Aleksandar Popović

Nega mrtvaca scenska igra ulovljenih pajaca Pijaca i Zvon praporaca PRAPORCI: STARAC KARANFIL, cvećka crvena RUŽA, rumena OMILJ MERIMA SLAVENKO PRIMARIJUS, na feder ŠEST LAKEJA Svetlost danja i ona druga, kad se sanja. PIJACA (Da li je prirodno opravdavati smisao svoje štete) /Veliki salonkabinet, dole s tri lože, centralnom predsedničkom, većom, i dve manje bočne. gore je galerija do koje sa desne strane vode stepenice od scene. Levo su dva velika prozora i jedna dvokrilna vrata. Po sceni je malo nameštaja: jedno kožom tapacirano kanabe. jedan okrugli sto i nekoliko fotelja. Sve stvarisuna lo četku pokrivene zaštitnim platnom na prozorima su roletne. Mrak/ PREKO MIKROFONA /u mraku signali teleprintera, a potom glas/ Strogo pov. Honolulu. Strogo pov. Honolulu. Pošiljka upućena po dogovoru. Pošiljka upućena po dogovoru. Utovar ekspresni. Utovar ekspresni. Osiguranje optimalno. Osiguranje optimalno. Rok prispeća 215 sati i 30 minuta. Rok isporuke 215 sati i 30 minuta. U potpisu ekspeditor. U potpisu ekspeditor. /signali teleprintera/ Strogo pov. Las Vegas. Strogo pov. Las Vegas. Pošiljka odaslana prema dogovoru. Pošiljka odaslana prema dogovoru. Utovar ekstrapak micubiši. Utovar ekstrapak micubiši. Osiguranje spec. Osiguranje spec. Rok isporuke 215 sati i 45 minuta. Rok isporuke 215 sati i 45 minuta. U potpisu ekspeditor. U potpisu ekspeditor. /signali teleprintera/ Strogo pov. Harare. Strogo pov. Harare. Pošiljka ekspedovana po dogovoru. Pošiljka ekspedovana po dogovoru. Utovar dodatni. Utovar dodatni. Osiguranje pojačano. Osiguranje pojačano. Rok dolaska 216 sati. Rok dolaska 216 sati. U potpisu ekspeditor. U potpisu ekspeditor. /signali teleprintera. rez/ STARAC /upalio je lampu na svom predsedničkom stolu u centralnoj jjoži. on puši tompus i noge drži na stolu/ Bože, bože, šta ja radim. A ti sve vidiš. Zašto me ne sprečiš. Jesu li ti, zaista, ugodna moja dela, želeo bih da znam. Držiš li me ti u svojoj vlasti kao što to ja činim sa svojom decom. Od tebe sam se mnogo čemu naučio. Da nada bez vere znači sasvim malo. I da pravda bez sile ne znači mnogo. Te da nasuprot svakom raju mora obitavati i ad. Za poslušne i neposlušne. Za pokorne i nepokorne. /najednom ustane

i ugasi tompus/ Gospode, obraćam ti se, jer sam u strahu da ne izgubim tvoju milost. Hoćeš li me kazniti što sam posustao. Ja nemam više snage da te sledim, oprosti mi. Moliću ti se do kraja. /pritisne zvonce na svome stolu. istoga časa unutra ulaze lakeji i postroje se/ Ekspeditor pajavljuje dolazak pošiljki za koji minut, proverite još jedanput da li je sve spremno za prihvat. /on ugasi lampu na svome stolu i odlazi uz stepenice ka galeriji. lakeji brzo pokupe zaštitna pjjatna sa stvari i podignu 1'oletne sa prozora. unutra prodredanja svetlost lakeji brzo odlaze i za sobom zatvaraju vrata. sa vrha stepenica baca još jedan pogled na salu/ Odavde više neće biti povratka. Gasi se svaka nada. /brzo nestane na galeriji. dvokrilna vrata se širom otvaraju i lakeji unose dva mrtvačka sanduka, spuštaju ih na tlo i brzo odlaze zatvarajuñi za sobom vrata/ MERIMA /odiže malo poklopac sa sanduka, a u isto vreme to čini i omilj iz svoga/ Nemam hrabrosti ni da pogledam jesu li me živu spustili u grobnicu. OMILJ Ma je l' moguće da ću ja i u grobu pored nje ležati. /brzo spusti poklopac/ MERIMA /odbaci poklopac i iskoči iz sanduka. odevena je vrlo moderno i slobodno, letnje, kao da s jahte dolazi/ Jesam li ja to dobro čula tvoj cvrkut, Omilje moj mili. Opet smo zajedno, nisu nas rastavili. /proba da odigne poklopac s omiljovog sanduka, ali joj ne uspeva/ Skloni rezu, mili moj. /lupa pesnicom u poklopac/ Otvori, ne boj se. Ja sam, tvoja Merima. OMILJ /diže poklopac i seda u sanduku, bezboljno. odeven je isto kao i Merima, modernomorski/ Jesmo li u aleji zaslužnih velikana. OMILJ /bezvoljno se uspravlja u sanduku/ Znači, kućni pritvor. MERIMA Ti i ja, Omilje, sasvim sami, posvećeni jedno drugome do panja. OMILJ /izlazi iz sanduka/ Najgora moguće varijanta od svih koje sam za duga vremena ležanja u sanduku uzimao u obzir. MERIMA Uvek sam za tim čeznula. /hoće da ga zagrli, ali se on izmakne/ OMILJ Nema mesta tvojoj žurbi i nestrpljenu, potrajaće ovo. /prilazi telefonu uloži i bira brojeve, petlja/ MERIMA Nećeš, valjda, odmah opet sesti na telefon. OMILJ /besno/ Moram da stupim u kontakt sa svetom, da čujem zna li iko šta sve ovo treba da znači. /petlja oko telefona/ MERIMA Zar mi jedno drugome nismo dovoljni. OMILJ /tresne slušalicu/ Telefon je u kvaru, k'o za inat. MERIMA Kakva sreća, neće nas uznemiravati neprestanim zvrckanjem. /on poñe ka vratima/ Kuda si se nadigo. OMILJ Nigde. Hoću samo da naredim osoblju da otklone kvar. /doñe do vrata i šutne u njih nogom/ MERIMA Čekaj, idem i ja sa tobom, ne ostaje mi se samoj u ovom prostoru. OMILJ Na tvoje veliko iznenaćenje, nadam se, odavde nema izlaska, skinuta je kvaka s brave. MERIMA Gospode bože, pa to k'o u ludnici. OMILJ Možda će nas proglasiti i opasnim po okolinu, ko zna. MERIMA Da nije izbio treći svetski rat. OMILJ Onda ću ja smesta na front. MERIMA Ti bi i u prve borbene redove, samo da ne budeš sa mnom. OMILJ A uvek smo zajedno. MERIMA More, i kad si tu, nema te. Stalno te tražim.

PRIMARIJUS /vrata se naglo otvore i on žurno ulazi unutra. drži u ruci lekarsku tašnu/ Izvinite, ko je ovde tražio patronažnu službu. OMILJ /zgleda se s Merimom/ Mi nismo. MERIMA U stvari, mi tek što smo doputovali. Bili smo na krstarenju oko Havaja. OMILJ Gde ti, ženo, krete od Pontija Pilata, gospodinu se, vrlo verovatno, žuri. MERIMA I jedne noći su nas bez ikakavog objašnjenja pokuiili s jahte helikopterom. Bez stvari. OMILJ Skrati, žeio, pomisliće gospodin da si jezičara. MERIMA Ovako kako nas vidite, neprikladne za kontinent. PRIMARIJUS /pokazuje na sanduke/ A ko je umro. OMILJ Niko. PRIMARIJUS Ne smete kriti. MERIMA Uzalud ga pitate, nema on smisla za šalu. PRIMARIJUS A vi. OMILJ Ona ima zicenflajš, što se kaže. Ume da zagreje stolicu. PRIMARIJUS Ja vas upozoravam da je to zarazno i da se brzo širi. MERIMA Mislite, smejanje. PRIMARIJUS Ma ne, nego pretežna naoblaka s učestalim nadavinama. OMILJ A na šta to udara. PRIMARIJUS Isključivo na stolicu. MERIMA I čime se manifestuje. PRIMARIJUS Iznenadnim padom. /vadi iz svoje lekarske torbe šprici priprema ga za injekciju/ Ide sve do katastrofalnih survavanja. U najtežim slučajevima, od nesrećiika ostaje samo mrlja. OMILJ Hm. hm, hm, hm. Znači, praćeno je i prdežom. PRIMARIJUS Jeste, no provinciji gde još ima čabrova. Uostalom, zašto ne upalite radio i televizor, oni udaraju na sva zvona. MERIMA Već smo probali, ometan nam je prijem. PRIMARIJUS Onda otvorite prozor, na trgu grme glasogovornici. OMILJ Bi mi, ali zavareni su nam otpirači na krilima. PRIMARIJUS /spusti spremljenu injekciju na sto/ Nije moje da vas na silu vakcinišem od padavice. Ja sam samo egzekutor. MERIMA Ali ni mi nismo pokusni kunići. PRIMARIJUS Ma ko vas je to slagao da se od govana ne pravi pita. OMILJ Možda se i pravi, ali mi smo imuni na takve poslastice. PRIMARIJUS Od te stvari pikog još nije zaštitio ni diplomatski imunitet. Doviñenja. /okrene se i ode kroz vrata, pre nego što se oni snañu/ MERIMA Kako on izaće, kad mi nismo mogli. OMILJ Imao je on kvaku u džepu. Mutan neki tip. MERIMA Al' ti nisi imao muda da ga legitimišeš. OMILJ Vratiće se taj. Rekao je: dovićenja. MERIMA Iskoristiću tu mećupauzu da ispod tuša skinem sve eventualno sumnjive tragove sa sebe. OMILJ Ne trudi se badava, isključili su nam i vodu. MERIMA A taman sam se spremala da te pozovem, da mi istrljaš leća. /ona mu se umiljava/

OMILJ /izmakne se/ Pusti sad to. MERIMA /umiljava mu se/ Češni me malo niz kičmu. OMILJ /izmakne se/ Čekaj. /osluškuje kao nešto/ MERIMA Umeš li ti da darneš čoveka onde gde mu je najmilije. OMILJ Kasnije ćemo, čini mi se da se on vraća. /vrata se širom otvaraju. Spolja dopiru nerazgovetni glasovi/ MERIMA /najednom se sneveseli/ Eh, poslednje što nam je na rastanku pred put rekao, bilo je: Želim vam povoljne vetrove. OMILJ /zaprepašćeno/ Ti ceniš da ovo starac dolazi. MERIMA Možda je još onda znao da nam predstoje oluje. OMILJ Ma ja držim da se ovo vraća onaj mračnjak s injekcijama od malopre. /lakeji ledenih lica doguraju dve crne kocke na točkićima, s klavijaturama i žmigavcima, dimenzije 1,2 m. on i Merima su preneraženi/ Oboje smo se prebacili u proračunu. MERIMA /dobaci za lakejima koji žurno odlaze i za sobom zatvaraju vrata/ Šta je u ovim kockama. OMILJ Od njih ćeš dobiti odgovor kad prdne kvočka. /prilazi zajedno s omiljom da bi sa svih strana zagledali i dodirivali kontejnere/ MERIMA Kako li samo uspeva da ih dresira na tako striktno ćutanje. OMILJ Vrlo jedpostavno, uzima za kućnu poslugu gluvoneme, bez prethodne prakse. MERIMA /najednom se lecne od sopstvene pomisli/ A da on nije umro. OMILJ Starac. MERIMA Što ga imenova, jezik pregrizao. Ovde i zidovi imaju uši. OMILJ Daj da ga pokrenemo malo. /ona mupomažeda zajedno pomere jednu kocku naprednazad. On osluškuje/ Mućka. MERIMA Misliš, slana morska voda za nečiji bazen. OMILJ Pomeri još malo. /ona mu pomaže... on osluškuje/ Zvecka. MERIMA Misliš, oružje iz šverca. OMILJ Drmaj dalje. /ona mu pomaže. On osluškuje/ Šuška. MERIMA Falsifikovane banknote. OMILJ /osluškuje/ Nije papir, pre da je najlon. MERIMA Onda znam šta je. Melju to i mese s otpadnom industrijskom vodom, pa od toga pod gama zracima peku amerikanske hamburgere. OMILJ Ubila se ta hrana za robote. MERIMA Bez boje, mirisa i ukusa. OMILJ Apolitično, i u svakom pogledu. MERIMA Eno ga se otegao red u Moskvi dvanaest kilometara. OMILJ Vrišti masa od sreće, sto posto demokratski. /najednom kroz poklopac izleti muška ruka do lakta stisnuta u pesnicu/ MERIMA /vrisne i odskoči/ Ruka. OMILJ Unutra su živi ludi. Nije med in Usa. MERIMA Isto k'o što smo i nas dvoje bili u mrtvačkim sanducima. OMILJ Onda je ovo akcija širih razmera, prekrsti se. Nismo nas dvoje sami u govnima. KARANFIL /iz kontejnera s rukom/ Spasite nas. MERIMA Stisli vazduh u pesnici, pa ne puštaju. KARANFIL /opet iz kontejnera/ Spasite nas. OMILJ Traže pomoć, možda ima i ranjenih.

