psihološki fenomeni u svetlu bihejvioralno …istočne i južne evrope. ilj je bio ^odgajanje...

Psihološki fenomeni u svetlubihejvioralno-genetičkih studija

Snežana Smederevac

Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

.

1869

Sir Francis Galton

Hereditary Genius

1960

Fuller & Thompson

Behavior Genetics

1972

The Behavior Genetics Association

Inspirisan Darvinovom knjigomPoreklo vrsta (1859), pionir u oblastibihejvioralne genetike.

Eugenika (1883) - genetika se koristi kao osnova za društveno planiranje.

Galton je verovao da se selektivnim “uzgajanjem” ljudske vrste može obezbediti da “najbolje” osobine ostanu u ljudskoj populaciji dok “najgore” mogu biti eliminisane.

Šta se desi kada loši ljudi čuju dobru ideju?

U SAD izmedju 1905. i 1933. nekoliko saveznih država je uvelo zakone na osnovu eugenike, a država je strogo zabranila imigraciju iz Istočne i Južne Evrope.

Cilj je bio “odgajanje” genetički “čiste” američke populacije.

Tokom tog perioda američke istorije, kriminalci, ljudi s niskim IQ, a u nekim slučajevima i žene s vanbračnom decu su sterilisani.

Šta se desi kada loši ljudi čuju dobru ideju?

Vlada nacističke Nemačke se oslanjala na principe eugenike,što je kulminiralo “eutanazijom” mentalno obolelih, fizički hendikapiranih, koji su mogli da “kontaminiraju” čistokrvnu germansku rasu.

Na listi genetički nepoželjnih našli su se Jevreji, Romi, komunisti, katolici, homoseksualci...

Do kraja II svetskog rata “eliminisano” je oko 12 miliona ljudi.

Savremena eugenika

Istraživanje iz 1993. 11% roditelja bi abortiralo dete ako se dokaže sklonost ka razvoju gojaznosti, 75% bi isto učinilo u slučaju da se otkrije neka urođena fizička anomalija, a 43% bi pristalo na genetički inženjering u cilju psihofizičkog poboljšanja svog potomka.

Za potrebe negativne eugenike koriste se mogućnosti moderne genetike - prenatalna dijagnostika.

Molekularna bihejvioralna genetika

Kvantitativna bihejvioralna genetika

Struktura i funkcija gena

HUMAN GENOME PROJECT(1990 – 2003)

1. Oko 23 000 gena imaju ljudi, ali i miševi i crvi

2. Ljudski genom ima mnogo više segmentalnih dupliranja

od ostalih sisara

3. Oko 7% proteinskih porodica su specifične za

kičmenjake

Molekularna bihejvioralna genetika

Kvantitativna bihejvioralna genetika

Struktura i funkcija gena

HUMAN GENOME PROJECT(1990 – 2003)

1. Oko 23 000 gena imaju ljudi, ali i miševi i crvi

2. Ljudski genom ima mnogo više segmentalnih dupliranja

od ostalih sisara

3. Oko 7% proteinskih porodica su specifične za

kičmenjake

Molekularna bihejvioralna genetika

Kvantitativna bihejvioralna genetika

Struktura i funkcija gena

HUMAN GENOME PROJECT(1990 – 2003)

1. Oko 23 000 gena imaju ljudi, ali i miševi i crvi

2. Ljudski genom ima mnogo više segmentalnih dupliranja

od ostalih sisara

3. Oko 7% proteinskih porodica su specifične za

kičmenjake

Molekularna bihejvioralna genetika

Kvantitativna bihejvioralna genetika

Struktura i funkcija gena

HUMAN GENOME PROJECT(1990 – 2003)

1. Oko 23 000 gena imaju ljudi, ali i miševi i crvi

2. Ljudski genom ima mnogo više segmentalnih dupliranja

od ostalih sisara

3. Oko 7% proteinskih porodica su specifične za

kičmenjake

Molekularna bihejvioralna genetika

Kvantitativna bihejvioralna genetika

Struktura i funkcija gena

HUMAN GENOME PROJECT(1990 – 2003)

