Amr Halid

Novi Pazar, 2007.

Ibadeti vjernika

Ibadeti vjernikaNaslov originala:

عمرو خالد، عبادات املؤمنAutor:

Amr Halid

Prijevod:

Fahrudin Smailović

Recenzija:

Dr. Šefik Kurdić

Urednik i lektor:

Hasna Ziljkić

Izdavač:

El-Kelimeh, Novi PazarBookline, Sarajevo

Za izdavača:

Malik Nurović, Edin Bećirović

DTP:

El-Kelimeh

Štampa:

Grafičar, Užice

Tiraž:

300 primjeraka

CIP - Katalogizacija u publikacijiNacionalna i univerzitetska bibliotekaBosne i Hercegovine, Sarajevo

28-43-52

AMR Halid

Ibadet vjernika / Amr Halid ; [prijevod Fahrudin Smajlović]. - Sarajevo : Bookline, 2007. - 202 str. ; 24 cm

Izv. stv. nasl. na arap. pismu. - Predgovor izdavača / Hasna Ziljkić: str. [5]-6. - Bibliografija i bilješke uz tekst

ISBN 978-9958-694-04-2

COBISS.BH-ID 15642886

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд28-128-4

HALID, Amr

Ibadet vjernika / Amr Halid ; [prijevod Fahrudin Smailović]. - Novi Pazar: El-Kelimeh, 2007. - (Beograd: El-Kelimeh), - 202 str. ; 20 cm

Stv. nsl. izvornika na arap. jeziku. - Tiraž 300. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija i bilješke uz tekst

ISBN 978-86-83707-84-3a) Исламска теологија COBISS.SR-ID 138060044

Ibadet dove

Na početku ovog izlaganja želim vas upitati: da li je iko od prisutnih lišen problema? Postoji li iko ko nema nadanja i neostva-renih ciljeva? Može li se iko distancirati od Allahove, dž.š., po-moći? Ima li neko ko nije počinio grijeh i ne boji se Allahove ka-zne zbog tog grijeha? Postoji li osoba kojoj nije potrebna Allahova, dž.š., milost? Može li se iko odreći Allahove upute i pomoći?!

Nema veće časti za vjernika koji ne pripisuje Allahu druga nego da podigne ruke i pomoli se svom Uzvišenom Gospodaru i bude uporan u dovi. To je bolje nego obraćati se drugima i tražiti pomoć od njih. Kome će se musliman obratiti ako ne Onome koji ga je stvorio, opskrbio, oživio i koji će ga usmrtiti?! Hoće li otići ljudima, slabim i siromašnim?! Nije logično da se davljenik veže za drugog davljenika; ili slabić za drugog slabića! Istinu je rekao Poslanik, s.a.v.s.:

“Allah se ljuti na čovjeka koji ne traži od Njega.”139 U pravu je bio i mudri pjesnik:

Ne traži od ljudi da ti pomognu,već od Onoga čija se vrata ne zatvaraju.

Allah se ljuti ako Ga ne moliš,a ljudima je krivo kada im tražiš.

139 Tirmizi, 3373.

Amr Halid

126

Da… Allah se ljuti kada Mu čovjek ne traži, a ljudima je mr-sko kada ih neko nešto zamoli! Sva stvorenja su zavisna od Allaha, bogatog, Vladara svega, koji u Svojoj plemenitoj Knjizi kaže:

﴾ يد م ني احل و الغ اهللا ه اء إىل اهللا و ر ق م الف نت ا الناس أ ﴿يا أهيO ljudi, vi ste siromasi, vi trebate Allaha, a Allah je nezavi-

san i hvale dostojan (Fatir, 15).

Obraća se svim ljudima: “Vi ste, bez izuzetaka, svi zavisni od Allaha – vladari i podanici, čuvari i veziri.”

Uzvišeni, također, kaže:

ن م ز ع ت و اء تش ن مم ك ل امل ع تنز و اء تش ن م ك ل امل يت ؤ ت ك ل امل الك م م الله ل ﴿ق﴾ ير د ء ق ل يش ك ىل إنك ع ري ك اخل اء بيد ن تش ل م ذ ت اء و تش

Reci: “O Allahu, koji svu vlast imaš, Ti vlast onome kome hoćeš daješ, a oduzimaš je od onoga od koga hoćeš; Ti onoga koga hoćeš uzvisuješ, a onoga koga hoćeš unizu-ješ; u Tvojoj ruci je svako dobro, Ti, uistinu, sve možeš!”

