bh radna sveska.pdf

STUDENT: _________________________________________________________ Broj indeksa: _________________________________________________________ Šk. godina: _________________________________________________________

datum overa

1. vežba

2. vežba

3. vežba

4. vežba

5. vežba

6. vežba

7. vežba

8. vežba

9. vežba

10. vežba

11. vežba

12. vežba

13. vežba

14. vežba

15. vežba

Vežba broj 1: POSMATRANJE ĆELIJA POD MIKROSKOPOM

Obeležite delove svetlosnog mikroskopa.

Obeležite delove elektronskog mikroskopa.

- 1 -

Nacrtajte i obeležite mikroskopski preparat

Obeležiti: - nukleus motoneurona - nukleolus - citoplazma motoneurona

Motoneuron, siva masa kičmene moždine, 5 μm, bojenje hematoksilinom i eozinom.

☺ Proširite znanje Proverite na koju stranu će se pomerati vidno polje ako, posmatrajući preparat kroz okular, predmetnu pločicu pomerate udesno, a na koju ako predmetnu pločicu pomerate ka sebi.

Proverite znanje - Navedite ćelijske organele koje se mogu videti kada se rutinski obojeni histološki preparati posmatraju pod svetlosnim mikroskopom. ____________________________________________________________________________ - Navedite neke komponente eukariotske ćelije koje se mogu videti samo pomoću elektronskog mikroskopa. ____________________________________________________________________________

- 2 -

Vežba broj 2: STRUKTURNA ORGANIZACIJA ĆELIJA

Prokariotska ćelija - Escherichia coli

Obeležiti: - bakterijski zid - ćelijska membrana - citoplazma sa ribozomima - nukleoid

Životinjska ćelija – hepatocit

Obeležiti: - nukleus - mitohondrije - peroksizomi - granulisani EPR - čestice glikogena - komponente lizozomskog sistema

- 3 -

Biljna ćelija – ćelija lista

Obeležiti: - ćelijski zid - primarna lamela - plazmodezme - ćelijska membrana - vakuole - hloroplast - mitohondrija - peroksizom

☺ Proširite znanje Escherichia coli je fakultativno anaerobna Gram-negativna bakterija oblika štapića (bacil). Prvi ju je izolovao Theodor Escherich 1885. godine. Naseljava gastrointestinalni trakt većine toplokrvnih životinja, pa i čoveka, gde čini deo normalne flore. Postoje i linije E. coli koje izazivaju gastrointestinalne, urinarne, ili neke druge infekcije. Koristi se u biotehnologiji, a čest je i model-organizam u mikrobiološkim istraživanjima.

Proverite znanje - Koje ćelijske organele imaju dve membrane? ____________________________________________________________________________ - Da li ćelije životinja imaju ćelijski zid? ____________________________________________________________________________

- 4 -

Vežba broj 3: RIBOZOMI, ENDOPLAZMIN RETIKULUM (EPR) I

GOLDŽIJEV APARAT (GA)

Ribozomi

Obeležiti: - velika subjedinica ribozoma - mala subjedinica ribozoma - iRNK

Granulisani (gr) i glatki (gl) EPR Obeležiti: - grEPR - glEPR - ribozomi - citoplazma

- 5 -

Goldžijev aparat (GA)

Obeležiti: - tranzicioni region grEPR - formiranje prenosne vezikule - prenosna vezikula - cis-strana GA - trans-strana GA - diktiozom - sakula - bočno proširenje sakule - bočna vezikula - sekretna vezikula - sekretna granula - mitohondrija

Goldžijev aparat u biljnoj ćeliji Obeležiti: - diktiozom - ćelijski zid - ćelijska membrana - mitohondrija - proplastid - grEPR - vakuola

- 6 -

☺ Proširite znanje Relativna veličina krupnijih makromolekula i makromolekularnih kompleksa (proteina, nukleinskih kiselina, ribozoma) može se iskazati koeficijentom sedimentacije koji je pokazatelj brzine njihove sedimentacije prilikom ultracentrifugiranja. Koeficijent sedimentacije se izražava u Svedbergovim jedinicama (S) i zavisi ne samo od mase, već i od veličine i oblika makromolekula ili makromolekularnog kompleksa.

