alice walker - boja purpurna.pdf

8/16/2019 Alice Walker - Boja purpurna.pdf

1/219


2/219

Alice Walker

Bojapurpurna

Naslov izvornika

Alice WalkerTHE COLOUR PURPLE

Prevela MAJA ZANINOVIĆ


3/219

Posvećeno Duhu:

Bez čije pomoći

Ni ova knjiga

Ni ja

Ne bismo bile

Napisane.


4/219

Pokaži mi kako da radim kao ti

Pokaži mi kako da to radim.

Stevie Wonder


5/219

Ne smiješ ovo nikad reć nikom osim Bogu. Tvoju mamicu bi to ubilo.

Dragi Bože,

Ja imam Četrnajest godina. Ja sam vazda bila dobra curica. Možda bi mogo datnekakav Znak da mi rečeš što se to sa menom događa.

U proljeće, malo iza kako je došo mali Slađani, čula sam Njih kako se natežu. One Nju vuko za ruku. A Ona kaže, Prebrzo je, Fonso, nisam dobro. Najpošlje ju je

pustijo na miru. Kad prođe sedmicu dana, a on Nju opet vuče za ruku. Ona kaže, Ne,neću. Ne vidiš da sam već pola mrtva, a sve od te djece.

Otišla je preko u Macon, kod doktora od svoje Sestre. Mene je ostavila da pazimdrugu djecu. Nije mi reko ni lijepu riječ. Samo je reko, Ti ćeš radit ono što tvojaMama neće. Prvo je metnijo onu svoju stvar meni na bok i nešto je tamo kao mrdo.Onda je tu svoju stvar gurnijo unutra meni u pišu. Kad je to počelo bolit, zaplakalasam. Onda me On počejo davit i kaže, Bolje začepi i privikni se na to.

Ali se ja nikad ne mogu na to privić. A sad, svaki put kad je moj red za kuvat,meni pripadne muka. Mama pita šta je i gleda me. Ona je sad sretna jerbo je on Njojsada dobar. Samo, neće dugo, previše je bolesna.


6/219

Dragi Bože,

Moja mama je mrtva. Umrla je vičuć i proklinjuć. Vikala je na mene. Proklinjalamene. Ja sam s trbuhom. Ne mogu se brzo krećat. Dok dođem s bunara, voda većtopla. Dok za nju priredim pladanj, jelo već hladno. Dok spremim svu djecu zaŠkolu, već bude vrijeme ručku. On ništa ne govori. Sjedi tamo uz krevet i drži je zaruku, plače i govori da nemoj ga ostavit, nemoj otić.

Ona mene pita za prvo, Čije je? Ja kažem, Božje. Jerbo ne znam nikog drugog

muškarca ni što bi drugo rekla. A kad je počelo bolit i kad mi se trbuh počejo micatpa kad je iz moje piše izašla van ona mala beba s ručicom u ustima, ja nisam sebimogla doć od čuda.

Niko nije došo da nas vidi.

Ona je bila sve bolesnija i bolesnija.

Najpošlje me ipak pitala, Gđe je ono?

Ja kažem, Bog ga uzejo.

On ga je uzejo. On ga je uzejo dok sam ja spavala. Ubijo ga je u šumi. A ubiće i

ovo, ako mogne.


7/219

Dragi Bože,

On se drži ko da me više ne može živu vidit. Kaže da sam ja zla i da vazda mislimna nešto nevaljalo. Uzejo je i moju drugu bebu, ovaj put je bijo dečko. Ali ja mislimda Ga nije ubijo. Mislim da ga je prodo jednom čovjeku i njegovoj ženi, preko uMonticello. Ja imam prsi pune mlijeka koje curi po meni. On kaže, Kako toizgledaš? Stavi nešto na sebe. A što bi to trebala stavit na sebe? Ja ništa nemam.

Sve se nadam da će on nekog nać da se oženi. Vidim ga gđe gleda moju Sestricu.

Ona se boji. Ali ja joj kažem, Ja ću te čuvat. S pomoću Božjom.


8/219

Dragi Bože,

Došo je kući s jednom curom od negđe blizu Grayja. Ona bi mogla bit stara ko ja,ali su se oženili. On je vazda na njoj. Ona hoda okolo ko da ne zna što ju je strefilo.Ja mislim da je ona mislila da ga voli. Ali on ima toliko nas. I svak nešto treba.

Moja sestrica Nettie našla je sebi dečka, skoro istog ko Tata. Njegova žena jeumrla. Ubijo ju je njen švaler kad se vraćala iz Crkve. Međutim, taj čovjek ima samotroje djece.

Vidijo je Nettie u Crkvi i sad taj gospodin ——— dolazi amo svake Nedjeljeuvečer. Ja kažem Nettie da se drži svojih knjiga. Ne zna ona što je to brinut se o djecikoja još nisu ni tvoja. A vidi što je bilo s Mamom.


9/219

Dragi Bože,

Namlatijo me danas zato što sam, kaže on, namigivala jednom dečku u Crkvi.Može bit da mi je nešto upalo u oko ali nisam namigivala. Ja niti ne gledam muške.To je istina. Gledam ženske, to da, jer me od Njih nije strah. Možda Ti misliš da se jaljutim na moju mamu što me onako karala. Ali se ne ljutim. Meni je bilo žao Mame.Ubilo je što je htjela vjerovat njegovoj priči.

On još koji put gleda Nettie, ali se ja vazda postavim pred nju. Sad joj govorim

nek se uda za gospodina ———. Ne kažem joj zašto.Kažem, Udaj se za njega, Nettie, i kušaj izvuć barem jednu godinu od života.

Nakon toga znam da će joj narast trbuh.

Ali meni, nikad više. Jedna je cura iz Crkve rekla da ti može narast trbuh samoako ti svaki mjesec ide krv. Meni više ne ide krv.


10/219

Dragi Bože,

Gospodin ——— je najpošlje izišo na čistac i zaprosijo Nettie. Ali sad On nećeda je pusti. Kaže, još je previše mlada, nema iskustva. Kaže, gospodin ——— imaveć previše djece. Plus, Šta je s onom brukom koju je izazvala njegova žena kad ju jenetko ubijo? I šta je s tim pričama koje čuje o Shug Avery? Šta s tim?

Pitala sam našu novu Mamu o Shug Avery? Što je to? pitala sam. Ona ne zna alikaže da će saznat.

Učinila je i više od toga. Našla je sliku. To je prva slika žive osobe koju samvidila. Ona mi kaže, Gospodin ——— je uzimo nešto iz novčarke da pokaže Tati, aovo je ispalo i skliznulo pod stol. Shug Avery je žena. Najljepša žena koju sam ikadvidila. Ljepša od moje Mame. I otprilike deset iljada puta ljepša od mene. Vidim jetamo na slici u krznima. Ušminkana lica. Kosa napravljena kao ono nešto što se zoverep. Smije se, s nogom na nečijem autu. Ali su joj oči ozbiljne. Malo tužne.

Pitala sam da mi da sliku. I cijelu sam noć zurila u Nju. I sad, kad sanjam, sanjamShug Avery. Vidim je krasno obučenu, pleše i smije se.


11/219

Dragi Bože,

Rekla sam mu nek uzme mene mjesto Nettie dok je naša nova mamica bolesna.Ali on samo kaže da o čemu ja to govorim. Ja mu onda kažem, mogu se ja uredit zanjega. Pa odem u moju sobu i izađem u periki, perju i u jednim cipelama od našenove mamice, s visokim petama. Namlatijo me što sam se obukla ko kurva, ali jesvejedno učinijo svoje sa mnom.

Tu je večer došo gospodin ———. Ja ležim u krevetu i plačem. Nettie se

najpošlje prosvijetlila pamet, postalo joj je jasno. I našoj novoj mamici je sve jasno.Ona leži u svojoj sobi i plače. Nettie tješi prvo jednu, pa drugu. Toliko je prestrašenada mora izać pred vrata i bljuvat. Ali ne pred ulazna vrata, gđe sjede muški.

Gospodin ——— kaže, Pa, gospodine, svakako se nadam da ste se predomislili.

A On kaže, Neee, ne bi reko da jesam.

Gospodin ——— kaže, Pa, znate, za one moje jadne sirote bilo bi dobro da imajumajku.

Tja, odgovori On polako, ne mogu vam dati Nettie. Ona je premlada. Još ništa nezna, samo ono što joj se kaže. Osim toga, hoću da dobije još malo škole. Napravićuod nje učiteljicu. Međutim, mogu vam dati Celie. I onako je ona najstarija. Red je dase ona prva uda. Valja reć, ona nije svježa, al’ mislim da vam je to već poznato.Pokvarena je. Dva puta. Ali vama i onako ne treba svježa žena, šta će vam. Ja tuunutra imam jednu svježu i vazda je bolesna. On pljune, preko ograde. Djeca joj iduna živce, nije bogzna kakva kuvarica. I već je noseća.

Gospodin ——— ništa ne govori. Ja sam prestala plakati, tako me to iznenadilo.

Istina, ružna je. Kaže on. Ali, naučila je radit. I čista je. Osim toga, Bog ju jesredijo. Možete šnjom kako vam volja i bez brige, ta vam ih neće kotit pa da ih

pošlje morate hranit i oblačit.Gospodin ——— još uvijek ne govori ništa. Ja izvučem sliku Shug Avery.Gledam njezine oči. Njezine oči mi kažu: Da, biva to tako neki put.

Za reć pravo, kaže On, ja se nje moram riješit. Prestara je da živi ovđe u kući. Ikvari mi druge cure. Došla bi vam sa svojim rubljem. A može uzet i onu kravu tamodolje iza jasli, i tako je ona odgojila. Ali Nettie ne možete dobit, to vam kažem jasnoi glasno. Ni sad. Ni nikad.


12/219

Gospodin ——— konačno progovori. Prvo pročisti grlo. Ja tu nisam pravo nipogledo, kaže on.

Pa, kad drugi put dođete, možete je pogledat. Ružna je. Ne sliči na Nettie, ko danisu rod. Ali će bit bolja žena. A nije ni jako pametna i znate, nebi bilo pravo da vam

ne rečem, moraćete pazit na nju, inače će razdat sve što imate. Ali može radit komuško.

Gospodin ——— kaže: Koliko je stara?

On kaže: Blizu dvadeset. I još nešto - Ona laže.


13/219

Dragi Bože,

Trebalo mu je cijelo proljeće, od ožujka do lipnja, da se odluči mene uzet. A jasam mislila samo na Nettie. Kako bi ona mogla doć meni ako se udam za njega, a one toliko lud za njom da bi ja već smislila neki način da obadvije pobjegnemo. Obje

smo udrile učit iz Nettienih knjiga jerbo znamo da za uteć trebamo bit pametne.Znam da nisam ni lijepa, ni pametna ko Nettie, ali ona kaže da nisam glupa.

Ako hoćeš znat ko je otkrijo Ameriku, kaže mi Nettie, moraš mislit na kukumar.

To ti zvuči slično ko Kolumbo. I ja sam učila sve o Kolumbu u Prvom Razredu, aliizgleda da, sam njega prvog zaboravila. Nettie kaže da je on amo došo s brodovimakoji su se zvali Neater, Peter i Santomareater. Indijanci su bili tako dobri premanjemu da je on nekoliko njih prisilijo da idu šnjim njegovoj kući i služe Kraljicu.

Samo, teško je mislit kad mi udaja za gospodina ——— visi iznad glave.

Kad mi je prvi put narasto trbuh, Tata me je izvadijo iz Škole. Nije ga bilo brigašto ja volim ić u Školu. Nettie je stajala na vratima dvorišta i čvrsto mi se držala zaruku. Ja sam bila lijepo obučena za prvi dan škole. Ti si previše glupa da bi dalje išlau školu, reko je Tata. Nettie je jedina pametna među vama.

Ali Tata, rekla je Nettie, plačuć, Celie je isto pametna. To kaže i gospodičnaBeasley. Nettie obožava gospodičnu Beasley. Misli da niko na svijetu nije ko ona.

Tata reče, Ko još sluša Addie Beasley. Ona je toliko drska i brbljava da je nijedanmomak nije htio. Zato je i postala učiteljica. Nije ni digo pogled s puške koju ječistijo. Malo pošlje dođe jedna grupa bijelih ljudi preko dvorišta. Oni isto imajupuške.

Tata se digo i pošo za njima. Cijelu tu sedmicu sam bljuvala i pripravljala divljač.

Ali Nettie nije odustala. Na jednom eto gospodične Beasley kod naše kuće i hoće

razgovarat s Tatom. Kaže da od kad je ona učiteljica još nije vidila nikog ko bi tolikoželijo učit ko Nettie i ja. Ali kad me je Tata pozvo da dođem van i kad je ona vidilakako mi je tijesna haljina, zašutila je i otišla.

