metodologija upravljanja ikt...

Nikola Perić

Metodologija upravljanja IKT projektima

Matematički fakultet

Beograd, april 2016.

Nikola Perić, MSc CSICT Project Manager

• 10 years of International Project Managementexperience

• Executive IT Consultant, Agile Coach, Developer

• Oracle Business Consultant

• Speaker at Seminars, Conferences & Congresses

• Research interests:

Cryptology, Internet of Things, Internet of Everything, E-business, Business Intelligence,

Data Warehousing & Mining

KHAOTICEN d.o.o.

• an Optima Group Company

• a technology risk and information security company

• more research-development departments in Serbia

• presence on the USA, Russia, Europe, Middle East, Africa, …

KHAOTICEN d.o.o.

Expertise:

• Software & Web Applications Development

• Information security & Technology risk

(Cryptography, Cryptanalysis, Biometrics, etc)

• Network Penetration Testing

(External & Internal Corporate, Virtual and Cloud, Wireless, VoIP)

• Application-based Penetration Testing

(Desktop, Web, Mobile, Database, Source Code)

• Forensic Testing

CILJ:

1. pitanje - Koliko je uspelih softverskih projekata?

odgovor: Do 1/3 uspelih softverskih projekata.

CILJ:

1. pitanje - Koliko je uspelih softverskih projekata?

odgovor: Do 1/3 uspelih softverskih projekata.

2. pitanje - Koji su razlozi propadanja softverskih projekata?

odgovor: Razloga je mnogo!

CILJ:

1. pitanje - Koliko je uspelih softverskih projekata?

odgovor: Do 1/3 uspelih softverskih projekata.

2. pitanje - Koji su razlozi propadanja softverskih projekata?

odgovor: Razloga je mnogo!

3. pitanje - Kako se može osigurati duži životni vek softvera?

odgovor: Primenom adekvatne metodologije

upravljanja IKT projektima.

Statistika Održivost

•KPMG Consalting grupa

•OASIG

•The Standish Group –The CHAOS Report

manje od 30% uspelih projekata

40% delimično uspelih

više od 30% neuspelih

Statistika Uzroci neuspeha Održivost

•KPMG Consalting grupa

•OASIG

•The Standish Group –The CHAOS Report

Nejasni zahtevi klijenataNekontrolisanje promenaPromenjivost vremenskog planaLoše tehnike i alatPromenljivost budžetaLoša komunikacijaNekontrolisanje rizikaNeodgovarajuće testiranjeLoš kvalitetNerealna očekivanja, ...

manje od 30% uspelih projekata

40% delimično uspelih

više od 30% neuspelih

stablo (ne)razumevanja

Statistika Uzroci neuspeha Održivost

•KPMG Consalting grupa

•OASIG

•The Standish Group –The CHAOS Report

Nejasni zahtevi klijenataNekontrolisanje promenaPromenjivost vremenskog planaLoše tehnike i alatPromenljivost budžetaLoša komunikacijaNekontrolisanje rizikaNeodgovarajuće testiranjeLoš kvalitetNerealna očekivanja, ...

•Koliko uspešno je moguće upravljati projektom?

•Koliko brzo se dostiže zrelost u upravljanju projektom?

•U kojoj meri je moguće iskoristiti primere dobre prakse kako bi se što pre osetila korist upravljanja projektima?

manje od 30% uspelih projekata

40% delimično uspelih

više od 30% neuspelih

stablo (ne)razumevanjaUspešno realizovan projekat

Uspešan projekat

STABLO (NE)RAZUMEVANJA

Metodologija je …

• formalizovani proces ili skup iskustava zarealizovanje softvera,

• skup pravila koje razvojni tim prati,

• skup konvencija koje je organizacija odlučila da prati (tzv. „pravila igre”),

• sistematičan pristup za organizovanje i realizaciju IKT projekata.

Metodologija upravljanja IKT projektima je …

Veština,

Nauka i

Umetnost.