Proverite znanje - Na osnovu čega se ribozomi mogu svrstati u ćelijske organele? Zbog kojih osobina ih ipak češće nazivamo supramolekularnim kompleksima, a ne organelama? ____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________ - Navedite jednu funkciju u kojoj zajedno učestvuju gr EPR i GA. ____________________________________________________________

- 7 -

Vežba broj 4: ENDOCITOTSKI SISTEM, LIZOZOMI I PEROKSIZOMI

Endocitoza

Obeležiti: - ćelijska membrana - endocitotski uvrat - somotasta vezikula - rani endozom - Goldžijev aparat - nukleus

Kaveoli

Obeležiti: - ćelijska membrana - kaveoli - klatrinski uvrat/vezikula

- 8 -

Lizozomi i multivezikularna tela

Obeležiti: - multivezikularno telo - rezidualno telo - mitohondrija

Autofagija

Obeležiti: - autofagozom - mitohondrija u autofagozomu - EPR u autofagozomu - čestice glikogena u autofagozomu

- 9 -

Peroksizomi

Obeležiti: - membrana peroksizima - matriks peroksizoma - kristaloid - tubule peroksizomske mreže - čestice glikogena - grEPR

Lizozomski sistem u biljnoj ćeliji

Obeležiti: - vakuola - tonoplast

- 10 -

☺ Proširite znanje Nedostatak jednog ili više lizozomskih enzima dovodi do nekog od oboljenja iz grupe lizozomskih bolesti skladištenja. Ove bolesti karakterišu se neželjenom akumulacijom supstanci (obično lipida ili polisaharida) koje bi inače normalno bile razložene deficijentnim enzimom. Funkcija ćelija u kojima se akumulacija odvija ozbiljno je poremećena, ako ne i potpuno onemogućena, a bolesti su najčešće letalne.

Proverite znanje - Kako se naziva proces tokom koga lizozomski enzimi razlažu materijal poreklom iz ćelije? ____________________________________________________________________________ - Koji se enzim smatra markerom lizozoma? ____________________________________________________________________________ - Koji se enzim smatra markerom peroksizoma? ____________________________________________________________________________

- 11 -

Vežba broj 5: MITOHONDRIJE I PLASTIDI

Mitohondrija

Obeležiti: - spoljašnja membrana mitohondrije - unutrašnja membrana mitohondrije - međumembranski prostor - matriks - kriste - granule u matriksu - grEPR - ribozomi

Mitohondrija - detalj Obeležiti: - spoljašnja membrana mitohondrije - unutrašnja membrana mitohondrije - međumembranski prostor - matriks - kriste - granule u matriksu - grEPR - ATP-sintaza

- 12 -

Hloroplast

Obeležiti: - ovojnica hloroplasta - stroma hloroplasta - granum - tilakoid strome - skrobno zrno - ćelijski zid - plazmina membrana - vakuola

Membranski sistem hloroplasta

Obeležiti: - spoljašnja membr. hloroplasta - unutrašnja membr. hloroplasta - stroma - granum - tilakoid granuma - tilakoid strome - lokulus

- marginalna zona - zona particije - plastoglobula - vakuola - mitohondrija - grEPR

- 13 -

Proplastid

Obeležiti: - ovojnica proplastida - stroma - lamele - vezikule - skrobno zrno - plastoglobula

☺ Proširite znanje Plastoglobule su lipoproteinske čestice prisutne u svim tipovima plastida. Bogate su neutralnim lipidima, a sadrže i polarne lipide i proteine. Broj im se povećava sa starenjem plastida i u oksidativnom stresu. Sadrže i enzime uključene u specifične biosintetske puteve. U hloroplastima, plastoglobule su strukturno povezane sa spoljašnjim monoslojem membrane tilakoida i imaju ulogu u njenom obnavljanju i zaštiti od oksidacije.