MERIMA /vi če uz kontejner/ Javite koliko lica, da znamo zbog nosila. KARANFIL /iz kontejnera/ Po jedno u svakom paketaranžmanu. OMILJ Znači, ukupno dvoje. /vadi iz džepa čekovnu knjižicu i pisaljku/ Da zapišem i slovima u zagradi: dva. MERIMA Nećeš, valjda, sad i bankovni ček popunjavati ljudskim glavama. OMILJ Zajebi ti to negdašnje dogovaranje, u tržišnoj ekonomiji sve ima svoju cenu. KARANFIL /iz kontejnera/ Na izmaku smo snage. MERIMA /cikne radosno/ Ma ovo je naš Karanfil, cvećka crvena. OMILJ Kakav mu je to glas, k'o da kroz duns-papir govori. MERIMA Tako su ga upakovali. Znaš da je u njih pola vrednosti ambalaža. OMILJ Nisu to loše smislili. Fifti trošiš fifti bacaš. MERIMA A ñubre raste k'o ludo, nadvisiće Himalaje. KARANFIL /iz kontejnera/ Ako nas još domalo ne izvučete, pocrkaćemo. OMILJ Ma nije ovo glas našeg Karanfila, ruku na srce. MERIMA Jeste, uočila sam mu i na nadlanici staračke fleke. OMILJ Ne budali, on je k'o rosa. MERIMA Jeste, ali se oseća starijim. KARANFIL /iz kontejnera/ Smilujte nam se. OMILJ To on samo Ružu podržava u njenom nastojanju da večito ostane mlada. MERIMA Znam ga, bre, on mi je k'o roñeni brat. OMILJ Bratstvo mu u ovim prilikama i nije baš neka osobita preporuka. MERIMA U devetoj godini su mu brkovi, još u osnovnoj školi, počeli da rastu. OMILJ A u dvadeset i petoj je već bio sed kao ovca, sad sam se i ja opomenuo tog fenomena. MERIMA Osedeo je na Golom otoku. KARANFIL /povuče ruku u kontejner/ Ako znate šta je bol u krstima. /izvlači ruku iz kontejnera s ceduljom meñu prstima/ Otkucajte ovu šifru s ceduljčeta po klavijaturi. OMILJ /uzima cedulju iz ruke i pruža je Merimi/ Čitaj ti ženo, a ja ću čukati. MERIMA /čita s cedulje/ En a. OMILJ /on govori dok kuca po klavijaturi/ En a. MERIMA Ve er ha. OMILJ Ve er ha. MERIMA RZe er de a. OMILJ Be er de a. MERIMA Ve er be a. OMILJ Ve er be a. MERIMA Em er de a. OMILJ Em er de a. MERIMA I nema više. KARANFIL /iz kontejnera/ Tačno je tako. . OMILJ Na vrh brda, vrba mrda. KARANFIL /iz kontejnera/ Pritisni sad na dugme na kojem piše exit. OMILJ /pritisne dugme i poklopac na kontejneru odskoči, iz njega izranja Karanfil odeven u svečano večernje salonsko odelo s leptir mašnom/ Roñeni naš Karanfile. /grle se i ljube, a merima kucka šifru po drugom kontejneru/ KARANFIL Sva sreća da ste se vi zatekli kod kuće kad su nas istovarili. /on iskače iz

kontejnera i širi ruke prema Merimi/ A gde si ti, kosko stara. /poklopac sa drugog kontejnera odskače/ MERIMA /širi ruke prema Karanfilu/ Tu sam, cvećko crvena, oslobañam tvoju lepšu polovinu. OMILJ A šta li je s njom, nema da izviri. KARANFIL Čekaju te ljudi, Ružo rumena, raširenih ruku, što se ne pokazuješ. RUŽA /iz kontejnera/ Očas ću, samo da dopravim šminku. MERIMA Nema te situacije koja bi nju odvratila da ne misli na svoj spoljašni izgled. KARANFIL Moram priznati da meni imponuje ta njena osobina. OMILJ Ih, pa čovek može da menja politička uverenja i stranke, k'o kurva gaće, al' strast za vlašću mu ostaje uvek jedna te ista. KARANFIL Ne, zbilja, nije što mi je žena, pa da joj ja pirim u šupak, nego nju i kad bi na giljotinu odlučili da povedu, morali bi prvo da popričekaju, dok se ona kod frizera ne naondulira. RUŽA /izroni iz kontejnera nalickana i odevena u sve čanu balsku toaletu/ Jesam li lepa. MERIMA /zadivljena/ K'o iz Holivuda direkt sa ekrana da silaziš. OMILJ /ona izlazi iz kontejnera, a on širi ruke/ Ružo moja, kosko stara. RUŽA Jeste li svi na broju, nikom ponikoste. MERIMA Fali nam samo Slavenko. KARANFIL K'o psu peta noga. OMILJ Ne budi ljubomoran. RUŽA Zar se on još nije pomakao iz Bejruta. MERIMA Pričalo se po kuloarima da je u Sant Jagu. OMILJ A neko ga je video, čini mi se, u Harareu. KARANFIL More taj luta kamerom za objektom. I usput mlati pare. /najednom kroz vrata ulazi kolona lakeja. brzo i tiho prolaze preko stepenica na glaeriju/ Šta je ovo, zna li ko. RUŽA Kao da je plesni ansanbl iz nekog jeftinog vodvilja. OMILJ Ako nije smena straže. MERIMA Deluju ipak nežnije ioput sastava Veseli dečaci. RUŽA Još uvek su, znači, sve varijante u opticaju. KARANFIL Da nije počelo izjašnjavanje. OMILJ Zar se opet za nešto treba opredeljivati. RUŽA To je ono što mi vas pitamo. MERIMA A mi se od vas nadali friškim vestima. KARANFIL Znate, valjda, bar šta se kuva pod ovim krovom. OMILJ Za nas ništa, mi smo na suvoj hrani. RUŽA To je prosto neverovatno, da vi pored armije kuvara, gutate go vazduh i sopstvenu pljuvačku. MERIMA Možda poljska kujna i radi za vojsku, ali mi nismo s njima na istoj talasnoj dužini. /odozgo s galerije dolazi kolona lakeja i svaki od njih drži u ruci po jednu kvaku. Brzo prolaze pored prisutnih i izlaze kroz vrata zatvarajući ih za sobom/ KARANFIL Je l' oni ovo drže metalne boksere u rukama. OMILJ Ne, nego kvake, jer samo ko ih ima, taj može da ulazi i izlazi. MERIMA Poskidane su sa svih brava. RUŽA Al' kako dečaci sve to izvode, istini za volju, divno ih je videti. U grobnoj tišini.

OMILJ Zaista, bez i jednog jedinog taka i daška. KARANFIL Šta li oni to pred nama manifestuju švrljajući amotamo. MERIMA Prvo bismo to vama rekli, kad bismo znali. Možemo samo da nagañamo i tračamo. RUŽA /prasne/ E, sad mi je već svega dosta. OMILJ Zar i nas, Ružo, a tek što smo se ponovo sreli posle tiliko dugo vremena. RUŽA Ovde ili smo svi ludi ili krajnje kvarni. KARANFIL Ruža je u pravu. MERIMA Ne drži joj straiu, Karanfile, molim te, kad si i sam svestai da nas je napala bez ikakvog povoda. RUŽA Gori nam pod nogama, a glumimo bezbrižnost. KARANFIL Je l' to za vas mali razlog. OMILJ Zavaravamo se pomalo, zar je to greh, da nam brže proñe vreme. RUŽA Ne može se, Omilje, baš svaki problem privesti u tihu luku, onako kako bi ti voleo, bez uzbuñenja. MERIMA Ko to kaže. RUŽA /prasne/ Ja vama. Mnogo manje ih proguta pobesnelo more, nego što im oštre hridi polome kosti u plićaku. OMILJ Dobro. Jeste i to. Ali što bismo mi za morem posezali, ako se sasvim lepo možemo podaviti i u bari, kao što smo i do sada činili. RUŽA /prasne/ I dokle tako. KARANFIL Pita vas žena, što sad ćutite. Jel' u nedogled. MERIMA Ćuti ti, Karanfile, da čujemo šta nam Ruža predlaže. RUŽA Ja predlažem da glasamo. Ko je za. /karanfil, merima i omilj dignu ruke/ Svi. /oni spuste ruke/ Ko je protiv. /svi opet dignu ruke/ Opet svi. /oni spuste ruke/ Ima li uzdržanih. /opet svi dignu ruke/ Isto Svi. /oni spuste ruke/ Sad ne znam kako da iskažem takav rezultat. Svi ste uzdržani protiv za. KARANFIL Nezapamćena jednoglasiost. RUŽA Koji je to koeficijent. OMILJ Kako su nas ono u školi učili. Šta mi doñe neprijatelj moga prijatelja. MERIMA Neprijatelj. OMILJ A šta mi u tom slučaju dolazi neprijatelj moga neprijatelja. MERIMA Doñe ti prijatelj. RUŽA Je l' to onda onaj slučaj za koji se predviña drugi izborni krug u kojem minus glasovi odreñuju pobednika. KARANFIL Sve se samo obrne naglavačke. MERIMA Kao na ogledalu: leva je strana desna, a desna leva. RUŽA I sve se potire. OMILJ Onda smo i to preturili preko glave, bez negativnih posledica. RUŽA /najednom se smrači/ Jedva sam čekala da izañem iz ovog japanskog sokoćala, a sad mi doñe da se vratim unutra. MERIMA Al' da ne preterujemo, bolje i u Tokiju, nego u kamenolomu. KARANFIL Šta je tebi, ženska glavo, kakav te to kamenolom spopao. Nismo mi osuñeii. OMILJ Otkud znaš kad nisi čitao novine. MERIMA Možda smo već i streljani. RUŽA /smesta joj naraste raspoloženje/ Treba da se dogovorimo kako ćemo se držati ako

doñe do onog najgoreg. KARANFIL Da l' da štrajkujemo glañu. OMILJ To ne bi bilo bez efekta, ali kako to ovde da izvedemo gde nam hranu niko i ne nudi. MERIMA Nemamo šta da odbijemo. RUŽA /opet splasne/ Ništa nam se ne da. OMILJ Sad bi nam još jedino Slavenko mogao doneti sveže vesti, ako se pojavi. MERIMA Iz Zambije, čisto sumnjam. Visoka je trava u savani. KARANFIL On sad tamo, bata, škljoca li škljoca. RUŽA Je l' on s pejsaža definitivno prešao na aktove, niko mi ne kaže. OMILJ Ovekovečuje životinjska carstva. KARANFIL I usput trguje dokumentima, pa ko da više. MERIMA More, leži čova na proplanku. Izuo čizme. Stavio travku u usta. I meditira pod zvezdanim nebom o prolaznosti moći. RUŽA A repatice samo pljušte li pljušte. KARANFIL I kroz travu zveckaju zvečarke, bojim se da ga ceka ne ugrize za palac. OMILJ E, pa sva su se carstva na koncu konca istopila k'o sapun u mlakoj vodi. KARANFIL /uzvrti se, da prsne/ Znate kako ja mislim. RUŽA /daje mu uputstva/ Ne brzaj, Karanfile. OMILJ Zanima nas, razloži nam. KARANFIL Ako oni odavde, mislim, zdesna. MERIMA To ti je leva ruka, al' svejedno. RUŽA /podržava ga/ Govori u sebi: seno slama, seno slama, zbog koordinacije. KARANFIL /bubne/ Mi ćemo onda odozgo. OMILJ Odozgo je s plafona, a ti se hvataš rukom ispod malog stomaka. RUŽA Molim prisutne, bez upadica. KARANFIL Da im ga surduknemo. MERIMA Ilustruj i gestom, ne znaju svi šta znači reč: surduk. RUŽA Upozoravam prisutne, da ćemo na kraju povesti i diskusiju o izloženom, te da se u toku samog izlaganja uzdrže od komentara. OMILJ Ali ako oni nama zviznu postrance, Karanfile, šta ćemo mi u tom slučaju preduzeti sa svoje strane. KARANFIL Onda ćemo mi njima grunuti pljoštimice. MERIMA Unatraške, znači. RUŽA Nemojte ga namerno zbunjivati. KARANFIL Više spreda, al' otpozadi. /svi se zasmeju/ Što se smejete. Jesam li nešto preskočio. OMILJ Teraj sad do kraja, posle ćemo razgovarati. KARANFIL /razmlatara se, da kraj sačeka svezan u čvor/ Ruke uvis, glavu pod rep, noge u džep. A debelo meso na feder. Pa samo čupaj sadi. Čupaj sadi. Čupaj sadi. LJuljaj klati. Guraj vuci. Bacaj uzmi. Spustaj diži. RUŽA Ne kaže se: spustaj, nego spuštaj. KARANFIL Najvažnije je da nas ne opkole. MERIMA Nisi loše smislio. RUŽA Kad ste znali da se smejete na njegov račun, onda mi sad pomozite, da ga razvežemo. /svi se sjate da razvežu sirotog Karanfila/

KARANFIL Upetljao sam se, k'o pile u kučine, ne znam šta mi je bilo. RUŽA Nismo mi sve to dovoljno uvežbali, moraćeš još da uvežbavaš. OMILJ Nedostaje mu elastičnost. KARANFIL Tvrd sam ja po prirodi. MERIMA Al' ne može se reći da i pored svih tehničkih grešaka nije u njegovom izlaganju strategije bilo i krajnje komičnih elemenata. OMILJ Razgalio si nas bar za trenutak. KARANFIL Ali meni je posle svega još teže. Stidim se. RUŽA Nije mi uopšte jasno šta mi tražimo ovde napolju. Što iz protesta svi ne uñemo unutra, u kontejnere. MERIMA Četvoro nas je, nećemo stati. KARANFIL Kad staje šest poslovnih Japanaca, a što se i nas dva bračna para ne bismo stisli. OMILJ Ti i Ruža, Karanfile, imate iskustva s boravkom u njima na duži rok, posavetujte nas. MERIMA Zbilja, odakle ste u njima doputovali, ne stižete ni da nam kažete. RUŽA Iz Las Vegasa. OMILJ Mora da ste onda usput svrnuli i do Beverli Hilsa. MERIMA Svi pričaju da je to pravi pravcati raj na zemlji i da će ga uskoro proizvoditi industrijski u velikim serijama. KARANFIL Nama je sve nreselo, džaba ga bilo. RUŽA Silom su nas pokupili iz kasina usred noći. KARANFIL Ne bi im se ja dao, nego su nas na prepad skleptali. OMILJ Sasvim isto k'o i nas sa jahte na Havajima. MERIMA Po zlu ćemo im pamtiti Honolulu. RUŽA U onom hrvanju njihovih gorila s mojim Karanfilom, razletela nam se čitava rpa žetona po podu oko stola na kojem se vrteo rulet. KARANFIL Nikada to više nećete dobiti. Meni su sat s ruke svukli. OMILJ K'o što sam se i ja oprostio od ganc novih naočara za sunce, koje su mi spale s nosa preko ograde u uzburkano more. MERIMA Još on hteo zbog toga da skače s nalube u razbesnele talase, da roni ne bi li ih našao. OMILJ Nego me oni sprečili. Kažu: Nije vam to nužno. Nećete više videti ni sunca, ni meseca. KARANFIL Kao što ih ni mi nismo videli u nrirodnim proporcijama. MERIMA Jedina nam je olakšavajuća okolnost bila što smo u mrtvačkim sanducima sve vreme leškarili. RUŽA Ja sam se najviše iribojavala da od veštačke svetlosti ne zaradim podočnjake. Al' srećom, nisam. KARANFIL Zahvaljujući samo činjenici što su micubišijevi kontejneri poslednja reč moderne elektronike. RUŽA /Omilju i Merimi/ Zavirite unutra vas dvoje. /i taman kad Omilj i Merima priñu da zavire naglo se širom otvore vra ta. Unutra ulaze dva lakeja noseći uspravno izmeñu sebe plehano bure. Za njima se vrata namah zatvore. prisutni se iznenade/ OMILJ Gde li nose ovo bure. MERIMA Valjda, gore u budoar, nemaju ga gde drugde. /na pola stepenica lakeji se