Nettie još ne razumije. Ni ja. Mi samo vidimo da je meni stalno mučno i da samdebela.

Neki put mi bude krivo što me je Nettie prešla u učenju. Ali izgleda, ništa odonog što ona kaže ne može meni uć u glavu i tamo ostat. Ona mi tumači nešto o


14/219

zemlji, da nije ravna. Ja samo kažem, Aha, ko tobože ja to znam. Ne kažem joj dameni baš izgleda ravna ko dlan.

Najpošlje je gospodin ——— došo jedan dan sav iznuren.

Ona žena koja mu je pomagala je otišla. A njegova mama je rekla, Neću više.

On kaže, Daj da ju još jednom vidim.Tata me zove, Celie, kaže on. Ko da to nije ništa. Gospodin ——— te hoće još

ednom pogledat.

Ja odem i stanem na vrata. Sunce mi tuče u oči. On još sjedi na Konju. Gleda me,gore pa dolje.

Tata zatrese s novinama. Mrdni malo, neće te ugrist, kaže on.

Ja odem bliže stepenicama, ali ne preblizu jerbo me strah njegovog Konja.

Okreni se, kaže Tata.

Ja se okrenem. Jedan moj mali braco dođe do mene.Mislim da je to bijo Slađani. On je debeljko i nestašan i stalno nešto žvače.

Zašto to radiš? pita on.

Tata mu kaže, Tvoja sestra se misli udat.

Njemu to ništa ne znači. Vuče me za suknju i pita može li dobit džema od kupinaiz ostave.

Ja mu kažem, Možeš.

Dobra je s djecom, kaže Tata i još malo šuška s novinama. Nikad nisam čujo da jekome od njih rekla ružnu riječ. Samo, daće im sve što je pitaju, to joj jedino ne valja.

Gospodin ——— kaže: Ona krava još uvijek ide šnjom?

On kaže: Njena krava.


15/219

Dragi Bože,

Dan moga vjenčanja provela sam bježeć od najstarijeg dečka. Njemu je saddvanajest. Njegova Mama je njemu umrla na rukama i on neće ni čut za nikakvunovu mamu. Uzejo je kamen i razbijo mi glavu. Krv mi je tekla sve dolje među prsi.Njegov Tata kaže, Ne čini to! Ali je to sve što kaže. On ima četvero djece, a ne troje- dva dečka i dvije curice. Curicama kosa nije češljana od kad je umrla njihovaMama. Ja mu kažem da ću im je morat obrijat. Počet iz nova. On kaže da rezat

žensku kosu nosi nesreću. I tako, nakon što sam sebi zavila glavu kako sam najboljeznala i nakon što sam skuvala večeru - oni imaju izvor, a ne bunar i imaju štednjakna drva veliki ko kamion - počela sam im raščešljavat kosu. One imaju samo šest iosam godina i plaču. Vrište. Deru se da ću jih ubit. Završila sam s tim negdi okodeset sati. One plačuć odu u krevet. Ali ja ne plačem. Ležim tamo i mislim na Nettiedok je on na meni, mislim da li nju On pušta na miru. A onda mislim na Shug Avery.Znam da je on ovo što radi meni, radijo i Njoj i možda je Njoj to bilo milo. Pa stavimruku oko njega.


16/219

Dragi Bože,

Bila sam u gradu i sjedila u kolima dok je gospodin ——— bijo u dućanu. Vidilasam moju curicu. Odmah sam poznala da je to ona. Izgleda točno ko ja i ko moj Tata.Ko da je više mi nego mi sami. Išla je iza jedne gospođe i obadvje su bile istoobučene. Prolazile su pokraj kola i ja ih nagovorim. Ona gospođa prijazno odgovori.Moja curica gleda gore i nekako se mršti. Nešto joj nije pravo. Ima moje oči, točnoovakve kakve su danas. Izgleda ko da je ona vidila sve što sam ja vidila i sad o tom

razmišlja.Mislim da je moja. Srce mi govori - moja je. Ali ne znam jeli moja. Ako je moja,onda joj je ime Olivia. Ja sam izvezla to ime, Olivia, ostrag na sve njezine gegice.Izvezla sam i puno malih zvjezdica i cvjetića. On je uzejo te njezine gegice kad jeuzejo i nju. Imala je može bit dva mjeseca. Sad bi mogla imat oko šest godina.

Sađem s kola i pođem za Olivijom i njezinom novom mamom u dućan. Gledam jekako ručicom vuče po podnožju tezge ko da ju ništa ne zanima. Njezina mamakupuje materijal za haljinu. Ona joj kaže, Ništa ne diraj. Olivia zijeva.

Ovo je baš lijepo, kažem ja i pomažem njezinoj mami da nabere tkaninu blizu

njenog lica.Ona se smješka. Napraviću meni i mojoj curici nove haljine, kaže mi. Njezin će

Tata biti tako ponosan.

A ko je njezin tata, izlanem ja. Mislim najpošlje neko zna.

Ona kaže: Gospodin ——— Ali to nije ime moga Tate.

Gospodin ———? kažem ja. Ko je on?

Ona me gleda ko da sam pitala nešto, što se mene baš ništa ne tiče.

Velečasni gospodin ———, kaže ona i okrene lice prodavaču. On joj kaže: Curo,

el ti hoćeš taj materijal ili nećeš? Imamo mi i drugih mušterija, nisi ti jedina.Ona odgovori, Da gospodine. Hoću pet metri, molim gospodine.

On joj otrgne tkaninu iz ruku i tresne s balom o tezgu. Ne mjeri. Kad misli da jeodmoto pet metri, odcjepa. To će bit dolar i tricet centi, kaže on. Trebaš konac?

Ona kaže, Ne gospodine.

On kaže, Kako ćeš šivat bez konca. Uzme jedan kalem i prisloni ga uz tkaninu.


17/219

Ovo izgleda otprilike ista boja. Što kažeš?

Ona kaže: Dagospodin.

On počne zviždukati. Uzme joj dva dolara. Vrati četvrtak. Pogleda mene. A ticuro, hoćeš nešto? Ja kažem: Negospodin.

Izađem polako za njima na ulicu.Ništa nemam da im ponudim i osjećam se siromašna.

Ona gleda gore-dolje po ulici. On nije došo. On nije došo.

Rekla je to ko da će se rasplakat.

Ko nije došo? pitam ja.

Velečasni gospodin ———, kaže ona. On je uzejo kola.

Evo, ovđe su kola moga muža, kažem ja.

Ona se popne. Hvala vam lijepa, kaže ona. Sjedimo tako i gledamo narod koji jeizišo u grad. Ja nikad nisam vidila toliko naroda, ni u Crkvi. Neki su fino obučeni.Neki nemaju bogzna što. Prašina s puta hvata se ženskih suknji visoko iznad ruba.

Ona me pita da ko je moj muž, sad kad ja znam sve o njenom. Tu se malonasmijala. Ja kažem: Gospodin ———.

Ona kaže: Zbilja? Ko ona zna sve o njemu. Samo nije znala da je oženjen. Zgodanmuškarac, kaže. Nema zgodnijeg u okrugu. Ni bijelog, ni crnog, kaže ona.

Istina je, dobro izgleda, kažem ja. Ali ne mislim o tom dok to govorim. Meniskoro uvijek svi muški izgledaju više manje isto.

Kako dugo imate ovu vašu curicu? pitam.Oh, za idući rođendan napuniće sedam godina.

A kad je to? pitam ja.

Ona malo misli. Onda kaže, Prosinac.

Ja u sebi mislim, Studeni.

Pa kažem, onako ko usput, Kako je zovete?

Ona kaže, Oh, mi nju zovemo Pauline.

Meni srce stane.

Onda se ona namršti. Ali ja ju zovem Olivia.

Zašto ju zovete Olivia ako to nije njezino ime? pitam ja.

Pa, pogledajte je, kaže ona nekako vragoljasto i okrene se da pogleda dijete, Zarona vama ne izgleda ko Olivia? Pogledajte joj oči, za Boga miloga. Ima oči ko kakvastarica. Zato ja nju zovem Baka Olivia. Onda se zahihoće. Neee. Samo Olivia, kaže ipotapše dijete po kosi. No, evo, stiže velečasni gospodin ———, kaže mi ona. Ja


18/219

ugledam neka kola i nekog krupnog muškarca u crnom koji drži bič. Mi smo vamiskreno zahvalne za gostoprimstvo. Onda se opet nasmije i pogleda konje kakorepovima tjeraju muhe. Konjoprimstvo, reče. Meni je to smiješno i počnem se smijat.Čini mi se, puknit će mi obrazi od smijeha.

Gospodin ——— izađe iz dućana. Popenje se u kola. Sjedne. Onda mi kaže,polako i otegnuto. Što ti sjediš tu i smiješ se ko kakva budala?


19/219

Dragi Bože,

Nettie je ovđe, sa nama. Pobjegla je od kuće. Kaže, mrsko joj je ostavit našumaćehu, ali je morala otić od tamo, a možda uspije nać nekog ko će pomoć drugojdječici. Dečki će se snaći, kaže ona. Oni mu se mogu uklonit s puta. A kad narastu,mogu se šnjim potuć.

I možda ga ubit, kažem ja.

Kako je sa tobom i gospodinom ———? pita ona. Ali ima oči. Vidi da mu se još

uvijek sviđa. On uveče dolazi na trijem obučen ko u nedjelju. Ona obično sjedi tamosa mnom, čisti grašak ili pomaže djeci da nauče pravilno govorit. I mene uči pravilnogovorit i još svašta drugo što misli da ja trebam znati. Dogodilo se što mu drago,Nettie mene stalno pokušava učit što se događa u svijetu. I dobra je Učiteljica. Srcemi se stegne kad pomislim da se mogla udat za nekog ko što je gospodin ——— ilizavršit u kuhinji neke bijele gospoje. Po čitav dan ona uči, čita, vježba svoj rukopis ipokušava nas tjerat da mislimo. Većinom sam ja preumorna da mislim. Ali je njojdrugo ime Strpljenje.

Djeca gospodina ——— su sva bistra, ali zločesta. Kažu, Celie, hoću to. Celie,

hoću ono. Naša Mama nam je to dala. On ništa ne kaže. Oni kušaju njega dobit danešto kaže, ali on samo puši i skriva se iza oblaka dima.

Nemoj pustiti da te oni gaze, kaže Nettie. Moraš im pokazat ko je ovđe glavni.

Oni su glavni, kažem ja.

Ali mi ona i dalje govori, Moraš se borit. Moraš se borit.

Samo, ne znam ja kako se to bori. Ja samo znam kako ostat živa.

Baš je to lijepa haljina koju imaš na sebi, kaže on Nettie.

Ona kaže, Hvala.

I te cipele baš dobro idu uz nju.Ona kaže, Hvala.

Tvoja koža. Tvoja kosa. Tvoji zubovi. Svaki dan nađe nešto drugo čemu će sedivit.

Ona se prvo malo smješkala. Onda se mrštila. Najpošlje više ništa posebno neradi. Samo se drži mene. I sad ona meni govori, Tvoja koža, Tvoja kosa, Tvoji


20/219

zubovi. Kad god on njoj ide napravit kompliment, ona taj kompliment odmah predameni. Pošlje nekog vremena počela sam se bome osjećat prilično dražesno.

On je brzo presto s tim. Jedne noći, u krevetu, reko mi je: No, učinili smo zaNettie koliko smo mogli. Sad će morat otić.

Kud može otić? pitam ja.Što to mene briga, kaže on.

Ujutro, ja to kažem Nettie. Mjesto da se ljuti, njoj baš drago da ide. Samo joj je,kaže, mrsko mene ostavit. Pale smo jedna drugoj oko vrata kad je to rekla.

Zbilja mi te je mrsko ostavljat s tom nevaljalom djecom, kaže ona. Da i negovorim o gospodinu ———. Ko da te vidim pokopanu, kaže.

Još i gore, mislim ja. Da sam pokopana, nebi morala radit. Ali kažem samo: Nijevažno, nije važno, dokle budem znala napisat B-o-g, nisam sama.

Međutim, ja njoj nemam što dat osim jednog: ime velečasnog gospodina ——— .Kažem joj da pita za njegovu ženu. Da će joj ona možda pomoć. Ona je jedina ženakoju sam ikad vidila da ima novaca.

Kažem joj, Piši.

Ona kaže, Što?

Ja kažem, Piši.

Ona kaže, Samo me smrt može spriječit u tom.

Nikad nije pisala.