1. Oko 23 000 gena imaju ljudi, ali i miševi i crvi

2. Ljudski genom ima mnogo više segmentalnih dupliranja

od ostalih sisara

3. Oko 7% proteinskih porodica su specifične za

kičmenjake

Molekularna bihejvioralna genetika

Kvantitativna bihejvioralna genetika

Struktura i funkcija gena

HUMAN GENOME PROJECT(1990 – 2003)

1. Oko 23 000 gena imaju ljudi, ali i miševi i crvi

2. Ljudski genom ima mnogo više segmentalnih dupliranja

od ostalih sisara

3. Oko 7% proteinskih porodica su specifične za

kičmenjake

Molekularna bihejvioralna genetika

Kvantitativna bihejvioralna genetika

Struktura i funkcija gena

HUMAN GENOME PROJECT(1990 – 2003)

1. Oko 23 000 gena imaju ljudi, ali i miševi i crvi

2. Ljudski genom ima mnogo više segmentalnih dupliranja

od ostalih sisara

3. Oko 7% proteinskih porodica su specifične za

kičmenjake

Hromozom 1: Obuhvata 4316 gena – geni za

Parkinsonovu bolest, tiroidne hormone, Alchajmerovu bolest, cancer prostate, mikrocefaliju, ali i za veličinu mozga,

faktore koagulacije krvi itd.

Hromozom 2:Obuhvata 1491 gen – geni za sklerozu, alfa

lanac hemoglobina itd.

Hromozom 3:Obuhvata 1100 do 1500 gena – geni za autizam, kataraktu, diabetes, sintezu

enzima itd.

TRENUTNO RAZUMEVANJE GENSKE OSNOVE NEKIH POREMEĆAJA I OSOBINA

Poremećaj Obrazac nasleđivanja Mapirani geni

McGuffin, P., Riley, B, & Plomin, R. (2001) Toward behavioral genomics. Science, 291, 1232-1249

TRENUTNO RAZUMEVANJE GENSKE OSNOVE NEKIH POREMEĆAJA I OSOBINA

Poremećaj Obrazac nasleđivanja Mapirani geni

Hantingtonova bolestRetka autozomno

dominantna mutacija Identifikovan gen na 4 hromozomu sa

nestabilnim trinukleoidnim ponavljanjima

McGuffin, P., Riley, B, & Plomin, R. (2001) Toward behavioral genomics. Science, 291, 1232-1249

TRENUTNO RAZUMEVANJE GENSKE OSNOVE NEKIH POREMEĆAJA I OSOBINA

Poremećaj Obrazac nasleđivanja Mapirani geni

Alchajmerova bolestRedak autozomno

dominantan Identifikovane varijacije na 19 hromozomu, ali i na

hromozomima 1 i 10 –uzrokuju mutacije proteina presenilis

McGuffin, P., Riley, B, & Plomin, R. (2001) Toward behavioral genomics. Science, 291, 1232-1249

TRENUTNO RAZUMEVANJE GENSKE OSNOVE NEKIH POREMEĆAJA I OSOBINA

Poremećaj Obrazac nasleđivanja Mapirani geni

Fragilno X mentalna retardacija

Nestandardna mutacija X hromozoma

Identifikovana dva gena(FMR1 and 2)

McGuffin, P., Riley, B, & Plomin, R. (2001) Toward behavioral genomics. Science, 291, 1232-1249

TRENUTNO RAZUMEVANJE GENSKE OSNOVE NEKIH POREMEĆAJA I OSOBINA

Poremećaj Obrazac nasleđivanja Mapirani geni

Poremećaj pažnjehiperaktivnost

PoligenskiDopaminski transmiteri(DRD4, DAT1 i DRD5)

McGuffin, P., Riley, B, & Plomin, R. (2001) Toward behavioral genomics. Science, 291, 1232-1249

TRENUTNO RAZUMEVANJE GENSKE OSNOVE NEKIH POREMEĆAJA I OSOBINA

Poremećaj Obrazac nasleđivanja Mapirani geni

Disleksija PoligenskiAberacija hromozoma 6 i 15 (rezultati replikovani)