zadišu i puštaju bure da se odmore i uhvate vazduh/ RUŽA Što nagañate, pitajte ih sad kad su zastali da odahnu. KARANFIL Mora da je k'o olovo, opasno su se zaduvali. /lakeji dižu bure i odnose ga gore uz stepenice na galeriju/ OMILJ Šta vam je, momci, u tom buretu. MERIMA Gde ćete s njim. /ali lakeji s buretom su već nestali/ RUŽA Neće da kažu. KARANFIL /najednom bubne/ Setio sam se. Voda i struja su isključeni. RUŽA Skrati uvod, Karanfile, da posle ne bi zaboravio šta si u stvari hteo da kažeš. KARANFIL Bez te dve stvari nema centralnog grejanja. OMILJ E, sad još da čujemo poentu, pa da se slatko nasmejemo. KARANFIL Uskoro će zahladiti. Moraće da se loži. MERIMA U plehanom buretu. KARANFIL Napraviće oni od njega bubnjaru. /svi spremni na prasak smeha se zgledaju i najednom uozbilje/ RUŽA /s ponosom/ Ume i ovaj naš Karanfil po neki put da nabode. OMILJ Kad lakeji odu, mi ćemo iroveriti je l' to baš tako. KARANFIL A ti i Merima u meñuvremenu zavirite u micubišijeve kontejnere, ako vas znatiželja nije napustila. OMILJ /bržebolje zaviruje u jedan, a merima u drugi kontejner/ Bog vas blagoslovio, unutra je i skener, i mejk ap, i living rum, čak vibromaser i mikro laser. MERIMA Kod mene je i klimaset, i sprejfreš, i ššnterpres, i fri šoi, i vep, i renta kar, pa čak i snek bar. KARANFIL Što jest jest, bogatiji asortiman nego u našim robnim kućama. RUŽA I jedino što je unutra za nas Evropljane diskutabššo, to je konstrukcija putničke mreže za čučeći položaj. OMILJ Niste, valjda, devet dana nonstop čučali. KARANFIL Jesmo. Japanci ionako maljeviše celog života čuče. U njih ni u kući nema stolica. MERIMA Da izvinite na pitalju: zar vas taj anatomski položaj nije malo češće nego obično provocirao na napinjanje. RUŽA Bilo je u putu više nenadnih nuzpojava, počev od žmaraca i svraba, pa sve do hronične kijavice i pojave plikova po leñima. Zar u vas nije. OMILJ Ne da se naš smeštaj uporeñivati s vašim, ni iz daleka. MERIMA Nama je unutra sledovao samo šlem, gasmaska, čuturica, ašovče, šatorsko krilo i manjerka. KARANFIL Uñite onda malo kod nas, ako vas vuče srce da isprobate. RUŽA Nemojte se pred nama libiti, naši smo. OMILJ Ako nećemo vekovati unutra, zbilja, što ne bismo kročili. /ulazi u kontejner/ Ulazili smo mi i u Luvr. MERIMA /zaviruje u drugi kontejner/ Tek koliko da nas želja MINS /predomisli se i poñe ka kontejneru u koji je Omilj već potonuo/ A je l' mogu ja zajedno s tobom. OMILJ /izranja samo njegova glava iz kontejnera/ Šta li si sad opet smislila da mi napakostiš. KARANFIL /promatrajući ih sa strane zajedno s Ružom/ Otkad znam za njih ovako se

peckaju. MERIMA Mislila sam da budemo zajedno. OMILJ /izroni još malo iz kontejnera/ Ne razumem, zašto bismo se gurali bez notrebe, kad nam se daje prilika da oboje uživamo u komociji. RUŽA /sa strane u društvu Karanfila/ Kobajagi ne slažu se, a niko ih još nije video jedno bez drugoga. /Merima odlazi ka drugom kontejneru/ OMILJ /dobacuje za Merimom/ Doñi kod mene, što sad bežiš. KARANFIL Tek ljima nikad nije dosadno. MERIMA /ulazeći u drugi kontejner/ Radije ne bih. Zahvaljujem na pozivu. OMILJ Vrati se, šalio sam se. /ona se ne vraća i on tone u kontejner/ MERIMA /ulazi u svoj kontejner/ Najgore je čoveku kad zna da ima neku grešku, sam ne ume da je otkrije, a drugi ćute. Mršte se i ćute. /tone u kontejner i poklopci se na kontejnerima spuštaju, žmigavci se pale/ RUŽA /uzdiše i brzo prilazi stolu da bi s njega uzela onajšpric koji je onde ostavio primarijus/ Uvek oni iznañu oko čega će se uzbuñivati. /zagleda špric/ KARANFIL A nas dvoje. RUŽA Nisam se usudila da ih pitam kome je ovo namenjeno, da ne bi stvarala paniku. Jesi li je ikad dobio. KARANFIL Jedanput u ratu kad su mi vadili geler iz ramena. RUŽA /iz šprica kane dvetri kapi na dlan/ Pomiriši. /on pomiriše/ Na šta se oseća. KARANFIL Na beli luk. Da liznem. RUŽA /hitro izmakne ruku/ Ne, to je otrov. KARANFIL Neko smera da nas potruje. RUŽA Ali ko i zbog čega. KARANFIL Znaš da mi se najednom prispavalo, možda što sam to ljuškao. RUŽA Kvake su skinute s vrata, voda i struja su nam isključeni, telefonske veze su u prekidu, osoblje po kući vršlja ne obraćajući nam se ni za šta, a starca nema. I sad špric sa otrovom na stolu. Lepa parada. KARANFIL /zatvorenih očiju zaigra tiho pevušeći uz havajke/ Tri palme na otoku sreće gde oblaci kruže svu noć. RUŽA /gleda ga u čudu/ Je l' moguće da ti siavajući igraš. /ali on je čuje napola/ KARANFIL /zatvorenih očiju i dalje igra uz zvuke havajki blaženo/ Ne spavam, samo mi pred očima svetlucaju na suncu crnpuraste plesačice sa havajskih plaža. /nastavi da pevuši igrajući/ Tri palme, tri tajne, tri sene. RUŽA /drekne/ Karanfile. KARANFIL /trgne se i havajke zamru/ Molim. /brzo sedne/ Šta si rekla. RUŽA Slušaj me pažljivo šta ti govorim, možda smo na prekretnici. KARANFIL Aha. RUŽA Svako vreme ima svoju volju. Ima svoje poplave i zemljotrese. Svoje meteore i komete. I svako novo vreme nastaje na ruševini jednog ranijeg vremena. KARANFIL Zmija skida svoj svlak samo kad joj otešnja, a čovek bi vavjek nešto novo, pa makar bilo i gore. RUŽA Čovek ima um, Karanfile. KARANFIL Mora biti da mu je taj dar od ñavola, čim boli. Meni to ne prija. RUŽA Škodi ti mudrost.

KARANFIL More, ne dam se zloupotrebiti ni od čega. Ako imaš ma šta da mi kažeš, reci mi, ali po mogućnosti što kraće i jasnije, u dve reči. RUŽA Ne mogu ti ni ja baš sve reći. Često svako od nas mora sam po svome nahoñenju da se opredeljuje. KARANFIL I koja nam je onda korist od tuñeg iskustva. RUŽA Ona koja je lišena radosti. KARANFIL Ne znam sad, ženo, kome bih pre poverovao: tebi ili Hegelu. RUŽA Al' da je naša planeta nastala na iskustvu neke ranije, ko na kalup, teško da bismo se time ponosili. KARANFIL Toliko vas je, bre, na sve strane premudrih, da čovek više ni sam ne zna u koga da se kune. RUŽA Šta se tu može, Karanfile. Nema dve iste zvezde na nebu, ni čoveka na zemlji. KARANFIL Al' svi su vrlo nalik, ženo. RUŽA Ono što ih čini sličnim, vuče ih natrag u ništavilo, a različitost nagoni u protežnost postojanja. /Karanfil zeva/ Ne zevaj, Karanfile, svećko crvena, ovo znanje može da ti zatreba jednoga dana kad se zatekneš u društvu u kojem se vodi razgovor o gajenju sobnog bilja. KARANFIL /prasne/ Ma hoćeš li mi već jednom reći: šta je moj zadatak. RUŽA To i pokušavam potanko da ti objasnim i približim u ovoj našoj poprilično zamršenoj situaciji. KARANFIL Gubiš vreme, Ružo. /najednom, vrata se širom otvore i unutra žurno ulazilakej, koji na velikom poslužavniku nosi tri doručka. Vrata se za njim zatvore. on prisutne ne primećuje. Pravac kretanja mu je galerija/ RUŽA /plane/ Hoćete li vi već jednom prestati da se šetkate ovuda pored nas, kao pored smrdljivog sira. /ali lakej kao da ništa nije čuo ide uz stepenice/ KARANFIL /grmne/ Ko li te nauči da ćutiš kad ti se dama obraća. RUŽA Imate li vi ma čije nareñenje da nas ignorišete. Zaustavi ga, Karanfile. KARANFIL /mahnito se stušti i sustigne lakeja pri vrhu stepenica/ Stani. Ne mrdaj. /lakej stane i okrene se prema ruži ledena lica, bez izraza/ Koliko vas ima. Čime ste naoružani. Gledaj u zid. /brzo ga pretresa, opipava svuda/ RUŽA Oduzmi mu samo poslužavnik. /lakej bez reči i ikakvog izraza predaje karanfilu poslužavnik/ KARANFIL A da mi ga nisi namah dao, zavalio bih ti takvu šamarčinu, da bi ti tri dana zvonile uši. /lakej bez izraza odlazi niz stepenice ka izlazu/ Ko ti je dao voljno, magarčino. RUŽA Pusti ga ovoga puta, nek' ide. /lakej odlazi i za sobom zatvara vrata/ KARANFIL /drekne ka vratima/ Pohvali se svojima kako si prošao. /ide niz stepenice ka ruži/ Mi se dadosmo u hajdučiju. RUŽA Spusti to na sto. /Karanfil spušta poslužavnik na sto. ruža pomno studira sadržaj/ Doručak za tri osobe. KARANFIL A nas je četvoro, zasad. RUŽA Nije to nama ni namenjeno. KARANFIL Al' jeste suñeno. /pruži rukuda nešto uzme, ali ga Ruža lupi po ruci/ RUŽA Ne diraj. Vidiš li ti ovo. KARANFIL Šta, vidim. Jedem ga očima. RUŽA Tri doručka. Za koga. Ko je treći. /u tom trenutku vrata se opet širom otvore i

unutra ulazi isti lakej koji je nosio doručak. Opet ga nosi, ali u pratnji tri lakeja koji u rukama drže palice za bejzbol. Trgne se/ Oho. KARANFIL Kud su navrli ovi s motkama. RUŽA Uzdrži se, čoveče. /lakej s poslužavnikom žurno ode uz stepenice ka galeriji, a ostala trojica iz pratnje s motkama ostanu u dnu stepenica, pa se okrenu ka Ruži i karanfilu, bez ikakvog izraza/ KARANFIL Ma koji su oni faktor ovde. RUŽA To se i ja pitam, ne mogu da poverujem. Da nije došlo do prevrata. KARANFIL Ma jesmo li mi na tako niske grane pali, da nam šalju batinaše u kabinet. RUŽA Uvreda je ogromna, ali u ovom času smo apsolutno bespomoćii. KARANFIL Meni smeta da budem gnjida. RUŽA Obuzdaj se, Karanfile, kasnije ćemo prodiskutovati. KARANFIL /grmne/ Ne mogu da se sputam, planuo sam, bestraga im glava. /jurne na tri lakeja sa batinama, ruža juri za njim da ga stišava/ RUŽA Nemoj, čoveče, u stanju su da te klepe. KARANFIL /oni stoje k'o kipovi, a Karanfil im se unosi u lica i urla kao da će ih zgromiti./ Znate li vi kod koga ste došli. Neće biti da ne znate cvećku crvenu. RUŽA /vuče ga uzalud/ Oni su samo izvršioci, čoveče. Mlate za platu. KARANFIL Da vam nanu milu. I vama i onome ko vas je poslao. Šta hoćete vi. Bi li se drznuli da me dotaknete. RUŽA Ne izazivaj sudbinu, Karanfile. Omaći će im se ruka. KARANFIL Hoću da vas vidim. I vas. I vašeg naredbodavca. Zbog ovoga će neko. Pitaću ga čija majka crnu vunu prede. /odozgo strči lakej koji je gore odneo doručak i brzo odlazi, kaoda se tuništa nedešava, a za njim na isti način odlaze i tri lakeja s palicama. karanfil kidiše za njima svedo vrata, pa i posle domalo kad se vrata zatvore/ Zakukaće nečija udovica. Poručite tamo njemu nekom. RUŽA /vuče ga od vrata/ Pusti ih, otišli su, ne čuju te više. KARANFIL Pa makar to bio i on. Da je savaot. /uspe nekakoda ga odvuče od vrata/ Ne dam ja na sebe. RUŽA Sedni, zaduvao si se, strefiće te šlog. KARANFIL Ne primam nikakvo objašnjenje ispod trideset četrdeset pohaišenih zbog ovoga. RUŽA Dopusti da ti ja objasnim. KARANFIL Ništa mi neće biti jasno dok desetoricu ne vidim s bukagijama na po dvadeset godina strogog. RUŽA Dobićeš ti od njih i izvinjenje, samo polako. KARANFIL Kad se trojica budu klatila na vešalima, onda ću reći: primam izvinjenje. RUŽA Veruješ, valjda, bar meni, pusti da te podučim. KARANFIL More, ženo, ne podučavaj svilenu bubu o nastanku duda, nije njoj dano da filozofira, nego je samo spusti na dudov list i ona će ti vredno presti svilenu nit. RUŽA Nisi ti buba da živiš u čauri. KARANFIL Al' nisam ni školjka da zbog zrnceta peska tvorim biser u svojoj utrobi. /skoči na noge i zaurla/ To nek' on zna. Ja koji sam toliko za njega. Zar on sa mnom tako. Prvi i poslednji put. Nek čuje.