(Alu Imran, 26)

Ako Allahu pripada sva vlast, koju On kome hoće daje, a oduzima od onoga od koga hoće…, ako uzvisuje koga hoće i uni-žava koga hoće…, može li čovjek tražiti od nekog drugog osim Njega?

Uzvišeni u kudsi-hadisu kaže:

م ك د وين أه د ته اس يت ف د ن ه ال إال م م ض ك ل بادي ك يا ع“Robovi Moji, svi ste vi zalutali osim onoga koga Ja uputim;

pa tražite da vas uputim, i Ja ću vas uputiti.”140

O ti koji tražiš uputu – neumorno traži od Uzvišenog Allaha da te uputi i ne zaboravi da je Poslanik, s.a.v.s., svom Gospodaru upućivao slijedeću dovu:

"Allahu moj, podari mi uputu, pokornost, čednost i ime tak.”141

140 Tirmizi, 2495 i Ibn Madža, 4257.141 Muslim, 6842, 6843, Tirmizi, 3489 i imam Ahmed, 1/416.

Ibadeti vjernika

127

A ima li smisla da Allah traži da Ga molimo za uputu, pa da ne udovolji toj molbi?! Naravno, nema smisla. On je Taj koji obeća-va i koji ispunjava obećanje, zato što je Svemoguć.

يا عبادي كلكم عار إال من كسوته فاستكسوين أكسكم.“Robovi Moji, svi ste vi neodjeveni osim onoga koga Ja odje-

nem; pa tražite da vas odjenem, i Ja ću vas odjenuti.”

To znači: Vi, robovi moji, zaista ne posjedujete čak ni odjeću da se pokrijete. Tražite od Mene da vas odjenem, i Ja ću vas odjenuti.

يا عبادي كلكم جائع إال من أطعمته فاستطعموين أطعمكم.“Robovi Moji, svi ste vi gladni osim onoga koga Ja nahra-

nim; pa tražite da vas nahranim, i Ja ću vas nahraniti.”

Razmisli o ovome, brate. Uzvišeni Allah nam iz Svojih visina naređuje, usmjerava nas i savjetuje da Ga molimo za hranu… Jesi li ikada uputio Allahu dovu da te nahrani od gladi?

Allah se smilovao Arapima iz Kurejša time što ih “od gladi hrani” (Kurejš, 4).

Allahov prijatelj Ibrahim, a.s., je u dovi naglašavao tu milost:

قني﴾ يس ني و م ع ط و ي الذي ه ﴿و“…i koji me hrani i poji” (Eš-Šuara, 79).

يا لكم أغفر فاستغفروين مجيعا الذنوب أغفر وأنا والنهار بالليل ختطئون إنكم عبادي يا عبادي إنكم لن تبلغوا رضي فترضوين ولن تبلغوا نفعي فتنفعوين يا عبادي لو أن أولكم ملكي يف ذلك زاد ما منكم واحد رجل قلب أتقى عىل كانوا وجنكم وإنسكم وآخركم واحد رجل قلب أفجر عىل كانوا وجنكم وإنسكم وآخركم أولكم أن لو عبادي يا شيئا منكم ما نقص ذلك من ملكي شيئا يا عبادي لو أن أولكم وآخركم وإنسكم وجنكم قاموا يف صعيد واحد فسألوين فأعطيت كل واحد مسألته ما نقص ذلك مما عندي إال كام ينقص

املخيط إذا أدخل البحر“Robovi Moji, vi griješite i noću i danju, a Ja mnoge grijehe

opraštam; pa tražite oprost, i Ja ću vam oprostiti.

Amr Halid

128

Robovi Moji, vi nikada ne možete doći do onoga što bi Meni štetu nanijelo, pa da Mi naštetite; niti možete doći do onoga što bi Meni koristilo, pa da Mi koristite.

Robovi Moji, kada bi prvi i posljednji od vas, i ljudi i džini, bili svi pobožni kao najpobožniji čovjek od vas, to ne bi nimalo povećalo Moju vlast.

