i-milica-petrovic rad.pptx

Student : Mentor:Milica Petrović 14/5 Dr Milorad Milić 

ĆURKE

Šabac, 2015. 

VISOKA POLJOPRIVREDNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U ŠAPCU

 Studijski program

Zaštita životne sredine

UVOD• Živinastvo,grana specijalnog dela biologije gajenja

domaćih životinja.• Gajenje živine omogićuje da se u kratkom roku

dobiju velike količine mesa i jaja, produkti visokog kvaliteta za ishranu stanovništva.

• Perje i živinskog gnojiva kao kao sporedni produkti gajenja živine povećavaju i podižu rentabilnost ove grane stočarstva.

• Živinarstvu se ranije nije posvećivala naročita pažnja.

• Ćurke su poreklom iz Amerike a prvi su ih pripitomili Indijanci a kasnije su se raširile po celom svetu.

• Danas postoje kao čiste rase nastale baš pripitomljavanjem tih divljih i hibridi nastali ukrštanjem a koriste se uglavnom za tov.

• Čiste rase postoje u više boja i varijeteta kao crne, bele, braon, srebrne i šarene. 

Ćurke• Domaća ćurka prenesena je iz Amerike i vodi

poreklood tamošnjih divlji ćurki,kojih ima četiri vrste.

• Najveći broj rasa vodi poreklo od meksikanskog divljeg ćurana (Meleagris gallapavo).

• Bronzani ćuran ima danas znatnog udela krvi severno američkog divljeg bronzanog ćurana (Meleagris americana) koji ukrštan sa domaćim daje neograničeno plodno potomstvo, a ovakva se ukrštanja u izvesnim zapatima vrši još i danas.

Tradicija gajenja ćuraka je duga, a hroničari stare Jagodine zapisali su da je početkom  prošlog veka "cena ćurećeg mesa iz Jagodine određivala cenu ćuretine na Londonskoj berzi".Jagodina je u bivšoj Jugoslaviji bila centar proizvodnje ćurića, sa čuvenom rasom zvanom "jagodinska ćurka“.Tovne ćurke su izuzetno zahvalne za držanje.Ćurke su poznate među živinom kao najbolji i najveći proizvođači najkvalitetnijeg mesa.

ULOGA ĆURKE U BORBI PROTIV TERORIZMA

• Po ugledu na kljun ćurke istraživači napravili detektor koji će detektovati opasne materije.

• američki istraživači napravili su detektor koji, uz pomoć običnog mobilnog telefona, može da signalizira prisustvo opasnih hemijskih supstanci u vazduhu.

• Naime, koža ćurke ima sposobnost da menja bolju od crvene u plavu i od plave u belu zahvaljujući naslagama kolagena (fibroznog proteina, veoma rasprostranjenog u životinjskom svetu) prošaranih mnoštvom krvnih sudova.

• Zbog te karakteristike, ćurku u Koreji i Japanu nazivaju "pticom sa sedam lica".

• Istraživači su otkrili da se prostor između vlakana kolagena menja prilikom širenja i skupljanja krvnih sudova u zavisnosti od raspoloženja ćurke, kada je na primer uzbuđena ili ljuta.

• Veličina razmaka između vlakana utiče pak na način na koji koža reflektuje svetlo, menjajući boju na koži vrata ili glave ptice.

UZGOJ TOVNI ĆURKI• Uzgoj ćuraka je prevashodno radi veoma kvalitetnog mesa,

bogatog proteinima.• Uzgoj ćuraka je sličan uzgoju pilića, ali je zahtevnije. • Ćurke su krupnije od pilića, pa se i za krupnije ćuriće treba

obezbediti više prostora.• Treba više prostora i za hranjenje i pojenje i pod grejačem.•  Na početku rasta ćurići su osetljiviji i otpornost stiču u dobi od 8

sedmica. • Ćurići loše vide, pa im treba jača svetlost i osvetljenost prostorije

treba biti ujednačena. Mora ih se naučiti da jedu i piju.• Jednodnevnim ćurićima mora se obezbediti  temperatura 35-38

stepeni C.• Plašljive su životinje, pa se usled uznemirenosti gomilaju što može

uzrokovati gubitke.• Zbog brzog porasta potrebna im je hrana bogata proteinima.

• Obavezno je drzati izuzetnu higijenu u objektu, a objekat za smeštaj jednodnevnih ćurića treba i dezinfikovati pre njihovog useljenja.

• Nakon toga se po podu razastire čista i, naravno, suva prostirka.

• Zatim se unosi čista i dezinfikovana oprema, a po mogućnosti, izvršiti i fumigaciju objekta (dezinfekcija parom formaldehida).

• Prostoriju, dan ranije, već zagrejati na optimalnu temperaturu.