RUŽA Čekaj. Sedni. Samo polako. /on seda/ Odahni. Možda iije on. Mene zanima: šta ti smatraš za sebe da si. KARANFIL Čovek živinče s osloboñenim prednjim nogama od hodanja. RUŽA Nemoj sebe omalovažavati. KARANFIL Ja ti rekoh, gruni ti meni kalašnjikov u šake, ako iz njega nekog treba ucmekati, a ti blagovremeno pomeri dupe ustranu, i ja ću to pedantno učiniti, samo mi, molim te, ne spominji nikakvog Pitagoru i Diogena, jer oni za mene ama baš ništa ne znače. RUŽA Nisu u pitanju grčki mudraci, Karanfile. U pitanju je jedno plehano bure koje doručkuje. KARANFIL Ono koje su odneli gore na galeriju u budoar. RUŽA Vidiš kako ziaš. KARANFIL Otkud plehano bure može da doručkuje. Jesmo li rekli da će oni u odsustvu vode i struje preći s centralnog grejanja na bubnjaru. RUŽA Sve ja to znam, ali svojim očima sam videla da su za tri lakeja i jedio bure odneli tri doručka. KARANFIL Auh, sunce ti žarko, neko je u buretu. RUŽA Ko. KARANFIL Neko ko se krije. RUŽA Zbog čega. KARANFIL Jedna zavrzlama, i eto ti ga na. Iskrsne sto pitanja. RUŽA Mi ovde zatvoreni. Starca nema. Telefonske veze u prekidu. Neko se krije u buretu. Na astalu nalazimo špric sa otrovom. Posluga nas ne konstatuje. Voda i struja nam isključeni. Haos. KARANFIL I šta ćemo da preduzmemo. RUŽA Da održimo nas četvoro krnji sastanak kad petog nema. Daj, poteraj ove naše što su se iz očaja pozaglavljivali u japanskim sarkofazima, pa ne misle izlaziti. /Karanfil polazi ka kontejnerima/ Pritisni im samo na ona dugmad na kojima piše alarm, brže će ići. /Karanfil pritiska dugmad i kontejneri se rastvaraju pokloppi se dižu nagore, a stranice šire u stranu, tako da se otkrije da unutra nema ničega osim šara po zidovima. Omilj i Merima čuče, ne reaguju alarmne sirene sviraju otkad karanfil pritisne dugmad, pa svedok se kocke potpuno ne razviju u svoju mrežu/ KARANFIL Ustajte, ljudi, što čučite. /oni i dalje ćute. Ruži/ Oni i dalje ćute, ženo, kao da su skamenjeni. RUŽA Pokrenuće se za dvadesetak sekundi dok se demagnetišu. OMILJ /prvi se budi i diže, rasteže i zeva/ A gde je Sidnej. KARANFIL Onamo gde je i bio. OMILJ A gde je sav onaj kontejnerski konfor. RUŽA Otišao da doñe, Omilje. Sve to počiva na prividu i meditaciji. MERIMA /budi se, diže i rasteže/ Konačno smo opet zajedno, Omilje. /pritrči omilju i privine se uz njega, ali je on skloni/ Opet nećeš. OMILJ /polazi ka Ruži/ Hajde što nema ničega oko mene, što se sve istopilo, al' što sam i ja prazan k'o plehana kanta, to mi smeta. MERIMA /dolazi k njima u društvo/ Znate šta mi je sad rekao. Previše je na tebi dugmeta koja bi trebalo raskopčavati, skloni se. KARANFIL Nije vas ni trebalo puštati da ulazite unutra, izašli ste mrzovoljniji nego što

ste bili. OMILJ Osećamo se k'o u ceću prokuvane frotirske krpe. RUŽA Kod kuće ste opet, šta biste još hteli. MERIMA Da dobijemo ono što nam fali izvana. KARANFIL I kao da ste mi se nešto sabili, manji mi izgledate. OMILJ Sabilo nas racionalno korišćenje poslovnog prostora. RUŽA Opaka je čovek kosmička pojava: hoće i da se smanji zarad povećanja prihoda. KARANFIL Na sve pristaje, a ponajviše na prevaru. MERIMA Zar tu baš ništa ne može da se promeni. RUŽA Naprotiv, sve se menja da bi na kraju postalo ono što je i pre bilo. OMILJ Muka mi je, povratiću. KARANFIL Od naše priče. OMILJ Od prerañenog industrijskog vazduha koji sam u kontejneru udisao, bazdi iz mene mašinsko ulje. /povraća/ RUŽA Za ime boga, koliko u svakom čoveku ima jada i čemera. OMILJ Lakše mi je sad kad sam se oslobodio tog pritiska. MERIMA I šta se sad ovde u nas još čeka. KARANFIL Da ono što se zove svetom konačno doñe i do jugoistoka. RUŽA Naš položaj je krajnje nezavidan, a naše mogućnosti da na ma šta utičemo praktično ne postoje. OMILJ Zar se u meñuvremenu, dok smo mi gubili vreme u iluzijama, ovde baš ništa nije dogodilo. KARANFIL Jeste, loše. MERIMA Ti i ja smo se, Omilje, izgleda pretplatili na crne vesti. RUŽA /prasne/ Još sve naše nade nisu iscrpljene. U ime toga vam predlažem da se bilo čega prihvatimo, dok još svi zajedno nismo zapali u totalnu čamotinju i mrak. Da li se prihvata. Neću vas terati da podižete ruke, znam da nemate volje ni za kakav pokret. /svi uzdišu i huču/ Znači, usvojeno je. E, pa da onda rasklonimo ove naše grobljanske rekvizite. Nije netačno da i ambijent utiče na čovekovo raspoloženje. /svi mrzovoljno ćute i odvraćaju lica/ A šta kažeš ti, Karanfile, cvećko crvena. /daje mu rukom tajni znak da se pokrene/ KARANFIL Dok je umovanje bilo u pitanju, vi ste carevali. Sad kad treba prtiti terete i valjati klade, moja snaga je od presudnog značaja. OMILJ Ja ću ti pripomagati, muško sam za toliko, a njih dve ženske neka nam s pristojne razdaljine viziraju koordinate. RUŽA Ovakav vaš odziv premašuje sva moja očekivanja. KARANFIL Nemoj, Omilje, ti si još rovit od onog usiljenog japanskog čučanja, pripada ti pošteda. OMILJ Ako ne mogu da podmetnem grbaču onoliko koliko sam mogao dok sam bio u punoj formi, ja bar mogu da ti budem na smetnji. MERIMA Jeste li spremni da započnemo. KARANFIL Evo, odmah ćemo. /Omilju donese stolicu/ Sedni ti k'o čovek, ali negde nasred puta, da mogu stalno da te zaobilazim s teretom na leñima, odakle god naišao. OMILJ /skloni stolicu/ Ja bih se iiak radije ovako tebi o rame oklembesio, to ja obožavam. /obesi se karanfilu o rame svom težinom/ Em ti otežavam teret, em stojeći bolje mogu da uočim gde grešiš u postupku.

KARANFIL Zamindravaj me, pozlatilo ti se, dobro si se setio. I kad se vučeš uz mene, ti šeprljaj nogama oko mojih, da imam o šta da se saplićem. Mene milošt obuzme kad mi neko dok radim neprestano kenjka nad glavom: što ovo nisi ovako bolje da si ono onako. RUŽA Nas dve smo spremne, možete početi. KARANFIL /dok nosi sanduke i ostalo, vuče za sobom omilja koji se trudi da ga saplete. i sve što uradi je savršenstvo nesklada. Jednom rečju, užas. konačno njegovo delo treba da bude remek delo krša/ Hoće li ovako biti dobro. RUŽA Neće, krivo je, treba ga malo ulevo. KARANFIL A sad. RUŽA Preterao si. Vrati ga koji santimetar udespo. KARANFIL Je l' ovako u redu. RUŽA Žao mi je, ali nije. Moraš ga još za dva prsta vratiti ulevo. KARANFIL Je l' još. RUŽA Još za dlaku. KARANFIL A sad. RUŽA Ja rekoh za dlaku, a ti ga pomeri za konjski nokat i magareće uvo. KARANFIL Omilj me preteže, odavno nisam imao tako varljiv visak. Oklembesio mi se, pa zanosi ña ovamo ña onamo. OMILJ /polegne po Karanfilu/ Je l' ti lakše kad se navalim. KARANFIL Onoliko. Al' nemoj mućkati. OMILJ Ne boj se, nema u meni ni kapi vode, od juče je nisam okusio, suva mi usta. KARANFIL Pocrkaćemo svi bez vode, ako nam je ne puste. RUŽA Uparili su se, k'o volovi u jarmu, o svemu se dogovaraju. MERIMA Al' ne smemo se mi na njih dvojicu osloniti. Tvoj je težak na sabiranju, a moj ne ume da prelomi, fale mu muda. OMILJ Nemoj ti iz obzira nrema meni što sam rekonvalescent ma šta da prećutiš preda mnom. KARANFIL Neću, al' nemoj ni ti da se ustručavaš da uzdrhtaš i jaukneš ako ti srce siće u petu. OMILJ Sporazumeli smo se. RUŽA Ništa nam se lepo ne piše. MERIMA A da mi pokušamo nešto na ženskost kod osoblja. RUŽA Kroz istoriju su mnogs stvari u krevetima rešavaie. MERIMA Da nam je se s jednog kraja petlje samo prihvatiti, ono se posle samo od sebe para. OMILJ Kaži ti meni ako sam ti ja na teretu. KARANFIL Ni govora. Ti ćeš mi držati stražu. RUŽA Hoćemo li, ljudi, nismo još ni mrdnuli s mesta, a toliko je još toga pred nama. KARANFIL Može. Gledajte. RUŽA Opet je nasro. KARANFIL Javljajte na koju stranu. RUŽA Čas na jednu, načas na drugu. MERIMA Mnogo bre muštraš roćenog čoveka. RUŽA Pa kad ne valja, moram. MERIMA Tražiš od njega nemoguće. RUŽA Tražim samo da bude valjano.

MERIMA Da on zna šta je valjano, a ngga nije, ne bi on ni bio Karanfil, cvećka drvena. RUŽA Crvena, a ne drvena. MERIMA To ti je to, jedno te isto. Bukovina k'o svaka drvenarija. Krajnje suvoparna. S jednog kraja tvrda k'o venčački mermer, a s drugog žilava k'o goveća užička pršuta. KARANFIL /sve složeno nakazno da nakaznije ne može biti/ Kako je sad, što ne guknete. Jeste li zanemele od milja. RUŽA /i ne pogleda čestito/ Sjajno. Prosto očaravajuće. Udarite mu još ekstra glanc, pa smo kvit. KARANFIL Al' da mi je samo znati, ko sad koga ovde farba bez četke, mi njih ili oni nas. RUŽA On je meni mio i drag baš tako žilav i tvrd, kakav u suštini jeste. MERIMA Kad ti je mio i drag što mu stalno tražiš dlaku u jajetu. RUŽA Hoću da ga stešem. MERIMA Ostaće ti od njega samo iverje. RUŽA Naizgled, ženska glavo. To je oblanda. Rešavanje nerešivih zadataka koje pred njega postavljam čine ga važnim u očima okoline. I što je za mene posebno važno, neraskidivo ga vezuju uz mene. MERIMA A meni se sa strane posmatrajući pričinjavalo kao da ti nisi svesna da je on onaj sićani cic karanfilčić. RUŽA I miriše na londonske štanglice po morskom orahčetu. MERIMA Eto ti dokaza da se do nečijeg srca može proći i kroz iglene uši. KARANFIL /užurbano petlja s omiljom oko užeta svezanog od mrtvačkih pokrova/ Da mi je neko stran pričao kako u životu može biti koristi i od mrtvačkih pokrova, ja mu ne bih poverovao. OMILJ Ako one ma šta posumnjaju, propašće nam ceo plan. KARANFIL Jesi li ti pripravan za akciju. OMILJ K'o zapeta puška, samo da se još jedanput preslišamo za svaki slučaj. Dakle, ja gore držim jedan kraj pokrova a ti se, vezan za drugi kraj drugog pokrova, spuštaš niz fasadu kroz prozor. KARANFIL Ne, bilo je reči da ćeš se ti kao lakši spuštati niz fasadu, a da ću te ja kao jači držati sa prozora. Ti si sve preinačio. OMILJ Ne misliš, valjda, da sam se utronjao. KARANFIL Ti gaće napunio, ko to kaže. OMILJ Što, je l' se oseća nešto na sumpor. Kaži ako si se predomislio. KARANFIL Ne bih sad odustao, pa da znam da ćeš me odozgo s prozora upustiti da se dole na pločniku razbijem k'o dulek. Greh će ići na tvoju dušu. Idemo. /poñu ka stepenicama na prstima, kao utvare/ OMILJ Sad je najvažnije da nas žene ne ukebaju, inače ćemo morati da odustanemo od svega. KARANFIL Ne priželjkuješ, valjda, da nam plan propadne u trenutku kad još nije ni počeo da se ostvaruje. /kreću uz stepenice ka galeriji, a da ih Ruža i Merima, zanesene svojim ćućorenjem, ne primećuju/ OMILJ /sa stepenica, da Karanfil ne opazi, rukama mlatara ka Ruži i Merimi ne bili ih opazile/ Ja sam samo nredostrožan i činim sve da naš plan uspe. KARANFIL Što vičeš toliko kad si predostrožan. /zgrabi Omilja i odvlači ga, pa zajedno

nestaju na galeriji/ RUŽA /pokazuje Merimi špric/ Pogledaj ovo. MERIMA Otkud ti to. RUŽA Neko nam ostavio na stolu da se potrujemo. MERIMA To je jedan mračan tip iz patronažie službe. RUŽA Odakle ga ti znaš. MERIMA Dolazio je ovde i nudio nam neke svoje sumnjive usluge. RUŽA A ko ga je poslao. MERIMA To je prećutao. RUŽA Zna li se makar ko ga je ovamo lustio. MERIMA Niko nam nije rekao. RUŽA Šta vam je čovek uopšte govorio. MERIMA Da je u gradu rednja koja udara na stolicu. Nudio nam je vakcinu. RUŽA Ovu u mojoj ruci. MERIMA Da, baš tu. I kako mi nismo hteli da je primimo, on je spustio na sto. RUŽA Kao što se mišu spušta parče sira u mišolovku. MERIMA A gde se sad, kad nam je najtežs, dede moj Omilj. /poñe da ga traži po sali/ Opet je nekamo odlutao od mene. RUŽA /poñe za Merimom/ Karanfile, gde ste. /spazi kroz prozorsko okno kako sa spoljne strane Karanfil visi i klati se mašući rukama. ona odskoči u stranu i vrisne/ Gospode bože, šta sam ja to videla. MERIMA /poleti Ruži u zagrljaj/ Šta si videla. RUŽA /u panici/ Moj Karanfil je lelujao ispred prozorskog okna sa spoljne strane. OMILJ /mahnito doleće s galerije/ Pomagajte, ostao mi Karanfil obešen niz fasadu. MERIMA Otkud on onamo, bog te ubio. OMILJ Nisam imao snage da ga izvučem do prozora. RUŽA Joj, ako se otkači. OMILJ Brže za mnom. /jurne nazad stepenicama i za njim jurnu Ruža i Merima, ali ne stignu daleko, jer se gore na galeriji u vrh stepenica pojavi Karanfil/ KARANFIL Kuda ste se zatrčali. MERIMA Tebe da spasavamo. KARANFIL /prasne i poñe niz stepenice/ Jesmo li se dogovorili, Omilje, da pred ženama nećemo govoriti o tome. RUŽA Zar ti nisi visio nad ambisom, Karanfile moj, cvećko crvena. Ja te videla svojim očima. KARANFIL /prilazi nakazi/ Ja bih vam radije skrenuo pažnju na naš novosagrañeni mauzolej. MERIMA Šta vi to tajite od nas. OMILJ Da im kažemo, čoveče, šta smo otkrili gore u budoaru. KARANFIL Gori si, bre, Omilje, od svakog evnuha. RUŽA Recite nam. KARANFIL Ne, pre nego što vi nama kažete kakva nam je rukarabota. MERIMA Baciće u zasenak Krivi toranj u Pizi. OMILJ Da nije to malo mnogo visoka ocena u ovoj sveopštoj krizi. RUŽA Vavilonska kula vam nije ravna. KARANFIL Pomenite još i Sikstinsku kapelu, pa da stavimo tačku na hvalospeve.

