Појам и дефиниција алтернативних кривичних санкција

• У теорији не постоји опште прихваћен појам и јединствена дефиниција кривичних санкција

које .називамо алтернативне санкције• , Према ужем схватању то су санкције које

изриче суд у кривичном поступку и које – представљају алтернативе казнама затвора

.првенствено краткотрајним казнама затвора• , Премаширем схватању овим појмом су

, обухваћене и различите мере медицинског ( , образовног и васпитног карактера обавезе

), налози као и мере којима се избегава вођење кривичног поступка и осуда окривљеног

( ).диверзионе мере

• У литератури се користе и различити термини којима се означавају ове санкциј .е

Амерички аутори говоре о интермедијарним( ) средишњим санкцијама (intermediate sanctions).

• То су кривичне санкције које се по тежини могу , лоцирати негде на средини између затвора као

најстрожије санкције и пробације .као најблаже У документима Савета Европе се користи

термин санкције имере у заједници ( санкције / које се извршавају у оквиру под окриљем

).заједнице• – Овиме је наглашенањихова основна одлика то

су санкције које се извршавају уз активно , , учешће заједнице изван затворског окружења

а надзор надњиховим извршењем је поверен .посебним органима

• ( - , 2012):Према ужој дефиницији Васиљевић Продановић

Алтернатив а казне затвора је кривична санкција која се изриче као средство саопштавања

, прекора за учињено кривично дело а извршава у оквиру заједнице у циљуизбегавањаштетних

, ефеката казне затвора водећи рачуна о интересу, друштва жртве и осуђеног.

• ( , 1992), Премаширој дефиницији Савет Европе санкције :и мере у заједници су

С анкције имере које омогућавају да преступник , остане у друштвеној заједници које укључују

нека ограничењањегове слободе путемнаметањ а / , услова и или обавеза а које се примењују од стране тела закономодређених за ту сврху.

Развој алтернативних кривичних санкција

• Можемо издвојити неколико периода током којих су се а лтернативне санкције развијале у

.оквиру различитих пеналних схватања• Трагање за алтернативама казни затвора

1960- , почиње их када су многа законодавства у свету била суочена са проблемом

, пренасељености затвора трошковима .извршења иштетним ефектима казне затвора

• У складу са утилитарним приступом, и тада владајућом идејом ресоцијализације, тражена

, су решења која ће бити ефикаснија, , рационалнија која ће мање коштати која ће

нанети мањештете и допринети поправљању.осуђеног

• 1980- Током их долази до опадања поверења у идеју ресоцијализације и до јачања

( . ретрибутивних схватања тзв нови).ретрибутивизам

• , Развија се двојак приступ при чему је казна “ ” затвора резервисана за најопасније

, преступнике док се према онима који су мање друштвено опасни све више примењују .различите алтернативне санкције

• Развој алтернативних санкција последњих десетак година се одвија под великим утицајем покрета ресторативне правде која је усмерена на

( питањажртве криминала враћање у првобитно стање и поправљање односа нарушених

).извршењем кривичног дела• , Јављају се различити облици накнадештете

, .медијација поравнање учиниоца ижртве

Која је сврха и функција алтернативних кривичних санкција?

• Сврха и циљеви примене алтернативних санкција се другачије одређују у различитим

, , законодавствима и усмерени су према друштву .осуђеном ижртви

Основни циљ је да се избегне искључење осуђеног из социјалне средине и нарушавање

, , .његових радних породичних социјалних веза Избегавају сештетни ефекти казне затвора

– , “ ”.стигматизација криминална инфекција Отклањањем примене казне затвора умањује се

ризик нарушавањаљудских права осуђеног и афирмише се принцип социјалне инклузије.

Примена неких санкција захтева сагласност, осуђеног чиме се он мотивише да сарађује и

. активно суделује у извршењу санкције На тај начин се повећава одговорност осуђеног и

смањује ризик рецидива. Повећањем броја санкција које су на

располагању суду омогућава се већи степениндивидуализације.

