7/26/2019 Amisi - Nastanak i Razvoj

1/3

Amii su roeni iz anabaptistikog pokreta u vajcarskoj 1525. godine. Anabaptisti dolu sukob s rimokatolikim i protestanskim krilom u okviru hriscanstva u pitanju pravilnog tumaenja i pokornosti Novog zaveta.

Anabaptisti su smatrali da je krtenje za svakog hrianina dvostruki in, jednom kada e rodi i drugi put kada odraste, znai po principu slobodnog izbora. Shodno tome anabaptizam bi u prevodu znaio "dvaput krten". Godina 1525. je godina velikog progona anabaptista vajcarske od strane udruenih rimokatolika i protestanata, u kojem je oko hiljadu anabaptista ubijeno. Godine 1693. anabaptisti pokrajine Alzas, dananja Francuska, zajedno sa vajcarskim anabaptistima vre separaciju i formiraju amikcrkvu. Krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka, suoeni sa problemima zbog svog religijskog verovanja, te pritisnuti ekspanzijom tehnologizacije ivota u Evropi, Amii vre egzodus u Ameriku. Brojka od 5000 ljudi, koliko je brojala amika zajednica u Americi po dolasku, narasla je do 150 000, koliko ih danas tamo ivi. Razasuti su u dvadeset dve drave SAD, a ima ih i u Ontario, Kanada. Najvei broj Amia iviu Ohaju, Indijani, Ajovi, te u Pensilvaniji, posebno na podruju Lanestera, njih oko 21, 000.

Religija

Godine 1632. anabaptisti deklariu anabaptistiku konfensionalnu veru, u obliku svoje pisane, teoloke rijei. Sledei Bibliju, veruju da je Isus boji sin, a crkva telo Hista, kroz koju se sprovodi boija misija na zemlji. U kontekstu toga, puno panje p

ridaju besprekornoj istoi "hristovog tela". Amii akcent vere stavljaju na njeno praktino ispoljavanje, a manje na sutu, pisanu re.

Amii naglaavaju vanost pokornosti, dobroinstva i jednostavnosti kao principa na kojma se bazira hrianski ivot. Sledei anabaptistiku tradiciju, veruju da su hriani da slede primer Hristovog neodupiranja. Veruju da hriani ne treba da koriste nasilje ili pribegavaju sili, te kao takvi ne uestvuju u bilo kakvim vojnim aktivnostima. Principijelni u svom verovanju u boiju re, ne poputaju pod pritiscima crkve ili drave ak i kada to rezultira omalovaavanjem ili zatvorom. Konano, Amii istiu dagiozno verovanje mora biti praktikovano, a ne samo prividno prikazano. Oblaei se jednostavno, ivei po manirima skromnosti, pomaui susedstvu, trude se da istinski isplje svoju veru. Amiima je bila oteana mogunost javne religijske slube. Tako se s vrmenom razvila amika kuna religijska aktivnost.

Danas, oni praktikuju verska okupljanja svake druge nedelje po tri sata, svaki put u drugom domu. Ova specifinost kune religijske slube izdvaja Amie iz kruga ostalh krila anabaptistikog reda koji religiozni obred obavljaju u tipinim hrianskim crkenim objektima. Zbog toga su Amii, iz isto praktinih razloga, podeljeni u crkvene distrikte, od kojih svaki, ukljuujui i decu, broji najvie 150 osoba. Biskup je odgovoran za duhovno i administrativno voenje procesije, kao i za oficijelno rukovoenjevenanjima i sahranama. Zanimljiv je nain biranja novog biskupa. Glasanjem se birapet odraslih mukaraca. Zatim se svakom od njih daje mogunost uzimanja jedne od pet ponuenih Biblija. Meutim, samo u jednoj od njih nalazi se poseban beli papir. Onaj koji sluajnim izborom uzme tu Bibliju, postaje novi biskup.