McGuffin, P., Riley, B, & Plomin, R. (2001) Toward behavioral genomics. Science, 291, 1232-1249

TRENUTNO RAZUMEVANJE GENSKE OSNOVE NEKIH POREMEĆAJA I OSOBINA

Poremećaj Obrazac nasleđivanja Mapirani geni

Shizofrenija Poligenski Hromozomi 1, 5, 6, 10, 13, 15 i 22 (ne postoji konsenzus)

McGuffin, P., Riley, B, & Plomin, R. (2001) Toward behavioral genomics. Science, 291, 1232-1249

TRENUTNO RAZUMEVANJE GENSKE OSNOVE NEKIH POREMEĆAJA I OSOBINA

Poremećaj Obrazac nasleđivanja Mapirani geni

Agresija Poligenski Mutacija na Xhromozomu, MAO Agenu(rezultati nisureplikovani)

McGuffin, P., Riley, B, & Plomin, R. (2001) Toward behavioral genomics. Science, 291, 1232-1249

Molekularna bihejvioralna genetika

Kvantitativna bihejvioralna genetika

Blizanačke, adoptivne i porodične studije

Johnson, Vernon & Feiler(2008)

1955 – 2007: 145 blizanačkih studija

85 000 parova MZ100 000 parova DZ

Aditivni genski i nedeljenisredinski uticaji obuhvatajunajveći deo varijanse osobina ličnosti

Molekularna bihejvioralna genetika

Kvantitativna bihejvioralna genetika

Blizanačke, adoptivne i porodične studije

Johnson, Vernon & Feiler(2008)

1955 – 2007: 145 blizanačkih studija

85 000 parova MZ100 000 parova DZ

Aditivni genski i nedeljenisredinski uticaji obuhvatajunajveći deo varijanse osobina ličnosti

Molekularna bihejvioralna genetika

Kvantitativna bihejvioralna genetika

Blizanačke, adoptivne i porodične studije

Johnson, Vernon & Feiler(2008)

1955 – 2007: 145 blizanačkih studija

85 000 parova MZ100 000 parova DZ

Aditivni genski i nedeljenisredinski uticaji obuhvatajunajveći deo varijanse osobina ličnosti

Molekularna bihejvioralna genetika

Kvantitativna bihejvioralna genetika

Blizanačke, adoptivne i porodične studije

Johnson, Vernon & Feiler(2008)

1955 – 2007: 145 blizanačkih studija

85 000 parova MZ100 000 parova DZ

Aditivni genski i nedeljenisredinski uticaji obuhvatajunajveći deo varijanse osobina ličnosti

Molekularna bihejvioralna genetika

Kvantitativna bihejvioralna genetika

Blizanačke, adoptivne i porodične studije

Johnson, Vernon & Feiler(2008)

1955 – 2007: 145 blizanačkih studija

85 000 parova MZ100 000 parova DZ

Aditivni genski i nedeljenisredinski uticaji obuhvatajunajveći deo varijanse osobina ličnosti

Nasleđe, sredina i interakcije

• Genotip + sredina = fenotip

• Genotip + sredina + genotip x sredina = fenotip

Korelacija između gena i sredine

Interakcija između gena i sredine

Razlika između korelacije i interakcije

Korelacija između gena i sredine

Interakcija između gena i sredine

Izloženost uslovima sredine zavisi od genotipa

pojedinca.

Korelacija između gena i sredine

Interakcija između gena i sredine

Dva genotipa reaguju različito na drugačije

sredinske uslove.

