fiksne imovine Erste banke koji se finansira sopstvenim kapitalom je 8% u 2013. godini, a takođe je isto bio i u prethodnoj godini.

Tabela 8.Pokazatelj ulaganja u fiksnu imovinu i udeleOPIS 2012. godina 2013. godina

Fiksna imovina i udeli 1.086.902 1.119.279Kapital 13.299.343 14.359.377

Pokazatelj ulaganja u fiksnu imovinu i udele 0,08 0,08

Udeli predstavljaju ulaganja banke u povezana društva ili druga pravna lica.Sa prelaskom iz prethodne godine u 2013. godinu, njihov odnos ostao je isti od 8%, što znači da nisu ulagali u povezana lica.

Tabela 9.Odnos kredita i aktiveOPIS 2012. godina 2013. godina

Ukupni krediti 55.908.920 58.761.353

11

Ukupna aktiva 80.690.307 97.942.217

Odnos kredita i aktive 0,69 0,60

Udeo ukupnih kredita u aktivi je 69% u prethodnoj godini, a u 2013. godini iznosi 60%, što govori da su se ukupni plasmani i aktiva povećali u 2013. godini, ali je rast aktive bio veći u odnosu na rast kredita.

2.2. Pokazatelji odnosa u bilansu uspeha Erste banke AD Novi Sad

Već je ranije istaknuto da u konteksu pokazatelja odnosa u računu dobiti i gubitka banke, može se ocenjivati ekonomičnost i nekamatna aktivnost banke. Najopštenije rečeno ekonomičnost se defiše kao odnos prihoda i rashoda.

Slika 3.Učešće pojedinačnih stavki prihoda u ukupnim prihodima u Erste banci

76%

23%0% 0% 0% 1%

PRIHODI Prihodi od kamata

Prihodi od naknada i provizija

Neto dobitak po osnovu prodaje HOV po fer vrednosti

Neto dobitak po osnovu prodaje HOV koje su raspoložive za prodaju

Prihodi od dividendi i učešća

Ostali poslovni prihodi


Kao što se može videti iz slike 3., najveće učešće u ukupnom prihodu imaju prihodi od kamata u iznosu od 76%, zatim prihodi od naknada i provizija 23% i ostali poslovni prihodi 1%.

Slika 4. Učešće pojedinačnih stavki rashoda u ukupnim rashodima u Erste banci

12

32%

6%

3%

11%27%

3%

18%

RASHODIRashodi od kamata

Rashodi od naknada i provizija

Rashodi od kursnih razlika

Rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana

Ostali poslovni rashodi

Troškovi amortizacije

Troškovi zarada


Na slici 4. najveće učešće u ukupnim rashodima imaju prvo rashodi od kamata od 32%, zatim ostali poslovni rashodi, troškovi zarada i rashodi indirektnih otpisa plasmana. Najniže učešće imaju rashodi od kursnih razlika i troškovi amortizacije od po 3%.

Tabela 10Ekonomičnost ukupnog poslovanjaOPIS 2012. godina 2013. godina

Ukupni prihodi 11.839.386 10.037.240Ukupni rashodi 10.763.305 8.912.119

Ekonomičnost ukupnog poslovanja

1,10 1,13

Ekonomičnost se defiše kao odnos prihoda i rashoda, a iz priložene tabele uočavamo da se ekonomičnost povećala u 2013. godini.

Tabela 11Odnos kamatnih prihoda i rashodaOPIS 2012. godina 2013. godina

Prihodi po osnovu kamata 6.513.786 7.333.386

Rashodi po osnovu kamata 2.346.557 2.863.546

Odnos prihoda i rashoda po osnovu kamata 2,78 2,56

Ekonomičnost kamatnih prihoda se smanjila u 2013. godini, što govori o padu kamatnih marži i može uticati na pad profitabilnosti.