OMILJ /najednom bubne, k'o s neba da je pao/ Gore u buretu je Crnac. KARANFIL Auh, bre, Omilje, crkao bi da se nisi izlanuo, k'o svaka tračbaba. /u tom času, vrata se otvore i dva lakeja ukotrljaju i usprave isto onakvo bure kakvo su dva lakeja ranije odneli na galeriju. U pratnji bureta je i Primarijus sa svojom velikom lekarskom torbom. Lakeji brzo odu i za sobom zatvore vrata. Prisutni se preneraze/ PRIMARIJUS Gde je to vaše bure za razmenu. RUŽA A ko ste vi. MERIMA Prošli put nam se predstavio kao egzekutor. PRIMARIJUS A ko ste vi. KARANFIL Ja sam ja, al' pitam se ko tebe upusti ovamo. PRIMARIJUS Hoćete li napismeno da sam ja iz Meñunarodne komisije za razmenu zalutalih burića. OMILJ Vi kakokad, danas ste se iznuñavali da nas špricate od padavice, a sad valjate buriće. RUŽA O, to li je taj lisac koji unaokolo seje otrove po sekretarijatima i meñuopštinskim zajednicama. PRIMARIJUS Da sam stručnjak za krizna područja, to stoji, ali da radim na deratizaciji napuštenih utvrda i provizornih tranšeja, ja bih na rukavu nosio oznaku s mrtvačkom glavom i dve ukrštene butne kosti, a ne goluba s maslinovom grančicom u kljunu. MERIMA Malo li se danas otrova prodaje pod etiketom blagotvornih sredstava za mršavljenje i povećavanje svekolike kondicije okešavelih, nismo mi baš toliko naivni. RUŽA /najednom pokaže špric/ Uostalom, šta je ovo. Imamo corpus delicti. PRIMARIJUS To je voda. KARANFIL Lažeš, ja sam pomirisao, udara na beli luk. OMILJ Šta sad imate da kažete u svoju odbranu, vajni nazovi gospodine, ukebali smo vas na delu. PRIMARIJUS Vi kažete: luk, a ja: voda. Naš narod, meñutim, kaže: luk i voda. Sirotinjska čorbica s dvatri zrna soli i kapi vinskog sirćeta. MERIMA Al vi tu splačinu da pokusate. PRIMARIJUS Dajte mi jednu supenu kašiku. KARANFIL Mi bismo najradije da ti damo šupkartu i surdukpasoš. PRIMARIJUS Uostalom, išpricajte mi taj otrov, da ga posrčem sa šake, bez soli i sirćeta. OMILJ Suni mu ga, Ružo, on misli da nećeš. MERIMA Bar ćemo ga se otarasiti na elegantan način. /Ruža iz šprica istisne tečnost primarijusu u pregršt šake/ PRIMARIJUS /skruće sa zadovoljstvom/ Ffffff. Ffffff. RUŽA /u čudu/ Ala sladi. PRIMARIJUS /još se obliže/ Ohoho. KARANFIL Prosto i ja dobih želju da kusnem, pa makar crk'o. PRIMARIJUS I je l' to otrov. OMILJ Ruku na srce, ljudi, naš prvi dokaz se rasprsnuo kao klobuk od sapunice. MERIMA Ti si tu kumovao, Karanfile, sa svojim feleričnim osećanjem mirisa. OMILJ Čemu li ti samo služi tolika nosina, kad ne umeš da onjušiš. PRIMARIJUS To vam js samo još jedan dokaz da u strahu nisu velike jedino oči. I nos je, takoñe. Al' da mi ne bismo i nadalje uludo gubili svoje dragoceno vreme, hoćete li se iostarati da što pre razmenimo buriće, jer ovaj mučenik iznutra lupa, dozlogrdilo mu je

fortanje. KARANFIL Je l' isto Crnac. PRIMARIJUS Ja nisam zavirivao. Trebalo bi da vi znate kome se nadate. /iz bureta dopire lupa i mumlanje/ RUŽA /oslušne i radosno cikne/ Naš Slavenko, bog i duša. MERIMA Konačno. OMILJ Smemo li da ga otklopimo. PRIMARIJUS Ne, pre nego što vidim da je i drugo bure u ispravnom stanju. /pa vrhu stepenica se pojavi lakej i maše im upanici rukom/ KARANFIL /prvi spazi lakeja/ Hej, lakej odozgo maše da mu pomognemo. /smesta krene ka stepenicama/ Idem ja. RUŽA /dobaci za Karanfilom/ A gde mu je onaj drugi što je bio s njim, pitaj ga, kad ti sad treba da mu pritičeš. /Karanfil je već gore i objašnjava se s lakejom/ KARANFIL /osvrne se na one dole i dobaci im/ Pojeo ga, kaže, onaj iz bureta. /i brzo s lakejom nestaje na galeriji/ MERIMA /vrisne/ Ju, čemu smo mi bili izloženi. OMILJ Nismo ni znali da dannoć živimo pod smrtnom opasnošću. PRIMARIJUS Opustite se, sad je sve nrošlo. RUŽA I oko čega je, moliću vas lepo, nastala cela ta zbrka s burićima, zna li se. PRIMARIJUS Na jedvite jade. OMILJ Što znači da i drugi dokaz s buretom na galeriji, sagledan kroz prizmu naše novonastale pometnje, pada u vodu. PRIMARIJUS Dakle, ovo bure koje je trebalo da stigne kod vas s Jugoslavom. /proverava papir/ U voznom tovarnom listu piše da se on tako zove. MERIMA Tačno. Mi mu iz milošte tepamo: Slavenko. PRIMARIJUS Otišlo je za Harare sa Slavenkom, odakle je i krenulo. A ono što je s Kvasabubuom trebalo da ode za Harare, došlo je k vama. RUŽA A odakle je krenulo. PRIMARIJUS Iz Prištine s Pravnog fakulteta. OMILJ Pa onda nije ni čudno. MERIMA Razjašnjenje prostije i od pečenog bundevinog semena. RUŽA To je još jedan nauk da se nikad ne treba uplitati u kombinatoriku više matematike zarad tekućih prc-problema. PRIMARIJUS I dok se sve to rasplelo po prenatrpanim pisarnicama i zazidanim magacinima, bilo je dosta glavobolje. RUŽA Ćutite, samo kad se otaljalo. PRIMARIJUS Jedan vaš odavde, ne znam šta vam doñe. OMILJ A kako izgleda. PRIMARIJUS Postariji čovek, ali kočoperan. MERIMA To je naš starac. PRIMARIJUS Jedanaest puta je što plovio, što leteo na kojekakve preambule, samite, podkomisije, jubileje, parade, savete, koordinativie odbore, manevre i šta ti ja još sve znam. RUŽA A mi smo se u ljutnji pitali: gde li je. OMILJ I pravili najcrnje pretpostavke o izdaji i verolomstvu. PRIMARIJUS Pisalo je u nekim novinama, da je za zadnjih devet dana izgubio na težini

fantastičnih sto trideset i sedam kilograma. MERIMA A unazad samo dve nedelje imao je ciglo dvesta. RUŽA S ovim saznanjem istopi se i naš zadnji dokaz k'o lanjski sneg. /odozgo s galerije lakej i Karanfil donose izmeñu sebe drugo bure/ PRIMARIJUS Evo na koncu i onog trenutka koji smo svi tako željno očekivali. /lakej i Karanfil podloženo spuštaju bure na tlo/ OMILJ Što ti je, Karanfile, ufačlovana ruka. KARANFIL Ujeo me ovaj kad smo spuštali poklopac. PRIMARIJUS /lakeju/ Otkotrljajte ga vi, moji su ljudi dole s kampanjolom. /lakej otkotrlja bure i za sobom zatvara vrata/ Mi smo, srećom, razmenu uspešno završili, vi sad možete smaknuti kapak s vašeg bureta. /oko bureta se sjate Ruža, Omilj i Merima, pokušavajući da ga otvore/ MERIMA Ne da se, zapeklo je. PRIMARIJUS /ubrzom odlasku/ Do skorog viñenja. /zatvara vrata za sobom/ KARANFIL /gleda na stranu kuda je otišao primarijus/ Gde ovaj ima nameru da se i nadalje viña sa nama. OMILJ Beži ileh iz ruku, sklizak je. KARANFIL Ne znam samo po kom osnovu. RUŽA Moraćemo na silu da ga odvalimo. KARANFIL Zar vi niste primetili da on u istima ima duplo dno, k'o mañioničarski cilinder. MERIMA Mala je sila u rukama kad je u pitanju lim. KARANFIL Pred nama je popio otrov k'o vodu, da bi ga napolju ispljunuo. OMILJ Nema vajde od našeg truda. KARANFIL Skinuću ja ljagu sa svoga nosa kadtad. RUŽA /Karanfilu besno/ Pomoći nam, čoveče, okani se tog manijaka. KARANFIL /pridružuje se ostalima/ Ne znam samo hoću li vam biti od kakve koristi ovako kljakav. MERIMA /umiljava se buretu/ Hajde, poklopčiću, otvori se, unutra nam je naš Slavenko. /poklopac se otvori/ OMILJ Otvori se, k'o Sezam, na lepu reč. /iz bureta izroni Slavenko u safari odelu i šlemu/ MERIMA Slavenko. /svi stanu da ga grle i ljube, te ga u tome nekako i izvuku iz bureta načisto/ SLAVENKO Roñeni moji, ne bi mi sad bilo žao ni da umrem, samo kad sam vas na kamari ugledao. KARANFIL Pomeri se s mesta. SVI Puj, puj, puj. Puj, puj, puj. RUŽA Gde ti je sad ona tvoja poslovična vedrina. SLAVENKO E, pa ova zadnja pustolovina je učinila da promenim mnoge svoje poglede na svet. OMILJ A gde si se ti zatekao kad su došli po tebe. SLAVENKO U Centralnoj Africi meñu ljudožderima. MERIMA Ma, pretpostavljali smo mi da ti negde škljocaš svojim aparatom u tuñini. SLAVENKO Ali otkud vi znate da je onamo ma ko došao po mene. Jeste li u tome učestvovali.

KARANFIL Jesmo, ali kao žrtze shodno pogromu. RUŽA Grabili su nas kojekuda po svetu u zlo doba i na prevaru. SLAVENKO Ko je onda meni podmetnuo koru od banane da se okliznem. I po čijem nareñenju. OMILJ Nemamo nikakvih podataka u vezi s tim. MERIMA Nismo se još ni susreli sa starcem. KARANFIL Doskora smo sumnjali da li je on uopšte meću živima. RUŽA Ali skoro smo od jednog smutljivca čuli, ako mu je verovati, da se starac mnogo zauzimao oko tvog zagubljenog bureta, koje je otišlo u nepoznatom pravcu. OMILJ A ovde su zabunom umesto tebe isporučili jednog Crnca. SLAVENKO Žiži Muklu. MERIMA Ti ga znaš. SLAVENKO Bili smo onamo u ekvatorijalnoj Africi ko Božić i Badnji dan. KARANFIL On je ljudožder. SLAVENKO Znam. RUŽA Pojeo je i ovde jednog lakeja koji mu je bio na usluzi. KARANFIL /pokazuje ufalčovanu ruku/ I mene je zagrizao. SLAVENKO Ne robujte predrasudama, ljudožderi su na višem moralnom nivou od svih onih drugih koji pripadaju takozvanom civilizovanom svetu. OMILJ Ti kao da nisi krštei, oni jedu ljude. SLAVENKO Ali ne ubijaju više nego što mogu da pojedu. A za toliko je i bog blagoslovio sva živa bića. MERIMA Ma da oni tebi, Slavenko, nisu u džungli davali da kušaš neke njihove mandže od travuljina, kad si tako zablesavio. SLAVENKO Progledao, roñeni moji. Rasvetlilo mi se. KARANFIL U džungli meñu kobrama i hijenama. SLAVENKO Aha. RUŽA U džungli meñu panterima i krokodilima. SLAVENKO Pa da. OMILJ U džungli meñu gorilama i kondorima. SLAVENKO Nego šta. MERIMA Meñu tigrovima i termitima, gde od sveopšteg proždiranja svakom civilizovanom čoveku smrkne, tebi je svanulo. SLAVENKO Proždiru se da bi svi uvek bili na broju, kozo zatucana. I nikad im se ne može desiti da poubijaju nekoliko desetina miliona duša, a da svi preživeli ostanu mrtvi gladni, k'o što se to civilizovanim ljudima svaki čas dešava. RUŽA Pa šta je onda po tebi varvarstvo. /starac izviruje s galerije/ SLAVENKO Varvarstvo je ubiti rajsku pticu zarad jednog jedinog perceta na šeširu. OMILJ Imperativ nam je da se meñu sobom ne jedemo. SLAVENKO I to pretežno spolja. Otud i jeste u vašem svetu toliko kožnih kesa koje funkcionišu bez ikakvog unutrašnjeg sadržaja, koji im je, dakako, pojeden na najperfidniji način. RUŽA Mi ne jedemo meso s dušom. /starac izviruje s galerije/ SLAVENKO Znam, vaša je poslastica duša bez mesa. KARANFIL E, sad mi te je, Slavenko, i meni do guše. Ima, valjda, ova civilizacija neke tekovine na kojima počiva.