21/219

B-o-g,

Došle su nas posjetit dvije njegove Sestre. Obukle se ko za Crkvu. Celie, kažuone. Jedno je sigurno. Kuća ti je čista. Nije lijepo o mrtvima govorit loše, kaže jednaod njih, ali istina ne može nikad biti loša. Annie Julia je bila loša ženska za kuću.

Ona kao prvo nije ni htjela bit ovđe, kaže druga.

A gđe je htjela bit? pitam ja.

Kod svoje kuće. Kaže ona.

Tja, nije to nikaka isprika, kaže prva. Njezino je ime Carrie, drugoj je ime Kate.Kad se ženska uda, onda mora držat kuću pristojno i obitelj čisto. Ma što, nije biloništa čudno doć amo u zimu i nać svu ovu djecu prehlađenu, ili u gripi, ili bi imalaproljev, ili upalu pluća, ili gliste, ili groznicu. Plus, svi gladni. Kosa neočešljana.Gadilo ti ih se taknut.

Ja sam ih ticala. Kaže Kate.

Pa onda, kuvanje. Nije htjela kuvat. Držala se ko da nikad nije vidila kuhinju.

Nije nikad vidila njegovu.

Bila je to prava bruka, kaže Carrie.Ako misliš njega, to sigurno, kaže Kate.

Kako to misliš? kaže Carrie.

Mislim, on je nju dovejo amo, pustijo je tu samu i nastavijo dalje trčat za ShugAvery. To mislim. Nit je imala s kim razgovarat, nit joj je iko ikad došao u posjete.Njega danima ne bi bilo doma. A onda je počela rađat djecu. A bila je mlada i lijepa.

Ne baš tako lijepa, kaže Carrie, gledajući sebe u zrcalu. Imala je samo lijepu kosu.Bila je previše crna.

No, naš brat ih očito voli crne. Shug Avery je crna ko moja cipela.Shug Avery, Shug Avery, kaže Carrie. Smučilo mi se od nje. Neko mi reče da ona

sad ide okolo i pokušava pjevat. Ha, o čemu ona može pjevat. Kažu da nosi haljinedo pol noge i šešire s nekakvim lopticama i resama koje vise, izgledaju ko zastori.

Moje su se uši naćulile čim sam čula da spominju Shug Avery. Osjećam da bi i javolila o njoj razgovarat. One sad malo šute.

I meni se smučilo od nje, kaže onda Kate i uzdahne. I pravo si rekla za Celie.


22/219

Dobra je domaćica, dobra s djecom, dobra kuvarica. Naš brat nije mogao nać boljeda ju svijećom tražijo.

Ja pomislim na to kako je tražijo.

Ovog je puta Kate došla sama. Njoj bi moglo bit oko dvadeset i pet. Stara cura. A

izgleda mlađa od mene. Zdrava. Oči blistaju. Jezik oštar.Kupi Celie nešto za obuć, kaže ona gospodinu ———.

Ona nema što obuć? pita on.

Pa, pogledaj je.

On me pogleda. Ko da gleda zemlju. To treba nešto? kažu njegove oči.

Ona pođe samnom u dućan. Ja mislim koju bi boju obukla Shug Avery. Meni onaizgleda ko Kraljica i zato kažem Kate. Htjela bi nešto purpurno, možda s malocrvenog. Ali mi gledamo i gledamo i nema ništa purpurnog. Ima puno crvenog, ali

ona kaže: Ne, on neće dat novce za crveno. Izgleda previše veselo. Možeš biratsmeđe, kestenjasto ili mornarsko plavo. Ja kažem, Plavo.

Ne sjećam se da sam ikad prva obukla novu, moju haljinu. A sad mi šivajuhaljinu, samo za mene. Probam reći Kate što to meni znači. Krv mi pojuri u glavu istanem mučat.

Ona kaže. U redu je, Celie.

Zaslužila si ti i više od tog.

Možda i jesam. Mislim ja.

Harpo, kaže ona. Harpo je najstariji dečko. Harpo, nemoj pustiti da Celie uvijeknosi vodu. Ti si sad veliki dečko. Vrijeme je da i ti malo pomogneš.

Ženski poso, kaže on.

Kako? kaže ona.

To je ženski posao. Ja sam muško.

Ti si jedan nevaljali crnja, kaže ona. Odmah uzmi ovo vjedro i donesi natragpuno.

On pogleda u mene. Izleti van. Čujem kako mrmlja nešto gospodinu ——— kojisjedi na trijemu. Gospodin ———zove svoju Sestru. Ona ostane vani na trijemuneko vrijeme, onda se vrati unutra. Sva se trese.

Moram sad ići, Celie, kaže ona.

Toliko je ljuta da joj suze frcaju na sve strane dok govori.

Moraš se borit šnjima, Celie, kaže ona. Ne mogu to ja mjesto tebe. Moraš se tisama borit za sebe.


23/219

Ja ništa ne govorim. Mislim na moju Nettie, mrtvu. Ona se borila, bježala. I što jepostigla? Ja se ne borim. Ostajem tamo gđe mi kažu da ostanem. Ali sam zato živa.


24/219

Dragi Bože,

Harpo je pito svoga tatu zašto me tuče. Gospodin ——— mu kaže: Zato što jeona moja žena. Plus, tvrdoglava ko mazga. Jedino za što su žene dobre ——— nijedovršijo.

Samo je zabijo bradu u novine, onako kako on to ima običaj. Podsjeća me naTatu.

Harpo je onda pito mene: Kako to da si ti tvrdoglava? Nije pito. Kako to da si tinjegova žena? To niko ne pita.

Ja mu kažem. Valjda sam se takva rodila.

On mene tuče ko što bi tuko djecu. Osim što njih skoro nikad ne tuče. Kaže,Celie, donesi remen. Djeca stoje pred vratima i vire kroz pukotine u sobu. Jedino štoa mogu učinit to je da ne plačem. Pretvorim se u drvo. Kažem sama sebi: Celie, ti si

drvo. Eto kako ja znam da se drveće boji čovjeka.

Harpo kaže, Ja volim Nekog.

Ja kažem, Ha?On kaže, Jednu curu.

Ja kažem, Voliš je?

On kaže, Da. Mislimo se ženit.

Ženit, kažem ja. Ti nisi dosta star za ženidbu.

Jesam, kaže on. Ja imam sedamnajest. Ona petnajest. Dosta smo stari.

Što kaže njena mama, pitam ja.

Nisam govorijo s njenom mamom.

A što kaže njen tata?Nisam govorijo s njenim tatom.

Dobro onda, što kaže ona?

Mi nikad ne razgovaramo. On spusti glavu. Nije ružan dječak. Visok i mršav, crnko njegova mama, velike, smeđe oči.

A gđe se viđate? pitam ja. Ja nju viđam u crkvi, kaže on. Ona mene viđa vani.


25/219

I sviđaš joj se?

Ne znam. Ja njoj namigivam. Ona se drži ko da ju je strah pogledat.

A gđe je njezin tata dok se to zbiva?

U amen-kutu1, kaže on.


26/219

Dragi Bože,

Shug Avery dolazi u grad! Dolazi sa svojim orkestrom. Pjevat će u Sretnojzvijezdi, vani na Rudarskoj cesti. Gospodin ——— će je ići slušat. Već sad se oblačipred zrcalom, gleda se, onda se svuče i ponovno obuče. Maže kosu pomadom pa jeopet opere. Danima pljuje na cipele i trlja ih krpom za laštenje.

Meni govori: Operi to, Ispeglaj ono. Traži to. Traži ono. Nađi ovo. Nađi ono.Uzdiše nad rupama u čarapi.

Ja trčim okolo, krpam, peglam, pronalazim rupčiće. Nešto se događa? pitam.Kako to misliš? kaže on ko da se ljuti. Ja se samo pokušavam malo urediti, da

nisam ko zadnji seljo. Druga žena bi bila sretna.

Ja i jesam sretna, kažem ja.

Kako to misliš? pita on.

Lijepo izgledaš, kažem ja. Svaka bi žena bila ponosna.

Misliš? pita on.

To je prvi put da on mene tako nešto pita. Toliko sam iznenađena da sam mu

napokon odgovorila Da, kad je on već bijo vani na trijemu, gđe se otišo brijat jer mue tamo bolje svjetlo.

Ja čitav dan hodam naokolo s oglasom koji me peče u džepu. Ružičaste je boje.Stabla između mjesta gđe se odvaja put do naše kuće i dućana sva su izljepljenašnjima. On u svom sanduku ima barem pet tuceta.

Na njima Shug Avery stoji na klaviru, lakat svinut, ruka na boku. Na glavi imašešir ko što nose Indijanski Poglavice. Usta drži otvorena tako da joj se vide svizubovi i izgleda ko da je ama baš ništa ne brine. Dođite svi, kaže na oglasu. MedenaKraljica se vratila u grad.

Gospode, kako bi ja rado otišla. Ne zbog plesa. Ni zbog pića. Ni zbog kartanja.Čak ni zbog tog da čujem Shug Avery kako pjeva. Bila bi zahvalna da je samo moguvidit.


27/219

Dragi Bože,

Gospodina ——— nema čitavu noć u Subotu, čitavu noć u Nedjelju i skoro čitavdan u Ponedjeljak. Shug Avery je ostala u gradu preko vikenda. Najpošlje je doteturokući i bacijo se na krevet. Umoran. Žalostan. Slab. Plako je. I ondak je prespavoostatak tog dana i cijelu noć.

Probudijo se kad sam ja bila u polju. Ja sam već tri sata okopavala pamuk kad jeon stigo. Ništa nismo rekli jedno drugom.

A imala sam ga za pitat milijon pitanja. Što je imala na sebi? Jel još ista staraShug ko na mojoj sliki! Kakva joj je kosa? Kakvu vrstu ruža nosi? Jel ima periku?Jel odebljala? Smršala? Dal joj glas zvuči ko da je dobro? Ili ko da je umorna?Bolesna? Gđe su tvoja i njena djeca dok ona ide po svijetu i pjeva? Jel joj teško beznjih? Pitanja su mi letila kroz glavu amo-tamo. Ko nekakve zmije. Sve molim Bogada mi da snage i grizem obraz iznutra.

Gospodin ——— uzme motiku i počne kopat. Udarijo je tri puta i presto. Onda jepustijo motiku da padne u brazdu, vratijo se kući, napijo se hladne vode, uzo svojululu, sjeo na trijem i zuri. Ja sam došla za njim, mislim bolestan je. A on kaže, Bolje

se ti vrati u polje. Mene ne čekaj.


28/219

Dragi Bože,

Harpo se ne zna borit s ocem ništa bolje od mene. Njegov tata svaki dan ustane izkreveta, sjedne na trijem i gleda u ništa. Koji put gleda drveće ispred kuće. Il gleda uleptira, ako sjedne na ogradu trijema. Popije malo vode prekodan. Malo vina uvečer.Al se uglavnom ni ne makne.

Harpo se žali koliko ga čeka orat.

Njegov tata kaže, Već ćeš ti to obavit.

Harpo je velik skoro ko njegov tata. Ima snažno tijelo ali slabu volju. Boji se.Ja i on smo u polju po čitav dan. Znojimo se, kopamo, oremo. Ja sam sad mrka ko

pržena kava. On je crn ko dimnjak iznutra. Oči su mu žalosne, zamišljene. Lice mupočinje izgledat ko lice žene.

Zašto ti više ne radiš? pita on svoga tatu.

Ne vidim razloga. Kaže njegov tata. Tu si ti, jel tako? Ružno je to reko. Harpo jeuvrijeđen.

Plus, još je uvijek zaljubljen.


29/219

Dragi Bože,

Tata od Harpove cure kaže da Harpo nije dosta dobar za nju. Harpo je nekovrijeme išo tamo u snuboke. Kaže, sjedijo bi u primaćoj sobi šnjom, a njezin tata bisjeo u kut i sjedio bi šnjima sve dok se svi nebi počeli grozno osjećat. Ondak bi izišona trijem i sjeo uz otvorena vrata da može sve čut. A čim bude devet sati, nosi Harpunjegov šešir.

Zašto ja nisam dosta dobar? pita Harpo gospodina ———.

Gospodin ——— kaže, Zbog tvoje mame.Harpo kaže, Što ne valja kod moje mame?

Gospodin ——— kaže, Neko ju je ubijo.

