zuti patuljak

Жути патуљак

Момчило Никетић

Сунце у античком свету Античким народима

било је веома тешко да објасне постојање сунца због чега је оно готово увек представљало неко божанство:

Хеиос Аполон Ра Шамаш

Хелиос

Шамаш

Аполон Ра

Шта би било да нема сунца? Оно се налази у

центру Сунчевог система и одржава све планете на окупу. Када Сунца не би било све планете Сунчевог система би вероватно отишле у неке друге системе где би их задеслиа судбона Венере- постале би пустиње са киселим кишама, које уништавају сваку шансу за постојање живота какав познајемо, или би се претвориле у ледене пустиње-Плутон.

Венера

Ротација сунца У просеку оно се око своје осе обрне једном у 27 дана, што га

сврстава у звезде које споро ротирају. Различити делови Сунца ротирају различитим брзинама. Овакав начин ротације наѕова се диференцијална ротација.

Маса сунца

Сунце има масу од 1,99 x 1030kг (333 000 пута већу масу од Земље). На Сунце одлази око 99,866% укупне масе Сунчевог система. Због сталног емитовања електромагнетног и корпускуларног зрачења, које настаје као последица нуклеарне фузије, у околни простор Сунце сваке године смањи своју масу за 1,5 x 1017kg.

Густина сунца је готово 4 пута мања кодгустине земље (1408 kg/m3). Сунце је изграђено углавном од водоника (73,4% ) и хелијума (25%), остали гасови ѕауѕимају несто висе од 1% Сунчеве масе.

Температура у језгру Сунца износи 15 x 106 К, густина око 1,6 x 105 kg/m3 а притисак око 3,4 x1016 Н/m2. Густина Сунца у језгру је 15 пута већа од густине олова. Због високих температура атоми су потпуно јонизовани тако да је супстанаца Сунца у стању гасне плазме.

Активности на Сунцу

Сунчев ветар Сунчеве пеге Протуберанце

Електромагнетно зрачење и брзе честице стално напуштају Сунце. Зрачење се од фотосфере удаљава брзином светлости и за 8 минута стиже до Земље, а честице се крећу брзином од око 500 km/s и стижу до Земље за неколико дана. Овај стални "поток" честица назива се соларни ветар

Сунчев ветар

Соларни ветар састоји се од електрона и позитивних честица (95 % протона и око 4,5 % језгра хелијума). Без обзира на то што ветар сваке секунде са Сунца односи између 108 и 109kg материјала, од кад је настало па до данас Сунце је на овај начин изгубило само 0,1% своје укупне масе. Значи, наша звезда стварно полако испарава, али она губи занемарљиву количину своје масе

Сунчеве пеге Галилео галилеј први детаљно

проучавао ове "тачке" . Постојање ових црних тачака био је први знак да Сунце није савршено и непроменљиво, већ да се тамо дешавају неке сталне промене. Ове тамне области назване су пеге.

Пеге су, једноставно, хладније области фотосфере. Температура у области сенке износи око 4 500 К, а у полусенци 5 500 К. Састоје се од врелог гаса, али изгледају црне једино зато што се налазе окружене много топлијом фотосфером.

Појединачне онолико пеге могу да трају од 1 до 100 дана. Број пега и емисија Сунчевог зрачења је већа ако је ативност Сунца већа.

Протуберанце

Протуберанце изгледају као пламенови гаса у Сунчевој атмосфери видљиви изван обода Сунчевог диска. Протуберанце имају значајно мању температуру и око 100 пута већу густину од околног гаса у корони. Видљиво зрачење из протуберанци састоји се углавном од емисионих линија водоника и јонизованог калцијума.

Постоје две врсте протуберавнци Активне (кратког

века) Мирне (трају дуже)

Мирне протуберанце

Мирне протуберанце се простиру од неколико десетина хиљада до неколико стотина хиљада километара у дужини. Њихов облик зависи од магнетног поља Сунца и већина изгледа као завесе гаса везаних за хромосферу са протоком гаса вертикално у корону.

Активне протуберанце су везане за активне области на Сунцу, и често су повезане са Сунчевим бакљама. Већина су краткорочне појаве трајања свега неколико часова. Могу имати различите облике. Најактивније имају облик петље и повезују области за супротним магнетним половима и у њима коронални материја се кондезује и понире у хромосферу.