Robovi Moji, kada bi prvi i posljednji od vas, i ljudi i džini, bili svi pokvareni kao najpokvareniji čovjek od vas, ne bi to nimalo umanjilo Moju vlast.

Robovi Moji, kada bi prvi i posljednji od vas, i ljudi i džini stali na jedno mjesto i zatražili od Mene, pa dadnem svakom poje-dincu ono što traži, to bi umanjilo od onoga što je kod Mene samo koliko zamočena igla u more umanji od mora.”

Hvaljen neka je Allah! Kada bi se svi ljudi, toliko milijardi njih, okupili na jedno mjesto – iako je to nemoguće, kada bi svako od njih tražio što želi i dobio to što traži, time ne bi umanjilo ono što Allah ima, osim kao što igla može odnijeti vode kada se umoči u more!

ياعبادي إنام هي أعاملكم أحصيها لكم ثم أوفيكم إياها فمن وجد خريا فليحمد اهللا ومن وجد غري ذلك فال يلومن إال نفسه.

“Robovi moji, to su samo vaša djela, koja ću vam pobrojati i za koja ću vam nagradu ili kaznu dati. Oni koji dožive dobro neka budu zahvalni Allahu, a oni koji ne dožive dobro neka kore sami sebe.”142

Hoćemo li, nakon svega ovoga, upućivati Allahu dovu ili ne-ćemo? Allah nas ovim hadisom blago i nježno poziva i više puta ponavlja: “Robovi moji…” Naređuje nam da Mu tražimo sve što želimo – uputu, hranu, odjeću, oprost, i td. … Allah voli roba koji Mu uporno upućuje dovu:

“Allahu neće dosaditi prije nego što vama dosadi.”143

142 Muslim, 6517 i Ibn Madža, 4257.143 Buhari, 730 i Muslim, 1824.

Ibadeti vjernika

129

U glavama nekih ljudi se javlja pitanje: Koliko je Allah po-trošio na ljude od dana kada ih je stvorio pa do sada?! Koliko kiše, koliko žitarica, koliko voća? Koliko životinja? Koliko hrane? Ko-liko i koliko…? Meso naših mišića nije produkt naših majki i oče-va već dar i milost Uzvišenog Allaha! Samo On daje i samo On uskraćuje!

Jedno od Allahovih imena je “El-Kerim” (Plemeniti). On daje i prije nego što Mu se traži! A kako, tek, daje kada Mu tražimo?!

Prenosi se da je neki čovjek upitao Poslanika, s.a.v.s.: "Je li Alla h blizu, pa da Ga dozivamo, ili je daleko, pa da Mu šapućemo?" Odgovor se spustio sa sedam nebesa, od Uzvišenog Stvoritelja:

وا يل يب تج يس ل ان ف ع ا د اع إذ ة الد و ع يب د يب أج ر إين ق ني ف بادي ع لك ع أ ا س إذ ﴿و﴾ ون د ش م ير ه ل وا يب لع ن م ؤ ي ل و

A kada te robovi Moji za Mene upitaju, Ja sam, sigurno, bli-zu: odazivam se molbi molitelja kada Me zamoli. Zato neka oni pozivu Mome udovolje i neka vjeruju u Mene, da bi bili

na pravom putu (El-Bekara, 186).

Divne li su ove riječi! Allah nije Poslaniku, s.a.v.s., ostavio da odgovori, mada bi i on dao lijep odgovor, već je Uzvišeni preuzeo na Svoje uzvišeno Biće, iznad sedam nebesa, sa kursija (pijedastala) i Arša (prijestolja) davanje odgovora na to pitanje. On, Uzvišeni, kaže: “Robovi Moji…”, spominjući ih odmah nakon Sebe. Zatim kaže: “…Ja sam, sigurno, blizu: odazivam se molbi molitelja kada Me zamoli.”

Rekao je “molitelja”, a ne vjernika i dobročinitelja. Time su vra-ta Njegovih blagodati i milosti širom otvorena.