SLAVENKO Razotkriće se vrlo brzo da je sazdana od neprirodnih besmislica. MERIMA Ne dajte mu dalje da govori, on je nadrogiran. SLAVENKO Niko me više neće ubediti da je postojanje robijašnica vaše iskonstruisane stvarnosti. /starac izviruje s galerije/ OMILJ Ti vreñaš ceo ljudski rod. SLAVENKO Koji još uvek ne primećuje da je u tu svoju mnogohvaljenu praziinu, zvanu civilizacijom, ispao iz nebeskih kola bezazlene radosti. I to na glavu. Tup. Pravo na teme, tup, tup. Što bi rekao moj ekvatorijalni pobratim Žiži Mukla. MERIMA Gde ti je tvoj fotografski aparat s kojim si ovekovečio sve značajnije trenutke naše novije stvarnosti. SLAVENKO Bacio sam tu satansku igračku. KARANFIL Lažeš, ti si s tim sokoćalom i spavao. Više si ga pazio i voleo i od roñene majke. SLAVENKO Sve dok onamo u Africi nisam shvatio da on liže s površiia stvari i ljudi životau boju svetlosti. MERIMA Je l' te i k tome naučio tvoj ljudožderski kumašin Žiži Mukla. SLAVENKO Smejte se, smejte. Kako se i ne biste smejali kad vam je mozak u toru, a duša u oboru. STARAC /koji se do tada od njih skrivao na galeriji, samo povremeno izvirujući, sad izleti na vrh stepenica/ Ko li tebe tako omamljenog upusti iz bureta. /svi pogledaju naviše i za korakdva se pomere kao da će se stuštiti uz stepenice, kao što se žedan zaleñe na vodu al kako u tom času ondekud dopre pljuskanje vode, svi zastanu/ RUŽA /oduševljeno/ Gde si, starino, mi se ovde uvijamo od muke i jeda, k'o crvi na usijanoj crepulji. KARANFIL LJudi, čujete li, pljuska, pustili su nam vodu. /sva sijalična mesta sinu/ MERIMA Uključili su nam struju. /sa svih strana signali telefona/ OMILJ Proradili su telefoni. /ulaze dva lakeja, jedan vraća kvake u brave, a drugi malim ručnim švajsaparatom seče zavarene zatvarače na prozorima/ KARANFIL Vratili su nam kvake i rašvajsovali prozore. /sa više strana radio i tv programi/ OMILJ I nema više smetnji na radno i tv programu. /smeša svih šumova i zvukova/ MERIMA /oduševljeno/ Ukinuta nam je blokada. SLAVENKO Lako li je vas kupiti u svakom trenutku, da su se tako jeftino miševi mišolovkama za mamac prodavali, do sada ih već više nigde ne bi bilo. RUŽA /strogo Slavenku/ Ti si izgovorio svoje, pusti, sad malo nas, da i mi kažemo ono što imamo. /napravi dva tri koraka uz stepenice ka starcu svi u tišini napeto očekuju šta će se dogoditi/ Hoćeš li nam sad, posle svih strahota koje smo preživeli, starče, natenane objasniti: šta bi sve to trebalo da znači. STARAC /poñe niz stepenice, ne žureći s odgovorom. Tek kad je proñe/ Poslednji napor. RUŽA /poñe za njim i svi u buljuku s njom poñu za starcem/ Čiji napor. /on zastane i okrene se prema njima, ali zastanu i oni/ OMILJ U kom smislu napor. MERIMA Zašto i za koga napor. SLAVENKO /koji sam stoji po strani/ ostaće vam dužan za taj odgovor. /starac poñe i svi u buljuku poñu za njim. Starac zastane i svi zastanu on se okrene prema njima/ KARANFIL A šta ti kažeš, stari.

SLAVENKO On mudro ćuti. RUŽA /besno Slavenku/ Hoćeš li već jednom prestati sa svojim prostačkim upadicama. OMILJ Dobro, starče, kaži bar: što si nas tako, k'o pacove u ambaru, kupio iznenada i nasilno. MERIMA Potovario nas u mrtvačke sanduke, kontejnere i buriće. KARANFIL Nećemo se mi uvrediti, reci, ako nisi imao poverenja da bismo mi i sami došli, da si nas, ko i uvek ranije, pozvao telegramom, telefonom ili bilo na koji drugi uljudan način. /starac poñe i svi u buljuku poñu za njim, ali se predomisli, stane i okrene se prema njima. Stanu i oni/ RUŽA Šta si rekao. STARAC /posle male pauze/ Gotov sam. OMILJ Otkad gotov. MERIMA Po kom osnovu si gotov. KARANFIL Gotov sa nama ili sa samim sobom. SLAVENKO Karanfil mu dao ideju kako da reterira. RUŽA /besno na Slavenka/ Slavenko, zaveži. STARAC Zar vam sve ovo što sam zadnje učinio sa vama ne govori da ja, u stvari, ne verujem više samom sebi. SLAVENKO Pogodio sam. /lagano poñe i zapeva lepo uz pratnju violina/ Po polju je pala kiša. Pala rosulja. /svi se zabezeknu i o čekuju šta sad/ KARANFIL /prvi se odvaži/ Hej, kuda ćeš ti, Slavenko. SLAVENKO /zastane/ Kuda me oči vode i noge nose, s obzirom da je blokada ukinuta. Napolje ću. Idem u park. Kišica rominja. MERIMA E, jesi lud, sto gradi. RUŽA K'o malo dete, kad mu se prohte prohte mu se. SLAVENKO Idem da se izgubim u vilinskoj sumaglici, to je mnogo zdravije nego truliti ovde sa vama mrtvim, a nesahranjenim, totalno besmislenim. Al' ko hoće da poñe sa mnom, ja ne branim. /on poñe/ MERIMA Zbilja, ja bih da poñemo. Ovaj se razgovor može obaviti i kasnije. /Slavenko, Omilj, Merima i Karanfil poñu/ SLAVENKO /opet propeva uz violine/ Po polju je pala kiša. Kiša rosulja. Na devojci nema ništa, samo košulja. KARANFIL /zastane kod vrata i osvrne se/ Hoćeš li i ti sa nama, stari, u jednu neobaveznu laganu šetnju. RUŽA Neće on, idi ti, Karanfile, ja ću ostati. /Karanfil ode/ STARAC Tome sam se i nadao. Kažem: za to sam se i pripremio. /vuče otoman do sredine/ Brzo ću ja. KARANFIL /vrati se i zastane/ Šta radi to, starac. RUŽA Nije mi još rekao. A što si se ti vratio. KARANFIL Nešto mi nije dalo da u ovome času ne budem uz vas. STARACJa ću sad da legnem na kanabe s nogama naspram vrata. KARANFIL /Ruži/ Šta on to priča, ja ga ništa ne razumem. STARAC /sedne na kanabe/ Odlazim pred strašni sud. U zonu sumraka. /Karanfilu/ Veži mi pertlu, razvezala mi se. /Karanfil mu vezuje/ RUŽA E, stari, stari. Za tebe je život uvek bio i ostao samo prenuna kutija igračaka. STARAC Opružiću se ovde, skrstiti ruke, sklopiti oči i zaćutati jednom zauvek. Ovo su

zadnje reči koje vam upućujem. RUŽA Ne drami, matori, nismo u iozorištu na sceni. STARAC Neću jesti, neću piti. Ne može to dugo da potraje. KARANFIL Ne budali, čičo, prepredena je priroda. STARAC /legne/ Prirodno bi bilo da me ispratite sa dužnom ponggom. KARANFIL Čak i ona ume da odustane od svojih namera kad je previše zaboli. RUŽA Nisi ti čuo šta je on rekao. Opet bi za ispraćaj tepihe od cveća i špalire od ljudskog mesa. STARAC /tronuto/ Pa lepo je za oči i u svakom pogledu. KARANFIL Ako se ti nisi nagledao tog šarenila, onda ne znam ko je. STARAC /tronuto/ Harun al Rašid. RUŽA Nepopraviv, pa to ti je. STARAC Ostavljam vam u amanet da ns napuštate naš lavirint, da se vest o mojoj smrti ne bi proširila. /prekršta ruke/ Sve ove zadnje grubosti koje sam vam učinio, samo da znate, bile su shodne tim mojim posmrtnim mistifikacijama. /sklopi oči/ RUŽA Otvaraj oči, stari, dosta je bilo tlapnje. STARAC Neka svi ostali misle da sam na nekom važnom istorijskom putu i da ću se ko zna kad ipak vratiti. Amin. /izduši vazduh iz sebe/ KARANFIL Znači, da traješ i mrtav pored nas živih. RUŽA Kome govoriš, ode on. KARANFIL Kako ode. Šta ćemo mi sad u toj zbrci. RUŽA Pitaš se, bre, Karanfile, cvećko crvena, kao da naš život u celini nije, u stvari, samo jedna sveopšta zbrka kojekakvih besmislica, ubistvenih zabluda i nečovečnih zloupotreba. SLAVENKO /upada s Merimom i Omiljom, svi su skroz mokri/ Gde je ta fukara. RUŽA Tiše malo. SLAVENKO /zajedno s Merimom i Omiljem se trese i cvokoće od zime/ Pitam vas samo: gde je taj surovi slabić. KARANFIL Smiri se dok te ne obradujemo. SLAVENKO Gorim od nestrpljenja da pogledam meñu oči tog bezosećajnog kobajagi čovekoljubca. RUŽA Zakasnio si, sklopio je oči. OMILJ Al' postarao se još za života da nam ga smesti čak i posle njegove smrti. MERIMA I to onako podlo, seljački izopačeno. RUŽA To li vas je ponukalo da se vratite iz šetnje, pre nego što ste i otišli. OMILJ Voda nas je k'o led britka nagnala na bekstvo. KARANFIL Zbilja, okisli ste svojski, cedi se sa vas. RUŽA Gde li je samo toliku naćoste, kad napolju tek što rominja. MERIMA Odmah iza ugla na trku, kod spomenika. /odlazi na galeriju, u odlasku/ Moramo smesta pod vreo tuš, pa u krevete. KARANFIL Naoblaka, znači. OMILJ /odlazi, u odlasku/ Ma ne, nego vodeni topovi. SLAVENKO /odlazi, u odlasku/ Da me sečete ovde gde sam najtanji, ako mu poslednje reči na samrtnom odru nisu bile: pobijte listom. Nareñujem: posle mene potop. RUŽA /dobaci za njima ka galeriji/ Vi odoste, a ne rekoste: nije li potrebno da neko od nas u toku noći, s vremena na vreme, ipak obiñe pokojnika.

KARANFIL /odlazi, u odlasku/ Kako nas je nakaradno zadužio, ženo, boga mi, retko da će ko propustiti da ga ne zaobiñe. RUŽA /dobaci za njim ka galeriji/ Zar je u nas verolomstvo u pošasti i smrti baš uvek na tako visokoj ceni. KARANFIL /vrati se na galeriju da bi joj preko ograde dobacio/ U surovog oca, ženo, kaže naš narod, deca su zlikovci. Pogasi sva svetla i hajde na spavanje, dosta je bilo. /ode/ RUŽA /polazi uz stepenice, u odlasku/ Kad niko neće, ja moram. /kad doñe do vrha stepenica, ona se osvrne na starca/ Možda će mu se do zore staza i zamrznuti. /Svetlost lagano trne. izranja osnovna tema: bruj nebeskih dubina. U mraku treba postaviti na otoman lutku starčevog dvojnika, kao i na galeriji uz ogradu u uspravnom položaju. Starac se cereka u mraku više puta, u razmacima. Bruj nebeskih dubina se lagano gubi. Kroz prozor prodire prvi jutarnji osvit/ STARAC /cereka se dok hoda po sceni/ E ljudi, ljudi. Gmizavi li ste. Slinavili ste. Žilavili ste. K'o crvi. /cereka se dok hoda/ E, ljudi, ljudi. Kako ste mi se umiljavali. Nesnosno ste mi se podvlačili. Mnogo ste mi se ogadili. /cereka se dok hoda/ E, ljudi, ljudi, Prevrtljivi li ste. Strašljivi li ste. Za prezreti ste. K'o svaka fukara. /cereka se dok hoda/ E, ljudi, ljudi. Vaše bedastoće ni ia neocećenom bunjištu nema. /zacereka se i najednom preseče/ A i ja sam jedan od vas. I to najgori meću rćavima. /zacereka se/ Zato ste me i tako zdušno prihvatili da vas predvodim. Fuj. /iz mračnog prikrajka probije očajan Ružin jecaj. On gleda oko sebeda bi utvrdio odakle ridanje dopire. Kad utvrdi, on poñeiza ruku izvede iz mračnog kutka rasplakanu Ružu/ Isplači se, biće ti lakše. RUŽA /jecajući/ Ne znam. Ne znam da li sanjam. Ne znam da li sanjam da sanjam. STARAC Plači, dete. Isplači svoj jad. Otvori dušu. RUŽA /jecajući/ Ja sam sama. Ja sam tako sama. Ja sam tako sama i uilašena na ovome svetu. A vas. Vas je troje. STARAC Odkud ti to da nas je troje. RUŽA /lagano stišava jecaje/ Od očiju. Od vida. Vidim vas tako. U trojstvu. I svojstvu. STARAC U vreme svemoćne televizije ponajmanje treba verovati u ono što se vidi. RUŽA Lako je to reći, al' daj, odoli prikazama. STARAC Pitao sam te: šta tražiš ti ovde u cik zore. RUŽA Leš. Tvoje posmrtne ostatke. ST ARAC Sve mi to imponuje, ali nema još mrce. RUŽA Obećao si pred svedocima da ćeš umreti, ali istina je da nije u tvom stilu držanje date reči. STARAC Kažem, pa zaboravim. A često se i predomislim. Star sam. RUŽA A ja bi htela da uvek ostanem mlada. STARAC Možda donekle preteruješ, jer sve umire. RUŽA Pa šta je onda večito. RUŽA Zar mi ljudi nismo njegova deca. STARAC /polazi uz stepenice s teškom mukom i zastajkuje/ Nema nijednog valjanijeg razloga zbog kojeg bi gospod bog pristao da mu mi, goluždravi sisari osrednje veličine, budemo direktni potomci. RUŽA Ali ja bih ipak da ostanem mlada. STARAC Ostani. RUŽA Nemam dovoljno snage, a siromah Karanfil i pored velikog truda koji oko toga ulaže, nikako da nabode. Ne znam više šta ću od sebe. Mnogo ćeš mi, bojim se,

nedostajati, iako si od svih ostalih omražen i prokažen. STARAC Nauči se da gubiš, nema ti druge na ovome svetu. RUŽA Učini mi se često kao da se u samo malom deliću sekunde ruši vascela vaseljena oko mena. STARAC Žao mi je što te vidim u tolikom beznaću i očaju. RUŽA Ko će mi pomoći, kad tebe niotkuda ne bude više bilo, da prebrodim kataklizmu. STARAC Osloni se na navike, one su relativno čvrst temelj opstanka. RUŽA Zašto mi ne priñeš bliže, mnogo si se visoko popeo. STARAC /jedva se dokopa vrha stepenica, pa se okrene ka Ruži, zadihano/ Teško se krećem. Kinji me kostobolja. Dobio sam je u vojsci. RUŽA Je l' ratujući po vlažnim rovovima. STARAC Ne, nego gazeći bosim nogama kupus za kiseljenje u kacama. RUŽA Zar je živeti baš toliko ponižavajuće. STARAC Rekao sam: čovekov uspon i pad nije previše patetičan, kao što se obično misli. Manjeviše je vulgaran. /svetlost trne. izranja osnovna tema: bruj nebeskih dubina, i iza njega iz drugog plana daleki poj: Srbijo, ne idi za mnom. U vilajetu sam tamnom. Na prokletstvu sam davnom. U bunaru sam zatrovanom. Srbijo, ne idi za mnom. Srbijo, ne idi za mnom. ZVON PRAPORACA (Ili je neprirodno sav smisao postojanja ialaziti u sopstvenoj koristi) /Mesto zbivanja kao i u prvom redu, s tim što je prostor doveden u savršen red jutro je. Dole na otomanu leži starac kao na odru, isto kao što je i ležao. Odozgo s galerije dolaze karanfil odeven za izlazak i Ruža u spavaćici, iza sna, ali ipaklepo počešljana i uredna/ RUŽA Nañi ga, cvećko, kako znaš i umeš. KARANFIL Kako ću, ženo, kad moje znanje i umenje nije na visini postavljenog zadatka. RUŽA Vrdaš, Karanfile. KARANFIL Pomalo, možda. RUŽA Prvi put u životu da si mi neveran. KARANFIL Imam fizički otpor prema tom lužeu. RUŽA Ali mi nemamo drugog izbora, čoveče, u procepu smo. Odgovaraćemo jednoga dana pred istorijom. KARANFIL On je babica za sve. RUŽA Obruč bezimenog užasa se steže oko našeg doma. KARANFIL Čas pod firmom patronažne službe niče onamo gde ga niko nije posejao, a načas opet traga za izgubljenim buretom. RUŽA Dvadeseti je dan kako pod našim krovom narasta nepodnošljivost. KARANFIL I sad će taj šarlatan da povraća iz mrtvih staraca, ja u to ne verujem.