Велике еруптивне протуберанце достижу висину од пола милиона километара и више од фотосфере. На Сунчевом диску протуберанце изгледају као тамни облици на сјајнијој површини Сунца.

Грађа сунца

Језгро Зона зрачења Зона

конвекције Фотосфера Хромосфера Корона

Језгро До четвртине полупречника

сунца простире се језгро, подручје високе температуре, око 15,6 милиона К и притиска 1016 pa. У таквим условима одвија се фузија водика у хелијум.

Густина добијене енергије се разликује зависно од удаљености од центра. На удаљености 19 % од сунчевог радијуса, температура падне на 10 000 000 К , па се 91 % сунчеве енергије се створи управо у том подручју.

Зона зрачења Изнад језгра налази се зона

зрачења, отприлике од 25 % до 70 % Сунчевог радијуса, од центра.Tемпературе се крећу од 7 000 000 до 2 000 000K.

Енергија се преноси зрачењем јона водика и хелијума, који емитују фотоне, који врло брзо пређу ту удаљеност до спољњег дела зоне зрачења, где фотоне преузимају други јони у зони конвекције. Густина се мења од 20 g/cm3 до само 0,2 g/cm3 на врху тог слоја

Зона конвекције Изнад зоне зрачења се

налази зона конвекције, отприлике од 70% Сунчевог радијуса до фотосфере и то је отприлике 200 000 km. У том слоју плазма није довољно топла и густа да преноси енергију зрачењем. Зато се појављују топлотни ступови, који преносе врућу плазму од зоне зрачења до фотосфере Температура падне са 2 000 000 К на 5 778 К, а густина је око 0,2 g/cm3.

Фотосфера

Привидну површину Сунца називамо још и фотосфером. Овде се температуре крећу око 6000 К. Врући гас избија из унутрашњости на површину, због чега нам се чини да површина има грануласту структуру. Грануле су пречника око 1000km , у сталном су покрету и време трајања им је неколико минута.

Хромосфера Хромосфера је нижи слој

сунчеве атмосфере, протеже се изнад фотосфере до висине око 10 000 km. Знатно је ређа од фотосфере и неправилног облика. Са Земље се примјећује само за време потпуног помрчења Сунца. У хромосфери се догађају пробоји гаса стварајући ефекте које називамо протуберанце и Сунчеве бакље.

У вишим слојевима Сунчеве атмосфере, корони, температура наставља расти до 1 000 000 К. Спољни делови короне стално губе масу у облику сунчевог ветра. Сунчева корона (1–3 000 000 К) је топлија за око 200 пута од видљиве површине Сунца или фотосфере (у просеку 5 800 К). Осим тога, корона је за 1 000 000 000 000 пута ређа од фотосфере

Корона

Енергија сунца

Поред гравитационе енергије, постоји и други извор енергије. То је енергија фузије која је резултат дефекта масе при синтези лаких језгара (ΔE = Δm c2). Лако је показати да се при фузији водоника у реакцијама типа 4 1Н —› 4Не, на пример добија око 6 x 1011 Ј.

Привидно кретање Сунца

За време од једне године Земља обиђе један круг по елиптичној орбити. Међутим, гледано са Земље то кретање се опажа као кретање Сунца по небеском своду по путањи познатој као еклиптика. Њена раван са равни екватора заклапа угао од 23°26'24''.

21. марта Сунце пресеца раван екватора-равнодневица

21. јуна достигло угаону висину од 23°27' над еклиптиком -летнја дугодневица

23. септембра. пресеца раван екватора-равнодневица

21. децембра спушта на 23°27' јужно од екватора- зимска краткодневнице

Примена Сунчевог зрчења

Примена Сунчевог зрачења и његово искоришћење подразумева конверзију Сунчевог зрачења у топлотну и електричну енергију

Топлотни колектори Топлотна

конверзија Сунчевог зрачења је претварање енергије Сунчевог зрачења у топлотну енергију. Топлотна конверзија одвија се на колекторима Сучевог зрачења.

Фотонапонски системи Фотонапонски

системи- на принципу фотонапонског ефекта директно претварају сунчеву енергију у електричну. Фотонапонски системи се могу користити као самостални или додатни извори енергије

Хвала на пажњи