Појединим алтернативним санкцијама( , , електронски надзор појачани надзор мера

, ) обавезног лечења контрола злоупотребеПАС се остварује контрола и надзор над

осуђеним и обезбеђује поштовање услова и .обавеза које суд одреди

Ограничавањем права и слобода осуђеног остварује се и ретрибутивнафункција санкције ( иако у мањој мери у односу на казну

).затвора

Најчешће наглашаван циљ алтернативних санкција је смањење затворске популације,

јер велики број затвореника чине лица осуђена 1 . на затвор до год Многи аутори сматрају да се

овај циљ тешко може постићи јер бројност затворске популације у највећој мери зависи од

. дужине трајања казне Сврха алтернативних санкција је и смањење

трошкова казнених система, што јесте реално, достижно иако поједине алтернативне санкције

захтевају значајне материјалне иљудске.ресурсе

(Неке санкције р , , ад у јавном интересу медијација реституција и компензација) садрже у себи идеју

враћањ е у првобитно стање. Сврха им је поравнањеи пружањенакнадежртви

.кривичног дела

Врсте алтернативних кривичних санкција

• У теорији постоје различити критеријуми за .класификацију алтернативних санкција

• Извршићемо поделу према садржини и функцији санкција у систему кривичних

, :санкција и то на

1. Алтернативне кривичне санкције и мере које .обухватају затварање осуђеног

2. Алтернативне кривичне санкције и мере без .примене затварања

3. Алтернативне мере и поступци који се примењују пре или током кривичног

.поступка

Алтернативне кривичне санкције и мере које обухватају затварање осуђеног

• У ову групу спадају различите варијанте , затворског третмана ограничења слободе

, кретања имере које се користе за промену режима и скраћење трајања

казне затвора. Поменућемо следеће санкције и мере:

, , Полузатвор полуслобода викенд затвор Куће на пола пута Дневни центри Преваспитни кампови Условни отпуст и опрост казне

Полузатвор значи боравак у затвору одређени ( ), део дана обично ноћу затим нерадним данима и

, празницима док се остатак времена осуђени .слободно креће изван затворске установе

• Слично полузатвору постоји и полуслобода. Разлике су у трајању мере и надлежности при . вршењу надзора над извршењем Осуђени може

, да проведе део дана одлазећи на посао ушколу и обавља активности које доприносе његовој

.реинтеграцији• Викенд затвор подразумева издржавање казне

, током нерадних дана док је осталим данима . , осуђени слободан Док је у затвору осуђени нема , обавезу да ради нити се надњим спроводи .третман и надзор

Куће на пола пута су посебни објекти за смештај .осуђених одвојено од остале популације

• 19. , Настале су у Енглеској и Ирској почетком века а 50- 20. .модерни облици се јављају их година века

• Осуђени имају обавезу да учествују у одговарајућем ( третману најчешће одвикавање од болести

), , .зависности а током дана иду ушколу на посао и сл• У кућама на пола пута бораве осуђени током

, условног отпуста или након пуштања из притвора .како би се привикли наживот на слободи

• У појединим земљама постоје веома строга правила ( боравка у овим установама поштовање

, полицијског часа забрана произвољног изласка и ), примања посета тако да се кршење правила

.санкционише враћањем на служење казне затвора

Дневни центри су посебно популарни у државама.САД

• Представљају комбинацију условне осуде са заштитним надзором и обавезе дневног боравка у

( 60 установи током одређеног периода обично од до120 ).дана

• Осуђени који је на пробацији или паролном надзору похађа у дневном центру различите програме

, , .третмана образовања радног оспособљавања

• Сврха боравка у дневном центру је да осуђено лице , стекне саопоуздање савлада основне вештине

, , комуникације допуни редовно образовање научи .како да располаже новцем итд

• Сличне установе са мерама амбулантног третмана .имају за циљ одвикавање од болести зависности

Преваспитни кампови су такође облици установа .карактеристични за америчка законодавства

• Намењени су претежно малолетним преступницима .који се тамо упућују у циљу промене понашања

• (Најпознатији су милитарни кампови boot camps), који , су направљени по узору на војничке кампове за обуку .са строгом дисциплином и стриктним правилима

• Први облици преваспитних кампова су се заснивали , искључиво на строгој дисциплини физичкој обуци и

, тешком раду док се последњих година у оквиру , кампова организују и програми образовања стручног

, , оспособљавања одвикавања од болести зависности .учења социјалних вештина итд

Условни отпуст и условни опрост казне су мере којима се постиже раније пуштање на

.слободу лица која издржавају казну затвора

• Условни отпуст се може применити када су испуњени законски услови након издржаног дела

( 1/2 2/3 ).казне затвора обично или казне

• , Поред обавезе доброг владања осуђеноммогу , : бити одређене различите обавезе каошто су

( ), накнадаштете плаћање или отклањањештете , пристанак на третман одвикавања одПАС

забрана боравка или посећивања одређених, , .локација образовање запошљавање итд

• Једна од функција условног отпуста је решавање .проблема пренасељености затвора