Proverite znanje - Navedite još neke funkcije mitohondrija, pored sinteze ATP-a. ____________________________________________________________________________ - Koju funkciju obavljaju hloroplasti? ____________________________________________________________________________

- 14 -

Vežba broj 6: NUKLEUS

Nukleus

Obeležiti: - nukleusni ovoj (NO) - spoljašnja membrana NO - unutrašnja membrana NO - perinukleusna cisterna - nukleusna pora - heterohromatin - euhromatin - nukleolus - grEPR - mitohondrija

Insert: - spoljašnja membrana NO - unutrašnja membrana NO - perinukleusna cisterna - nukleusna pora - kompleks nukleusne pore - membrana nukleusne pore

- 15 -

Nukleusi sa različitom količinom heterohromatina i euhromatina

Obeležiti: - heterohromatin - euhromatin - nukleolus - nukleusni ovoj - citoplazma - mitohondrije - ćelijska membrana

Nukleolus Obeležiti: - nukleusni ovoj (NO) - spoljašnja membrana NO - unutrašnja membrana NO - perinukleusna cisterna - nukleolus - pars chromosoma - pars fibrosa - pars granulosa - heterohromatin - euhromatin

- 16 -

Nukleusni ovoj i nukleusna lamina

Obeležiti: - spoljašnja membrana NO - unutrašnja membrana NO - perinukleusna cisterna - nukleusna pora - nukleusna lamina - heterohromatin - euhromatin

Nukleus i nukleusne pore u biljnoj ćeliji

Obeležiti: - nukleusne pore - euhromatin - heterohromatin - mitohondrija - hloroplast - vakuola

- 17 -

☺ Proširite znanje Nukleusi najvećeg broja ćelija su okruglasti ili ovalni i kaže se da prate oblik ćelije. Neke ćelije, na primer heterofilni granulociti, imaju nukleuse veoma neobičnog oblika. Veruje se da važnu ulogu u determinisanju oblika nukleusa specifičnog za određeni tip ćelije imaju komponente nukleusnog omotača, kao i region centrozoma sa pridruženim mikrotubulama.

Proverite znanje - Zašto za nukleolus kažemo da je nukleusna organela? Koji važan proces se u njemu odvija? ____________________________________________________________________________ - Kakva je sintetska aktivnost ćelije u čijem nukleusu dominira euhromatin? ____________________________________________________________________________ - Od čega se sastoji hromatin? ____________________________________________________________________________ - Da li je broj nukleusnih pora stalan? ____________________________________________________________________________ - Od čega je izgrađena nukleusna lamina? ____________________________________________________________________________

- 18 -

Vežba broj 7: CITOSKELET

Citoskelet in situ

Obeležiti: - mikrotubula - aktinski filamenti - mitohondrija - Goldžijev aparat - grEPR - lipidno telo - ribozomi

Aktinski filamenti sa somotastim vezikulama Obeležiti: - aktinski filamenti - klatrinska rešetka - ćelijska membrana

- 19 -

Mikrotubule

Obeležiti: - poprečno presečene mikrotubule - uzdužno presečene mikrotubule - mitohondrije

Centriole in situ

Obeležiti: - poprečno presečena centriola - uzdužno presečena centriola - tripleti mikrotubula - mikrotubula A - mikrotubula B - mikrotubula C

- 20 -

Poprečni presek bazalnog tela

Obeležiti: - triplet mikrotubula - mikrotubula A - mikrotubula B - mikrotubula C - tubulinska subjedinica - centralna zračna figura

Cilija - uzdužni presek

Obeležiti: - bazalno telo - okovratnik cilije - telo clije - vrh cilije - membrana cilije - aksonema - periferni dubleti mikrotubula - centralni par mikrotubula

- 21 -

Proverite znanje - Navedite tri osnovne komponente citoskeleta. ____________________________________________________________________________ - Od čega je izgrađena aksonema cilije? ____________________________________________________________________________ - Šta je tubulin? Koje tipove tubulina znate? ____________________________________________________________________________ - Koji tip intermedijarnih filamenata je pominjan na prethodnoj vežbi? ____________________________________________________________________________