Religijska sluba se vri na nemakom, maternjem jeziku Amia. Vernici sede rasporeeni

nekoliko soba licima okrenuti prema biskupu, koji sedi u sredini centralne prostorije. Na poetku molitve svi zajedno dvaput kleknu. U religijskom obredu zajednouestvuju i stari i mladi Amii. itav molitveni obred protie u znaku dobroinstva, jestavnosti i tradicije. Tokom obreda vri se religijsko pevanje iz knjige himni, napisane u esnaestom vieku, pod imenom Ausbund1. Himne se pevaju napamet u vrlo sporom ritmu, tako da je duina jedne pesme oko petnaest minuta. ene nemaju praktinog uu religijskoj slubi, a zaduene su za pripremanje obroka nakon obreda.

Odevanje, obiaji i obrazovanje

7/26/2019 Amisi - Nastanak i Razvoj

2/3

U pogledu obrazovanja Amii strogo potuju tradiciju stare amike kulture. Deaci i odrsli mukarci nose pantalone koje su uvek, tamno plave ili crne boje. Uz njih esto nose i tregere. Koulje, kao ni pantalone, ne smeju biti pocepane, niti imati pruge. Plava, zelena, ljubicasta, braon - smatraju se dolinim za enske haljine jednostavnog kroja. Iste boje su prikladne i za muke koulje. enske haljine su visokog okovratnika, uvek sa dugim rukavima. Takoe, ene uvijek nose lanene kapice na glavama, amukarci, kao i deaci, stavljaju eire pri izlasku iz kue. Mukarci koriste dugmad ei, za razliku od ena kojima je to doputeno samo do petnaeste godine. Nakon tog perioda ne, jer Amii, pozivajui se na Bibliju, smatraju dugmad suvie kalorinim i moderim. ene ne koriste kapute ili jakne, ve umesto njih koriste velike pletene alove kojima se ogrnu prilikom izlaska. Razlog za to jeste amiki princip ivljenja koji sugerie da ena nakon udaje najvei deo vremena treba da provodi u kui. One su zaduene kompletan proces krojenja i ivenja odee u amikoj zajednici.

Amii se uvijek ene u periodu jeseni, u ivotnoj dobi od 16 do 17 godina, kada i zvanino pristupaju amikoj crkvi, te se tim inom obavezuju na vernost amikoj zajednici. o bi, po anabaptistikoj tradiciji, predstavljao momenat drugog krtenja. Sve dotadmladi Amii imaju pravo slobodnog izbora o ostanku u zajednici ili izlasku iz nje.Danas svega oko 3% njih izabere odlazak iz zajednice, a nekada se taj procenatpenjao i do 20%. Na slavlju se okupi veliki broj zvanica, njih 300-500. Zanimljivo je da mladi brani par ne ivi skupa od momenta enidbe, odnosno udaje. Naime, prvih est mjeseci svakog vikenda poseuju nekog od zvanica sa enidbenog slavlja i u njegovom domu provode skupa dva dana. Nakon toga, ponedeljkom mladoenja odlazi svojoj, a mlada svojoj kui, do sledeeg vikenda i tako est mjeseci, nakon ega poinju zaje

i ivot. Amike porodice u proseku broje od 6-10 djece. Mukarci putaju bradu od momena kada se oene i vie je ne briju do kraja ivota. Za Amie, svi izvan njihove ivotnejednice su Englezi i tako ih nazivaju. Amii se obrazuju na nivou osnovne kole kojatraje osam godina i sprovodi se na principu etiri obrazovna nivoa: itanje, pisanje, aritmetika i uenje o staroj amikoj kulturi putem biblijskih nauka. Nastava se obavlja na nemakom jeziku. Amiki obiaji nalau da se deca ve u ranim godinama aktivnkljuuju na poslovima farme. Tako Amii aci pre ili posle kole napasaju stoku, rade upolju i sl. Amii ureuju svoje novine, The Budget, koje su zasnovane na principu kratkih dopisnikih vesti o novostima u amikoj zajednici datih regiona.