Tabela 12Odnos ukupnog prihoda i troškova zaposlenih

13


Ukupni prihodi 11.839.386 10.037.240

Troškovi zaposlenih 1.595.216 1.619.176Odnos ukupnog prihoda i

troškova zaposlenih 7,42 6,20

Na osnovu izračunatog pokazatelja, zaključujemo da je banka smanjila svoju ekonomičnost na teret zaposlenih.

Tabela 13Odnos ukupnog prihoda i operativnih troškovaOPIS 2012. godina 2013. godina

Ukupni prihodi 11.839.386 10.037.240

Opšti troškovi i amortizacija 2.410.926 2.651.249Odnos ukupnog prihoda i

operativnih troškova 4,91 3,79

Smanjenje odnosa ukupnog prihoda i operativnih troškova utiče na smanjenje efikasnosti banke. U tekućoj godini, smanjen je ukupan prihod, ali su i povećani opšti administrativni troškovi i troškovi amortizacije.

Tabela 14.Udeo prihoda od kamata u ukupnom prihoduOPIS 2012. godina 2013. godina

Prihod od kamata 6.513.786 7.333.386Ukupan prihod 11.839.386 10.037.240

Udeo prihoda od kamata u ukupnom prihodu 0,55 0,73

Prihodi od kamata čine najznačajniji udeo u ukupnom prihodu banke, jer se profit banke ostvaruje pre svega na razlici aktivnih i pasivnih kamata. Iz tabele se može videti da je udeo prihoda od kamata povećan u 2013. godini u odnosu na prethodnu godinu, dok su ostali prihodi smanjeni.

Tabela 15.Udeo neto prihoda od naknada i provizija u ukupnom prihoduOPIS 2012. godina 2013. godina

Neto prihodi od naknada i provizija 1.625.943 1.696.478

Ukupan prihod 11.839.386 10.037.240Udeo neto prihoda od naknada i provizija u ukupnom prihodu 0,14 0,17

U svakoj banci pored prihoda od kamata, veliko učešće imaju i prihodi od naknada i provizija, koje banka naplaćuje svojim klijentima kao što su provizija za uplanice, izveštaji kreditnog biroa, naknade za vođenje računa i sl.

14

2.3. Pokazatelji profitabilnosti

Rentabilnost predstavlja uspešnost poslovanja.Pokazatelji rentabilnosti govore o tome koliki je povrat u odnosu na ulog, odnosno govore o tome u kojoj se visini ukamatio uloženi kapital u nekom periodu.

Tabela 16Bruto rentabilnost imovineOPIS 2012. godina 2013. godina

Dibitak pre oporezivanja 1.076.081 1.125.121Ukupni aktiva 80.690.307 97.942.217

Bruto rentabilnost imovine 1,33% 1,15%

Iz podataka u tabeli 16., može se zaključiti da na svaki procenat uložene imovine, banka u 2012. godini ostvaruje 1,33% dobiti, a taj procenat se smanjio u 2013. godini na 1,15%.

Tabela 17.Odnos prihoda od kamata i ukupne aktiveOPIS 2012. godina 2013. godina

Prihod po osnovu kamata 6.513.786 7.333.386

Ukupna aktiva 80.690.307 97.942.217

Odnos prihoda od kamata i ukupne aktive 8,07% 7,49%

Iz podataka u tabeli 17., na jedan procenat uložene imovine, ostvarenoje 8,07% prihoda po osnovu kamata u 2012.godini, a u 2013. godini se taj procenat smanjio na 7,49%.

Tabela 18.Odnos nekamatnih prihoda i ukupne aktiveOPIS 2012. godina 2013. godina

Prihodi po osnovu naknada i provizija

2.334.741 2.233.974

Ukupna aktiva 80.690.307 97.942.217Odnos nekamatnih prihoda i

ukupne aktive 2,89% 2,28%

Iz podataka u tabeli 18., na jedan procenat uložene imovine, ostvareno je 2,89% prihoda po osnovu naknada i provizija u 2012.godini, a u 2013. godini se taj procenat smanjio na 2,28%.