Harpa muče ružni snovi. Vidi svoju mamu kako trči preko pašnjaka i pokušavastić do kuće. Gospodin ——— čovjek za kojeg pričaju da je bijo njezin dragan, svee više sustiže. Ona drži Harpa za ruku. Oni trče i trče. On je hvata za rame i kaže,

Ne možeš me sad ostavit. Ti si moja. Ona kaže, Ne nisam. Moje je mjesto uz mojudjecu. On kaže, Kurvo, tebi nigđe nije mjesto. I puca joj u trbuh. Ona pada nazemlju. Čovjek bježi. Harpo je grabi u naručje, položi joj glavu sebi u krilo.

I počne zvat, Mama, Mama. Probudijo je mene. I drugu djecu. Ona plaču ko daim je Mama taj čas umrla. Harpo dolazi sebi, sav se trese.

Ja upalim lampu i stanem iznad njega, tapšam ga po leđima.

Nije ona kriva što ju je neko ubijo, kaže on. Nije! Nije!

Ne, kažem ja, Nije.

Svi kažu kako sam ja dobra djeci gospodina ——— . Jesam, dobra sam im. Aliništa za njih ne osjećam. Kad tapšam Harpa po leđima, to za mene nije čak ni ko datapšam psa. Više ko da tapšam komad drva. Ne živo drvo, nego stol, ormar. U

ostalom, niti oni mene ne vole, bez obzira koliko sam im dobra.Njima je to svejedno. Osim Harpa, drugi niko neće radit. Cure samo gledaju na

cestu. Bub ostaje vani do kasna i pije s dečkima dva puta starijim od sebe. Njihovtata pućka na svoju lulu.

Harpo mi sad priča sve svoje ljubavne jade. Sofia Butler mu je na pameti dan inoć.


30/219

Lijepa je, kaže mi. Drugovačija.

Pametna?

Ne. Drugovačija je jer ima svijetlu kožu. Ali je i pametna, mislim. Neki putuspijemo pobjeć njenom tati.

Odmah sam znala da će mi uskoro reć da joj raste trbuh.Ako je tako pametna, kako to da je noseća? pitam ja.

Harpo slegne ramenima. Drukčije ne može otić od kuće. Gospodin ——— nas nepušta da se oženimo. Kaže, ja nisam dosta dobar da mu uđem u primaću sobu. Ali,ako je ona noseća, onda imam pravo biti šnjom, pa bijo ja dosta dobar ili ne.

A gđe ćete živjet?

Imaju oni veliku kuću, kaže on. Kad se oženimo, onda sam ja ko član familije.

Hmmm, kažem ja. Gospodin ——— te nije volijo prije nego je zanijela, neće te

sad voliti zato što je noseća.Harpo izgleda zabrinut.

Razgovaraj s gospodinom ——— kažem mu ja. On je tvoj tata. Možda ima nekidobar savjet.

A možda i nema. Mislim si ja.

Harpo je vodi k nama da upozna njegova tatu. Gospodin ——— kaže da je hoćevidit. Vidim ih iz daleka kako dolaze po putu. Drže se za ruke i marširaju ko da idu urat. Ona hoda malo ispred njega. Popeli su se na trijem. Ja ih pozdravim i primaknem

stolce bliže ogradi. Ona sjedne i počne mahat rupčićem. Baš je vruće, kaže ona.Gospodin ——— ništa ne kaže. Samo je mjeri od glave do pete. Ona bi mogla bit usedmom ili osmom mjesecu, haljina joj napeta ko da će sad popucat. Harpo je tolikocrn da mu se čini da je ona svijetla, ali nije ona baš toliko svijetla. Čiste, srednjesmeđe kože i sjajne ko dobro pokućstvo. Kosa joj je zamršena, ali je ima puno,upletena u masu malih pletenica i pričvršćena na vrh glave. Nije visoka ko Harpo, alie puno krupnija, jaka i rumena ko da ju je mama odhranila na svinjetini.

Ona kaže, Kako ste, gospodine ———?

On joj ne odgovori na pitanje. Kaže, Izgleda, uvalila si se u veliku kašu.

Ne gospodine, kaže ona. Nisam se uvalila u nikakvu kašu. Samo sam noseća.I dlanom zagladi nabore na trbuhu.

Ko je otac? pita on.

Ona izgleda iznenađena. Harpo, kaže ona.

A otkud on to može znati?

Zna on, kaže ona.


31/219

Mlade ženske danas ništa ne valjaju, kaže on. Šire noge svakom ko naiđe.

Harpo gleda svog tatu ko da ga nikad prije nije vidijo. Ali ništa ne kaže.

Gospodin ——— kaže, Nemoj mislit da ću ja pustit sina da se ženi samo zato štosi ti noseća. On je mlad i ograničen. Zgodna cura ko što si ti može njemu svašta

napričat.Harpo još uvijek ništa ne govori.

Sofijino se lice još više zarumeni. Koža na čelu digne joj se prema kosi. Uši joj seusprave.

Ali se smije. Pogleda Harpa koji sjedi tamo pognute glave, s rukama međukoljenima.

Kaže, Što meni treba da se udam za Harpa? On još uvijek živi s vama. Vi mukupujete hranu i odijelo.

On kaže, Tebe je tvoj tata izbacijo iz kuće. Sad ćeš biće živit na ulici.Ona kaže, Ne. Ne živim ja na ulici. Živim s mojom sestrom i njenim mužem. Oni

kažu da mogu šnjima ostat dok sam živa. I ona tu ustane, krupna, jaka, zdrava cura ikaže, Pa, ugodno mi je bilo kod vas. Sad idem doma.

Harpo ustane da i on pođe. Ona mu kaže, Ne, Harpo, ti ostani ovđe. Kad budešslobodan, ja i beba ćemo te čekat.

On na čas ko da visi između njih, a onda opet sjedne. Ja brzo pogledam u nju ividim kako joj je preko lica prešla sjena. Onda se ona okrene meni, Gospođo ——— bila bi vam zahvalna za čašu vode prije nego odem, ako vam nije teško.

Vjedro s vodom je na polici odmah tu na trijemu. Ja odem po čistu čašu izagrabim joj vode. Ona to popije skoro u jednom gutljaju. Onda se opet zagladirukama po trbuhu i ode. To izgleda ko da je vojska promijenila smjer i ona kreće dae dostigne.

Harpo nikako da se digne sa stolice. On i njegov tata sjede tamo i sjede tamo.Ništa ne govore. Ne miču se. Ja najpošlje povečeram i odem u krevet. Ujutroustanem i imam osjećaj da njih dvojica još sjede tamo. Ali, Harpo je u nužniku, agospodin ——— se brije.


32/219

Dragi Bože,

Harpo je otišao i dovejo Sofiju i bebu kući. Vjenčali su se u kući Sofijine sestre.Sestrin muž je bio kum Harpu. Druga sestra je krijomice otišla iz kuće da bude kumaSofiji. Jedna druga sestra je došla držat bebu. Kažu da je mali plako cijelo vrijeme,tako da je njegova mama morala pustit vjenčanje i dat mu sisu. Na kraju je rekla Da stom velikom, debelom bebom na rukama.

Harpo je za sebe i svoju familiju popravijo kućicu kraj potoka. Tata gospodina

——— je tamo držao alat. Ali je kućica čvrsta. Sad ima prozore, trijem, stražnjavrata. Plus, lijepo je, svježe i zeleno dolje kraj potoka.

On me molijo da im napravim zastore pa sam im sašila zastore od vreće zabrašno. Kućica nije velika, ali je udobna. Ima krevet, ormar, ogledalo i nekolkostolica. Također i peć za kuvanje i grijanje. Harpov tata sad Harpu daje plaću za tošto radi. Kaže, Harpo nije radijo onako marljivo kako bi trebalo. Možda će mu malonovaca podbost zanimanje.

Meni je Harpo reko, Gospodična Celie, ja idem u štrajk.

U što?

Neću radit.

I nije. Došo bi na polje, ubro dva klipa kukuruza i pustijo da ptice i žižak pojeduostale dvije stotine. Jedva smo nešto malo pokupili s polja ove godine.

Ali sad, kad je došla Sofia, stalno radi. Maše sjekirom, udara čekićem, ore. I svepjeva i zvižduka.

Sofia se smanjila na pola. Ali je to još uvijek krupna, jaka cura. Ruke punemišića. Noge isto tako. Nosa to dijete okolo ko da je ništa. Ostao joj je mali trbuščić iimaš osjećaj da je sva tu. Čvrsto nabita. Kao, sjedne li na nešto, napraviće od tog

kašu.Ona kaže Harpu, Drži bebu, i ide samnom u kuću po konac. Šiva ponjave. On

uzme dijete, ljubi ga, škaklje ispod brade. Nasmiješi se i pogleda na trijem, u svogtatu.

Gospodin ——— pućka dim, gleda dolje u njega i kaže, Da, vidim ja da će ti onanamaknut ular.


33/219

Dragi Bože,

Harpo hoće znat što mora radit da ga Sofia sluša. Sjedi na trijemu s gospodinom ———. Kaže, ja njoj kažem jedno, ona meni drugo. Nikad ne učini što joj kažem.Vazda mi odgovara.

Za reć istinu, meni to zvuči ko da je on malo i ponosan na to.

Gospodin ——— ništa ne kaže. Pućka dim.

Ja njoj kažem da ne može stalno odlazit sestri. Mi smo sad oženjeni, kažem joj ja.

Tvoje je mjesto ovđe s djecom. Ona kaže, Uzeću djecu sobom, ja joj kažem, Tvoje jemjesto samnom. Ona kaže, Hoćeš i ti snama? I samo se dalje licka pred ogledalom iu isti mah sprema djecu.

A jesi li ti nju kadgod udarijo? pita gospodin ———.

Harpo gleda dolje u svoje ruke. Ne gospodine, kaže tiho, posramljeno.

Pa kako ondak hoćeš da te sluša? Žene su ko djeca. Moraš im pokazat ko jeglavni. A za to ti ništa nije bolje od dobrih, zdravih batina.

Pućka malo na onu svoju lulu.

Sofia si i onako previše umišlja. Trebaš je natjerat da malo spusti nos.Meni je Sofia draga, ali se ona uopće ne ponaša ko ja. Ako ona nešto govori kad

Harpo i gospodin ——— uđu u sobu, mirno će nastavit govorit dalje. A ako je pitajugđe je nešto, kaže ne zna. I dalje govori.

Mislim o tom kad Harpo mene pita što bi trebo činit da ga ona sluša. Nespominjem mu kako je sad sretan. Kako su tri godine prošle, a on još uvijekzvižduka i pjeva. Samo mislim kako svaki put kad ja skočim ako me gospodin

——— zovne, ona izgleda iznenađena. I ko da me žali.

Istuci je, Kažem.

Kad smo idući put vidili Harpa, a njemu lice puno modrica. Usnica mu rascopana.Jedno se oko stislo ko šaka. Hoda nekako ukočeno i kaže, bole ga zubovi.

Ja kažem, Što ti se dogodilo, Harpo?

On kaže, Oh, ja i ta mazga. Što je vragova u njoj. Neki dan, u polju, skroz jepoludila. Dok sam je natjero da krene kući, svega me je izudarala. A ondak još, kadsam stigo kući, zaletim se ravno u vrata od sobe. Tresnem se u oko i ogrebem bradu.


34/219

I najpošlje jučer, kad je počela oluja, išao sam zatvorit prozor i pričepijo si ruku.

No, kažem ja, pošlje svega toga, pretpostavljam, nije bilo prilike vidit možeš linatjerat Sofiju da te sluša.

Nije, kaže on.

Al neće odustat.


35/219

Dragi Bože,

Baš sam htjela zazvat i javit se da sam ušla u dvorište, kad čujem tresak. To sečulo iz kuće pa ja poletim na trijem. Međutim, njihova dva djeteta su dolje uz potokpravili kolače od blata i nisu se ni osvrnuli.

Otvorim oprezno vrata, mislim na razbojnike i ubojice. Konjokradice i duhove. Alsu to Harpo i Sofia. Tuku se ko dva muška. Svaki je komad pokućstva koji imajuprevrnut. Svaki tanjur izgleda polomljen. Ogledalo visi u koso, zastori pokidani.

Krevet izgleda ko da je sva komušina izvučena iz slamarica. Oni to ništa ne vide.Tuku se. On nju kuša ošamarit. Zašto to radi? Ona se sagne, zgrabi komad drva zavatru i tresne ga šnjime preko očiju. On nju udari šakom u trbuh, ona se presamiti uzauk, al se odmah ispravi i s obje šake ga udari među noge. On se zavalja po podu.

Onda uhvati skut njezine haljine i povuče. Ona ostane u kombineju. Ali ni da bitrepnula. On skoči s poda i kuša je uvatit s leđa, s rukom pod bradu, al ga onaprebaci preko glave i tresne o pod. On udari u peć, bum.