• Odgajanje ćurića traži redovnu kontrolu. • U prvim danima redovno pratiti ćuriće i tako određivati

prilagođenost uslovima držanja.

RASE ĆURAKA

• Francuske - crna solonjska;• Američke – bronzasta;• Engleske – crna norfološka;• Holandske – bela virginijska;• Jugoslovenske – zagorska i druge.I kod nas pve vrste živine jedini cilj gajenja je

proizvodnja mesa.

BRONZASTA ĆURKA• Bronzasta ćurka je stvorena i odgajana u Americi,odakle je

preneta u Evropu i tu proširena. • U Americi se još i danas vrše ukrstanje sa divljim ćuranom, a

selekcijom i pravilnom ishranom stvoren je današnji tip bronzaste ćurke.

• Glavne odlike ove rase su karakteristična boja perja i velika krupnoća tela, zbog koje je ova rasa nazvana”mamut ćurka”.

• Boja perja je najsličnija boji divlje ćurke.• Perje vrata, prsa, leđa, i pokrovno perje krila je crno sa ljubičasto

bronzanim sjajem, a svako pero oivičeno je crnim rubom.• Letna pera krila ispresecana su pravilno raspoređenim poprečnim

belim prugama.

• Perje repa je bronzasto crno. • Svako repno pero ima pri kraju poprečnu belu ili sivu prugu,

koja u repu stvara pravilan pojas ove boje. • Vrh repnog pera završen je suro sivom bojom.• Resa i bradavičasti izraštaji kože glave i vrata su plavičasto

crvene boje ili višebojni. • Kljun i noge su plavičasto crni. Grudna strunasta kićanka

ćurana je crne boje.• Ćuran neugojen,težak je oko 14kg, a ugojen i još više. Ćurka

je teška 7-10kg. • Ova rasa ima nešto grublji kostur,što se vidi po razvijenoj i

punoj cevanici. • Ćurka je dobra nosilja i snese do 60, pa i više jaja godišnje.

Bela virdziniska ćurka

• Nazivaju je još i belom holandskom,belom američkom i td. Kako joj i ime kaže, potpuno je bele boje.

• Noge su joj ružičasto do beličaste boje. • Grudna kićanka ćurana je crna.• Ćuran je težak do 12 kg, a ćurka od 8 do 10

kgĆurka je vrlo dobra nosilja.• Ova rasa ćuraka gaji se i kod nas. Pravilnim načinom gajenja i ishrane,naročito mladih

daje dobre rezultate.

Solonjska Ćurka

• Solonjska ćurka nazvana je po francuskom gradu Solonju ima perje potpuno crno sa zelenkastim odsjajem.

• Noge su joj crne. Finijeg je i lakseg kostura. • Ranostasnija je od običnih domacih i lako se goji.

NORFOLŠKA ĆURKA• Norfolška ćurka je crna sa nekoliko prugastih šarenih

prea u krilima. • Postiji takođe i mrko žuti soj ove rase sa perjem oivičenim

belom prugom.

Domaća ćurka

• Boja, uzrast, težina i nosivost različiti su prema pokrajinama u kojima se gaji, a pa prema njima dobija često i ime.

• Tako postoji zagorska ćurka u Hrvatskoj, dobrička ćurka u srbiji itd..

• Opis zagorske ćurke: - Danas nalazimo različite varijacije u pogledu boje perja. Ipak i ovde preovladava crno pepeljasta osnova sa svetlijim ili tamnijim nijansama.

• Osim toga nalazimo još i primerke sa pepeljasto žutim perjem, ali ih vrlo retko nalazimo sa mrkom bojom ili bojim virginijske ćurke.

• Kod zagorske ćurke ima osam različitih boja.• Glava zagorskih ćuraka je duga i široka, a ima šiljast i nešto

povijen kljun svetlo ružičaste boje.

• Vrat, ledja i grudi su izrazito pepeljaste boje sa zlatastim prekivim, a svako pero pri samom vrhu ima crnu prugu oivičenu belim.

• Donji delovi grudi, trbih i bataci su skoro sasvim crni, a perje u svojoj osnovi je mrko crnepepeljaste boje.

• Karakteristična grudna kićanka ćurana je crne boje. • Perje na krilima je pepeljasto crno sa belim prugama i

crnom ivicom. • Perje repa je crno sa belom mrkom prugom. • Uši, resa i đinđuve su crvene, kod starijih životinja one su

bleđ.• Mužjak je uvek veći od ženke. • Ćurke završavaju sa rastomu 6 do 7 meseci.-

• Kod naše domaće ćurke bronzana boja perja je najčešća, a ima ih i crnih, pravilno ili nepravilno šarenih ,žutih,crveno žutih, žutih pa i belih.

• Težina kao i ostale njene osobine su uveliko zavisne od načina ishrane i držanja, već prema kraju u kome se gaje.