PASIVNA

AKTIVNA

REAKTIVNA

Roditelji obezbeđuju genski materijal

Roditelji struktuiraju socijalno i emocionalno

okruženje

Roditelji kreiraju okruženje u skladu sa

svojim genotipom i ono je usklađeno s

genotipom deteta

Korelacija između gena i sredine

PASIVNA

AKTIVNA

REAKTIVNA

Roditelji obezbeđuju genski materijal

Roditelji struktuiraju socijalno i emocionalno

okruženjeRoditelji kreiraju

okruženje u skladu sa svojim genotipom i ono

je usklađeno s genotipom deteta

Korelacija između gena i sredine

PASIVNA

AKTIVNA

REAKTIVNA

Roditelji obezbeđuju genski materijal

Roditelji strukturiraju socijalno i emocionalno

okruženjeRoditelji kreiraju

okruženje u skladu sa svojim genotipom i ono

je usklađeno s genotipom deteta

Korelacija između gena i sredine

PASIVNA

AKTIVNA

REAKTIVNA

Roditelji obezbeđuju genski materijal

Roditelji struktuiraju socijalno i emocionalno

okruženje

Roditelji kreiraju okruženje u skladu sa

svojim genotipom i ono je usklađeno s

genotipom deteta

Korelacija između gena i sredine

PASIVNA

AKTIVNA

REAKTIVNA

Korelacija između gena i sredine

PASIVNA

AKTIVNA

REAKTIVNA

Korelacija između gena i sredine

PASIVNA

AKTIVNA

REAKTIVNA Detetove nasledne karakteristike utiču na

ponašanje drugih prema njemu

Korelacija između gena i sredine

PASIVNA

AKTIVNA

REAKTIVNA

Korelacija između gena i sredine

PASIVNA

AKTIVNA

REAKTIVNA

Korelacija između gena i sredine

PASIVNA

AKTIVNA

REAKTIVNA

Dete bira ili kreira ono okruženje koje je

kompatibilno s njegovim genskim karakteristikama

Korelacija između gena i sredine

PASIVNA

AKTIVNA

REAKTIVNA

Najdirektnija ekspresija genotipa

Korelacija između gena i sredine

PASIVNA

AKTIVNA

REAKTIVNA

Korelacija između gena i sredine

Aktivna korelacija

gena i sredine

Rektivna korelacija

gena i sredine

Pasivna korelacija

gena i sredine

Starost

Ob

im u

tica

jaVeliki

Mali

Korelacija između gena i sredine

Okruženje utiče na ispoljavanje gena

Osetljivost na okruženje može biti pod uticajem

genskih faktora

Interakcija gena i sredine

Okruženje utiče na ispoljavanje gena

Osetljivost na okruženje može biti pod uticajem

genskih faktora

OSOBINE LIČNOSTI

Depresija i kriminalitet

Interakcija gena i sredine

Okruženje utiče na ispoljavanje gena

Osetljivost na okruženje može biti pod uticajem

genskih faktora

Interakcija gena i sredine

Sredinski činioci su u interakciji s našim telesnim

genetičkim sistemom

Interakcija gena i sredine

Okruženje utiče na ispoljavanje gena

Osetljivost na okruženje može biti pod uticajem

genskih faktora

LETO

PROLEĆE

Interakcija gena i sredine

Primeri – Pima Indijanci

Primeri – Pima Indijanci

Tip D (intelektualna superiornost)

Tip C ( prosečna inteligencija)

Tip B ( mentalna retardacija)

Tip A ( duboka mentalna retardacija)

Pro

cen

jen

i IQ

sko

r

Deprivirano Prosečno

Kvalitet okruženjaStimulativno

Rang IQ za svaki tip

Irving Gottesman: Limit-Setting Model(reaction rang)

Tip D (intelektualna superiornost)

Tip C ( prosečna inteligencija)

Tip B ( mentalna retardacija)

Tip A ( duboka mentalna retardacija)

Pro

cen

jen

i IQ

sko

r

Deprivirano Prosečno

Kvalitet okruženjaStimulativno

Rang IQ za svaki tip

Irving Gottesman: Limit-Setting Model(reaction rang)

Tip D (intelektualna superiornost)

Tip C ( prosečna inteligencija)

Tip B ( mentalna retardacija)

Tip A ( duboka mentalna retardacija)

Pro

cen

jen

i IQ

sko

r

Deprivirano Prosečno

Kvalitet okruženjaStimulativno

Rang IQ za svaki tip

Irving Gottesman: Limit-Setting Model(reaction rang)