- 22 -

Vežba broj 8: MEĐUĆELIJSKE ADHEZIJE I KOMUNIKACIJE

Ćelijska membrana

Obeležiti: - ćelijska membrana jedne ćelije - ćelijska membrana druge ćelije - hidrofilni region membrane - hidrofobni region membrane - međućelijski prostor

Glikokaliks

Obeležiti: - vršni deo mikroresice - glikokaliks - ćelijska membrana

- 23 -

Tri tipa adhezivnih veza

Obeležiti: - čvrsta veza (zonula occludens) - pojasni adhezivni spoj (zonula adherens) - dezmozom - dezmozomska ploča - međućelijski "cement" - međućelijski prostor - aktinski filamenti - intermedijarni filamenti - mikroresice - aksonema mikroresice

Pukotinasta veza

Obeležiti: - ćelijska membrana jedne ćelije - ćelijska membrana druge ćelije - međućelijski prostor - pukotinasta veza - mitohondrija - grEPR - glEPR - glikogenske čestice

- 24 -

Ćelijski zid

Obeležiti: - ćelijska membrana - mikrotubule - ćelijski zid - središnja lamela - ogrnute vezikule

Plazmodezme, uzdužni presek

Obeležiti: - ćelijski zid - plazmina membrana - dezmotubula - EPR - središnja lamela

Proverite znanje - Navedite strukturne komponente ukotvljujućih spojeva. ____________________________________________________________________________ - Čime je premošćen međućelijski prostor u oblasti pukotinaste veze? ____________________________________________________________________________

- 25 -

Vežba broj 9: MITOZA

Mitotička deoba biljne ćelije - Tradescantia zebrina

Obeležite: - interfaza - profaza - prometafaza - metafaza - anafaza - telofaza - ćelijska ploča - novonastale ćerke ćelije - ćelijski zid

- 26 -

Mitotička deoba zivotinjske ćelije - Ascaris megalocephala

Obeležite: - interfaza - profaza - metafaza - anafaza - telofaza - parovi centriola

- 27 -

Vežba broj 10 EPITELI

Jednoslojni pločasti epitel

Obeležiti: - nukleus - ćelijska membrana - citoplazma

Jednoslojni pločasti i jednoslojni kockasti epitel

Obeležiti: - ćelije kockastog epitela - ćelije pločastog epitela - endotelska ćelija kapilara

- 28 -

Pseudostratifikovani trepljasti epitel

Obeležiti: - cilindrična trepljasta ćelija - izvorna ćelija - mukozna ćelija

Prelazni epitel

Obeležiti: - površinska ćelija - intermedijarna ćelija - ćelija baze

- 29 -

Višeslojni pločasti nekeratinizovani epitel

Obeležiti: - podepitelsko vezivo - ćelije baze - pločaste epitelne ćelije

Proverite znanje - Zaokružite tačan odgovor:

Struktura označena sa X je cilija.

DA NE Struktura označena sa Y je endocitotska vezikula. DA NE Struktura označena sa X u središtu sadrži tri mikrotubule. DA NE

- 30 -

Vežba broj 11: ŽLEZDE

Mešovita pljuvačna žlezda

- serozn ana ćelija

Obeležiti: a žlezdana ćelija

- mukozna žlezd- serozni polumesec

Jetra

beležiti:

O- hepatocit - nukleus hepatocita - nukleolus

- 31 -

Pankreas - egzokrini deo

beležiti:

e ćelije

O- acinus - acinusna ćelija - nukleus acinusn

Pankreas - endokrini deo

beležiti:

O- Langerhansovo ostrvce - nukleus endokrine ćelije- egzokrini deo pankreasa

- 32 -

Štitna žlezda

Obeležiti:

e ćelije

lezda

- folikularna ćelija - nukleus folikularne ćelije- parafolikularna ćelija - nukleus parafolikularn- folikul - koloid

Lojna ž

Obeležiti: - žlezdana ćelija - dlakin folikul

- 33 -

☺ Proširite znanje Sekretna aktivnost lojnih žlezdi kod ljudi počinje u pubertetu, pod uticajem androgena. Razgradni produkti sekretnog proizvoda, sebuma, kao i zastoj u njegovom izbacivanju, mogu dovesti do nastanka akni. Akne se češće sreću kod mladića jer je količina androgena kod njih mnogo veća nego kod devojaka. Ipak, ni odrasli nisu sasvim "imuni" na ovu neprijatnu pojavu - na nastanak akni mogu uticati i način ishrane, stres ili, na primer, promena hormonskog statusa.

