funkcije jezika - uvod u lingvistiku ljudmila popovic

FUNKCIJE JEZIKA

Prof.dr Vesna Radoman

FASPER

Jezik ne služi samo za sporazumevanje

• Jezik osim ove važne funkcije ima i niz drugih• Nas interesuju funkcije jezika u

psihosocijalnom kontekstu,pre svega njegova povezanost sa mentalnim aktivnostima

• Postoje brojni i različiti pokušaji da se namene i funkcije jezika klasifikuju ali nijedan od njih ne daje iscrpnu i potpunu sliku raznovrsnosti koja postoji

STANČIĆ V. i LJUBEŠIĆ M.:psihološki relevantne funkcije su

• Semantička• Komunikaciona• Funkcija sticanja iskustva• Funkcija delovanja_____________________Knjiga: Jezik govor spoznaja,Hrvatska

sveučilišna naklada, Zagreb 1994.

Semantička funkcija

• Reč je nosilac značenja, odnosno ona sadrži odredjeno značenje ili tačnije pobudjuje (predstavlja draž) odredjeno značenje. Istovremeno samo značenje determiniše koje ćemo reči izabrati kao odgovarajuće za njegovu prezentaciju.

• Reč koja nema značenje /neki oblici afazije ili reč stranog jezika

• Brojne su teorije značenja :Ozgudova, Skinerova, Ogden i Ričardsa (simbol,misao,referent)

Ogden i Ričards:

misao

simbol ---------- referent

U trouglu referencije

Odnos simbola i referenta je arbitraranNa primer:-Sinonimi jednog jezika (ogovara,opada, opanjkava, otrcava)-Različ.reči različ.jez. (child,l`anfant,otrok )

-Gestovni ili ikonički znak (simbol)

Ideaciona funkcija

• Jezik služi za saopstavanje naših ideja i misli

• Primer: “Smatram da je govor fundamentalna i distinktivna karakteristika ljudske vrste”

Emotivna funkcija jezika

• Jezik ne služi samo za emitovanje ideja• Jezik (govor)služi za emitovanje emocija tj.

izražavanje našeg afektivnog i emotivnog odnosa prema onome o čemu govorimo ili pišemo

• Primer: “Uvredjena sam zbog tako ružnih stvari koje mi imputiraš”

Rubinštajn,Džekson,Brajović

• SMATRAJU DA JE EMOTIVNA FUNKCIJA GOVORA GENERIČKI PRIMARNA I NA NIŽEM NIVOU SLOŽENOSTI

• NEUROLOG DŽEKSON KOJI SE BAVIO AFAZIJAMA UOČIO JE DA NEKI PACIJENTI NE MOGU DA IZGOVARAJU ALI MOGU DA OTPEVAJU

• BRAJOVIĆ: TERAPIJA MUCANJA I DRUGIH GOV. POREMEĆAJA PEVANJEM

Konativna funkcija

• Jezik može imati motivacionu tj. konativnu funkciju. Jezik u ovom slučaju služi za izražavanje spremnosti i volje da se učestvuje u nekoj akciji ili delatnosti.

• primer: “Ja želim da mojim studentima napravim power point prezentaciju za slededeći čas predavanja jer im to pomaže u spremanju ispita”

Jezik služi za saopštavanje

• Misli• Emocija• Namera kod sve tri nabrojane funkcije jezika:

ideacione,emotivne i konativne

Fatička funkcija

• Odnosi se na uspostavljanje i održavanje kontakta (neki autori dodaju i prekidanje kontakta)

• Zadovoljava opšte ljudsku potrebu za društvenošću (Mek Dugal:gregarni instinkt)

• Ima ulogu u svim oblicima zajedništva kao sto su ceremonije,obredi,neki porodični razgovori,ljubavni razgovori itd.