Tabela 19.Odnos operativnih troškova i ukupne aktiveOPIS 2012. godina 2013. godina

Opšti administrativni troškovi 2.410.926 2.651.249

15

i trošak amortizacije

Ukupna aktiva 80.690.307 97.942.217

Odnos operativnih troškova i ukupne aktive 2,99% 2,71%

Iz ove tabele vidimo takođe pad odnosa između operativnih troškova i ukupne aktive, ali u ovom slučaju operativni troškovi su manje rasli od ukupne aktive. Na osnovu svih izračunatih pokazatelja koji određuju rentabilnost banke, možemo zaključiti da su se sve vrednosti u 2013. godini smanjile. Samim tim, profitabilnost banke je opala u posmatranom period od 01.01.2012.- 31.12.2013. godine.

3. ANALIZA POVEZANOSTI DATIH KREDITA I DEPOZITA I AKTIVE

Upotrebom regresionog modela može se oceniti kako se menja jedna promenljiva pod utivajem druge promenljive. Koeficijent korelacije pokazuje da li između varijacija dve promenljive postoji veza.U nastavku rada biće prikazana povezanost dve promenljive: zavisna (ukupna aktiva) i nezavisn promenljiva(dati krediti i depoziti). za period od 2008.-2013. godine, na osnovu regresiono-korelacione analize.

Tabela 20. Odnos datih kredita i depozita i aktive

GodineDati krediti i

depozitiXi

Ukupna aktiva

YiXi*Yi Xi2 Yi2

2008 30.049.493 49.187.126 1.478.048.198.427.120 902.972.029.557.049 2.419.373.364.139.880

2009 30.220.438 51.994.866 1.571.307.624.271.310 913.274.872.911.844 2.703.466.090.357.960

2010 43.808.647 62.131.646 2.721.903.347.142.960 1.919.197.551.970.610 3.860.341.434.669.320

2011 45.952.772 72.076.939 3.312.135.144.324.910 2.111.657.254.483.980 5.195.085.135.609.720

2012 55.648.156 80.690.307 4.490.266.791.623.890 3.096.717.266.200.340 6.510.925.643.754.250

2013 58.211.658 97.942.217 5.701.378.839.765.790 3.388.597.127.108.960 9.592.677.870.875.090

Ukupno 263.891.164 414.023.101 19.275.039.945.556.000 12.332.416.102.232.800 30.281.869.539.406.200

Prosečne vrednosti aktive i datih kredita i depozita.

16

x=∑i=1

n

x i

n=263 .891 . 164

6=43 . 981 .860 , 67

Prosečna vrednost datih kredita i depozita za poslednjih 6 godina iznosi 43.981.860,67

hiljada dinara.

y=∑i=1

n

y i

n=414 . 023 .101

6=69 .003 .850 , 17

Prosečna vrednost aktive za poslednjih 6 godina iznosi 69.003.850,17 hiljada dinara.

U slučaju povećanja datih depozita i kredita za 1.000 dinara, ukupna aktiva će se povećati za 1.467,693dinara.

a= y−b x=4 . 451 .940 ,27U slučaju da vrednost datih kredita i depozita iznosi 0, ukupna aktiva će iznositi 4.451.940,27 dinara.

17

b=∑ xi y i−n⋅x⋅y

∑ xi2−n x2

=1 , 467693929

3.1. Ocenjena jednačina linearne regresije ima sledeći oblik:

y i=a+b⋅x i=4 . 451 .940 , 27+1 ,467693929⋅x i

Slika 5.Dijagram raspršenosti

20,000,000 40,000,000 60,000,000 80,000,0000

20,000,000

40,000,000

60,000,000

80,000,000

100,000,000

120,000,000

Y-ValuesLinear (Y-Values)

Dati krediti i depoziti

Aktiv

a

Na osnovu dijagrama raspršenosti možemo zaključiti da između zavisne i nezavisne promenljive, odnosno između datih kredita i depozita i ukupne aktive, postoji direktna jaka i pozitivna veza, što znači da sa povećanjem datih kredita i depozita doći i do porasta ukupne aktive banke.