Proverite znanje - Zaokružite tačan odgovor:

Struktura označena sa X je Goldžijev aparat. DA NE Struktura označena sa Y je glEPR. DA NE Struktura označena sa Z je sekretna vezikula. DA NE

- 34 -

Vežba broj 12: VEZIVNO TKIVO U UŽEM SMISLU

Mezenhimsko vezivno tkivo

Obeležiti - nukleus mezenhimske ćelije - nastavci mezenhimske ćelije - vanćelijski matriks

Rastresito neorganizovano vezivno tkivo

Obeležiti - plazmocit - limfocit - eozinofilni granulocit

- 35 -

Fibroblast

Obeležiti: - nukleus - citoplazmatski nastavak - ćelijska membrana - preostalo telo - kolageni fibrili - elastično vlakno

Makrofag

Obeležiti: - nukelus - mitohondrije - preostalo telo - citoplazmatski nastavci - ćelijska membrana

- 36 -

Mastocit

Obeležiti: - nukleus - nukleolus - granule - citoplazmatski nastavci - kolageni fibrili

Proverite znanje - Koji su produkti sintetske aktivnosti fibroblasta? ____________________________________________________________________________ - Koje organele su naročito dobro zastupljene u makrofagima? ____________________________________________________________________________ - Da li su mastociti pokretne ćelije? ____________________________________________________________________________ - Od čega su izgrađena retikularna vlakna? ____________________________________________________________________________ - Gde se tipično sreće rastresito neorganizovano vezivno tkivo? ____________________________________________________________________________

- 37 -

Vežba broj 13: SPECIJALIZOVANA VEZIVNA TKIVA – KRV I KOŠTANO

TKIVO

Krv

Obeležiti: - eritrocit - krvne pločice - heterofilni granulocit - eozinofilni granulocit - bazofilni granulocit - monocit - limfocit

Poprečni presek dijafize duge kosti

Obeležiti: - lakuna osteocita - kanalikuli - koštana lamela

- 38 -

Koštano tkivo

Obeležiti: - osteoblast - osteocit - osteoklast - koštani matriks

Osteoblast

Obeležiti: - nukleus - grEPR - citoplazmatski nastavak - osteoid - mineralizovani koštani matriks - periost

- 39 -

Osteocit

Obeležiti: - nukleus - citoplazmatski nastavak - kanalikul - osteoid - mineralizovani koštani matriks

Osteoklast

Obeležiti: - nukleusi - resasta ivica - Howship-ova lakuna - svetla zona - podozom - koštani matriks u razlaganju

☺ Proširite znanje Jedan od načina na koji sportisti pokušavaju da poboljšaju svoja dostignuća je i korišćenje nedozvoljenih stimulativnih sredstava među kojima je i sintetska forma eritropoetina. Eritropoetin je hormon koji se prirodno sintetiše u bubrezima i stimuliše stvaranje eritrocita. Neuobičajeno veliki broj eritrocita u cirkulaciji, iako poboljšava snabdevanje tkiva kiseonikom, stvara uslove za nastanak krvnih ugrušaka u malim krvnim sudovima, naročito u mozgu. Veruje se da je iznenandna smrt nekih poznatih sportista usled moždanog udara povezana sa korišćenjem ovog vida dopinga.