Kada bismo analizirali kur’anski kontekst, vidjeli bismo da je Allah naredio Svojem Poslaniku, s.a.v.s.: “Reci”, ili: “Pa, reci…” To, uglavnom, dolazi nakon upućenog pitanja od strane naroda: “I pitaju te o mlađaku” (El-Bekara, 189); “…pitaju te o svetim mjesecima” (El-Bekara, 217); “pitaju te o ratnom plijenu” (El-Enfal, 1). A kada je u pitanju Allahova blizina ili udaljenost, onda se imperativ “reci”

Amr Halid

130

ne spominje, zato što je veza direktna, pa je i odgovor, također, direktan i bez posrednika.

Uzvišeni kaže:

﴾ م ب لك تج وين أس ع م اد ك ب ال ر ق ﴿وGospodar vaš je rekao: “Pozovite Me i zamolite, Ja ću vam se

odazvati!” (Gafir, 60).

Ako nam Allah naređuje da Ga molimo i obećava da će nam se odazvati, zašto izbjegavamo dovu?

Možemo li biti nezavisni od Njega makar jedan trenutak? On kaže:

ية﴾ ف خ ا و ع م ترض بك وا ر ع ﴿ادMolite se ponizno i u sebi Gospodaru svome (El-A’raf, 55).

A Zekerija se ovako obraćao Allahu:

فيا﴾ اء خ ه ند ب ﴿إذ ناد ر…kad je on Gospodara svoga tiho zovnuo (Merjem, 3).

U tihoj dovi je ihlas izraženiji i namjera čistija. Prisebnost je veća i lakše se zaplače. Sve to povećava mogućnost primanja dove.

Hadisi o vrijednosti dove

Mnogo je hadisa koji govore o vrijednostima i načinu upući-vanja dove. Božiji Poslanik, s.a.v.s., kaže:

“Dova je ibadet.”144

Neko može upitati: A gdje su namaz, post i zekat? Odgovor je da riječ ibadet potiče od robovanja, a robovanje znači poniženje i bijeda. Rob je siromašan, ubog, potreban mu je Allah, njegov Go-spodar, u svakom trenutku. O tome jedan pjesnik kaže:

Siromah sam i o Stvoritelju ovisan,siromah sam u svakom pogledu.

Ne mogu sebi ništa priuštiti,niti se zaštititi od opasnosti.

144 Ebu Davud, 1479 i Tirmizi, 2969.

Ibadeti vjernika

131

Siromaštvo je sa mnom uvijek,kao što je bogatstvo Njegov epitet.

Budući da su dova i poniznost oblici pokornosti i robovanja Allahu, na taj način je i dova ibadet Allahu.

Uzvišeni kaže:

ون ل خ يد يت س باد ن ع ون ع رب تك ين يس م إن الذ ب لك تج وين أس ع م اد ك ب ال ر ق ﴿و﴾ ين ر اخ م د ن ه ج

Gospodar vaš je rekao: “Pozovite Me i zamolite, Ja ću vam se odazvati! Oni koji iz oholosti neće da Mi se klanjaju – ući će,

sigurno, u Džehennem poniženi” (Gafir, 60).Kaže: “Iz oholosti neće da Mi se klanjaju”, a ne kaže “da Mi

se mole”… Na taj način dova postaje sinonim za ibadet. Onaj ko ne upućuje dovu svom Gospodaru smatra se oholim, zato što odbija podići ruke svom Stvoritelju, Skrbniku, Onome ko ga je oživio i ko će ga usmrtiti, Onome ko ga hrani i oblači… Neka je hvaljen Allah… Čudim se kako čovjek može dopustiti da mu prođu dan ili dva, a da ne podigne ruke Allahu! Kome će se, ako ne Njemu, obratiti? Kome će uputiti dovu? Allah je taj koji otklanja teškoće… Spasio je poslanike kada su Mu uputili dovu i zamolili Ga. O tome jedan pjesnik kaže:

O Ti, koji si Nuhu uslišao molitvu i pobjedu mu daouzdigavši ga Svome zvjezdanom nebu.

O Ti, koji si utrnuo vatru oko Svoga prijateljatime što si rekao “budi” – i ono bude.

O Ti, koji si kitu naredio da izbaci Junusai zaštitio ga vriježom tikve.

Gospodaru, mi smo, kao i oni, u nevoljiSmiluj se robovima koji naliče Zun-nunu.