Program

Upravljanje programom

Projekat

Upravljanje projektom

Projektni portfolio

Upravljanje portfoliom

Studija izvodljivosti

projekta

Metodologija upravljanja IT

projektima

Životni ciklus

projekta

Projektni tim

Vođa (rukovodilac)

projekta

Plan projekta

Metodologija upravljanja IT projektima

izvori: Američki međunarodni institut za upravljanje projektima – PMIInternacionalna asocijacija za upravljanje projektima – IPMAAsocijacija za upravljanje projektima - APM

TROŠKOVI

RESURSI VREME

Metodologija upravljanja IT projektima

TROUGAO OGRANIČENJA

Metrika uspešnosti projekta?

Pretpostavke, rizici ili

prepreke koje mogu uticati na uspešnost

projekta?

O kom problemu

se radi?

Koji je

cilj projekta?

Koji se

zadaci moraju obaviti?

Metodologija upravljanja IT projektima

Za dobro i uspešno planiranje potrebno je odgovoriti na pet ključnih pitanja:

Osnovne funkcionalne oblasti metodologije upravljanja IT projektima

ISHIKAWA dijagrami

(Kaora Ishikawa, 1943.)

GANT dijagrami

(gantogrami)

PBS dijagrami

(faze projekta)

Tehnike u upravljanju

projektima

CPM dijagrami(metoda

kritičkog puta)

WBSdijagrami

(projektni zadaci)

RACI matrica (matrica

odgovornosti, WBS+OBS)

PERT dijagrami (tehnika

evaluacije i revizije projekta)

OBSdijagrami

(kopetencije)

Metodologija upravljanja IT projektima

Konus neizvesnosti

(Barry Boehm, 1981.)

GANT dijagram

CPM dijagram

PERT dijagram

Ishikawa (”riblja kost”) dijagram

Metodologije upravljanja IKT projektima koje se najčešće koriste:

• Waterfall model (tzv. „Vodopad“)

• Waterfall model sa prototipom

• Metodologija za paralelni razvoj

• V model

• Inkrementalni model

• Spiralni model

Metodologije upravljanja IKT projektima koje se najčešće koriste:

• Rapid Application Development (RAD)

• Rational Unified Process (RUP)

• MS Solutions Framework

• Oracle Unified Method (OUM)

• Extreme Programming (XP)

• Scrum

• PRINCE2

Koraci u tradicionalnom upravljanju projektima

Waterfall

Spiralni model

Rational Unified Process (RUP)

Agilno upravljanje projektima

Agilno upravljanje projektima temelji se na tradicionalnom pristupu i njegovih pet faza, ali su te faze modifikovane kako bi bile prikladnije za primenu u praksi:

planiranje (eng. Envision) – odrediti viziju projekta i projektnu organizaciju (umesto inicijalne faze, da se naglasi važnost vizije);

nagađanje (eng. Speculate) – razviti model koji je određen karakteristikama, funkcionalnošću, vremenskim odrednicama, planom iteracija za ostvarivanje vizije (umesto planiranja, da se naglasi nesigurnost jer je plan povezan sa određenošću);

istraživanje (eng. Explore) – isporučivati testirane delove u kratkim periodima i stalno tražiti načine za smanjenje rizika i nesigurnosti unutar projekta (umesto upravljanja, jer je istraživanje iterativno, odnosno nelinearno);

prilagođavanje (eng. Adapt) – pregledati isporučene rezultate, trenutnu situaciju i ponašanje projektnog tima i sve što je potrebno prilagoditi na adekvatan način;

zatvaranje (eng. Close) – završiti projekat i naglasiti ključne stvari koje su naučene u toku samog rada na projektu.

Ekstremno upravljanje projektima

Ekstremno upravljanje projektima (eng. Extreme Project Management) je nastalo na temeljima ekstremnog programiranja. Životni ciklus projekta se sastoji od pet faza, kojima je malo promenjen naziv:

istraživanje,

planiranje,

iteracije do završnog međuproizvoda,

pretvaranje u proizvod,

održavanje i smrt.