• Primer: “Kako ste” – “Dobro sam”

Konstrukciona funkcija

• Jezik je važno sredstvo mišljenja kojim se formiraju, konstruišu misli.Govor služi kao instrument pomoću koga se misli, dakle on konstruiše našu misao.

• Vigotski: ( “Mišljenje i govor”) unutrašnji govor služi organizovanju, usmeravanju, kontroli mišljenja. Reč je okosnica za razvoj pojma i tako za razvoj pojmovnog, apstraktnog mišljenja.

Funkcija rasterećenja (abreakcija)

• Oslobadjanje emocionalnog naboja koji može da stvara manje ili veće teškoće u funkcionisanju ličnosti postiže se i preko govorenja (pisanja).

• Tako jezik može da ima i rasterećujuću funkciju

• Primer: psovanje ili pričanje “golicavih” viceva

Funkcija samopotvrdjivanja ličnosti

• Govor i jezik mogu imati ulogu pribavljanja osećanja važnosti,sigurnosti i samopouzdanja,uspostavljanja ličnog identiteta,integriteta,učvršćivanja self koncepta

primer: trogodišnji dečak kaže:”Ja (sam) Marko,Marko dobar, Marko veeeliki, Marko jak”

Funkcija sticanja znanja i iskustva• Jezik se koristi kao sredstvo saznavanja o svetu oko

nas, o ljudima, dogadjajima,činjenicama.• Posebna vrsta je školsko učenje i sticanje školskog

znanja • Često se ostvaruje povezivanjem govornih informacija

sa informacijama neposrednog perceptivnog iskustva ali i sa višim nivoima mišljenja

• primer: reč “senka” se slepom tumači rečima i njihovim povezivanjem sa informacijama iz iskustva stečenog drugim perceptivnim kanalima (npr. sluhom)

Funkcija sticanja znanja-nastavak

• Vrlo kompleksno područje koje je malo istraživano jeste kako se povezivanjem reči i njihovih značenja proširuje iskustvo, odnosno znanje, naročito kod apstraktnih sadržaja.

• To je pitanje širenja saznanja koje započinje poznatim značenjima reči (pojmova) da bi se dostigli nepoznati pojmovi tj.duhovno osvajanje stvarnosti.

• Primer : studenti npr. Verbalnim sredstvima savladjuju koncepte “uslovnog refleksa i “ I Q “-a

Funkcija kontrole sopstvenih postupaka

• Korišćenjem verbalnih simbola upućenih sebi postajemo sposobni da organizujemo, koordiniramo i izvedemo niz aktivnosti

• Primer: “sada se smiri, koncentriši i kreni da radiš jednu po jednu stvar”

Funkcija sredstva delovanja

• Čovek govori da bi uticao na druge, na njihovo mišljenje,osećanja,ponašanja, savest.

• Molbe,traženje, zapovedanje,savetovanje drugog,nagovaranje,uveravanje,upozoravanje itd.(Posebno prisutna kod vaspitavanja dece, u odnosu terapeut-klijent,politicari-glasači itd.)

• primer: prve reči deteta kao sto su “voda” “digni” itd. Najčešće nemaju karakter konstatacije nego zahteva ili zapovesti

Funkcija socijalizacije

• Jezik može imati ulogu društvenog oblikovanja deteta ali i odraslog prenešenjem društvenih zabrana, normi, stavova koje utiču na novo intrapsihičko preoblikovanje (npr Super-ego)i na novo usvojeno društveno prihvatljivo ponašanje

• Primer: “To nije lepo, to se ne sme raditi”

Funkcija izražavanja socijalnog identiteta

• Upotreba jezika može ukazati na socijalno i geografsko poreklo, socijalno ekonomski status, obrazovanje i profesiju govornika

• Primer: “Pigmalion” Eliza Dulitl i prof.Higins• Ovaj primer još pokazuje uticaj govornog

treninga i habilitacije na promene u celokupnoj ličnosti (značaj za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i za psihologiju ličnosti)