Алтернативне кривичне санкције и мере без примене затварања

• Ову групу чине оне санкције које не обухватају затварање осуђеног у установи и

“ ” које имају функцију правих алтернатива казне затвора:

, Условна осуда са и без заштитног надзора Пробација Новчана казна Рад у јавном интересу Кућни затвор Електронски надзор Накнадаштете

Условна осуда је најчешће коришћена алтернатива . казне затвора Она подразумева условно одлагање

извршењаизречене казне затвора уколико осуђени у периоду проверавања не изврши ново

.кривично дело• Може се применити према учиниоцима који су учинили

.лакше кривично дело и који претходно нису осуђивани• Условна осуда са заштитнимнадзором је

“ ” мешовита санкција којом се комбинује мера упозорења са мерама надзора над извршењем обавеза

.које је суд одредио• : , Те обавезе могу обухватати запошљавање обучавање

, , .за посао лечење од зависности накнадуштете и сл• , У случају неиспуњавања обавеза суд може опозвати

, условну осуду одредити другу обавезу или одредити да .се изврши казна затвора која је утврђена у осуди

Пробација - . је англо амерички облик условне осуде За , разлику од условне осуде п робација подразумева условно одлагањеизрицања казне уз обавезу

доброг владања у периоду проверавања.

• , Када суд одреди пробацију преступник се ставља под надзор пробационог службеника или особе коју

, .постави суд уз услове прецизиране у судском налогу• Ти услови најчешће подразумевају да се осуђени добро

, , понаша редовно јавља пробационом службенику , издржава породицу плати , накнадужртви избегава

, криминално удруживање иместа на лошем гласу .уздржава се од коришћења алкохола и дрога и сл

• Извршење пробације је поверено пробационим службама које у многим земљама имају надлежност у извршењу санкција и мера у свимфазама кривичног

.поступка

Новчана казна , је позната од давнина још из . периода средњевековних држава Познато је да је Душанов законик прописивао имовинску казну

( 100 која се најчешће наплаћивала у новцу од до1000 )перпера .

• Данас се у многим земљама користи као једна од .главних алтернатива казнама затвора

• “ ” Веома је популарна код судија затошто нема , трошкова извршења непосредно делује на

, осуђеног а држава има директну корист од .наплате казне

• , : Међутим она има и своје недостатке неједнако , дејство на учиниоце различитог имовинског стања

.а посредно погађа и чланове породице осуђеног• , У случају неплаћања новчане казне суд одређује

( . њену замену казном затвора тзв суплеторни).затвор

Посебан облик новчане казне је новчана казна у дневнимизносима. Она се први пут појавила у

20- 30- законодавствима скандинавских земаља их и их 20. , година века а у другим земљама је са различитим

, 20. .успехом прихваћена много касније крајем века• Одређује се такошто се н , ајпре у складу са тежином и

околностима извршења кривичног дела, одређује број дневних износа ( 360)обично до . Затим се на основу

процењених прихода осуђеног, умањених за нужне, . расходе одређује вредност једног дневног износа .Новчана казна представља производ та два броја

• Применом новчане казне у дневни м износима се тежи да се постигне што већа праведност казне такошто се

уједначава њен утицај на учиниоце различитог .материјалног стања , Другим речима за исто кривично

.дело већу казну ће платити онај ко има веће приходе

Рад у јавноминтересу је санкција која се састоји у . обављању неплаћених послова у корист заједнице Ти

послови се обављају у непрофитним организацијама : , каошто су болнице , , библиотеке комуналне службе

, .домови за стара лица сиромашне и сл• П оред накнаде заједници, извршењем неплаћеног

рада се развија осећање одговорности код учиниоца и обезбеђује учешће заједнице у извршењу санкције.

• Предуслов за одређивања санкције је прибављање .сагласности осуђеног за обављање рада

• , Истовремено са одређивањем броја радних дана суд 1 одређује и трајање казне затвора у сразмери дан

– 1 , рада дан казне затвора која ће се извршити .уколико осуђени не испуни обавезу коју је прихватио

• ( . ) У неким законодавствима нпр Немачка се може .применити у свимфазама кривичног поступка

Кућни затвор представља санкцију или меру којом суд одређује осуђеном да не сме да напушта

, просторије у којима борави осим у случајевима ( , , прописаним законом за одлазак на посао ушколу

.).код лекара и сл• .Може се користити са или без електронског надзора• .За извршење је потребна сагласност осуђеног• Кућни затвор имашироку примену у свимфазама

. кривичног поступка Може се користити као замена , за притвор као допунска мера уз пробацију и

, условни отпуст као начин издржавања казне , .затвора у кућним условима као самостална санкција