Ekstremno programiranje

VREDNOSTI EKSTREMNOG PROGRAMIRANJA

KOMUNIKACIJA JEDNOSTAVNOST

POVRATNA SPREGA HRABROST POŠTOVANJE

Vrednosti ekstremnog programiranja

Ekstremno programiranje

PRINCIPI EKSTREMNOG PROGRAMIRANJA

BRZA

POVRATNA

SPREGA

PRETPOSTAVLJENA

JEDNOSTAVNOST

POSTEPENE

PROMENE

PRIHVATANJE

PROMENA

KVALITETAN

RAD

Principi ekstremnog programiranja

Ekstremno programiranje

OBAVEZNE PRAKSE EKSTREMNOG PROGRAMIRANJA

PROGRAMI-RANJE U PARU

PLANIRANJE

IGRE

RAZVOJ

VOĐEN

TESTOVIMA

CELOKUPNOST

TIMA

STALNA

INTEGRACIJA

STANDARDI

U KODIRANJU

MALE

VERZIJE

KOLEKTIVNO VLASNIŠTVO NAD KODOM

JEDNOSTAVAN

DIZAJN

METAFORA

U SISTEMU

ODRŽIVI KORAK

POBOLJŠANJE

DIZAJNA(REFAKTORISANJE)

Obavezne prakse ekstremnog programiranja

Ekstremno programiranje

Ekstremno programiranje

AKTIVNOSTI EKSTREMNOG PROGRAMIRANJA

KODIRANJE TESTIRANJE

SLUŠANJE DIZAJN

Aktivnosti ekstremnog programiranja

Ekstremno programiranje

Korišćenjem XP-a:

vreme razvoja softvera je znatno kraće, orjentisanost ka ljudima, pre nego ka procesima,

komunikacija licem u lice, pre nego obimna dokumentacija,želje klijenata su pravilno implementirane,

promene se lakše dodaju u projekat, uvek postoji funkcionalna verzija,

greške su znatno smanjenje tokom programiranja, odsustvo prekovremenog rada,

prvo se testira, pa se onda kodiratestovi za svaki deo programa,

cilj je postići grub, ali upotrebljiv sistem na početku, pa ga tek onda poboljšavati, ...

Industrijsko ekstremno programiranje

(proširenje primene ekstremnog programiranja)

Scrum

Svaki projekat je jedinstven i „priča za sebe“.

Moguće je da ni jedan od postojećih pristupa metodologije upravljanja IT projektima neće zadovoljiti baš sve projekte.

Umešno kombinovanje sistemskog i situacionog pristupa je nešto što se nameće kao opšte prihvatljiv kompromis pri razvoju metodologije upravljanja projektima unutar specifičnih organizacionih sistema.

Još jedno od mogućih rešenja je stvaranje generičke metodologije, koja bi se oslanjala na postojeće pristupe upravljanja, a koju bi bilo moguće oblikovati prema datom projektu, čak i prilagoditi u toku samog projekta.

Vrlo važan korak u tom oblikovanju predstavlja učenje na iskustvima završenih projekata.

Zaključak

Ključ za definisanje uspeha jeste da se unapred definišu kriterijumi uspeha IKT projekta, poput:

budžet projekta, trajanje projekta, iskorišćenost resursa, nivo kvaliteta, brzina povratka investicija, stepen inovativnosti, uticaj na tržište, zadovoljan klijent, ....

Dobro i pravovremeno planiranje realizacije IKT projekta je 60-70% uspešno urađenog posla!!!

Metodologije upravljanja IKT projektima su realnost, to svakako radi, i postoje da bi se koristile i bile od koristi.

Zaključak

H V A L A

Nikola Perić, MSc CS

ICT Project Manager

KHAOTICEN d.o.o.

nperic@khaoticen.com

H V A L A

careers@khaoticen.com

praksa@khaoticen.com

www.khaoticen.com