analiza finansijske situacije privrednih društava.doc

7/24/2019 Analiza finansijske situacije privrednih drutava.doc

1/21

SEMINARSKI RAD MENADERSKO RAUNOVODSTVO

ANALIZA FINANSIJSKE SITUACIJE PRIVREDNIH DRUTAVA


2/21

SADRAJ:

1. UVOD 3

2. FINANSIJSKA SITUACIJA PRIVREDNIH DRUTAVA 4

3. FINANSIJSKI DUE DILIGENCE PROVERA POSLOVNOG ! FINANSIJSKOG KREDI"ILITETA PRIVREDNIH DRUTAVA

4. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE 114.1. P#$%&$'$ ()#')#*+$,%)- '#*,/0*%0* 11

. NAELO ZATITE POVERILACA 14.1. P#$*#%* *+$+* '),5#$/*&* *6%),*%* %* '#$%&$'$* 6$-#%)6+$ $ 1 /$(,$7%)6+$.2. V5#+$(*/%* '#*,$/* 8$%*%6$#*%0* (*) 6/), 6$-#%)6+$ 1.3. H)#$)%+*/%* '#*,$/* 8$%*%6$#*%0* (*) 6/), /$(,$7%)6+$ 1!

.4. K#$+$9(* *%*/$* '#*,$/* 8$%*%6$#*%0* *6%),*%$ %* 6$-#%)6+$ $ 1; /$(,$7%)6+$

!. ZAKLJUAK 2zla#no pravilo izravnjavanja rizika?. (ee sopstvenih izvora treba da budeto vee, a uee od 7F se oznaava kao donja granica, koja ne bi smela da bude

prekoraena, ako se ne eli ugroziti likvidnost.

:ored reavanja osnovnog odnosa izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala,formulisana su i neka pravila za odnose izmedju pojedinih vrsta kapitala, u okviru istogkvaliteta vlasnitva.

( razmatranjima odnosa izmedju dugoronog i kratkoronog kapitala istaknutoje da je ovaj odnos uslovljen imovinom preduzea i njenom strukturom, koja se razlikujeod preduzea do preduzea.

Erednost tretiranih vertikalnih pravila finansiranja devalvirana je injenicom dasu ona orijentisana na parcijalno posmatranje problematike finansijske strukture.Gormulisanje politike privrednog drutva koja se tie njegove finansijske strukture nemoe se zasnivati na parcijalnim ciljevima finansijske politike, ve na integralnomobuhvatanju svih relevantnih momenata.

:osmatranjem i ocenom sigurnosti samo na osnovu odnosa izmedju sopstvenog itudjeg kapitala ne moe se nita saznati o razvoju imovinske situacije u budunosti jerovakva ocena sigurnosti ima statiki karakter.

( skladu sa savremenim gleditima, statiki koncept sigurnosti je potrebnonapustiti, a umesto toga sigurnost traiti u rentabilnosti, odnosno zaradjivakojsposobnosti traioca kredita.

:rilikom ispitivanja kreditne sposobnosti traioca kredita, svako privrednodrutvo je potrebno individualno tretirati.

.3. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA KAO USLOVLIKVIDNOSTI

=orizon#alna pravila inansiranja bave se postavljanjem normi za odnose kojipostoje izmedju pojedinih segmenata, odnosno delova imovine i kapitala s ciljemobezbedjenja likvidnos#i.

+misao svih tih pravila, zasnovanih na relacijama izmedju imovine i kapitala jeu sagledavanju odgovora na pitanje da li je i u kojoj meri, u jednom trenutku, vremevezivanja sredstava, koje proizilazi iz trukture imovine, uskladjeno s ronou kapitala udatoj strukturi finansiranja.

( horizontalna pravila finansiranja ubraja se i pravilo finansiranja >0%0? kojepostavlja zahtev za postojanjem jednakosti izmedju likvidne imovine prvog stepena3novane vrednosti i kratkorona potraivanja4 i obaveza prvog stepena 3kratkoroneobaveze4.

:ravilo finansiranja za obezbedjenje likvidnosti zahteva i pokrie rashoda, kao iusaglaanost rokova potreba za sredstvima i izvora finansiranja tih potreba.

0


17/21

#eelastinost pravila delimino koriguje pravilo finansiranja >2%0?koje slui zautvrdjivanje likvidnosti drugog stepena 8 opte likvidnosti. 6dnosno pravilo postavljazahtev da odnos obrtne imovine prema kratkoronim obavezama bude najmanje &2$'.

)ahtev za vraanjem sredstava u iznosu i roku predstavlja kardinalno pravilomedjusobnog komuniciranja poslovnih partnera.

=spunjavanje ovog zahteva, tj. vraanje zajma u iznosu i roku pretpostavljaodravanje ne samo statike likvidnosti, tj. sposobnosti plaanja dunika u momentuzaduenja, ve i dinamike likvidnosti, kao dugoron sposobnosti plaanja u nizuvremenskih taaka projeciranih sve do kraja poslovnog ivota privrednog drutva.

:rincip zla#nog pravila inansiranja se sastoji u zahtevu da kredit koji nekabanka moe dati, a da pri tome ne dodje u opasnost ispunjenja svojih obaveza, moraodgovarati kreditu koji banka uiva po iznosu i kvalitetu rokova.


18/21

(koliko takvo privredno drutvo posluje jo i nerentabilno, ostvareni su sviuslovi za pojavu nelikvidnosti i pored povoljnosti to je privredno drutvo poslovaloskoro iskljuivo sopstvenim kapitalom.