Ne znam od kad se oni ovako mlate. Ne znam kad misle prestat. Polako seiskradem natraške kroz vrata, mahnem onoj djeci kraj potoka i vratim se kući.

U subotu, rano ujutro, čujemo kola. To Harpo, Sofia i njihovo dvoje djece odlazepreko Subote i Nedjelje u posjete Sofijinoj sestri.


36/219

Dragi Bože,

Već preko mjesec dana muku mučim sa spavanjem. Ostajem na nogama kolikodulje mogu, sve dok gospodin ——— ne počne gunđat jel ja znam kolko koštapetrolej, a onda se namačem u toploj kupelji s mlijekom i gorkom soli pa isprskamastuk s malo hamamelisa i zastrem prozore da mi ne ulazi mjesečina. Neki put

uspijem par sati spavat. Al onda, baš kad izgleda da ću najpošlje duboko zaspat,prenem se i probudim.

Isprva sam se dizala i pila mlijeka. Onda sam smislila brojit daske u plotu. Ondaksam počela čitat Bibliju.

Što je to? pitala sam se.

Jedan mi je tihi glas govorio, To si nešto loše učinila. Ogriješila si se o nečijudušu. Možda.

Kasno jedne noći od jednom mi je sinulo. Sofia. Ogriješila sam se o Sofijinudušu.

Molim Boga da ona to ne sazna, al je saznala.

Harpo joj je reko.Čim je čula, domarširala je po putu s nekom vrećom na leđima. Ispod oka imaposjekotinu i sva je modra i crvena.

Kaže mi, Samo hoću da znaš da sam se od tebe nadala da ćeš mi pomoć.

Zar ja nisam htjela pomoć? pitam ja.

Ona otvori onu svoju vreću. Evo ti tvoji zastori, kaže ona. Evo ti tvoj konac. Evoti dolar za upotrebu.

Zastori su tvoji, kažem ja i probam joj ih gurnut natrag. Meni je drago ako mogupomoć. Činim koliko mogu.

Rekla si Harpu nek me istuče, kaže ona.

Ne, nisam, kažem ja.

Ne laži, kaže ona.

Nisam to ozbiljno mislila, kažem ja.

A zašto si onda rekla? pita ona.

Stoji tako tamo i gleda me ravno u oči. Izgleda umorna i sva se nekako ko


37/219

napuhala.

Rekla sam zato jer sam budala, kažem ja. Zato jer sam ljubomorna na tebe. Jer tičiniš ono što ja ne mogu.

Što to? pita ona.

Boriš se. Kažem ja.Ona dugo stoji tamo i ko da je ovo što sam joj rekla ispuhalo iz nje taj zrak. Prije

e bila ljuta, sad je tužna.

Kaže mi, Ja sam se čitav život morala borit. Morala sam se borit s Tatom, moralasam se borit s Braćom, morala sam se borit sa stričevima i sa stričevićima. Ženskodijete nikad nije sigurno u familiji punoj muških. Ali nikad nisam mislila da ću semorat borit u vlastitoj kući. Ona tu ispusti uzdah. Ja volim Harpa, kaže. Bog zna daga volim. Al ću ga prije ubit na mrtvo, nego ću pustit da me tuče. E pa, ako želišimat mrtvog pastorka, samo ga lijepo i dalje napućuj kako si počela. Ona stavi rukuna bok. Ja sam nekoć išla u lov s lukom i strijelom, kaže mi ona.

Ja ustavim sitnu tresavicu koja me uhvatila kad sam je vidila di dolazi. Tako me jesram, kažem ja. A Bog me je već malo kaznijo.

Bog ne voli ružno, kaže ona.

A ni za lijepim baš nije lud.

To nam je otvorilo put da razgovor okrenemo na druge stvari.

Kažem joj, Ti mene žališ, jeli tako?

Ona malo razmisli. Da gospođo, kaže ondak polako, žalim te.

Ja mislim da znam zašto, ali je sve isto pitam.

Ona kaže, Za reć istinu, ti mene podsjećaš na moju mamu. Nju tata drži podšakom. Ne, još gore, drži je pod petom. Što god on kaže, tako je. Ona mu se nikad neusudi odgovorit. Nikad se neće branit. Koji put pokuša nekako na pola branit djecu,al to svaki put skupo plati. Što se ona više zalaže za nas, to je on šnjom gori. Onzapravo mrzi djecu i to otkud ona dolaze. Makar, po tome koliko ima djece, nikad seto ne bi pomislilo.

Ništa nisam znala o njenoj familiji. Ali mislila sam, gledajuć nju, da u toj familiji

niko ne može bit prestrašen.A koliko ima djece? pitala sam.

Dvanajest. Kaže ona.

Auu, kažem ja. Moj je tata imo šestoro s mamom, prije nego je umrla, kažem ja. Idobijo je još četvoro sa ženom koju sad ima. Nisam spomenula ono dvoje, koje jedobijo samnom.

Koliko cura? pita ona.


38/219

Pet, kažem ja. A koliko ih je u vašoj familiji?

Šest muških, šest cura. Sve su cure velike i jake ko ja. I dečki su veliki i jaki, alise cure drže zajedno. Dva se brata isto drže snama, neki put. Kad se mi potučemo,imaš što vidit.

Ja još nikad nisam udarila živog stvora, kažem ja. Oh, kad sam bila doma,klepnula bi one sitne po stražnjici kad su bili zločesti, ali nikad tako da zaboli.

A što radiš kad se naljutiš? pita ona.

Ja počnem mislit. Uopće se ne mogu sjetit kad sam zadnji put bila ljuta, kažem.Znala sam se naljutit na mamu jer bi mi navalila na leđa puno posla. Al onda, vidimkako je bolesna. I više se ne mogu ljutit na nju. Na tatu se nisam mogla ljutit jer mie Tata. Sveto Pismo kaže, Poštuj oca i mater što bilo da bilo. A ondak, nakon nekog

vremena, svaki put kad bi se naljutila ili bi se samo počela ljutit, došla bi mi muka.Osjetila bi da ću bljuvat. Grozno. A onda je došlo da više ništa nisam osjećala.

Sofia se mršti. Baš ništa?Pa, neki put gospodin ——— zna bit prilično grub samnom. Tako da mi dođe

zakukat do neba. Ali on mi je muž, kažem i slegnem ramenima. Ovaj će život brzoproći, kažem. Nebo traje za vijeke vjekova.

Trebala bi ti lijepo rascopat glavu gospodinu ——— kaže ona. Pa pošlje misli nanebo.

Meni to nije smiješno. A to je smiješno. Nasmijem se. Ona se nasmije. A onda seobadvje počnemo tako jako smijat da smo pale na stube.

Ajmo od ovih pokidanih zastora napravit krpice za pokrivač, kaže ona. I ja otrčimu kuću po moju knjigu uzoraka.

Sad spavam ko malo dijete.


39/219

Dragi Bože,

Shug Avery je bolesna i niko u ovom gradu neće uzet Medenu Kraljicu u kuću.Njena mama kaže, govorila je ona njoj. Njen tata kaže, Skitara. Jedna žena u Crkvikaže da Ona umire - možda od tuberkove loze ili od neke gadne ženske bolesti.Kakve? htjela bi ja pitat, al ne pitam. Ove žene u Crkvi su koji put ljubezne premameni, a koji put ne. Gledaju me kako se mučim s djecom gospodina ———. Kako semučim šnjima da ih dovučem u Crkvu, kako se mučim šnjima da budu mirni kad

stignemo tamo. Nekoje od njih su iste one koje su bile tu obadva puta kad sam ja bilas trbuhom. Misle da ja ne vidim kako one koji put zure. Ne znaju si objasnit gđe sumi ta djeca.

Ja držim glavu gore, koliko najbolje mogu. Redim Crkvu za našeg Propovjednika,držim je ko kutiju. Perem podove i prozore, pripremam vino, perem pokrove s oltara.Pazim da bude drva za peć u zimsko doba. On mene zove Sestra Celie. Sestro Celie,kaže on, u tebe se čovjek može pouzdat ko u dan i noć. Pa onda razgovara s drugimženama i njihovim muževima. Ja trčkaram okolo, počistim ovo, poredim ono.Gospodin ——— sjedi ostrag pokraj vrata i šara pogledom. Žene mu dobacivaju

osmijehe kad god im se za to ukaže prilika. On ni jedan put ne pogleda u mene, nitime ne primjećuje.

Čak je i propovjednik pošo napadat Shug Avery, sad kad joj loše ide. Uzejo jenjezin primjer za svoju propovijed. Nije joj reko ime, ali to nije bilo potrebno. Sviznaju na koga misli. Govori o drolji u kratkim suknjama, pokvarenoj ženi koja pušicigarete i pije rakiju. Koja pjeva za novac i otima drugim ženama muževe. Govori opropalici, kurvi, bludnici i uličarki.

Kad je to reko, ja svrnem pogled na gospodina ———. Uličarka. Neko bi je morobranit, mislim ja. Ali on ništa ne kaže. Samo križa noge, prvo na jednu pa na drugu

stranu. I zuri kroz prozor. A one iste žene koje su se njemu smješkale, sada kažuAmen protiv Shug.

Al kad smo stigli kući nije sačeko ni toliko da presvuče odijelo. Odmah je zazvodolje prema kući Harpa i Sofije. Harpo dotrči.

Upreži kola, reko je.

Kuda ćemo? kaže Harpo.

Upreži kola, kaže on opet.


40/219

Harpo upregne kola. Stajali su vani kraj štaglja i razgovarali nešto nekolikominuta. Ondak je gospodin ——— otišo s kolima.

Ima i nešto dobro u tom što on nikad ništa ne radi na imanju, barem nam ne falikad ode.

Pet dana kasnije pogledam ja na cestu i vidim, kola se vraćaju. Na njima je koneki krov, napravljen od starih gunjeva ih tako nečeg. Meni odmah srce počne udaratko da se raspomamilo i prvo što sam napravila, poletim se presvuć u drugu haljinu.

Ali prekasno je za to. Dok sam izvukla glavu i jednu ruku iz stare haljine, vidimkola ulaze u dvorište. I onako neće pomoć nova haljina kraj ovako učvorene glave,prašnjave marame, cipela za svaki dan i smrada po znoju.

Ne znam što ću, potpuno sam van sebe. Stojim tamo nasred kuhinje. U glavi mizbrka. Osjećam se kao: Ko bi mislijo.

Celie, čujem zove gospodin ———. Harpo.

Uguram brzo glavu i ruku natrag u staru haljinu i otarem koliko mogu znoj iprašinu sa lica. Dođem do vrata. Da gospodin? pitam i sapletem se preko metle sakojom sam mela kad sam prvo spazila da idu kola.

Harpo i Sofia su u dvorištu, naviruju se u kola. Lica su im mrka.

Ko je to? pita Harpo.

Ta je žena trebala bit tvoja mama, kaže on.

Shug Avery? pita Harpo. I pogleda u mene.

Pomozi mi da je unesemo u kuću, kaže gospodin ———. Mislila sam da će misrce izletit na usta kad sam vidila kako se iz kola ispružila jedna njena noga.

Nije ležala u kolima. Silazi polako, između Harpa i gospodin ———. Obučenako da ide na ples. Ima na sebi crvenu vunenu haljinu i grudi pune crnih perla. Sjajnicrni šešir sa nečim što meni izgleda ko jastrebovo perje spušten joj je s jedne stranena lice, a u ruci nosi malu torbicu od zmijske kože, iste od koje su joj i cipele.

Tako je elegantna da se čini ko da su se stabla oko kuće uspravila da je bolje vide.Sad vidim da se spotiče između njih dvojice. Hoda ko da nije sigurna jesul to njezinenoge.

Iz bližeg vidim da joj se debelo namazani žuti puder stvrdnijo na licu. Crvenausta. Izgleda ko da neće još dugo bit na ovom svijetu, al se zato lijepo obukla za onajdrugi. Samo, ja ne mislim tako.

Dođi unutra, hoću joj viknut. Zavikat. Dođi. S pomoću Božjom, Celie će teizliječit. Al ne kažem ništa. To nije moja kuća. I osim toga, meni niko ništa nije reko.

Kad su došli do pola stuba gospodin ——— pogleda gore u mene. Celie, kaže on.Ovo ovđe je Shug Avery. Stara prijateljica naše familije. Uredi joj sobu za goste. Pa


41/219

pogleda dolje u nju, jednom rukom drži nju, drugom se drži za ogradu. Harpo stoji sadruge strane, žalosna lica. Sofia i djeca stoje u dvorištu, gledaju.

Nisam odmah pošla jer ne mogu. Moram vidit njene oči.