• Naša domaća ćurka pored toga što je delimično zadovoljavala potrebe potrošnje mesa u našoj zemlji, cenjena je i na stranim tržištima naročito u Engleskoj te je bilans njenog izvoza bio vrlo aktivan.

• Domaća ćurka dosta svojim izgledom podseća na divlju.• Gaji se u gotovi svim krajevima Srbije u manjem broju na seoskim

domaćinstvima. • U zavisnosti od kraja u kome su uzgajane, uslova držanja i ishrane

oformljeni su i pojedini sojevi (jagodinska, palanačka, dobrička). • Boja domaće ćurke je različita, najčešće je bronzasta i bela, a ređe

crna, žuta, siva, šarena.

• Ćurke leže na jajima 28 dana, a ukoliko se dobro neguje, hrani i pazi, može se u toku godine upotrebiti za više nasada.

• Odlično vodi i čuva podmladak. • Ćurke su prvih nedelja (oko dva meseca), vrlo osetljive, tj.

dok im ne izađe bobica na glavi i vratu, odnosno dok ne probobaju.

• Domaća ćurka je skromna u reprodukciji jaja i godišnje snese 30-50 jaja, prosečne mase 85 gr.

• Jaja su sa pegama. Masa odraslih ženskih grla kreće se od 3-5 kg, a muških između 5 i 8 kg.

• Relativno selako tove, a meso im je dobrog kvaliteta. • Bilo je pokušaja oplemenjavanja domaće ćurke ali

bezuspešno

GAJENJE Ćuraka

• U savremeno izgrađenim objektima – uz mogućnost korišćenja ispusta, odnosno pašnjačkih površina;

• Intenzivan način držanja u savremenim objektima sa kontrolisanim ambijentom – bez korišćenja ispusta.

• Kada je u pitanju gajenje ćuraka u savremenim objektima ćurke moraju imati dovoljno velike ispuste na kojima borave gotovo čitav dan.

• Na jedno grlo treba računati oko 15 m2 ispusta koji moraju biti ograđeni visokom ogradom – oko 2m.

• U objektu za nošenje potrebno je po jednom grlu obezbediti dovoljno podne površine, sedala i gnezda.

• Savremeni objekti za uzgoj ćurki moraju imati veštačku ventilacijiju, osvetljenje i vodovodnom mrežom.

• Drže se uglavnom na podu sa dubokom prostirkom. • Ćurani se drže odvijeno u boksovima.

• Prostorija gajenje ćuraka treba da je najmanje na oko 2 dana pre dolaska ćurića spremna za prijem, a to znači: da je temeljno očišćena, oprana i dezinfi kovana, da je u nju smeštena sva potrebna oprema i da je zagrejana na oko 20 ºC.

• Veštačke kvočke treba da su isprobane i uključene na oko 24 sata pre dolaska ćurića i da je ispod njih postignuta temperatura oko 36 – 38 ºC.

• Takođe se hrana, pre unošenja ćurića, stavi u male hranilice ili uloške za jaja.

• Nekoliko časova pre toga sipa se i voda u pojilice za male ćurke.

• U prvim danima života ćurića posebnu pažnju treba posvetiti temperaturi.

• U to vreme oni uzimaju relativno malo hrane, ali imaju potrebu za većom temperaturom.

ISHRANA I NAPAJANJE ĆURAKA

• Kada je u pitanju gajenje ćuraka za njihovu ishranu koriste se viseće plastične hranilice (češće), a mogu i podne automatske hranilice tzv. podni konvejeri.

• Hrana u visećim hranilicama doprema se automatski iz silosa, preko koša za uzimanje hrane, a iz ovog beskrajnim lancem kroz odgovarajuće plastične cevi, čime je sprečeno prljanje, a rastur je sveden na minimum.

• Smatra se da je dovoljno oko 20 cm hranidbenog prostora po grlu.

• Sastav smeše za ishranu ćuraka mora biti kvalitetan, tj. u potpunosti mora da zadovoljava potrebe ćuraka u pogledu hranljivih materija, minerala i vitamina.

• Ćurke se napajaju iz automatskih visećih pojilica za ćurke.

• Voda u pojilice dospeva slobodnim padom iz rezervoara za vodu koji se nalazi iznad ulaznih vrata u predprostoriji.

• Smatra se da je dovoljno oko 4- 5 cm pojidbenog prostora po grlu.

PARENJE ĆURAKA• Parenje ćuraka se dešava u 28 sedmici života. • Kod veštačkog osemenjavanja odvojeno se drže ćurke i ćurani. • Osemenjavanje ćurki se izvodi svakih 7-10 dana. • Ležanje na jajima može biti na na dva načina, kada se pod

ćurku stavlja 15-19 jaja ili kada se upotrebljava kvočka i onda se stavlja 9-11 jaja.