Tip D (intelektualna superiornost)

Tip C ( prosečna inteligencija)

Tip B ( mentalna retardacija)

Tip A ( duboka mentalna retardacija)

Pro

cen

jen

i IQ

sko

r

Deprivirano Prosečno

Kvalitet okruženjaStimulativno

Rang IQ za svaki tip

Irving Gottesman: Limit-Setting Model(reaction rang)

Tip D (intelektualna superiornost)

Tip C ( prosečna inteligencija)

Tip B ( mentalna retardacija)

Tip A ( duboka mentalna retardacija)

Pro

cen

jen

i IQ

sko

r

Deprivirano Prosečno

Kvalitet okruženjaStimulativno

Rang IQ za svaki tip

Irving Gottesman: Limit-Setting Model(reaction rang)

Obična braća i sestre

Monozigotni blizanci

Dizigotni blizanci

BRAT ILI SESTRA 1

BRAT ILI SESTRA 2

BLIZANAC 1 BLIZANAC 2 BLIZANAC 1 BLIZANAC 2

OBIČNI BRAT I SESTRA RAZVIJAJU SE U

RAZLIČITIM TRUDNOĆAMA I DELE

50% GENSKE SLIČNOSTI

DIZIGOTNI BLIZANCI RAZVIJAJU SE U ISTOJ TRUDNOĆI ALI DELE

50% GENSKE SLIČNOSTI

MONOZIGOTNI BLIZANCI RAZVIJAJU SE

U ISTOJ TRUDNOĆI I DELE 50% GENSKE

SLIČNOSTI

Zašto blizanci?

Obična braća i sestre

Monozigotni blizanci

Dizigotni blizanci

BRAT ILI SESTRA 1

BRAT ILI SESTRA 2

BLIZANAC 1 BLIZANAC 2 BLIZANAC 1 BLIZANAC 2

OBIČNI BRAT I SESTRA RAZVIJAJU SE U

RAZLIČITIM TRUDNOĆAMA I DELE

50% GENSKE SLIČNOSTI

DIZIGOTNI BLIZANCI RAZVIJAJU SE U ISTOJ TRUDNOĆI ALI DELE

50% GENSKE SLIČNOSTI

MONOZIGOTNI BLIZANCI RAZVIJAJU SE

U ISTOJ TRUDNOĆI I DELE 50% GENSKE

SLIČNOSTI

Zašto blizanci?

Obična braća i sestre

Monozigotni blizanci

Dizigotni blizanci

BRAT ILI SESTRA 1

BRAT ILI SESTRA 2

BLIZANAC 1 BLIZANAC 2 BLIZANAC 1 BLIZANAC 2

OBIČNI BRAT I SESTRA RAZVIJAJU SE U

RAZLIČITIM TRUDNOĆAMA I DELE

50% GENSKE SLIČNOSTI

DIZIGOTNI BLIZANCI RAZVIJAJU SE U ISTOJ TRUDNOĆI ALI DELE

50% GENSKE SLIČNOSTI

MONOZIGOTNI BLIZANCI RAZVIJAJU SE

U ISTOJ TRUDNOĆI I DELE 100% GENSKE

SLIČNOSTI

Zašto blizanci?

h2=2(r(MZ)-r(DZ))

Falkonerov indeks heritabilnosti

Biometrijski metod

Kovarijansa C MZ = 1DZ = 1

Blizanac 1 Blizanac 2

Kovarijansa A MZ = 1

DZ = 0,5ADITIVNI GENSKI UTICAJAC DELJENA SREDINAE NEDELJENA SREDINA

Univarijatni biometrijski model

McGuffin, P., Riley, B, & Plomin, R. (2001) Toward behavioral genomics. Science, 291, 1232-1249

0 0.2 0.4 0.6 0.8 1

IQ odrasli

IQ deca

Problemi sa čitanjem

Osobine ličnosti

Shizofrenija

Depresivni poremećaj

Autizam

Hiperaktivnost

A

C

E

McGuffin, P., Riley, B, & Plomin, R. (2001) Toward behavioral genomics. Science, 291, 1232-1249