Kada se čovjek obraća svojem Stvoritelju i Skrbniku, osjeća neku vrstu radosti i sreće zato što se obraća Neovisnom, Plemeni-tom, Onome koji prima dove… Kako je lijepo kada rob uputi dovu svom Gospodaru:

“Gospodaru, ja sam siromašan i ovisan o Tebi… Uputi me… Pomogni mi… Podari mi uspjeh i obilnu opskrbu…”

Upućuje Mu raznovrsne dove zato što su Allahove blago-dati najobilnije. Nipošto ne traži od nekog drugog mimo Allaha Uzvišenog. To znači da se pokoravaš nekom drugog, a musliman se samo svom Gospodaru pokorava:

Čovjek ti ne može dati ni struk gorušice,osim odredbom Onoga ko ga od gline napravi.

Ne druži se s bogatim težeći moći,budi skroman i poštuj vjeru.

Traži Allahovu opskrbu iz Njegovih riznica,tvoja nafaka je između kafa i nuna!

Naš prvak i prvak svih Ademovih sinova kaže:

“Nema ništa vrednije od dove.”145

Musliman od svog Gospodara traži dobro ovog i budućeg svijeta. Poslanik, s.a.v.s., je upućivao dovu:

ار اب الن ذ قنا ع ، و نة س ة ح ر يف اآلخ ، و نة س نيا ح م آتنا يف الد ه الل“Gospodaru naš, daj nam na ovom svijetu dobro i na budućem

dobro i zaštiti nas od patnje u Vatri.”146

Onaj ko se drži dove neće propasti, uz Allahovu pomoć. Mu-sliman mora imati lijepa očekivanja od Allaha Uzvišenog. A Allah ispunjava očekivanja Svog roba. Budi siguran da će Uzvišeni i Ple-meniti Allah odgovoriti onome ko mu upućuje dovu, da će mu po-slati olakšanje, sakriti mahane, oprostiti grijehe… Ko, osim Njega, može to učiniti?!

Alejhisselam kaže:

مها صفرا خائبتني. إن اهللا حيي كريم، يستحي – إذا رفع الرجل إليه يديه – أن يرد“Allah je stidljiv i plemenit. Stid Ga je da vrati prazne ruke onome

ko Mu se obrati za nešto.”147

Kako se, onda, čovjek ne stidi svog Gospodara kada se On stidi njega?!

145 Tirmizi, 3370 i imam Ahmed, 2/362.146 Ebu Davud, 1892 i imam Ahmed, 3/411.147 Ebu Davud, 1488 i Tirmizi, 3556.

Primjeri primanja dove iz Kur’ana Časnog

Hazreti Nuh, a.s.

Nuhov narod se neprijateljski odnosio prema svom poslani-ku. Ismijavali su se s Nuhom i okretali leđa njegovoj misiji. Jedino je kod Allaha imao utočište:

﴾ انترص وب ف ل غ ه أين م ب ا ر ع د ﴿فI on je Gospodara svoga zamolio: “Ja sam pobijeđen, Ti

se osveti!”

Molio je Allaha da pomogne njemu i vjerničkoj manjini. Ka-kav je bio odgovor?

ر ىل أم اء ع ى امل تق ال ونا ف ي ض ع ر نا األ ر ج ف ر * و م نه ء م ء بام ام اب الس بو نا أ تح ف ﴿ف﴾ ر د د ق ق

I Mi smo kapije nebeske pootvarali vodi koja je neprestano lila, i učinili da iz zemlje izvori provru, i vode su se sastajale

kako je određeno bilo (El-Kamer, 11-12).

Amr Halid

134

I s neba i iz zemlje je navirala voda; voda s neba se sudarala s preobilnim izvorima… Nevjernici su se utopili, a Nuh i njegovi sljedbenici su se spasili:

﴾ ليل ه إال ق ع ن م ا آم م ﴿و…a malo je bilo onih koji su s njim vjerovali (Hud, 40).

Hazreti Zekerijja, a.s.

Ovaj poslanik nije imao djece, žena mu je bila nerotkinja. Kada je ostario, oslabio i posijedio, rastužio se što nema dijete koje će naslijediti njegovo poslanstvo, misiju pozivanja Allahu:

﴾ ثني ار الو ري أنت خ ا و د ر ين ف ر ب ال تذ ﴿ر“Gospodaru moj, ne ostavljaj me sama, a Ti si jedini vječan!”