RUŽA Nije na tebi da veruješ ili ne veruješ, već da samo učiniš ono što ti se kaže. Ne gledaj me tako urokljivo, nego idi. Odlazi. KARANFIL Ti mi k'o psu nareñuješ. RUŽA Još žešće od toga, bukvane. Aport. KARANFIL A ti zvocaš. Kokoško. RUŽA Ja te ucenjujem. Aiort. KARANFIL Nisi više uopšte mlada. /isplezi joj se/ Beee. RUŽA Tamo su ti vrata. /upire prst ka vratima/ Aport. /najednom odnekud van scene strahovit Slavenkov krik/ KARANFIL Šta bi ovo moglo da bude. RUŽA /ide za svojom idejom/ Aport. KARANFIL /otvori vrata i osluškuje. čuju se vapaji/ Neko zapomaže. /brzo izleti i za sobom zatvori vrata/ RUŽA /prilazi starcu na odru s užasom i žestinom/ Ni sama više ne znam u šta srljam, zli kepeculjo. /okrene se od starca i krene ka prozoru. On to iskoristi da joj se iza leña sitno i piskutavo zakikoće. Ona se paglo okrene i poñe ka njemu, ali on je miran i leden kao što je i bio. Zastane nad odrom u nedoumici/ Ali ako si želeo da nam napakostiš, više ti je nego uspelo. /vrata se naglo otvore i unutra ulazi Karanfil patežući oko struka ugruvanog Slavenka, kao vreću. Slavenko je u pižami/ KARANFIL Slavenko nam se razlupao k'o zemljano lonče. SLAVENKO Opet mi je neko podmetnuo koru od banane na koridoru. RUŽA A šta ti tražiš po hodnicima od sabajle u pižami. KARANFIL Portir kaže kako ne može da se nakupi njegovih unučića po zabitim budžacima. SLAVENKO Na osnovu čega može taj dripac da ustvrdi kako su svi ti iskapljeni staklići baš moji. KARANFIL Da su cigle, tvrdi čova i krsti se, verandu bi od njih uz porodičnu kuću dozidao. SLAVENKO Malo li je napšh velikodostojnika koji nred svaki javni nastup istresaju bombice po toaletima. RUŽA /Karanfilu/ A što ti i dalje džonjaš ovde. Spusti ga da sedne za sto, pa idi svojim putom. /Karanfil spušta Slavenka da sedne za sto, pa se rukom maša za čajnik, ali ga ona lupi po ruci i on se uvredljivo povuče/ Ja ću ga poslužiti ako izrazi želju. KARANFIL Mene, naravno, nećeš, kao da sam ti trinaesto prase. RUŽA Hoću i tebe, još lepše, kad se vratiš. /pokazuje mu rukom oštro pravac vrata/ Požuri sad, čekaju te vrata da proñeš. KARANFIL Auh, bre, ženo, ti kao da ne znaš da odustaneš. RUŽA /pokazuje rukom oštro pravac vrata/ Aport, rekoh. Aport. KARANFIL /ljutito odlazi, u odlasku/ Taj fanatizam će te preobratiti u krvožednu zver. RUŽA Oslobodi me već jednom, moram starca da umijem i malo našminkam. Od jutros je žut i smežuran kao dunja u fijoci. /ona iz plakara uzima dva velika jastuka i neseser sa šminkom i kozmetikom/ SLAVENKO I ovaj tvoj buzdovan uobražava da krvožedne zveri pasu, samo zbog toga što tigrova mast, kojom se on utrljava kad prozebe, miriše na travu. RUŽA /podiže starca prekrštenih ruku i sklopljenih očiju u sedeći položaj. pa ga iza leña podupire sa ona dva jastuka/ Gledaj ti svoja posla, on je za tebe avion.

SLAVENKO Udarala si mu packe preda mnom. RUŽA /uzme stolicu, sedne kod starca. pa ga podvrgava kozmetici, šminki i češljanju/ Drugo je to, ono što mogu ja, to ti ne smeš. Nismo svi mi ista. A i on, takoñe, spram mnogih. Za tebe je pogotovu misaona imenica. SLAVENKO Svi ste vi za mene duplo golo. RUŽA Najgore je što si ti sam za sebe niko i ništa. SLAVENKO Ma nisam ti ja tvoj Karanfil, da me heftaš, ženo božja, okani me se. RUŽA Znam da si celog života bezuspešno pokušavao da se otimaš od sopstvene niskosti. SLAVENKO Nisi sasvim u nravu, jer imao sam ja iočetnih rezultata i na tome planu. /savija se da bi, krijući ispod stola, zalalio i pušio travu. Kad god hoće da povuče dim iz fojinga koji mu je u ruci ispod stola, on se savije/ RUŽA Uvek si javno i glasno proklamovao svoje nove principe i težnje, da bi ih potom vrlo brzo krijući i na sve moguće načine izvrgao i pogazio. SLAVENKO /izvla či glavu ispod stola/ Dešavalo mi se, dakako, i ono što nije mimoišlo ni malo veće mozgove i kapacitete, da prave stvari pokrenem u krivo vreme. RUŽA Da bi se na koncu našao u još dubljem glibu, nego što si bio na početku kad si pokušavao da se izdigneš iz baruštine. I kakav to dim kulja otud od tebe, kad si ti nepušač. /Slavenko slobodnom rukom rasteruje dim oko sebe, pa opet zavuče glavu ispod stola/ Što svaki čas zavlačiš glavu pod astal. SLAVENKO Kažem; vis major je vis major. RUŽA /načas odloži kozmetiku, ustane i doñe do Slavenka. Pa njuška i najednom zastane/ Ma je l' mogu će da si se ti povratio i uživanju droge, majko božja. Preda mnom bez ikakvog stida pušiš marihuanu. /hoće da zaviri pod sto, ali je slavenko grubo odgurne/ SLAVENKO Pusti me da dovršim misao. Šta sam ono hteo reći. Da tu ljudski faktor nema značajniju ulogu. Mislim, u volji vremena. RUŽA Gde, bre, nesrećniče. Kakav božji prst, koja tri jerarha. /otrgne mu džoint iz ruke, baci ga na tlo i izgazi nogama/ I da ti u zubima nisam više videla taj otrov. SLAVENKO Sad sam i zaboravio o čemu je bila reč. Prekinula si mi nit. RUŽA /odmahuje rukama i vraća se starcu, seda na stolicu da bi završila s negom mrtvaca. kad ga našminka upadljivo, čudno, ona mu onda i kosu nalakira i natapira, i to u više boja, kao cvetnu ikebanu/ A kad si se ovde nedavno pojavio iz bureta, bio si nrpošan i nadahnut svojim najnovijim humanistnčkim opredeljenjima. SLAVENKO /penje se na stolicu i maše rukama kao da će poleteti/ Meni je sad sve plavo. RUŽA Zagovarao si čistotu i trezvenost. Zagovarao si glasnost i prirodnost. /omakne se i padne sa stolice, ali na sreću, u sedeći položaj/ Skraćeš vrat, pazi malo. SLAVENKO Hoću, ako nastaviš da mi nabrajaš moje zapovesti, kao da ih ja i sam ne znam naizust. /uzima sa stola bocu s vodom i pije iz nje/ Suše mi se usta. /sipa sebi malo vode za vrat i na glavu/ ðebraš me, bre, k'o bog ñavola. RUŽA /još uvek zaokupljena doterivanjem starca/ Odrekao si se javno svoga sumnjivo stečenog imetka. SLAVENKO Zar to iije za svaku pohvalu. RUŽA Jeste, ali ubrzo se ispostavilo da je sav tvoj imetak, u stvari, zanemarljivo bedna sića.

SLAVENKO /ustane od stola i pokušava da doñe do nje, ali ga omamljenost zanosi u stranu, da se on jedva održava na nogama/ Hoćeš možda da kažeš kako sam se ja preko noći lecnuo i predomislio, da bi već sledećeg jutra gro svoga blaga prešaltovao zaobilaznim kaialima u švajcarske banke. /nekako se dovuče do ruže i starca i zabezekne se/ Znaš da on sad deluje mlañi za dvadeset godina, ako ne i više. RUŽA /ustaje i pakuje sav svoj pribor u neseser/ S obzirom da nemam nikakvih dokaza, uzdržaću se od ma kakvih izjava. /lagano vldi izl starčevih leña i spušta gl nežno u ležeći položaj, u kojem je i bio/ Samo će se to od sebe obelodaniti jednoga dana, kao što se i sve drugo kadtad saznalo. SLAVENKO /neprekidno bulji u starca i pomalo se leluja/ Uostalom, od deset mojih imperativnih tačaka, osporavala si mi do sada samo dve, što znači da je osamdeset posto mojih ideala još uvek netaknuto. RUŽA /pokupi jastuke i neseser/ A šta bi sa tvojom trezvenošću, pogledaj se kakav si, samo što te drži zemlja. /ona odnosi i ostavlja u plakar jastuke i neseser/ SLAVENKO /lelujajući oko starca/ Pod pretpostavkom da je i to tačno, opet mi ostaje dvotrećinska većina mojih postulata. /pokazuje rukom na starca/ Ovaj mi se ovde nikad nije svićao, a sad mi se ovako doteran mnogo sviña. RUŽA /otvara vrata i izviruje na hodnik/ Gde li se samo gubi ova posluga, baš onda kad je najpotrebnija, ti si zreo za jedno tuširanje ledenom vodom. /kroz vrata koja ona nije zatvorila dopire spolja grohotan smeh lakeja/ SLAVENKO /lelujajući se, čemuša svoj gornji deo pižame/ Smeju mi se zbog ove moje okraćale benkice. /Ruži/ A ti ništa što oni mene zapišavaju. Čak ti i godi. RUŽA /proviruje kroz vrata i viče/ Pripazite malo na svoje ponašanje. On je u vašim godinama mnogo obećavao. Od njega se puno očekivalo. /smeh prestane, ona se vraća u salu/ SLAVENKO /lelujajući se/ Mogla si im reći da ja ni dandanas ne oskudevam u genijalnim zamislima i vrcavim tiradama. /kroz malo otvorena vrata s hodnika opet dopre grohotan smeh lakeja/ Ne odustaju, a i što bi kad im se ukazalo. RUŽA /opet izviri kroz vrata i još žešće im podvikne/ Hoćete li prestati. To što je njegov zamajac kratkog daha, što on ni u čemu nije u stanju da istraje, i što sve započeto ostavlja nezavršeno, iiak vama, nesrećnim slučajevima, ne daje za iravo da mu ss podsmevate. /smeh prestane i ona besno zalupi vrata/ SLAVENKO /lelujajući se/ Ispravila si jednu veliku nepravdu. RUŽA /prilazi mu i s puno nežnosti ga pita, kao u poverenju/ Al' majke ti, odaj mi, jesi li se iznova vratio i svojoj staroj strasti zavirivanja u tuñe lonce i ložnice. SLAVENKO /razdžilita se/ E, to. Baš to. Volim što si to pokrenula. Slušaj: kad me ponovo vidiš s fotografskim aparatom u ruci, pljuni me. Evo ovde, meću oči čarne, iako su šućmuraste. Onoga časa, dajem ti najtvrću reč, ja ću se ubiti. Staviću sebi omču oko vrata, nož pod gušu, rsvolversku cev na slepoočnicu, šaku mišomora u usta i staću na ivicu simsa najviše kućs u gradu, da se odande sunovratim jednom zauvek i to pevajući. /stane da peva i igra džilitajući se uz gudački kvartet/ Ćutite vi pravi, nek' govore krivi. Ustajte vi mrtvi, nek' poležu živi.

Neka budu, bože, što biti ne može, da se braća slože. Ja sam krvav ispod kože. Ja sam krvav ispod kože. /igrajući, on istrese iz gaća kroz nogavicu neku fotografiju/ RUŽA /brzo se sagne i zgrabi fotografiju s tla/ Lakše malo, ispalo ti je iešto iz gaća kroz nogavicu. Opet si me, izgleda, i pored svih zakletvi, slagao. SLAVENKO /upaničeno nasrne na Ružu/ Vraćaj mi, to je moje. RUŽA /brani se od njegovih nasrtaja/ Kud si navrlo. Je l' mi to hvala s tvoje strane, što te uvek uzimam u zaštitu. /ali on uspe da joj istrgne fotografiju iz ruku/ Nemoj, kad te molim, nazire se naš starac na tom fotosu. SLAVENKO Nazire se iz tvojih očiju krvožednost, Karanfil je bio u pravu, ti si zver. RUŽA Sklopiću šake pred tobom, ako ti to nešto znači, samo mi je vrati, poslužiće mi kao materijalni dokaz da je starac još živ. SLAVENKO Dokaz koji će njega da oživi, a mene da dotuče. RUŽA Neću reći da je iz tvoje radionice. SLAVENKO Nećeš danas sutra i u narednih deset dvadeset godina, ali će se svejedno, rekla si i sama, na kraju krajeva izvući na svetlost dana. I ja ću ostati u istoriji za ruglo. Ne dam. Poješću ga. /zgužva i gura fotografiju u usta, a ona u panipi vrišti/ OMILJ /istrči na galeriju u pižami, još bunovan/ Šta vam je opet, jeste li pobesneli. Što Slavenko krklja. /dolazi niz stepenice k njima/ RUŽA Zastao mu u grlu ključni dokaz, k'o knedla. OMILJ I šta se sad od mene konkretno očekuje. RUŽA Da mu narediš da zine. OMILJ Zini. /Slavenko koji se guši i beči zine/ RUŽA Čupaj mu sad tu gmucu iz grla. OMILJ /pokušava/ Auh, bre, ia ovo ispade baš ko pravi poroćaj. /odustaje/ Ne vredi, poprečilo se. Imaš li ti, ženo božja, pincetu za obrve. /Ruža potvrdno klimne glavom/ Trči onda, šta čekaš. /Ruža odjuri/ Zar ne vidiš da se čovek uvija i kida k'o prvorotka. /Slavenko zine i gmuna mu ispadne iz usta omilju u šaku vikne ka galeriji/ Ne treba, Ružo, ispalo je, bogu hvala. /ali Ruže gore nema/ SLAVENKO /jedva se pribere/ Turi to u gaće, Omilje, preklinjem te. OMILJ Nisam ja kengur, bre, šta ti pada na pamet. SLAVENKO Pa kad nemamo povojnicu. Turi ga, pa me posle uceni, radi mi šta hoćeš. Sve što imam u trezorima švajcarskih banaka, tvoje je. OMILJ Odkud ti u trezorima, kad si sve rasprcao u dobrotvorne svrhe. SLAVENKO Jesam onaj sitniš iza zapete, a glavnica je zaobilaznim kanalima otišla onamo gde treba. OMILJ Je l' moguće da si ti mućkao tajno istovremeno dok si javno prednjačio u osudi takvih pojava. SLAVENKO Nemoj biti uskogrud, ljudi smo, mislim, podložni svemu i svačemu. Ne misliš, valjda, da sam se ja premetao po ekvatorijalnoj džungli zbog babinog brašna. Nego, gurni to u gaće, neće ti biti loše s moje strane. Što se ustežeš, neće ti otpasti ruka. /Omilj se jedva odluči i gurne gmucu u gaće baš u trenutku kad ruža dotrčava s galerije/