• Примењује се према учиниоцима лакших кривичних дела и лицима чији боравак у затвору није прикладан

( , , , труднице мајке са малом децом стара лица, , инвалиди оболели од заразних болести душевно

).поремећени

Електронски надзор представља меру која се , користи и као самостална санкција али првенствено

( , као додатна мера уз друге сакције пробација , , паролни надзор кућни затвор и притвор полицијски

).час• Може се применити у различитимфазама поступка

( ; ; као замена за притвор као замена за казну затвора .).у циљу надзора осуђеног на условном отпусту итд

• Састоји се у праћењу кретања осуђеног помоћу електронског уређаја који се причвршћује на руку

.или ногу особе у виду наруквице• , Постоје различита техничка решења а најчешће се

користе активни и пасивни системи са пријемником у стану осуђеног који је повезан са рачунаром у

. контролном центру путем телефонске линије (Помоћу система глобалног позиционирања GPS)

могуће је праћење кретања осуђеног и изванњеговог.стана

Накнадаштете се у различитимформама може : користити у свимфазама кривичног поступка као

; диверзиона мера као додатни услов уз условну осуду ; или условни отпуст као алтернатива казне затвора или . , .као самостална санкција Ипак она има ограничења

• . Она је намењенажртви и има функцију репарације Зато се у кривичном правосуђу може применити у релативно

ограниченом обиму на лакша имовинска дела која .извршавају малолетници и примарни учиниоци

• Садашњи казнени системи су засновани на принципу ретрибуције и кривично дело захтева строжу

, друштвену осуду што се само накнадомштете не може.остварити

• - Треба напоменути да у англо америчким законодавствима постоји казнена накнадаштете која

( . садржи и ретрибутивну компоненту то су нпр ).реституционе новчане казне

Алтернативне мере и поступци који се примењују пре или током кривичног поступка

• Под утицајем покрета аболициониста и , покрета ресторативне правде последњих деценија су у кривично право уврштене

различите мере и поступци које можемо . сматрати алтернативним уширем смислу

Издвојићемо следеће групе мера и:поступака

Мере у циљу скретања кривичног поступка Мере алтернативне притвору – Медијација измирење и поравнање

учиниоца ижртве

Мере у циљу скретањакривичног поступка или диверзионе мере имају за циљ да се отклони вођење

, кривичног поступка одложи или прекине кривични .поступак у некој ранијој фази

• Одлука о целисходности покретања поступка се доноси од стране тужилаштва у преткривичној фази

.на основу принципа легалитета и опортунитета• У оквиру те одлуке тужилац може применити

различите алтернативне мере којима налаже , осумњиченом да отклони последице кривичног дела

, , накнадиштету извини сежртви прихвати учешће у , програму одвикавања одПАС завршишколовање и

.сл• Предуслов за одустајање од кривичног поступка је да

осумњичени призна кривицу и да у склопу нагодбе са .тужиоцем прихвати да испуни одређене мере

Мере алтернативне притвору имају за циљ обезбеђење присуства и несметаног вођења

.кривичног поступка без затварања осуђеног• Од алтернативних мера најчешће се користи

.новчано јемство или други облици новчаних нагодби• Друге мере се односе на обавезу боравка на

, , одређеној адреси забрану напуштања места боравка , обавезу јављања суду или полицији одузимање, , .пасоша меру кућног притвора електронски надзор

• , Поред ових мера осумњиченом се могу поставити и , додатне обавезе попут забране посећивања

, , одређених места забрана приласка неким особама .учешће у третману итд

• Ове мере се примењују у складу са Токијским правилима у којима се наглашава да притвор треба

користити само као крајње средство за несметано .вођење поступка

– Медијација измирење и поравнање учиниоца и жртве је засновано на принципима ресторативне правде

, која има за циљ превазилажење конфликта поправљање .нарушених односа и отклањањештетних последица

• Контакт између учиниоца ижртве се остварује , – добровољним учешћем уз посредовање медијатора

.државног службеника или волонтера• , Поравнање може бити новчано материјално или

. симболично Оно пружа сатисфакцију жртви и омогућава .учиниоцу да прихвати одговорност и отклони последице

• Програми мирења се најчешће примењују пре доношења , .судске одлуке као услов за примену неке блаже санкције

• Поступци измирења и поравнања се уклапају у диверзиони модел којим се отклања потреба за вођење кривичног

, .поступка па чак и потреба осуде учиниоца• Једна од предности ових поступака је у томешто се на тај

.начин растерећује систем кривичног правосуђа