(El-Enbija, 89)

﴾ ه ج و ه ز نا ل ح ل أص يى و ه حي نا ل ب ه و ه و نا ل ب تج اس ﴿ف… odazvasmo i, izliječivši mu ženu, Jahjaa mu poklonismo”

(El-Enbija, 90).

Hazreti Sulejman, a.s.

Allah je Davudovim potomcima podario ogromnu vlast. Sulejman, a.s., je bio kralj-poslanik. Allah mu je podario veliku kraljevinu i široku slavu. Podredio mu je džine, vjetrove i druge stvari… Njemu se desila jedna vrsta iskušenja, pa je zamolio Svog Gospodara:

﴾ اب ه دي إنك أنت الو ن بع د م ح نبغي أل ا ال ي ك ل ب يل م ه ر يل و ف ب اغ ﴿ر“Gospodaru moj, oprosti mi i daruj mi vlast kakvu niko, osim

mene, neće imati! Ti uistinu, bogato daruješ!” (Sād, 35)

Allah je odgovorio na njegovu dovu i nije nikome nakon nje-ga toliku vlast i slavu podario. Štaviše, Poslanik, s.a.v.s., je, prema vjerodostojnom hadisu, uhvatio jedne prilike džina i rekao: "Tako

Ibadeti vjernika

135

mi Allaha, da nije dove mog brata Sulejmana, zavezao bih te za stub džamije i pustio da se ljudi čude i djeca igraju s tobom."148

Dova hazreti Ibrahima, a.s.

Hazreti Ibrahim, a.s., je došao u golu pustinju, bez ikakve vegetacije i vode. Tu je nastanio svoju ženu i potomstvo, kao što mu je Uzvišeni Gospodar naredio. Učio je slijedeću dovu:

﴾ ات ر ن الثم ه م ل ق أه ز ار نا و ا آم د ا بل ذ ـ ل ه ع ب اج ﴿ر“Gospodaru moj, učini ovo mjesto sigurnim gradom, a sna-

bdij plodovima stanovnike njegove” (El-Bekara, 126).

Allah je odgovorio njegovoj dovi i učinio Mekku i njenu oko-linu blagoslovljenom, tako što joj opskrba dolazi sa svih strana.

Hazreti Ejub, a.s.

Ejub je bio izložen teškim bolestima. Jedino je mogao srcem i jezikom spominjati Allaha. Kada je patnja postala nesnosna, preo-stalo mu je samo da se moli Uzvišenom Allahu. Dovu je odlagao do te granice samo iz stida prema Uzvišenom Allahu:

﴾ ني امح م الر ح أنت أر و ني الرض س ه أين م ب وب إذ ناد ر أي ﴿وI Ejjubu se, kada je Gospodaru svome zavapio: “Mene je nevolja snašla, a Ti si od milostivih najmilostiviji…”

(El-Enbija, 83).

A Uzvišeni Allah odmah prima dovu Svog roba:

نا ند ن ع ة م مح م ر ه ع م م ه ثل م ه و ل اه أه ن ي آت و ا به من رض نا م ف ش ك ه ف نا ل ب تج اس ﴿ف﴾ ين ابد ع لل ر ذك و

…, odazvasmo i nevolju mu, koja ga je morila, otkloni-smo i vratismo mu, milošću Našom, čeljad njegovu i uz njih još toliko i da bude pouka onima koji se Nama klanjaju

(El-Enbija, 84).

148 Imam Ahmed, 3/83.

Amr Halid

136

Prvak ljudi - Muhammed, s.a.v.s.