0 0.2 0.4 0.6 0.8 1

IQ odrasli

IQ deca

Problemi sa čitanjem

Osobine ličnosti

Shizofrenija

Depresivni poremećaj

Autizam

Hiperaktivnost

A

C

E

McGuffin, P., Riley, B, & Plomin, R. (2001) Toward behavioral genomics. Science, 291, 1232-1249

0 0.2 0.4 0.6 0.8 1

IQ odrasli

IQ deca

Problemi sa čitanjem

Osobine ličnosti

Shizofrenija

Depresivni poremećaj

Autizam

Hiperaktivnost

A

C

E

McGuffin, P., Riley, B, & Plomin, R. (2001) Toward behavioral genomics. Science, 291, 1232-1249

0 0.2 0.4 0.6 0.8 1

IQ odrasli

IQ deca

Problemi sa čitanjem

Osobine ličnosti

Shizofrenija

Depresivni poremećaj

Autizam

Hiperaktivnost

A

C

E

McGuffin, P., Riley, B, & Plomin, R. (2001) Toward behavioral genomics. Science, 291, 1232-1249

0 0.2 0.4 0.6 0.8 1

IQ odrasli

IQ deca

Problemi sa čitanjem

Osobine ličnosti

Shizofrenija

Depresivni poremećaj

Autizam

Hiperaktivnost

A

C

E

McGuffin, P., Riley, B, & Plomin, R. (2001) Toward behavioral genomics. Science, 291, 1232-1249

0 0.2 0.4 0.6 0.8 1

IQ odrasli

IQ deca

Problemi sa čitanjem

Osobine ličnosti

Shizofrenija

Depresivni poremećaj

Autizam

Hiperaktivnost

A

C

E

McGuffin, P., Riley, B, & Plomin, R. (2001) Toward behavioral genomics. Science, 291, 1232-1249

0 0.2 0.4 0.6 0.8 1

IQ odrasli

IQ deca

Problemi sa čitanjem

Osobine ličnosti

Shizofrenija

Depresivni poremećaj

Autizam

Hiperaktivnost

A

C

E

McGuffin, P., Riley, B, & Plomin, R. (2001) Toward behavioral genomics. Science, 291, 1232-1249

0 0.2 0.4 0.6 0.8 1

IQ odrasli

IQ deca

Problemi sa čitanjem

Osobine ličnosti

Shizofrenija

Depresivni poremećaj

Autizam

Hiperaktivnost

A

C

E

McGuffin, P., Riley, B, & Plomin, R. (2001) Toward behavioral genomics. Science, 291, 1232-1249

0 0.2 0.4 0.6 0.8 1

IQ odrasli

IQ deca

Problemi sa čitanjem

Osobine ličnosti

Shizofrenija

Depresivni poremećaj

Autizam

Hiperaktivnost

A

C

E

Neuroticizam Ekstraverzija Otvorenost Prijatnost Savesnost

Riemann et al. (1997) 0.52 0.56 0.53 0.47 0.53

Jang et.al (1998) 0.49 0.50 0.46 0.44 0.46

Loehlin et al. (1998) 0.58 0.57 0.56 0.51 0.52

Waller (1999) 0.42 0.49 0.58 0.33 0.46

M 0.50 0.53 0.53 0.44 0.49

Rezultati blizanačkih studija u kojima je primenjen NEO-PI-R

Biometrijski metod

Multivarijatni biometrijski model

Riemann, R., Kandler,C. & Bleidorn, W (2012). Behavioral genetic analyses of parent twin relationship quality. Personality and Individual Differences, 53, 398 – 404.

Riemann, R., Kandler,C. & Bleidorn, W (2012). Behavioral genetic analyses of parent twin relationship quality. Personality and Individual Differences, 53, 398 – 404.

KVALITET ODNOSA

OSOBINE LIČNOSTI RODITELJA

Riemann, R., Kandler,C. & Bleidorn, W (2012). Behavioral genetic analyses of parent twin relationship quality. Personality and Individual Differences, 53, 398 – 404.