• Postoje i inkubatori za leženje jaja.• Ćurka leži na jajima oko 28 dana. • Najbolje vreme za leženje u sezonskoj proizvodnji je proleće.

• Za nošenje jaja obično se prave kolektivna gnezda i to na jedan ili dva sprata, odignuta oko 30 cm, stavljaju se i male merdevine da bi se ćurke lakše popele.

• Na jedno gnezdo ide 5-6 ćuraka. Jaja se sakupljaju redovno, svaka dva sata.

• Ćurke se u proizvodnji koriste 24 sedmice, a klanje se vrši u dobi od 56 sedmica. 

• U jednom turnusu to je do 150 komada tovnih ćurki, a moze se računati sa dva turnusa.

POTROŠNJA ĆUREĆEG MESA KOD NAS I U EVROPI

• Ćurka je najkrupnija domaća živina i najveći proizvođač kvalitetnog mesa.

• Imajući u vidu da je ishrana ćuraka jeftinija od ishrane kokošaka, a procenat proteina i raznih aminokiselina daleko veći nego kod ostalih vrsta mesa, teško je shvatljivo zašto se u Srbiji ćureće meso tako malo troši.

• Ćureće meso je obavezan specijalitet na trpezama u vreme božićnih praznika u mnogim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike ali se sve češće pojavljuje i na drugim meridijanima.

• Indijanci su uveliko pre dolaska Evropljana koristili ćureće meso u ishrani.

• Španci su ga preneli u Evropu 1880. godine kada je nekoliko matičnih jata naseljeno u šume Garafeng u Austriji.

• Proširene su na lovišta u Mađarskoj, današnjoj Češkoj i Slovačkoj.

• S obzirom da je trgovina između Mađarske i Srbije bila veoma razvijena, ćurke su se pojavile i na prostorima Srbije gde su našle i dobre prirodne uslove za život slične mestu svog porekla u Severnoj Americi.

• Danas postoji nekoliko rasa domaće ćurke.

• U Americi je ćureće meso tradacionalno pečenje za Božić a na početku američke istorije bila je ptica simbol zahvalnosti žetvi.

• I u Evropi, kao i kod nas, ćureće meso je ponegde Božićno pečenje. Poznato je magijsko dejstvo ćurke. Srbi u Vojvodini su glavu ćurke ili guske ostavljali zajedno s kljunom kao čuvarkuću ili su je čuvali iza ikone u sobi.

• U Surduku su je stavljali pod sobni prag da bi bilo napretka u kući. Ćuran je klan na temelju nove građevine kao žrtva.

• U Srpskom mitološkom rečniku ćuran, odnosno ćurka, je demonska životinja.

• Ćurka je najkrupnija domaća živina i najveći proizvođač kvalitetnog mesa.

• Cena trupa ćurećeg mesa na inostranom tržištu približna je ceni goveđeg mesa dok je cena grudnih mišića veća od cene bifteka.

• Ćuretina je obavezan specijalitet na trpezama u vreme božićnih praznika u mnogim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike.

ISKORIŠĆENJE PERNATE ŽIVINE

• Pernate živine sa svojim proizvodnim osobinama može se iskoristiti za različite svrhe:

• 1. Za proizvodnju jaja za nasad;• 2. Za proizvodnju mesa;• 3. Za proizvodnju perija koja je manje važna, kao

sporedni produkt živine sa drugim proizvodnim ciljem. • Podmladak koji je dovoljno odrstao i u stanju da može da

napusti veštačku kvočku. • Ova klasifikacija neophodna je radi primene pravilne i

ekonomične ishrane i nege, a istovremeno radi pravilnog odgoja životinja.

PROIZVODNJA JAJA

• Proizvodnja jaja može imati dvojaku namenu: za ishranu ljudi i za nasad.

• Ćureća jaja se isključivo koriste za nasad. • Kod proizvodnje jaja za nasad, pored pravilnog

normiranja ishrane kako nosilja tako i mužjaka, treba obratiti pažnju i na brojčani odnos između njih.

• Broj mužjaka mora da je veći i doba zimskih meseci, kada je hrana često nedostupna i kada je slobodno kretanje živine ograničeno usled nevremena i kratkoće dana.

PROIZVONJA MESA

• Ćurići su najosetljiviji podmladak,koga je nemoguće staviti u režim tova pre zavrsene periode bobanja.

• Podmladak postaje znatno otporan tek posle tri meseca starosti.

• U to vreme ćurići se mogu staviti u intezivan ili poluintezivan tov i već sa 6 meseci dostignu težinu od 6-7 kg za ćurke, a 8 do 8,5 kg za ćurane.

• Dobijaju se velike količine mesa.• Ćureće meso je visoko kvalitetno.

PROIZVONJA PERJA

• Perje je sporedan produkt u proizvodnji živine za klanje.

Hvala na pažnji!!!