Osjećam, kad joj jednom vidim oči, moje će noge moć ostavit mjesto za koje su

se zaljepile.Miči se, kaže mi on, oštro.

I ondak ona pogleda gore.

Pod onim puderom lice joj je crno ko Harpovo. Nos joj je dugačak, šiljast i ustavelika, mesnata. Usnice joj izgledaju ko crne šljive. Oči velike, blistave, grozničave.I zle. Kad bi joj, ovako bolesnoj, zmija prešla preko puta, te bi je oči ubile.

Odmjerila me je od glave do pete. Onda se nasmijala. Ko da je smrt zaklepetalakostima. Zbilja si ružna, rekla je, ko da to do sad nije vjerovala.


42/219

Dragi Bože,

Ništa ne fali Shug Avery. Samo je bolesna. Bolesnija nego iko koga sam ikadvidila. Bolesnija od moje Mame kad je umirala. Samo što je ona zločestija od mojeMame i to je drži na životu.

Gospodin ——— je kod nje u sobi noć i dan. Al je ne drži za ruku. Ona je previšezločesta za to. Pušti moju prokletu ruku, kaže ona gospodinu ———. Što ti je, jesilud? Ne treba meni nikakav cmizdravi mali dečko koji svom tati ne zna reći ne, da

mi tu visi po meni. Meni treba muško, kaže ona. Muškarac. Pa ga gleda, kolutaočima i smije se: Slabašan je to smijeh, ali je njega otjero od kreveta. Sad sjedi prekou kutu, dalje od lampe. Neki put se ona probudi noću i uopće ga ne vidi. Ali on jetamo. Sjedi u sjeni i grize svoju lulu. U njoj nema duhana. Prvo što mu je rekla: nećuda mi tu smrdiš s nekakvim jeftinim, smrdljivim duhanom, jesi čuo Albert?

Ko je Albert? čudim se ja. Ondak se sjetim. Gospodinu ——— je ime Albert.

Gospodin ——— ne puši. Ne pije. Čak jedva nešto jede.

Samo je dovejo nju u tu malu sobicu i sad pazi na svaki njezin dah.

Što joj se dogodilo? pitam ja.

Ti nećeš da ona bude ovđe, reci samo, kaže on. Ništa ti neće pomoć. Ali ako takoosjećaš … Nije dovršijo.

Ja hoću da ona bude ovđe, kažem ja, prebrzo. On me gleda ko da misli da moždasmjeram neko zlo.

Samo hoću znat što se dogodilo, kažem ja.

Gledam mu lice. Umorno je i tužno i na jednom vidim kako on ima slabaćkubradu. Nikakvu. Ja imam čvršću bradu, mislim u sebi. A ono robe na njemu prljavo,prljavo. Kad se svlači diže se prašina.

Niko se ne bori za Shug, kaže on. I na oči mu dođe malo vode.


43/219

Dragi Bože,

Napravili su zajedno tri bebe, a on se nećka da je okupa. Možda misli da će početmislit o onom o čemu ne bi smijo. A što ću ja? Kad sam prvi put vidila dugačko,crno tijelo Shug Avery s onim bradavicama ko crne šljive, isto ko njena usta,pomislila sam da se pretvorila u muško.

Što buljiš? pitala me ona. S mržnjom. Slaba je ko mače. Ali su joj usta punakadži. Nikad nisi vidila golu žensku?

Ne gospoja, rekla sam ja. Nisam nikad. Osim Sofije, ali je ona tako bucmasta iedra i šašava da mi se čini ko da mi je sestra.

Ona mi onda reče, Pa, samo me dobro pogledaj. Makar da sam sad samo vrećapuna kostiju. I nije joj vrag dao mira, metnila je jednu ruku na svoj goli bok izatreptala očima na mene. A onda je, dok sam ju prala, sisala zubove i okretala očiprema stropu.

Ja perem njezino tijelo, a osjećam se ko da molim Boga. Ruke mi se tresu inekako mi kratak dah.

Ona pita, Jesi ti imala djece?

Ja rečem, Da gospoja.

Ona reče, Koliko i nemoj ti meni dagospojo. Nisam ja toliko stara.

Ja kažem, Dvoje.

Ona kaže, Gđe su ti?

Ja kažem, Ne znam.

Ona me čudno gleda.

Moja su djeca kod njihove bake, kaže. Ona voli djecu. Ja sam morala otić.

Jel ti fale? pitam ja.Ne, kaže ona. Meni ništa ne fali.


44/219

Dragi Bože,

Pitala sam Shug Avery što će za doručak. A ona mi kaže,

Što vi jedete? Ja kažem šunku, kašu, jaja, pogačice, kavu, slatko ili kiselomlijeko, palačinke. Žele i đem.

Ona kaže, I to je sve? A gđe je sok od naranče, grejpa, jagode sa šlagom. Čaj.Onda se smije.

Neću ništa od te tvoje proklete hrane, kaže. Daj mi samo šalicu kave i dodaj mi

moje cigarete.Ja se neću svađat. Donesem joj kavu i zapalim cigaretu. Ona ima na sebi dugačku

bijelu košulju i ona tanka, crna ruka što viri iz nje i drži bijelu cigaretu, izgleda bašlijepo. Nešto u toj ruci, možda one male nježne žilice koje vidim i velike kojepokušavam ne vidjet, izaziva u meni strah. Osjećam ko da me nešto gura naprijed.Ako ne pripazim, uvatiću tu ruku i okusit njezine prste u mojim ustima.

Jel mogu ovdje sjedit i jest? pitam.

Ona slegne ramenima. Zagledala se u nekakvu ilustriranu reviju. Unutra bijele

žene drže ogrlice od šarenih perli nategnute s jednim prstom, plešu na krovuautomobila. Skaču u vodoskoke. Ona brzo lista stranice. Izgleda nezadovoljna.Podsjeća me na dijete koje se hoće zabaviti s igračkom s kojom još ne zna baratat.

Ona pije kavu, puši cigaretu. Ja zagrizem u veliki, sočni komad domaće šunke.Kad se ta šunka kuha miriše na kilometre i sad je u čas namirisala njenu malu sobicu.

Ondak mažem debelo maslac na vruću pogačicu i malo ko mašem s tim po zraku.Ondak močim pogačicu u sok od šunke i miješam jaja s kašom.

Ona ispuhuje sve više i više dima. Gleda u kavu ko da bi možda na dnu šalicemoglo bit nešto za zagrist.

Na kraju kaže, Celie, mislim da bi sad mogla popit času vode. A ova tu, krajkreveta, nije svježa.

I pruža mi čašu.

Ja spustim moj tanjur na stolić kraj kreveta. Izađem da joj zagrabim malo vode.Vratim se natrag i uzmem moj tanjur. Izgleda ko da je neki mišić grickao mojupogačicu, a štakor pobjego sa šunkom.


45/219

Ona se drži ko da ništa nije bilo. Počne se žaliti da je umorna. I brzo zadrijema.

Gospodin ——— me pita kako sam je navela da jede.

Ja kažem, Niko živ ne može izdržati miris domaće šunke i ne kušat. Samo bi jojmrtvac mogo odolit. Možda.

Gospodin ——— se smije.Vidim mu u očima nešto luđačko.

Bilo me je strah, kaže. Strah. I pokrije oči rukama.


46/219

Dragi Bože,

Shug Avery je danas malo sjedila u krevetu. Oprala sam joj kosu i očešljala je.Ona ima najčvorastiju, najkraću, najrudlaviju kosu koju sam ikad vidila, a jaobožavam svaku njenu vlas. Sačuvala sam kosu koju sam izvukla s češljem. Moždaednog dana nabavim mrežicu i napravim sebi miša, da malo našušurim moju kosu.

Uređujem je ko da je lutka, ili ko da je Olivia - ili ko da je Mama. Češljam igladim, gladim i češljam. Ona prvo kaže, Daj požuri, završi s tim. A onda se malo

smekšala i naslonila mi se na koljena. To mi baš godi, kaže. To je ko kad me je nekoćčešljala mama. Ili možda ne mama. Možda baka. I posegne za novom cigaretom.Počne pjevušit nekakvu pjesmicu.

Koja je to pjesma? pitam ja. Zvuči mi prilično prostački. Ko nešto za što ćepropovjednik reć da je grijeh slušat. A kamo li pjevat.

Ona još malo pjevuši. Onda kaže, Nešto što mi je samo tako došlo. Nešto što sama izmislila. Nešto što si mi ti izgrebla iz glave.


47/219

Dragi Bože,

Večeras se kod nas pojavio tata gospodina ———. On je sitan, mali čovjek,nekako ko da se stisnijo u pranju, ćelave glave i ima zlatne naočale. Stalno senakašljava, ko da sve što kaže treba prvo najavit. Dok govori glavu drži nagnutu uednu stranu.

Odmah je prešo na stvar.

Ti se jednostavno nisi mogo smirit dok nisi nju dovejo u kuću, jel tako, reko je još

dok se uspinjo na trijem.Gospodin ——— ništa nije reko. Gleda van preko ograde trijema, na stabla,

preko strehe bunara. Pogled mu se ustavi na krovu Sofijine i Harpove kuće.

Hoćete sjest? pitam ja, gurajući stolicu. Jel bi popili čašu hladne vode?

Kroz prozor čujem kako Shug pjevucka i pjevucka, uvježbava onu svojupjesmicu. Brzo se odšuljam nazad u njezinu sobu i zatvorim prozor.

Stari gospodin ——— kaže gospodinu ———, Ma što ima u toj Shug Avery dami je znat, kaže on. Crna ko katran, kosa ko u janjeta, noge ko štapovi.

Gospodin ——— ništa ne govori. Ja u čašu s vodom za starog gospodina spustimmalo pljuvačke.

Ma što, kaže stari gospodin ———, nije čak ni čista. Čujem da ima neku gadnužensku bolest.

Ja prstom promiješam pljuvačku u vodi. Pomislila sam na smrvljeno staklo, samopitam se kako bi ga čovjek smrvijo. Uopće nisam bijesna. Jednostavno me to zanima.

Gospodin ——— okrene polako glavu i gleda svog tatu kako pije. Onda mu kaže,žalosno nekako, Ne možeš ti to razumit, kaže. Ja volim Shug Avery. Uvijek sam jevolijo, uvijek ću je volit. Trebo sam je oženit kad sam za to imo priliku.

Aha, kaže stari gospodin ———. I potraćit život u ništa. (Gospodin ——— je nato samo nešto progunđo). A uz put i priličnu hrpu mog novca. Stari gospodin ——— pročisti grlo. Niko čak ne zna za sigurno ko joj je tata.

Što je mene briga ko je njoj tata, kaže gospodin ———.

A mama joj i dan danas uzima na pranje prljavu robu bijelih ljudi. Uz to svakonjezino dijete ima drugog tatu. Sve je to jednostavno previše bezvrijedno i spetljano.


48/219

Dakle, kaže gospodin ——— i okrene se licem sasvim prema svom tati, sva djecaShug Avery imaju istog tatu. Ja ti jamčim za to.

Stari gospodin ——— pročisti grlo. Dakle, ovo je moja kuća. Ovo je mojazemlja. Tvoj sin Harpo živi u jednoj od mojih kuća, na mojoj zemlji. Meni kad se na

njivi pojavi korov, ja ga posječem. Vjetar mi nanese smeće, ja ga spalim. On sedigne. Pruži mi svoju čašu. Kad drugi put dođe, staviću mu u čašu malo ShugAveryne pišače. Da vidim kako će mu se to svidit.

Celie, kaže on, ja tebe žalim. Ne bi puno žena pustilo muževu kurvu da im leži ukući.

Samo, on to ne kaže meni, on to govori gospodinu ———.

Gospodin ——— pogleda u mene, oči nam se sretnu. Još nikad se on i ja nismoosjećali tako bliski.

On kaže, Daj tati njegov šešir, Celie.

I ja tako učinim. Gospodin ——— se ne miče sa svoje stolice uz ogradu trijema.Ja stojim u vratima. Gledamo starog gospodina ——— kako hračuć kreće niz putsvojoj kući.

Slijedeći nas je došo posjetit njegov brat Tobias. On je jak, debel i visok, izgledako veliki žuti medvjed. Gospodin ——— je sitan ko i njegov tata, a ovaj njegov brate puno visočiji od njega.

Gđe je ona ? pita i ceri se. Gđe je Medena Kraljica ? Donijo sam nešto za nju,kaže on. I stavi malu kutiju čokolade na ogradu.

Spava, kažem ja. Nije noćas dobro spavala.Pa, kako mi ti živiš, Albert, kaže on i privuče stolicu. Pređe rukom preko

zaglađene kose i proba prstom dal ima crva u nosu. Onda otare ruke o hlače. Pastrese hlače da mu se ne zgužva crta.