Na kvalitet odnosa otac –dete veliki uticaj ostvaruje

deljena sredina

Na kvalitet odnosa majka –dete veliki uticaj ostvaruje

nedeljena sredina

KVALITET ODNOSA

OSOBINE LIČNOSTI RODITELJA

Nasledni, sredinski i psihološki činioci mentalnog zdravlja

Snežana Smederevac, Petar Čolović, Dušanka Mitrović, Jasmina Kodžopeljić, Vojislava Bugarski, Bojana Dinić, Željka Nikolašević, Marija

Semnic, Aleksandra Stojadinović , Tijana Vujanić, Milana Jovanov, Tamara Lazić, Sara Raković, Selka Sadiković, Dina Fesl, Jelena Laketić, Ilija

Milovanović, Milan Oljača, Filip Nenadić, Milan Jordanov, Bojan Branovački, Slobodan Golušin

Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Medicinski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Prva blizanačka studija u Srbiji

www.blizanci.rs

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 … …2011

www.blizanci.rs

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 … …2013

Ispitivanja u Nišu, Beogradu, Zrenjaninu

www.blizanci.rs

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 … …2014

U registru preko 900 blizanačkih parova

Ispitan 201 blizanački par

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 … …20142014

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 … …2016 2017 2018 2019 2020 ...

Kreiranje jedinstvene baze podataka koja će biti osnov za istraživanja u psihologiji,

medicini i biologiji

Istraživanje

Prijava Prikupljanje podataka

Istraživanje

Prijava

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

OSOBINE LIČNOSTI

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

NEO -PI- R (McCrae & Costa, 1992)

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

RSQ (Smederevac, Mitrović, Čolović, Nikolašević 2012)

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

SSS V (Zuckerman, 1994 )

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

AQ (Buss & Perry, 1992)

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

KOGNITIVNE SPOSOBNOSTI

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

Progresivne matrice za napredne (Raven, Raven, & Court, 1999)

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

Wisconsin Card Sorting Test (Grant & Berg, 2003)

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

Trail Making Test (Reitan, 1944)

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

Procena egzekutivnih funkcija pomoću računarski podržanih zadataka

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

PROBLEMI U ADAPTACIJI

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

Psychiatric Diagnostic Screening Questionnaire (Zimmerman, 2002)

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

USPEŠNA ADAPTACIJA

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

Satisfaction With Life Scale (Diener et al., 1985)

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

Upitnik životnih ciljeva (Mitrović iSmederevac, 2011)

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

OSOBINE LIČNOSTIKOGNITIVNE SPOSOBNOSTI

PROBLEMI U ADAPTACIJIUSPEŠNA ADAPTACIJA

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

OSOBINE LIČNOSTIKOGNITIVNE SPOSOBNOSTI

PROBLEMI U ADAPTACIJIUSPEŠNA ADAPTACIJA

DELJENI SREDINSKI UTICAJI

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

OSOBINE LIČNOSTIKOGNITIVNE SPOSOBNOSTI

PROBLEMI U ADAPTACIJIUSPEŠNA ADAPTACIJA

SOCIO-EKONOMSKI STATUS

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

OSOBINE LIČNOSTIKOGNITIVNE SPOSOBNOSTI

PROBLEMI U ADAPTACIJIUSPEŠNA ADAPTACIJA

PORODIČNA KLIMA

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

OSOBINE LIČNOSTIKOGNITIVNE SPOSOBNOSTI

PROBLEMI U ADAPTACIJIUSPEŠNA ADAPTACIJA

Family environment scale (Moos & Moos, 1986)

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

OSOBINE LIČNOSTIKOGNITIVNE SPOSOBNOSTI

PROBLEMI U ADAPTACIJIUSPEŠNA ADAPTACIJA

BES ( Hur & Bouchard 1995; nemačka adaptacija Riemann & Wagner, 2000)