3.2. Koeficijent korelacije

r=∑ x i y i−n⋅x⋅y

√ (∑ xi2−n⋅x2)⋅(∑ y i

2−n⋅y2)=0.9556

Koeficijent korelacije iznosi 0,9556 i to znači da je veza između zavisne i nezavisne promenljive veoma jaka i pozitivna, jer što je bliže 1, to je veza jača.

18

ZAKLJUČAK

Anаlizа finаnsijskih izveštаjа bаnke imа zа cilj dа putem obrаde ocene određenih podаtаkа sаdržаnih u tim izveštajima pruži jаsnu sliku o imovinskom, finаnsijskom i prinosnom položаju bаnke. Pored finansijskih izveštaja potrebno je utvrditi veliki broj pokazatelja, a najvažniji među njima su racio brojevi. U ovom radu obrađeni su racio likvidnosti i profitabilnosti.Na osnovu analize bilansa stanja uočavamo da 61% aktive čine dati krediti i depoziti, a 68% pasive banke čine transakcioni i ostali depoziti. Prema pokazateljima zaduženosti banke, Erste banka je u 2013. godini se više zadužila i koristila je 85% pozajmljenog kapitala, što je dobro u slučaju bankarskog poslovanja. Što se tiče fiksne imovine, Erste banka se finansira sopstvenim kapitalom oko 8% u posmatranom periodu.Na osnovu analize bilansa uspeha uočavamo da najveće učešće u ukupnom prihodu imaju prihodi od kamata u iznosu od 76%, a najveće učešće u ukupnim rashodima imaju rashodi od kamata 32% i ostalih poslovnih rashoda 27%. Na osnovu svih izračunatih pokazatelja koji određuju rentabilnost banke, možemo zaključiti da su se sve vrednosti u 2013. godini smanjile, a samim tim se smanjila i produktivnost banke.Na osnovu ocenjene jednačine linearne regresije i koeficijenta korelacije zaključujemo da između zavisne i nezavisne promenljive, odnosno datih kredita i depozita i ukupne aktive na primeru Erste banke, postoji jaka i pozitina veza. Iako Erste banka uspeva da održi likvidnost na optimalnom nivou i ostvari dobit, globalna finansijska kriza se odrazila na ceo bankarski sektor kako u svetu tako i u Srbiji. Na osnovu pokazatelja profitabilnosti, može se zaključiti da je profitabilnost banke smanjena u 2013. godini, upravo zbog loše privrede, a samim tim i smanjenja vraćenih plasmana. Skoro svаki treći kredit bаnаkа prema privredi je nenаplаtiv. Zа to je krivа mаkroekonomskа situаcijа аli i ponаšаnje bаnаkа koje su ulаzile nepromišljeno u rizik samo da bi ostvarile što veći profit.

19

LITERATURA

[1] Beke Dr Jozefina Trivunac, Bankarsko racunovodstvo, Beograd, 2007.[2] Lazić, J., Analiza finansijskih izveštaja banaka i drugih finansijskih institucija, Škola

biznisa, 2009.[3] Savić, M., Racio analiza u reviziji poslovanja banaka, Univerzitet Sinergija, Bijeljina,

2008.[4] Analiza financijskih izvještaja pomoću financijskih pokazatelja na primjeru banke „X“[5] Sekulić Julija, Princip likvidnosti, ptt[6] Simić D., Bonitet poslovne banke, , Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011.[7] http://www.nbs.rs/ [8] http://www.erstebank.rs/

20

http://www.erstebank.rs/

http://www.nbs.rs/

analiza pomoću finansijskih pokazatelja

Documents