Sad sam baš čuo da je Shug Avery ovđe, kaže on. Koliko je već dugo imaš!

Oh, kaže gospodin ———, mjesec - dva.

Viš vraga, kaže Tobias, a ja čuo da ona umire. To ti samo kazuje da ne morešvjerovat sve što čuješ, jeli tako? On zagladi brke i obliže jezikom kutove usnica.

A što mi ti moreš dobrog reć, gospodična Celie? kaže on meni.Ne puno, kažem ja.

Ja i Sofia sjedimo i sastavljamo zajedno već drugi pokrivač. Ja sam sastavilaotprilike pet komadića i raširila sam ih po stolu kraj koljena. Košara na podu puna jekrpica.

Vazda u poslu, vazda u poslu, kaže on. Kad bi bar Margaret bila taka ko ti.Zaštedila bi mi hrpu novaca.


49/219

Tobias i njegov tata vazda govore o novcu, ko da ga još uvijek imaju puno. Starigospodin ——— rasprodava imanje tako da ga već nije puno ostalo, osim kuća injiva. Moje i Harpove njive donose više zarade od bilo koga.

Ja prišivam novu četvorinu. Gledam boje.

Onda čujem kako Tobiasova stolica tresne o pod i njega kako kaže, Shug.Shug je sad na pola puta između bolesti i zdravlja. Na pola puta između dobrote i

zloće, također. Meni i gospodinu ——— sad već najčešće kaže svoju dobru stranu.Ali je danas opet cijela zloća. Smješka se, a to izgleda ko da si rastvorio britvu.Kaže, No, no, vidi ko nam je danas došo.

Na sebi ima kratku haljinicu od tkanine na cvjetiće koju sam joj ja sašila i ništaviše. Izgleda ko da ima deset godina, onako s kosom očešljanom u puno malihpletenica. Mršava je ko stabljika graha, a lice joj puno očiju.

Ja i gospodin pogledamo u nju. Oboje se dignemo da joj pomognemo da sjedne.Ona ne gleda njega. Privuče stolicu do mene.

Uzme iz košare jednu krpicu. Digne je prema svjetlu. Mršti se. Kako šivaš teproklete stvari? pita.

Ja joj dam onu četvorinu koju šivam i počnem opšivat drugu. Ona šiva dugačke,krivudave šavove, mene to podsjeća na onu njenu čudnu pjesmicu.

Za prvi put, jako dobro, kažem ja njoj. Sasvim fino i krasno. Ona me pogleda ifrkne. Što god ja napravim za tebe je fino i krasno, gospodična Celie, kaže ona. Ali,to je zato što ti nisi jako pametna. Ona se nasmije. Ja sagnem glavu.

Pametnija je od Margaret, kaže Tobias. Da Margaret uzme u ruke tu iglu, zašila biti nosnice.

Nisu sve žene iste, Tobias, kaže ona. Vjerovao ti ili ne.

Oh, vjerujem ja to, kaže on. Samo, ne moreš to dokazat svijetu.

Ja sad po prvi put počnem mislit o svijetu.

Kakve veze ima svijet s bilo čim, mislim ja. A onda vidim sebe kako sjedim tu išivam između Shug Avery i gospodina ———. Nas troje sjedimo zajedno, nasprotTobiasu i njegovoj kutiji čokolade, upljuvanoj od muha. I prvi put u životu, osjećam

se baš dobro.


50/219

Dragi Bože,

Ja i Sofia radimo pokrivač. Razapeli smo ga na okvir vani na trijemu. Shug Averynam je poklonila svoju staru žutu haljinu za krpice i ja ušivam komadić od te haljinekad god za to imam prilike. Mustra za pokrivač je lijepa, zove se Sestrin uzorak i akopokrivač dobro ispadne, možda ću ga dat njoj, a ako ne ispadne baš sasvim dobro,možda ću ga zadržat za sebe. Želila bi ga za sebe samo zbog tih malih, žutih krpicakoje izgledaju ko zvijezde, ali nisu. Gospodin ——— i Shug su otišli prošetat do

poštanskog sandučića. Kuća je tiha, čuju se samo muhe. One svako malo prolete;pijane su od jela i uživaju u vrućini pa zuje tako da me hvata drijemež.

Sofia izgleda ko da ima nešto na duši ali nije baš sigurna što. Nagne se nad okvir,malo šiva, a onda se ispravi u stolici i gleda preko dvorišta. Najpošlje, odloži iglu ikaže, Zašto ljudi jedu, gospodična Celie, kaži mi to?

Da bi ostali živi, kažem ja. Zašto bi inače? Naravski, ima ljudi koji jedu zato štohrana ima fini okus. A ondak, ima i žderonja. Oni uživaju u tom da im usta stalnožvaču.

I to su jedini razlozi kojih se možeš sjetit? pita ona.

Pa, neki put može bit da je neko neishranjen, kažem ja.Ona se zamisli. On nije neishranjen.

Ko nije? pitam ja.

Harpo. Kaže ona.

Harpo?

On svaki dan jede sve više i više.

Možda ima trakavicu?

Ona se namršti. Ne, kaže ona. Mislim da nema trakavicu. Od trakavice si gladan.Harpo jede i kad nije gladan.

Kako, na silu? Teško je vjerovat, al biva to da svaki dan čuješ nešto novo. Ne ja,razumiš, nego neki tako kažu.

Sinoć je za večeru sam smazo punu tepsiju pogačica.

Neee. Kažem ja.

Kad ti kažem. I uz njih je popijo dvije velike čaše kiselog mlijeka. Sve to nakon


51/219

što je sa nama večerao. Ja sam kupala djecu, spremala ih za krevet. On je reko opratsuđe. Mjesto da pere tanjure, on ih je čistijo ustima.

Pa sad, možda je bijo jako gladan. Ovih dana ste teško radili.

Ne baš tako teško, kaže ona. A jutros, za doručak, neka sam prokleta ako lažem,

poždero je šest jaja. Pošlje toliko hrane bijo je načisto bolestan, jedva je hodo. Kadsmo došli u polje mislila sam da će se zanesvijestit.

Kad Sofia kaže NEKA SAM PROKLETA, nešto nije u redu. Možda mu se nećeprat suđe, kažem ja. Njegov tata nije opro ni jedan sud u životu.

Misliš? kaže ona. Ali meni izgleda da on to baš jako voli.

Za reć pravo, on te kućne poslove voli puno više od mene. Ja ću ti vazda radije upolje ili se zabavljat sa životinjama. Čak mi je draže cijepat drva. Ali on voli kuvat iprat i sve druge sitne poslove po kući.

Dobro kuva, to je sigurno, kažem ja. Makar je za mene veliko čudo da on uopćenešto o tom zna. Dok je bijo kod kuće, nije znao skuvat čak ni jaje.

A kladim se da je htio kuvat, kaže ona. Kod njega je to nekako prirodno. Samo,gospodin ———. Ti znaš kakav je on.

Oh, on je u redu, kažem ja.

Gospodična Celie, jesi ti pri sebi? pita Sofia.

Hoću reć, u redu je u nekim stvarima, u drugima nije.

Oh, kaže ona. Svejedno sad, nego kad on drugi put dođe amo, pripazi hoće linešto jest.

Vidila sam ga jest, još kako. Prvo, dok se uspinjo na trijem, dobro sam gapogledala. Još je uvijek mršav, za pola Sofije, ali vidim da mu pod hlačama već rastetrbuščić.

Što imaš za jest, gospodična Celie? kaže i ide ravno do grijača i komada pohanogpilića, a zatim do kredenca po komad pite od kupina. Stoji kraj stola i žvače, žvače.Imaš malo slatkog mlijeka? pita.

Imam surutke, kažem ja.

On kaže, Baš dobro, ja volim surutke. I zagrabi kutljačom.

Izgleda, Sofia te slabo hrani, kažem ja.Zašto to kažeš? pita on s punim ustima.

Pa, nema dugo od ručka, a ti si eto opet gladan.

On ništa ne kaže. Jede.

Naravno, kažem ja, ni večera nije više daleko. Oko tri ili četir satova.

On traži po ladici kašiku s kojom će pojest surutku. Onda spazi komad kuružnjaka


52/219

na polici iza štednjaka, dograbi ga i udrobi u surutku.

Izađemo onda opet na trijem i on digne noge na ogradu. Jede onu svoju surutku skuružnjakom, a čašu drži odmah ispod nosa. Podsjeća me na svinjče na valovu.

Tebi ovih dana hrana stvarno prija, ha? kažem ja, slušajuć ga kako žvače.

On ništa ne govori. Jede.Ja pogledam preko dvorišta. Vidim Sofiju kako vuče ljestve i kako ih naslanja uz

kuću. Ima na sebi stare Harpove hlače. Glavu je povezala maramom. Popenjala se poljestvama do krova i počela čekićem zabijat čavle. Udarci čekića odjekuju dvorištemko pucnjevi iz puške.

Harpo jede i gleda je.

Onda se uzrigne. Kaže, Izvini, gospodična Celie. Odnese čašu i kašiku u kuhinju.Izađe i kaže, Bog.

Sad se može dogodit ne znam što. Može doć ne znam ko. Mogu učinit ili reć bilošto, Harpo će bez obzira na sve samo jesti. Hrana mu je na pameti ujutro, u podne inavečer. Trbuh mu raste i raste, a ostatak njega ne. Već izgleda ko da će rodit.

Kad ćeš rodit? pitamo ga.

Harpo ništa ne kaže. Pruža ruku i grabi još jedan komad pite.


53/219

Dragi Bože,

Harpo je ovog vikenda prešo kod nas. U petak navečer, nakon što smo gospodin ——— i Shug i ja otišli u krevet, čujem ja neko plače. Sjedi Harpo vani nastepenicama i plače ko da mu je prepuklo srce. Oh, u-hu i u-hu. Zabijo glavu u ruke,a suze i bale mu cure niz bradu. Ja mu pružim rubac. On puhne nos i pogleda me, aoči mu stisnute ko šake.

Što ti se dogodilo s očima? pitam ga ja.

On grabi okolo po mozgu, proba smislit neku priču, al se onda vrati istini.Sofia, kaže.

Ti još uvijek gnjaviš Sofiju? pitam ga ja.

Žena mi je, kaže on.

To ne znači da ju moraš gnjavit, kažem ja. Sofia te voli, dobra je žena. Dobra jedjeci i dobro izgleda. Marljiva je. Boji se Boga i čista je. Ne znam što bi ti još višehtijo.

Harpo smrkne.

Hoću da radi onako kako ja kažem - ko što ti radiš kako tata kaže.Oh, Bože, kažem ja.

Kad tata tebi kaže da nešto napraviš, ti to napraviš, kaže on. Kad ti kaže da neštone činiš, ti to ne činiš. Ako ne napraviš kako ti on kaže, on te namlati.

Koji put on mene i onako namlati, kažem ja, napravila ja ono što mi je reko ili ne.

Tako je, kaže Harpo. Ali Sofia ne. Ona radi što ona hoće, uopće me ne sluša. Akad je hoću namlatit, zacrni mi oko. Oh, u-huu, plače on. U-huuu-huu.

Došlo mi da mu tražim natrag moj rubac. I da možda gurnem i njega i njegovo

zacrnjeno oko sa stepenica. Mislim na Sofiju. Ona mene zanima. Ja sam nekoć išla ulov s lukom i strijelom, kaže ona.

Neke žene ne možeš mlatit, kažem ja. Sofia je jedna od tih. Osim toga, Sofia tebevoli. Ona bi vjerojatno rado napravila veći dio onog što joj ti kažeš da napravi, samokad bi joj ti to reko na pravi način. Ona nije zla, nije zlobna. Nije zlopamtilo.

On samo sjedi tamo obješene glave, izgleda ko neki blento.

Harpo, kažem ja i tresem ga, Sofia te voli. Ti voliš Sofiju.


54/219

On me pogleda, koliko je to mogo kroz one stisnute, natečene oči. Da gospojo,kaže on.

Gospodin ——— je mene oženijo da mu se brinem o djeci.

Ja sam se za njega udala zato što me je tata na to natjero. Ja ne volim gospodina

———, nit on voli mene.Ali, ti si mu žena, kaže on, baš ko što je Sofia meni. Žena mora slušat.

A da li Shug Avery sluša gospodina ———? pitam ja. Ona je žena koju je on htioženit. Ona njega zove Albert i dok si reko keks reći će mu da mu smrde gaće. Onakositna, čim malo odeblja, prebiće ga ako je samo okuša gnjavit.