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

OSOBINE LIČNOSTIKOGNITIVNE SPOSOBNOSTI

PROBLEMI U ADAPTACIJIUSPEŠNA ADAPTACIJA

SOCIOEKONOMSKI STATUSPORODIČNA KLIMA

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

OSOBINE LIČNOSTIKOGNITIVNE SPOSOBNOSTI

PROBLEMI U ADAPTACIJIUSPEŠNA ADAPTACIJA

SOCIOEKONOMSKI STATUSPORODIČNA KLIMA

NEDELJENI SREDINSKI UTICAJI

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

OSOBINE LIČNOSTIKOGNITIVNE SPOSOBNOSTI

PROBLEMI U ADAPTACIJIUSPEŠNA ADAPTACIJA

SOCIOEKONOMSKI STATUSPORODIČNA KLIMA

ŽIVOTNI DOGAĐAJI

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

OSOBINE LIČNOSTIKOGNITIVNE SPOSOBNOSTI

PROBLEMI U ADAPTACIJIUSPEŠNA ADAPTACIJA

SOCIOEKONOMSKI STATUSPORODIČNA KLIMA

Life events list (Plomin et al. 1990 &Saudino et al. 1997)

INSTRUMENTI

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Aa2

c2

e2

OSOBINE LIČNOSTIKOGNITIVNE SPOSOBNOSTI

PROBLEMI U ADAPTACIJIUSPEŠNA ADAPTACIJA

SOCIOEKONOMSKI STATUSPORODIČNA KLIMA

ŽIVOTNI DOGAĐAJI

INSTRUMENTI

Rezultati

Kovarijansa C MZ = 1DZ = 1

Blizanac 1 Blizanac 2

Kovarijansa A MZ = 1

DZ = 0,5

NASLEDNI, SREDINSKI I PSIHOLOŠKI ČINIOCI MENTALNOG ZDRAVLJA

Reformulisana teorija osetljivosti na potkrepljenje (Gray & McNaughton, 2003)

BAS (behavioral approach system)

BIS (behavioral inhibition system)

FFFS (Fight/Flight/Freeze

system)

Podrazumeva i uslovne i bezuslovne

reakcije na signale nagrade i olakšanje usled izbegavanja

kazne

Reagovanje na sve uslovne stimuluse

(apetitivne i averzivne) kada su one u konfliktnom

odnosu

Reakcije na sve vrste averzivnih draži

24

146

17

32

20

1222

250

55

74 72

58

67

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

BAS BIS Borba Bežanje Blokiranje

NEDELJENASREDINSKAVARIJANSA

DELJENASREDINSKAVARIJANSA

ADITIVNAGENSKAVARIJANSA

Reformulisana teorija osetljivosti na potkrepljenje

53

12

3443

5

360

1

42

52

66

56

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Fizička agresivnost Verbalna agresivnost Bes Hostilnost

NEDELJENASREDINSKAVARIJANSA

DELJENASREDINSKAVARIJANSA

ADITIVNAGENSKAVARIJANSA

Agresivnost

31

46

67

38

34

17

0

0

35 3733

62

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Traženje uzbuđenja iavantura

Traganje za iskustvom Dezinhibicija Osetljivost na dosadu

NEDELJENA SREDINSKAVARIJANSA

DELJENA SREDINSKAVARIJANSA

ADITIVNA GENSKAVARIJANSA

Traženje senzacija

72%

55%

46%

27%

31%

28%

18%22%

Opšta inteligencija Stepen obrazovanja Školski uspeh

10%

30%

50%

70%

90%

NEDELJENA SREDINSKA VARIJANSA

DELJENA SREDINSKA VARIJANSA

ADITIVNA GENSKA VARIJANSA

Opšta inteligencija i školski uspeh

55% 57%48%

43%54%

52%

91%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

konzumiranje cigareta konzumiranje alkohola zloupotreba alkohola samostalno propisivanjeterapije

NEDELJENASREDINSKAVARIJANSA

DELJENASREDINSKAVARIJANSA

ADITIVNA GENSKAVARIJANSA

Rizična ponašanja

Hvala na pažnji!