Ispričat ću vam blagoslovljenu priču, iz koje se vidi kako je Al-lah uslišavao dovu Svom poslaniku i miljeniku Muhammedu, s.a.v.s. To je samo jedan od desetine hadisa koji govore o ovoj temi:

Majka hazreti Ebu Hurejrea, r.a., bila je nevjernica. Protivila se islamu i psovala Poslanika, s.a.v.s. Ebu Hurejra, r.a., se požali Posla-niku, s.a.v.s.:

:- م ل س و ه ي ل ع اهللا ىل اهللا -ص ول س ر ال ق ف . ة ير ر ه أيب م أ دي هي أن اهللا ع اد اهللا ول س ر يا ام ل - ف م ل س ه و ي ل ىل اهللا ع ة نبي اهللا -ص و ع ا بد تبرش س ت م ج ر خ ». ف ة ير ر م أيب ه د أ م اه ه «الل

. ي م د ف ق ش ي خ ت أم ع م س ، ف اف و جم ا ه إذ ، ف باب ال ت إىل ئت فرص جدا م د أن حم ه أش ، و ه إال اهللا د أن ال إل ه ة أش ير ر با ه : يا أ الت م ق ، ث ة ير ر با ه انك يا أ ك : م الت ق ف

. ه ول س ر ه و بد ع. ح ر ن الف ي م نا أبك أ ه و ت ي ت أ - ف م ل س ه و ي ل ىل اهللا ع ول اهللا -ص س ر ت إىل ع ج ر : ف ال ق

اهللا د م ح ف ، ة ير ر ه أيب م أ د ه و تك و ع د اهللا اب تج اس د ق أبرش اهللا ول س ر يا : لت ق : ال قه اد ب ع إىل ي أم و نا أ بني ب حي أن اهللا ع اد اهللا ول س ر يا : لت ق : ال ق . ا ري خ ال ق و ه ي ل ع نى ث أ وك يد ب بب ع م ح ه -: «الل م ل س ه و ي ل ىل اهللا ع ول اهللا -ص س ال ر ق : ف ال نا. ق ي م إل به ب حي ، و نني م ؤ امل

نني م ؤ م امل يه بب إل ح ، و نني م ؤ ك امل باد ع ه إىل م أ - و ة ير ر با ه ني: أ ا -يع ذ ه“Božiji Poslaniče, zamoli Allaha da uputi moju majku.”

Božiji Poslanik, s.a.v.s., reče: “Gospodaru moj, uputi majku Ebu Hurejrea i neka prihvati islam.”

Ebu Hurejra se obradova dovi Poslanika, s.a.v.s.

Poslušajmo ostatak priče ovog plemenitog ashaba:

“Vratio sam se majki i ušao kod nje. Ona reče:

‘Ebu Hurejre...’

Ja pomislih: Sada će me početi kuditi. ‘Što želiš, majko?’

‘Svjedočim da nema boga osim Allaha i da je Muhammed Božiji Poslanik.’

Ibadeti vjernika

137

Nasmijao sam se sve do plača. Užurbano se vratih Poslaniku, s.a.v.s., plačući i rekoh mu:

‘Božiji Poslaniče, imam radosnu vijest. Tvoja dova je primljena.’

On reče: ‘Hvala Allahu.’

Zatim (Ebu Hurejra) reče: ‘Učini dovu da mene i moju majku učini dragim vjernicima i da njih učini dragim nama.’”

Razmisli o ovoj “velikoj” dovi. Ebu Hurejra nije tražio od Bo-žijeg Poslanika da zamoli Allaha za imetak ili slavu. Tražio je od Poslanika, s.a.v.s., da zamoli Allaha da ga učini osobom koja je draga vjernicima i da on voli vjernike.

Božiji Poslanik, s.a.v.s., odgovori:

“Gospodaru moj, učini ovog Tvog roba i njegovu majku dragim muslimanima.”

Ebu Hurejra kaže: “Ko god je ovo čuo i ko god me je vidio, zavolio me je.”149

Pogledaj, brate, koliko je ovaj plemeniti ashab pažljiv prema svojoj majki i koliko se trudi da je uputi i uvede u islam. Poslanik, s.a.v.s., nije pitao za ime njegove majke prije nego što je proučio dovu, kao što rade neki muslimani danas.