Zašto sam spomenula debljanje. Harpo opet počne plakat. A onda pozeleni.Nagne se preko ruba stepenice i bljuva i bljuva. Ko da mu se digo u grlo svakikomadić pite koji je pojeo u zadnjih godinu dana. Kad se ispraznijo stavila sam ga ukrevet pokraj sobice u kojoj je Shug. Odmah je zaspo.


55/219

Dragi Bože,

Otišla sam vidit Sofiju, ona još uvijek popravlja krov.

Curi, proklet bijo, kaže ona.

Vani je, kraj drvarnice, pravi ploče za krov. Stavi veliki četverouglasti komaddrveta na panj i cap, cap - odcijepi velike, pljosnate ploče. Onda spusti sjekiru i pitame jel hoću limonade.

Dobro je pogledam. Osim modrice na zapešću, izgleda na njoj nema ni jedne

ogrebotine.Kako ide između tebe i Harpa? pitam ja.

Pa, kaže ona, više ne jede tako puno. Ali, možda se samo odmara.

On hoće postat tako velik ko ti, kažem ja.

Ona glasno uzdahne. To sam i ja mislila, kaže i ponovno ispusti dah, ovaj put jakopolako.

Sva djeca dotrče do nje. Mama, mama, hoćemo limonade. Ona natoči pet čaša zanjih, dvje za nas. Sjedimo na drvenoj ljuljački koju je ona napravila prošlog ljeta i

objesila je u hladovitom dijelu trijema.Već sam se umorila od njega, kaže ona. Od kad smo se vjenčali ne misli drugo

već kako bi me natjero da ga slušam. Ne treba njemu žena, njemu treba pas.

Muž ti je, kažem ja. Moraš ostat šnjim. Inače, što ćeš?

Mojoj sestri je muža uhvatila rekrutacija, kaže ona. Oni nemaju djece, a Odessa jeluda za djecom. Ostavijo ju je na jednoj maloj farmi. Mogli bi možda kod njih naneko vrijeme. Ja i moja djeca.

Ja pomislim na moju sestru Nettie. Tako snažno da mi je miso na nju prošla kroz

tijelo ko strijela bola. Neko kom se možeš uteć. Čini mi se, srce bi mi prepuklo odmiline.

Sofia se namršteno zagledala u čašu i nastavila.

Više mi šnjim nije drago leć, kaže ona. Nekad je bilo, on me takne i ja već budemvan sebe. Sad kad me takne, samo bi htjela da me pusti na miru. Kad se popne namene, samo mislim kako bi on uvijek htio bit tako povrh mene. Ona otpije malolimonade. Nekad mi je to bilo milo, kaže. Znala sam ga gonit s polja kući. Uspalila


56/219

bi se već samo kad bi ga gledala kako stavlja djecu spavat. Ali više ne. Sad samvazda umorna. Ne zanima me.

No, no, kažem ja. Čekaj da prođe malo vremena, možda ti se vrati. Ali to govorimsamo da nešto rečem. Jerbo ja o tom ništa ne znam. Gospodin ——— se popne na

mene, obavi svoj poso i pošlje deset minuta obadvoje spavamo. Jedino kad ja osjetimda mi se nešto kreće tamo dolje, to je kad mislim na Shug. A to je ko da trčiš do nakraj puta pa se opet vratiš na isto mjesto.

Znaš što je najgore? pita ona. Najgore je što mislim da on to niti ne vidi. On sepopne i uživa ko i prije. Nije važno što ja mislim. Nije važno što ja osjećam. Važane samo on. Izgleda, srce uopće ne ulazi u to. Ona frkne. Ako hoćeš čut istinu, kad

vidim da on može to tako radit, dođe mi da ga ubijem.

Podigle smo glave, gledamo uz put gore prema kući i vidimo Shug i gospodina ——— kako sjede na stepenicama. On ispruži ruku i izvadi joj nešto iz kose.

Ah, ne znam, kaže Sofia. Možda i ne odem. Duboko u duši ja ipak volim Harpa,ali - on me stvarno zamara. Ona zijevne. Smije se. Treba mi odmora, kaže. Onda odedo one gomile drva i opet počne sjeć ploče za krov.


57/219

Dragi Bože,

Sofia je dobro rekla za svoje sestre. Sve su to odreda krupne, zdrave cure,izgledaju ko amazonke. Došle su jedno jutro, rano, s dvojim kolima po Sofiju. Onanije imala puno toga nosit sobom: svoju i dječju robu, madrac koji je sašila prošlezime, dvogled i stolicu za ljuljanje. Djecu.

Harpo sjedi na stepenicama i drži se ko da mu nije stalo. Plete mrežu za lovit ribe.Svako malo pogleda prema potoku i zvižduka neku pjesmicu. Ali to niti ne sliči na

ono kako on obično zvižduka. Nekako je utanjio pa se čini ko da se zvižduk izgubijou dno nekog velikog vrča, a vrč pao na dno potoka.

U zadnji čas odlučim ipak dati Sofiji onaj pokrivač. Ne znam kako je tamo gđeživi njezina sestra, ali ovđe kod nas je već dosta dugo baš oštro zahladilo. Što jaznam, možda će ona i djeca morat spavat na podu.

Puštićeš je da ode? pitam ja Harpa.

On me gleda ko da samo budala može tako nešto pitat. Otpuhuje, Ona je namislilaotić, kaže. Kako ću je ja ustavit? Nek ide, kaže i strugne očima prema kolima.

On i ja sjedimo zajedno na stepenicama. Iznutra se čuje samo tup, tup, tup čvrstihi debelih nogu. Sve su se Sofijine sestre uzmuvale po kući tako da se cijela kućatrese.

Kud idemo? pita najstarija kćer.

Idemo u goste tetki Odessi, kaže Sofia.

Ide i tata? pita curica.

Ne ide, kaže Sofia.

Kako to da tata ne ide? pita druga curica.

Tata mora ostat ovđe i čuvat kuću. Mora se brinut za Dilsey, Coco i Boo.

Jedno dijete izađe i stane pred oca i samo ga gleda, pilji u njega.

Ti ne ideš? pita ga najpošlje.

Harpo kaže, Ne.

Dijete ode i počne šapćat bebi koja puza okolo po podu: Tata ne ide s nama, što timisliš o tom.

Beba sjedne, umiri se, napne svom snagom i prdne.


58/219

Svi se smijemo, ali je to u isti mah žalosno. Harpo digne bebu s poda, opipapelene i spremi se da je promijeni.

Mislim da nije mokra, kaže Sofia. Samo je pustila vjetar.

Al ju on svejedno previje. On i beba su u kutu trijema, izvan gužve. On briše oči

suhom pelenom koju je skinuo sa bebe.Najpošlje preda bebu Sofiji, a ona je uprti u povez na boku, prebaci vreću s

pelenama i hranom preko ramena, pribere sitnu dječicu pred sebe i, kaže im: Recitetati zbogom. Onda mene zagrli kako može onako natovarena sa bebom i svačim ipopne se u kola. Osim dvije koje tjeraju mazge, svaka sestra drži po jedno dijetemeđu koljenima i svi šute dok izlaze iz Sofijinog i Harpovog dvorišta i voze sepokraj naše kuće.


59/219

Dragi Bože,

Sofije nema šest mjeseci, a Harpo je posto skoz drugi čovjek. Prije je stalnosjedijo kod kuće, sad je stalno na cesti.

Ja ga pitam što se to događa. On kaže, Gospodična Celie, ja sam naučijo nekestvari.

Od tih stvari koje je naučijo, jedna je - da je zgodan. Druga - da je pametan. Treća- da zna zaradit novaca. Ne govori ko mu je bijo učitelj.

Toliko udaranja čekićom nisam čula od kad je otišla Sofia, ali on svaku večernakon što dođe iz polja, udara i zakiva. Neki put navrati njegov prijatelj Swain damu pomogne. Onda njih dvojica rade do kasno u noć. Gospodin je moro otić dolje ireć im da prestanu s tom bukom.

Što to gradite? pitam ga.

Baraku za ples, kaže mi on.

Tako daleko od mjesta?

Ništa dalje od drugih.

Ja ne znam za nikakve druge, samo za Sretnu zvijezdu.Baraka za ples i treba bit daleko, gđe nema kuća. Da nikog ne smeta glasna

muzika. Plesanje. Tučnjave.

Swain dometne, Ubijanje.

Harpo primetne, I policaji ne znaju gđe da traže.

A što će Sofia reć o tom što radiš od njene kuće? pitam ga. Recimo da se ona idjeca vrate, gđe će leć spavat?

Neće se oni vraćat, kaže Harpo i nastavi pribijat dasku za tezgu bara.

Kako ti to znaš? pitam ja.On ne odgovara. Samo dalje nastavlja radit, rame uz rame sa Swainom.


60/219

Dragi Bože,

Prve sedmice, niko nije došo. Druge sedmice, trojica ili četvorica. Treće sedmice,edan. Harpo sjedi iza svog malog bara i sluša Swaina kako prebire po kitari.

Ima hladnih pića, ima roštilj, ima svinjske iznutrice, ima kruha kupljenog udućanu. Ima jednu ploču na kojoj piše Harpov bar prikucanu na bočni zid kuće idrugu takvu vani na cesti. Ali nema mušterija.

Ja se spustim stazom do dvorišta, stanem ispred vrata, virim unutra. Harpo

pogleda van i maše mi.Dođi unutra, gospodična Celie, kaže.

Ja kažem, Ne, hvala.

Gospodin ——— neki put odšeće dolje, popije jedno hladno piće, sluša Swaina.Gospodična Shug isto ode dolje, svako malo. Ona još uvijek nosi one kratkehaljinice i ja joj još uvijek pletem kosu u sitne pletenice, ali joj je kosa već narasla ikaže, još malo pa ću joj je morat peglat.

Harpo je zbunjen, ne zna što bi mislijo o Shug. Jedan od razloga je i to što ona

uvijek govori sve što joj padne na pamet, ne pazi jel to uljudno. Neki put ga ulovimkako netremice zuri u nju - kad misli da ja ne gledam.

Jednog mi dana kaže, Niko neće potegnut čak ovamo samo zbog tog da slušaSwaina. Što misliš, bili se moglo dobit Medenu Kraljicu?

Ne znam, kažem mu ja. Ona je sad puno bolje i vazda nešto mumlja i pjeva.Vjerojatno bi joj bilo drago opet malo radit. Zašto je ne pitaš?

Shug kaže, Harpova baraka nije mjesto na kakva je ona navikla, ali misli da bi gamožda mogla počastit jednom pjesmom.

Harpo i Swain nagovore gospodina ——— da im da nekoliko onih reklamnih

letaka iz sanduka. Prekrižili su Sretna zvijezda na Rudarskoj cesti i stavili Harpovbar na plantaži ———. Prikucali su te plakate na stabla između grada i mjesta gđe seodvaja naša cesta. Prve subote došlo je toliko naroda da nisu svi mogli unić.

Shug, Shug srce, mislili smo da si mrtva.

Njih pet od svakog tuceta tako pozdravlja Shug.

A na kraju ste otkrili da ste mrtvi vi, kaže im Shug uz široki osmijeh.


61/219

Najpošlje ću i ja vidit Shug Avery kako radi. Gledaću je. Slušaću je.

Gospodin ——— nije htio da ja dođem. Udane ženske ne idu na takva mjesta,reko je.

Aha, ali Celie ide, kaže mu Shug dok joj ja peglam kosu. Što ako mi dođe zlo dok

pjevam, kaže. Što ako mi se raskopča haljina. Obukla je jednu usku, usku crvenuhaljinu na kojoj naramenice izgledaju ko da su napravljene od dvje niti konca.

Gospodin ——— gunđa dok se oblači. Moja žena ne može ovo. Moja žena nemože ono. Neće moja žena … Niže li, niže, ne prestaje gunđat.

Najpošlje mu Shug Avery reče, Sva sreća da ja nisam tvoja prokleta žena.

On onda ušuti. Zajedno smo otišli dolje u Harpov bar. Gospodin ——— i jasjedimo za istim stolom. Gospodin ——— pije viski. Ja sam uzela hladno piće.

Shug je prvo pjevala jednu pjesmu od nekog ko se zove Bessie Smith. Kaže,

Bessie je neko koga ona pozna. Stara prijateljica. Pjesma se zove: Teško je nać dobračovjeka. Dok to pjeva, ona malko pogledava na gospodina ———. I ja pogledam unjega. Onako sitan, sav se napuho. Izgleda ko da sjedi na žeravici. Ja pogledam Shugi osjetim kako mi se srce zgrči. Toliko me boli da ga moram pokrit rukom. Mislim,koliko je njih

alice walker - boja purpurna.pdf

Documents