Perspektive Amia

Vreme i sredina u kojoj Amii ive i koji su, hteli to ili ne, sastavni deo, nalau im

neke kompromise sa modernim nainom ivota dananjice. Put za iznalaenje najbezbolnijg reenja lei u kombinaciji tradicionalno-istorijskog i progresivno-dananjeg. Tako danas Amii ne poseduju automobile, ali koriste usluge javnog prevoza, ne koriste elektrinu energiju, ali se slue 12V baterijama, telefonska linija vee farme, ali sene koriste telefonima u kuama, itd. Amii su spremni na promene, ali ne ako to ugroava tradiconalne vrednosti njihove zajednice i etnikog identiteta. ele koristiti dostignua moderne tehnologije, ali ako ta dostignua destabiliziraju njihovu zajednicu i njihovu porodicu, Amii ih smatraju nepoeljnim. Kako jedan biskup kae: "Ne postoji nita loe u koritenju kola, samo pitanje je kuda e to odvesti nau sledeu generaTakoe, ni elektrina energija sama po sebi ne predstavlja problem, ve sve one stvari koje dolaze njenom upotrebom".

Bioloka reprodukcija, kulturno-etniki otpor, kulturni kompromis, ine Amie najzaniml

ivijom ali ujedno i najizolovanijom nacinalnom zajednicom modernog drutva u dvadesetom veku. Zajednice koji su preuzeli anabaptistiko vjerovanje od menonita. Do 17. vijeka ivjeli su u zajednicama u vicarskoj, Francuskoj, Holandiji i Njemakoj, nokako su bili izloeni progonu zbog svojih

Poetkom 18. vijeka neke skupine s njemakog govornog podruja koje su pripadale staroj amikoj Menonitskoj crkvi, emigrirale su u Sjevernu Ameriku, gdje su osnovale kolonije. Prvi val migracija (1727-1790) odveo ih je u Pensilvaniju, no u drugom s

7/26/2019 Amisi - Nastanak i Razvoj

3/3

u se (1815-1865) proirili na Ohio, New Yourk, Indianu i Illinois.

Trenutno oko 130 000 Amia ive u SAD-u u vjerskim zajednicama koje su nezavisne i izolovane od ostatka amerikog drutva, jer im njihova vjerska naela ne doputaju da uvuju u svjetovnom ivotu i da preuzimaju vrijednosti vanjskog svijeta. Stoga se Amii ene unutar svoje zajednice i ive u ruralnim podrujima. ivot im se zasniva na poprivredi, ali izbjegavaju upotrebu modernih orua, kao to je struja. ak se i u oblaeju klone savremenosti, pa njihova odjea odraava evropske modne stilove iz vremenakada su se poeli seliti.

Brakovi unutar zajednica i oinske linije nasljeivanja uvruju drutvenu strukturu aajednice, koja se zasniva na porodici. Ideal poljoprivrede kao naina ivota ohrabruje osnivanje malih porodinih preduzea. Farme vode porodice u kojima svi lanovi saraju.

Endogamija je rezultat genetske izolacije amike zajednice i uzrokovala je mnoge nasljedne bolesti i fizike anomalije, kao to je distrofija miia, hemofilija i patuljst rast.

Prisutnost vanjskog svijeta potkopala je elju Amia za izolacijom i prisilila ih dase suoe sa stvarnou. Zbog toga lanovi kongregacije danas prihvataju rad izvan zajenice i uestvuju kao svi drugi graani u drutvenom ivotu u raznim dravama u kojima se nastanili; plaaju poreze i izlaze na izbore. Meutim, unutranja pravila njihovog reda ipak ne doputaju lanovima da slue vojsku, da se bave politikom ili da prihvataj

u ikakve dravne subvencije.Zajednice u starom redu amike Menonitske crkve formiraju se od 20 do 30 porodinihjezgra unutar okruga svaka ima vlastitu crkvu.

Standardi ponaanja Amia zasnivaju se na njihovoj interpretaciji Svetog pisma. Ako lan prekri moralni ili vjerski zakon, zajednica odluuje hoe li ga izbaciti, to je vro ozbiljna kazna. Dok je izbaen, nijedan se lan zajednice ne smije druziti s prestupnikom.