- 40 -

Proverite znanje - Navedite ćelije koje su prisutne u krvi, ali u njoj ne obavljaju svoju funkciju. ____________________________________________________________________________ - Šta je periost? ____________________________________________________________________________ - Da li je osteoklast pokretna ćelija? ____________________________________________________________

- 41 -

Vežba broj 14: MIŠIĆNO TKIVO

Glatka muskulatura

Obeležiti: - nukleus glatke mišićne ćelije - citoplazma glatke mišićne ćelije

Glatka mišićna ćelija

Obeležiti: - nukleus - ćelijska membrana - membransko tamno amorfno polje - citoplazmino tamno amorfno polje

- 42 -

Poprečno-prugasta muskulatura

Obeležiti: - nukleusi poprečno-prugaste mišićne ćelije - sarkomera - anizotropna zona - Z-disk - izotropne poluzone

Deo poprečno-prugaste mišićne ćelije

Obeležiti: - sarkolema - nukleus - sarkomerni niz - sarkomera - Z-disk - anizotropna zona - izotropne poluzone - mitohondrije

- 43 -

Srčano mišićno tkivo

Obeležiti: - srčana radna mišićna ćelija - nukleus srčane radne mišićne ćelije - interkalarni diskovi - oblast citoplazme sa organelama uključenim u sintetske procese - oblast citoplazme sa sarkomernim nizovima

Srčana radna mišićna ćelija

Obeležiti: - nukleus - sarkomera - Z-disk - anizotropna zona - izotropne poluzone - mitohondrije - lipofuscinske granule - interkalarni disk

- 44 -

☺ Proširite znanje Srčani udar dovodi do oštećenja manjeg ili većeg dela srčanog mišića i izumiranja kardiocita. U neletalnim slučajevima, usled nastanka vezivno-tkivnog ožiljka na mestu povrede, kontraktilna funkcija miokarda slabi. Iako su još daleko od pune kliničke primene, izučavanja u biologiji matičnih ćelija poslednjih godina pokazuju da embrionalne i adultne matične ćelije mogu da se upotrebe za regeneraciju oštećenog srčanog mišića, uz uspostavljanje normalne funkcije.

Proverite znanje - Zaokružite tačan odgovor:

Slovom X označena je izotropna zona. DA NE Zona označena sa Y sadrži aktinske i miozinske filamente. DA NE Struktura označena sa Z je trijada. DA NE Struktura označena sa W je nukleus. DA NE - Od čega se sastoji interkalarni disk? ____________________________________________________________________________

- 45 -

Vežba broj 15:

NERVNO TKIVO

Motoneuron

Obeležiti: - perikarion - nukleus motoneurona - nukleolus - nastavci motoneurona - nukleusi neuroglijskih ćelija

Spinalna ganglija

Obeležiti: - telo ganglijskog neurona - nukleus ganglijskog neurona - nukleus satelitske ćelije

- 46 -

Mali mozak

Obeležiti: - molekularni sloj - granulisani sloj - Purkinjeovi neuroni

Histološki preparat - Purkinjeovi neuroni

Obeležiti: - telo Purkinjeovog neurona - dendritski nastavci Purkinjeovog neurona

- 47 -

☺ Proširite znanje Alchajmerova bolest je za sada neizlečiva bolest centralnog nervnog sistema koja se javlja u starosti. Prvi ju je opisao nemački lekar Alois Alzheimer 1906. godine. Manifestuje se progresivnim gubitkom intelektualnih funkcija, a histološki u moždanom tkivu obolelih dolazi do formiranja proteinskih depozita u vanćelijskom prostoru i nervnim ćelijama. Veruje se da ove akumulacije ometaju funkciju neurona tako što blokiraju komunikaciju između njih. Danas poznatim terapijskim sredstvima postiže se uglavnom samo ublažavanje simptoma bolesti. U toku su brojna klinička ispitivanja supstanci koje bi uklonile proteinske depozite ili usporili njihovo nastajanje, ali njihov rezultat još uvek nije poznat.

Proverite znanje - Koliko aksonskih, a koliko dendritskih nastavaka ima motoneuron? ____________________________________________________________________________ - Koje ćelije formiraju mijelinski omotač u perifernom nervnom sistemu? ____________________________________________________________________________

- 48 -