(rivredno dru"#vo, s minimalnim ue"em sopstvenih sredstava moezahvaljujui visokoj rentabilnosti koja olakava uskladjivanje poveanja novanih

obaveza i likvidnih sredstava imati zadovoljavajuu ocenu finansijskog poloaja.

)ahtev za obezbedjenjem sigurnosti je u dananjim uslovima poslovanjapotrebno postaviti mnogo elastinije, odnosno odbaciti shvatanje po kome funkcijugarantne supstance i kriterijuma kreditne sposobnosti vri jedino sopstveni kapital.

Gunkciju kriterijuma primarne sigurnosti preuzeo je zahtev za rentabilnou ,dok je ocena imovinskih prilika uzimanjem u obzir visinu garantne supstance zadrala

poziciju sekundarne sigurnosti .

6snovna intencijaprincipa likvidnos#i koji lei u osnovi horizontalnih pravilafinansiranja je obezbedjenje sposobnosti plaanja privrednog drutva. %espektovanjenormi koje horizontalna pravila finansiranja propisuju obezbedjuje likvidnost, a

nepotovanje ugroava.

:reduzee moe bez ugroavanja likvidnosti pojedine segmente svoje imovinefinansirati iz izvora finansiranja iji je rok otplate krai od vremena njihovog vezivanja,uz uslov da iz realizacije ostvaruje vei priliv sredstava od sume uloenih sredstava.

#a taj nain, ostvareni viak likvidnih sredstava moe se koristiti za vraanjedela pozajmljenih sredstava, tako da, iako je dolo do odstupanja od zlatnog pravilafinansiranja, likvidnost preduzea nee biti naruena.

)latno pravilo finansiranja bi obezbedjivalo likvidnost privrednog drutva usluaju jednokratne potrebe za finansijskim sredstvima.

)latno pravilo finansiranja e obezbedjivati likvidnost samo u sluaju ako supored zahteva za uskladjenou zadovoljena jo dva uslova$ da se iz tekuih prihodavraa najmanje uloeni iznos finansijskih sredstava i da se po izvrenom vraanjudospelih obaveza mogu pribaviti nova finansijska sredstva.

:od likvidno"u se podrazumeva sposobnost izmirenja eksternih obaveza isposobnost obezbedjenja nesmetanog odvijanja poslovnog procesa.

Tako shvaenu likvidnost moemo posmatrati s dugoronog i kra#koronogaspek#a.

Dugorona likvidnos# se moe definisati kao sposobnost privrednog drutva daizvri obaveze koje e dospeti u nekoj daljoj budunosti.

+ gledita kra#korone likvidnos#i relevantni su tokovi novanih sredstava.:oto se radi o obavezama koje dospevaju za plaanje u bliskoj budunosti, sposobnost

privrednog drutva da podmiri te obaveze zavisie od odgovarajueg salda novanihsredstava, odnosno od brzine kojom e se ostali oblici sredstava pretvarati u gotovinukojom e moi da izmire dospele obaveze.

:od likvidno"u se podrazumeva sposobnost izmirenja eksternih obaveza isposobnost obezbedjenja nesmetanog odvijanja poslovnog procesa.

Tako shvaenu likvidnost moemo posmatrati s dugoronog i kra#koronogaspek#a.

Dugorona likvidnos# se moe definisati kao sposobnost privrednog drutva daizvri obaveze koje e dospeti u nekoj daljoj budunosti.

?


19/21

+ gledita kra#korone likvidnos#i relevantni su tokovi novanih sredstava.:oto se radi o obavezama koje dospevaju za plaanje u bliskoj budunosti, sposobnost

privrednog drutva da podmiri te obaveze zavisie od odgovarajueg salda novanihsredstava, odnosno od brzine kojom e se ostali oblici sredstava pretvarati u gotovinukojom e moi da izmire dospele obaveze.

/


20/21

!. ZAKLJUAK

1ao pojam i profesionalna aktivnost due diligence e se sve ee susretati i unaoj praksi, to je i razumljivo zbog toga to tranzicija drutveno ekonomskog sistema,

posebno u segmentu privatizacije dravne imovine, podrazumeva primenu due diligence.

@obiti odgovor na pitanje svrsishodnosti i opravdanosti preuzimanjanameravanog poslovnog poduhvata, kljuni je cilj due diligence!a. :ouzdanostoekivanog odgovora e biti direktna posledica i verodostojnost izvora informacija nakojima se zasniva zakljuak due diligence!a.

Hitnih razlika u samom obavljanju due diligence!a nema i bez obzira na karakterimovine kompanija.

#avedenu imovinu kao i obaveze, potrebno je to je mogue realnije proceniti ,uz napomenu da je procena i intelektualne imovine delotvorniji i zahtevniji zadatak od

procene realne imovine.

#a analizi finansijskih izvetaja dominantno se zasniva finansijski due diligence,koji tei ka pogledu u budunost i naglaavanju onih aspekata poslovanja koji su kritiniza preivljavanje, a to su sigurnost i uspenost poslovanja.

)a potrebe menadera, finansijski due diligence mora da obuhvati analizufinansijskih rezultata, finansijskih uslova, finansijske strukture i promena u finansijskojstrukturi.

)a informacije koje potiu iz analize dobijene finansijskim due diligence!om suzainteresovani i svi drugi uesnici u poslovnim transakcijama, a najee investitori3vlasnici4, menaderi, analitiari i drugi.

2


21/21

;. LITERATURA

1. P#)8.7# S/)=)7*% V$7*(),$>? F$%*%6$06($ 75 7$/$-5%&5'#$,#57%$ 7#+*,*? N),$ S*7? 2

analiza finansijske situacije privrednih društava.doc

Documents