1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен

РЕЧ О ИСТОРИЈСКОЈ НАУЦИРЕЧ О ИСТОРИЈСКОЈ НАУЦИ

Херодот (484.- 425.године

• Историја је друштвена наука која проучава развитак људског друштва од најстаријих времена до данас.

• Историју је у 5.веку пре Христа утемељио Грк Херодот из Халикарнаса.

• Написао је дело Историја, по коме је наука добила име, у знак признања и поштовања назвали су га “отац историје”.

•

Шта је историја, како и када је

настала?

ХЕРОДОТ

• Други велики Грк, АтињанинТукидид увео је научни начин писања историје искључиво на основу проверених података (чињеница).

• Зато је он назван “оцем историографије”.

Тукидид

Тукидид

Историјски извори

• Историја се пише на основу података, чињеница, доказа које називамо историјским изворима.

• Све историјске изворе делимо на: • 1.Материјалне изворе • Спадају археолошки налази ,остаци људског скелета, оруђа и оружја, • грађевине − споменици .

• 2. Писане изворе − прва писма настала су 3000. година пре нове ере. • Ту спадају :документа,књиге, фотографија...

• 3. Усмене изворе − спадају различите приче и легенде.....

ПоделаПодела историјеисторијеРади лакшег изучавања прошлости људског друштва историчари су извршили поделу на 2 дела :

I Праисторију − почела је пре три милона година и трајала је до проналаска писма и настанка првих држава.Разликују се 3 раздобља и то :

Старо камено доба ( палеолит )

Млађе камено доба ( неолит )

Метално доба

Историја − обухвата временски период од настанка првих држава до садашњег времена. Историја је подељена на 4 дела :

Стари век ( 4.миленијум пре нове ере ) до пада ЗПЦ( 476. године ),

Средњи век − (V-XV)

Нови век – ( XV -1918)

Савремено доба − почело је 1918. године до данас.

ПРАИСТОРИЈА

Савремено доба

Нови век

Средњи век

Стари век

Историја

Тако су народи у прошлости на различите начине датирали догађаје из своје историје.

Изучавањем различитих начина рачунања времена бави се посебна наука − хронологија ( грчка реч хронос − време).

Стари Грци рачунали су време од прве олимпијаде (776.године пре нове ере),

Римљани од године оснивања Рима (753. године пре нове ере).

ХронологијаХронологија

• По византијској или цариградској ери време се рачунало од године стварања света (5508.године пре нове ере).

• Јеврејска ера узима као почетну годину 3760. године пре нове ере.• Исламска ере се рачуна од времена Мухамедовог преласка из

Меке у Медину 622.године пре нове ере.

• Најраспрострањенија је хришћанска ера, која за почетак узима рођење Исуса Христа.

• Време пре рођења Исуса Христа се назива стара, а после рођења Исуса Христа назива се нова ера.

ХришћанскаХришћанска ераера• Хришћанску еру је по папином налогу 525. године

установио је учени свештеник Скит, Дионизије Мали. По његовом прорачуну Исус је рођен 754.године од оснивања Рима ( аб урбе цондита) па је ту годину узео за почетну.

• Тај начин датирања у Италији је применљиван у 6.веку, а осталим земљама запада до средине 8.века, а у православној цркви од 16.века.

Dionizije Mali

Данашње рачунање година • После повлачења Диоклецијана са престола 305. године њега је на

римском престолу наследио опет један наш земљак, рођен у Нишу, цар Константин И Велики. Он је тзв. Миланским едиктом прогласио слободу исповедања Христове вере у читавом римском царству, а пред сам крај свог живота и сам је примио хришћанство, због чега га је хришћанска црква прогласила за 13. апостола и свеца, као и његову мајку Јелену.

• Од Миланског едикта хришћанство се раширило и учврстило у римској царевини као доминантна вероисповест. Цар Константин је осим тога сазвао и Први васељенски (екуменски) Сабор у Никеји 325. године, на којем су донете веома важне одлуке које се тичу и данашњег календара, а посебно одлуке које се тичу утврђивања тачног датума слављења Ускрса. Те одлуке су и биле касније повод да црква захтева да рачунање времена почне од рођења Христа

• То се десило око 532. године, када је папин саветник Бонифациус затражио од калуђера Дионизија Малог (Дионyсиуса Еxигууса) да спроведе у дело одлуке донете на Сабору у Никеји 325. године, а које су обавезивале Свету столицу.

• До тада су се у Риму године рачунале од доласка на престо цара Диоклецијана. Он је постао цар 284. године и био на власти до 305. године. Дионисије Мали је увео рачунање година од Христова рођења, вероватно не желећи да велича владавину једног цара који је сматран за прогонитеља раних Хришћана.

• Како је Дионизије дошао до податка да је Христос рођен баш 25.децембра 753. године од снивања Рима (Ад урбе цондита – одатле и скраћеница АУЦ) није познато али је сигурно да је тај податак нетачан. Ипак, од 1. јануара 754 АУЦ званично је отпочела нова ера (н.е.) и рачунање година од Христова рођења. Зато је Дионизије Мали и назван творцем хришћанске ере. Година 754 АУЦ јесте прва година АД (Анно Домини), тј. 1.година н.е. Од тада се Анно домини код нас преводи као: лето Господње.

• За године пре Христова рођења од тада се користи термин "пре Христа" (Анте Цхристум) и означава се са АЦ, а за године после Христа ознака је, као што смо рекли, АД. При рачунању година пре и после Христа, појавила се једна чудна ситуација. Рецимо, између датума 31.децембра 1.године пре Христа и 1.јануара 1.године после Христа, нема ни један дан, а по обележавању годинâ би могло да се помисли да је између њих две године. То би значило да је Христос рођен неке нулте године, а та не постоји. ПоштоПошто смосмо реклирекли дада сусу старистари ГрциГрци бројалибројали годинегодине одод првепрве ОлимпијадеОлимпијаде 776. 776. годинегодине пп..нн..ее., ., првапрва годинагодина нн..ее. (1 . (1 АДАД) ) кодкод њихњих јеје билабила означенаозначена каокао четвртачетврта годинагодина 194– 194–тете ОлимпијадеОлимпијаде..

КалендарКалендар ЈулијанскиЈулијански календаркалендар

• Од 46.године пре нове ере у употреби је био јулијански календар , кога је на захтев Јулија Цезара установио грчки астроном Сосиген.

• По том календару година је трајала 365 дана, 5 сати, 59 минута, 6 секунди, а сунчана година износи 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди.

• Разлика од 11 минута и 14 секунди сваких 128 година нарасте на један дан а од 46 године.п.н.е до 1582 износила је 10 дана , а данас13 дана.

• .

Грегоријански календар• Под покровитељством папе Гргура XIII 1582.

године реформисан и свечано је проглашен нови календар грегоријански.

• Разлика од десет дана је избрисана тако што је 5. октобар 1582.г. проглашен за 15.

папе Гргура XИИИ

• Најпрецизнији календар установио је велики српски научник Милутин Миланковић који су 1923.године на конгресу православних цркава у Цариграду прихватиле све православне цркве изузев Српске , Руске и Јерусалимске.

Милутин Миланковић

Милутин Миланковић(1879 -1958)

Јулије Цезар

• У Србији је грегоријански календар прихваћен 1919.године, док је у Српској православној цркви још увек у употреби јулијански, који се погрешно назива српским.