Dova u nevolji

U Bici na Bedru, kada je Poslanik, s.a.v.s., vidio koliko su muslimani malobrojni u odnosu na mnogobošce (314 prema hilja-du), stao je ispod drveta i podigao ruke Allahu. Proučio je dovu:

ل أه ن م ة اب ص الع ه هذ لك هت إن م ه الل ني، ت د ع و ا م آت م ه الل ني، ت د ع و ا م يل ز نج أ م ه اللض ر د يف األ ب ع م ال ت ال اإلس

“Allahu moj, ispuni obećanje koje si mi dao, Allahu moj, daj mi ono što si obećao. Allahu moj, ako ova skupina muslimana (tj. vjernička

149 Muslim, 6346 i imam Ahmed, 2/320.

Amr Halid

138

skupina ashaba koji su učestvovali na Bedru) danas bude poražena, više na zemlji nećeš biti obožavan.”150

Počeo je plakati ruku okrenutih prema nebu. Toliko je bio za-nesen dovom, da mu je ogrtač spao s ramena. Es-Siddik se sažalio i rekao:

“Olakšaj sebi, Božiji Poslaniče. Allah će ispuniti obećanje koje ti je dao.”

Allah je uslišao dovu i pomogao vjernicima da pobijede u toj bici.

Slično se desilo i u Bici na hendeku. Mnogobošci i njihovi sa-veznici opsjedali su Medinu. Ashabi su se žalili Poslaniku, s.a.v.s., pa je on proučio dovu:

“Gospodaru moj, pokrij naše sramote i ublaži naše strahove.”151

Dan ili dva nakon toga Allah, dž.š., je poslao snažan vjetar koji je opuhao šatore nevjernika i isprevrtao ognjišta. Vratili su se slomljeni, poniženi i propali. Tako je Uzvišeni Allah primio dovu Svog Poslanika, s.a.v.s.

Dova hazreti Sare (neka je Allah njome zadovoljan)

Kada je hazreti Ibrahim, a.s., došao sa svojom ženom Sarom u Egipat, Faraon je želio da je uzme za sebe. Naredio je da je dove-du, a ona je učila dovu:

“Gospodaru moj, ja sam svoje stidno mjesto vjerno čuvala za svog supruga. Nemoj dozvoliti da ga oskrnavi nevjernik.”

Faraon se oduzeo i nije joj mogao nauditi. Allah ju je zaštitio od njegove spletke i napada. Pokušao je i drugi i treći put, a Sara je svakog puta tražila pomoć od Allaha:

ع ه م إل ض أ ر اء األ ف ل م خ ك ل ع جي وء و ف الس ش يك اه و ع ا د ر إذ ط ض يب امل ن جي ﴿أم﴾ ون ر ك ا تذ ليال م اهللا ق

150 Muslim, 4563, Tirmizi, 3081 i imam Ahmed, 1/30. 151 Imam Ahmed, 3/3.

Ibadeti vjernika

139

Onaj koji se nevoljniku, kad mu se obrati, odaziva, i koji zlo otklanja i koji vas na Zemlji namjesnicima postavlja. – Zar pored Allaha postoji drugi bog? Kako nikako pouku vi da

primite! (En-Neml, 62)

Dostojanstveni tabiin Sufjan es-Sevri (Allah mu se smilovao) kaže:

“Nemoj se bojati da ti dova neće biti uslišana kao što se bojiš zla. Uzvišeni Allah je uslišao najgorem stvorenju, Iblisu, Allah ga prokleo, kada je ovaj zatražio:

﴾ ثون بع م ي ين إىل يو ر أنظ ب ف ال ر ﴿ق“Gospodaru moj” – reče on - “ daj mi vremena do dana kada

će oni oživljeni biti!” (El-Hidžr, 36),

pa mu je Allah odgovorio:

﴾ ين ر نظ ن امل إنك م ﴿فDajem ti! (El-Hidžr, 37)

Ako je prokletom Iblisu uslišana dova, zašto ne bi bila i tvoja, siromahu? Kada bi brojao koliko ti je dova Allah primio, vidio bi da ih je mnogo, ali mi nismo zahvalni.

Znaj da Allah prima dovu Svog roba muslimana ukoliko ne traži nešto što je grijeh, kidanje rodbinskih veza ili ubrzavanje ono-ga što se još neće desiti (“Molio sam, pa mi nije uslišano”). Znaj da je Allah odgovorio mnogim tvojim dovama. Ponekad uslišenje kasni, ali ti je Allah ipak odgovorio. On zna kada je najbolje da se želje ostvare, a ne ti. Međutim, šejtan te zanosi da zaboraviš Allahovu milost. Musliman je uvijek svjestan blagodati koje mu je Allah pružio i da On prima njegove dove, šalje mu milost, opskrbu i oslobađa problema, tuge i patnje.