OMILJ Kasno si se setila. RUŽA Nije, valjda, baksuz u mećuvremenu progutao. /Slavenko podrigne/ OMILJ Čuješ ga kako podriguje. /odahne i poñe ka stolu s čajem/ Nego, hoćemo li mi od jutros popiti čaj. RUŽA Ali ako primarijus doće na vreme, bacićemo te na astal. /seda za sto kodomilja/ Ići ćeš pod nož, da ti se operativnim putem izvadi to što si s predumišljajem iojeo. SLAVENKO Bez narkoze. /sedne kod njih/ Uostalom, dok on stigne, biće to svareno. Sipajte mi malo čaja, da pospešim varenje. MERIMA /pojavi se na galeriji u spavaćici iza sna/ Ko je to otojič gore po hodniku klepetao nanulama. OMILJ Sveti duh, ko bi drugi. MERIMA /silazi niz stepenice k njima/ Ovo iz dana u dan sve više i češće postaje kuća užasa i strave. /pokuša da lomiluje Omilja po kosi/ Gde si ti, mili moj. OMILJ /izmakne se/ Nemoj, boli me glava. MERIMA /seda za sto/ Svuda te tražim. RUŽA A uvek ste zajedno. MERIMA Ne znam zbog čega mi onda toliko nedostaje. /starac se na odrumalo pridigne i mahne rukom Merimi dva tri puta. ona vrisne i skoči na noge/ Mahao mi je. /starac se namah smiri svi se od stola okrenu ka njemu/ SLAVENKO Učinilo ti se, on leži kao što je i ležao. MERIMA Hajde onda da se ti i ja zamenimo mestima. /Slavenko sleže ramenima i promeni mesto s Merimom/ SLAVENKO /tek što sedne, starac se pridigie i izbekelji na njega. on krikne i skoči na noge/ Izbekeljio mi se. /starac se namah smiri svi se od stola okrenuka njemu/ OMILJ A do pre minuta si tvrdio da je već uveliko mrtav. /Slavenko vrti glavom i seda/ MERIMA /ustane od stola/ Da ga ja pipnem za svaki slučaj. OMILJ A što uvek baš ti, neka ga pipne Ruža, ako joj je do dirkanja. /Merima nevoljno sedne/ RUŽA /ustane/ Mislite da neću. /ona poñe ka starcu i onda svi ustanu od stola i poñu za njom/ Gledajte sad. /ona spusti starcu šaku na čelo, malo je zadrži i onda naglo digne/ SLAVENKO Je l' žeže. MERIMA Ili žari. OMILJ Hvata li od njega struja. RUŽA Znate kakav je. K'o stena. Led ledeni. SLAVENKO /raspomami se/ Znao sam. Ko špricer. Rezi. Kad vam kažem, da pospuštamo firange, iskrio bi u mraku. OMILJ Opet ti pričaš kao da si s uma sišao. SLAVENKO Svetlost od svetlosti se neće videti. RUŽA Prečesto ga to hvata to otkako se odao alkoholu. SLAVENKO Samo će mrak od mraka vejati po mrtvima. MERIMA Zbilja, Slavenko, preterao si u prenemaganju. SLAVENKO Misli mi se razigrale, ñavo da vas nosi, ne mogu da ih sustignem. OMILJ A pomalo prodaješ i fazone koje si pokupovao od svog ekvatorijalnog pobre Žiži Mukle. SLAVENKO Duša mi se, bre, veseli. Hoćete li da se svi zajedno upustimo u taj pokus s firangama. /i ne sačeka na njihov odgovor, nego se zaletida pospušta firange. na sceni

nastane mrak i istog časa oko starčevog odra stanu da se roje iskre. Merima i Ruža prestrašeno stanu da vrište, a Slavenko satanski zablista/ OMILJ /obigrava oko otomana i zagleda ga, ne bi li otkrio princip na kojem radi/ Ovo je samo mañioničarski trik, ne paničite. Sačuvajte prisustvo duha, pirotehnika je u pitanju. Diži firange, Slavenko, dosta je, ako je za vajdu, ženske će nam se preneraziti. /Slavenko ga posluša i brzo digne firange. iskrenje istog časa prestane. Omilj pokušava da digne jedan kraj otomana/ Mora da je ispod neka mašina za razbacivanje varnica. /istoga časa na vrata uñe primarijus sa svojom velikom majstorskom torbom u ruci i u pratnji namrgoñenog Karanfila. omiljuse od iznenañenja iskrivi u rukama kraj otomana koji drži i starac spadne na pod i to potrbuške. Od njegovog pada odzvoni metalni zvuk. Svi prisutni zastanu i zaneme. samo merima cikne/ Skombrlja se. /spusti kraj otomana koji drži do tla/ KARANFIL /prvi se pribere i krene ka starcu i za sobom grubo povuče primarijusa koji se jedva drži na noga ma. svi prisutni poñu za njima/ Ovo je naš starac koji već duže vremena ništa ne pije, ne jede i ne govori. SLAVENKO /lelujajući se/ Danas je već dvadeseti dan, ako ga danassutra ne ukopamo, postoji li mogućnost da se on ovde osetn na trulež. PRIMARIJUS Ne mogu vam reći pouzdano dok ga ne pregledam, obrnite ga. RUŽA /poñe ka galeriji, u odlasku/ Učinite to ovoga puta bez mene, ja moram poći da se obučem. KARANFIL Idi, dušo, u stanju sam ja da potegnem za dvojicu. /on, Omilj i lelujavi Slavenko okrenu starca na leña. Uz njih cupka i Merima, ali se starca ne prihvata/ OMILJ Hoće li ovako biti dovoljno. PRIMARIJUS Neće, dignite ga na kanabe gde je i bio. /on otvara svoju torbu i po njoj kopa/ MERIMA Meni je tugaljivo da ga dodirujem. Hoćete li moći vas trojica i bez mene. /Karanfil, Omilj i lelujavi Slavenko dižu starca na otoman/ KARANFIL Gde mogu za dvoje, što ne bih mogao i za troje. PRIMARŠUS Dodajte mi jednu stolicu. /stolicu mu donese merima/ I sad bih vas molio za izvesnu apstinenciju, potrebna mi je mukla tišina. /izvadi iz torbe neurološki čekičić/ KARANFIL /samo Slavenku uz obraz/ Ovaj se ovde ponaša zaista kao da je na sopstvenom terenu. SLAVENKO Možda mu je to profesionalna deformacnja. MERIMA /primarijus čekičićem kojekuda udara po starcu/ Pssst. OMILJ Šta čujete. PRIMARIJUS /joj jedanput čukne i oslušne/ Metalni zvuk. /opet čukne i oslušne/ Odzvanja. KARANFIL /strogo/ On je sam tako odlučio, da legne i da umre. SLAVENKO /lelujajući/ Rekao je: Kad doñe sudnji čas, ja ću se samo na trenutak podići, da bih umro po našem lepom starom običaju. Uspravno. MERIMA /da opravda lelujavog Slavenka/ Znate, u nas nije običaj da se umire u krevetu. PRIMARIJUS /vadi iz torbe neke skalamerije i montira ih oko starca/ Poznato mi je, vi oskudevate u meblu. KARANFIL /ljutito samo Omilju uz obraz/ On se pravi kao da više zna o nama, nego što mi sami o sebi znamo. PRIMARIJUS U vas miogi sede na stolicama na kojima su još njihovi čukundedovi

sedeli. SLAVENKO I to s ponosom. KARANFIL /samo Merimi uz obraz/ Ako ovako nastavi da zajeda, ja neću moći da se uzdržim. MERIMA Moramo ga saslušati do kraja. PRIMARIJUS Ubrzo ćete i vi moći da čujete ono što sam ja već čuo. Montiram vam ozvučenje s pojačalom. /vadi iz torbe nekoliko čekičića. Odozgo dolazi Ruža odevena i počešljana kao osmogodišnja devojčica za deklemovanje na svečanoj školskoj priredbi pruža čekić Omilju/ Ko želi prvi da proba. OMILJ /izmakne se/ Ja bih ipak ostavio za kasnije, dok se obučem. /odlazi ka galeriji/ MERIMA /zavapi/ Opet me ostavljaš, mili. OMILJ /sa sredine stepenica gde se susreće s ružom koja ide nadole/ Ali ne za dugo. /samo Ruži uz obraz u prolazu/ Ako nas ovaj primarijus ne spakuje u ludnicu, niko neće. PRIMARIJUS /preleće pogledom preko prisutnih/ Zar meñu vama nema odvažnih. RUŽA /doñe pred njega prkosno/ Kad niko neće, ja moram. /uzima čekić od primarijusa/ A gde da ga kucnem. PRIMARIJUS Gde god hoćete, po slobodnom izboru. /ruža čukne dva tri puta. Čuje sedva tri tona ksilofona/ KARANFIL Ti si za sve, mila moja, zaista. MERIMA Zvuči k'o ksilofon. PRIMARIJUS /pokazuje čekičiće u šaci/ Ko je sledeći. SLAVENKO, KARANFIL I MERIMA /uglas/ Ja. Ja. Ja. PRIMARIJUS /deli im čekičiće/ Ali nemojte udarati svi odjednom, iomešaće vam se tonovi. KARANFIL /samo Ruži uz obraz/ Ovaj nas tretira k'o goveda, moraću da mu stanem na rep. KARANFIL, RUŽA, MERIMA I SLAVENKO /vrlo skladno otkucaju i otpevaju/ Gde se dede car Nemanje blago. PRIMARIJUS Krasno ste se uklopili. KARANFIL Hoćete li nam sad, posle silnih izvrdavanja, konačno rećn: na čemu smo. SLAVENKO Je li on živ ili je mrtav. PRIMARIJUS A šta bi vama najviše odgovaralo. MERIMA Postavili ste nam vrlo ružno i uvredljivo pitanje. KARANFIL /samo ruži uz obraz/ Ponaša se uštva kao da je naš dom njegova prćija. RUŽA Mi od vas tražimo samo činjenično stanje. PRIMARIJUS A veština moga zanata leži, zapravo, u umeću da mimo svakog objektivnog stanja udovoljimo svojoj klijenteli. KARANFIL /ruke na primarijusa/ Dosta ste se vi sa nama igrali mačke i miša. SLAVENKO Alarmirajte telohranitelje, Karanfil je dopao u napast, ostaće čovek bez pola glave. /Merima izleti napolje kroz vrata/ KARANFIL /kidiše na primarijusa/ Prebiću mu šape. RUŽA /ispreči se ispred Karanfila/ Ne prenagljuj, čoveče. PRIMARIJUS /uplašeno/ Ko bi rekao da je ovaj vaš neotesani pasažer baš toliko ratoboran. KARANFIL /proba preko ruže da mlataranjem ruku potkači primarijusa koji se kukavički presavija i kloni/ Delujem poražavajuće na sve belosvetske mutikaše.

PRIMARIJUS /vrišti/ Stavite ga pod embargo dok se ne ohladi. Stavite ga. KARANFIL /proba da se oslobodi Ruže ispred sebe/ Pustite me da ga smorogam, molim vas. Pustite me. RUŽA /zadržava Karanfila/ Nemoj, cvećko, nismo još čuli njegov nalaz. MERIMA /uleće unutra u pratnji šest lakeja koji nose mrežu/ Onog zajapurenog. /pokazuje na Karanfila i oni na njega nabacuju mrežu/ Stavite ga, momci, u kućni pritvor do daljnjeg. /lakeji vuku u mreži spetljanog karanfila do malih vrata u jednoj od pobočnih loža, iako im se on koprca/ KARANFIL /koprcajući se u mreži/ Izdaja. Ovo je sramna izdaja. Izdaja. /momci ga gurnu kroz mala vrata, zatvoreih i zaključaju i brzo odu, zatvarajući za sobom vrata/ SLAVENKO /preplašenom primarijusu/ Sad biste nam u miru mogli saopštiti svoju dijagnozu. KARANFIL /lupa mahnito u vrata i viče otud/ Izdaja. Ovo je izdaja. MERIMA /primarijusu/ Šta ste vi rekli. PRIMARIJUS Starac u sebi ima izuzetno veliki višak gvožña. MERIMA A od čega mu je to došlo. PRIMARIJUS Vrlo verovatno od preteraiog srorsiranja gvozdene discipline. KARANFIL /lupa mahnito u vrata i viče otud/ Izdaja. Vikaću sve dok ne probudim mrtve. Izdaja. SLAVENKO /uplašenom primarijusu/ Da li se od toga i umire. PRIMARIJUS Pre bih rekao da se živi neprirodno, osim ako vas posle starčeve smrti ne očekuje ogromno nasledstvo. MERIMA Naprotiv, nasleñujemo astronomske dugove. KARANFIL /umorno lupa i jedva muklo se oglašava/ Izdaja. Ovo je izdaja. PRIMARIJUS Možda ste s tim u vezi propustili još nešto važno da mi napomenete zbog strke. SLAVENKO Pribojavamo se rasula. PRIMARIJUS /Ruži/ A što vi stalno ćutite. RUŽA Muž mi je u kućnom pritvoru, to je prvi razlog. MERIMA Bolje je to i za njega, i za sve nas, da se smiri. RUŽA Drugi je što hoću da ostanem mlada. PRIMARIJUS Ćutanje nije odlika mladosti. RUŽA I zbog toga pggo se uglavnom ne slažem sa ostalima. Uvek sam u apsolutnoj manjini. Da sam se ja pitala moj muž sad ne bi čamio. SLAVENKO /koji je virio kroz ključaonicu vrata iza kojih je Karanfil/ Smirio se. PRIMARIJUS Ali ja bih bio u bolnici. A vi ćete tokom vremena naučiti kako se sopstveno mišljenje podvrgava mišljenju većine. RUŽA Sumnjam. Jer, kad bi se vremenom dalo sve naučiti, onda bi i žabe posle milion godina svoga postojanja, danas već sedele u skupštinskim klupama. MERIMA /koja je virila kroz ključaonicu vrata iza kojih je Karanfil/ Sedi na podu i plače. PRIMARIJUS Pa gde vi, gospoño, živite, kad niste čuli da se danas svuda po svetu parlamenti ore od kreketanja. SLAVENKO /koji je virio kroz ključaonicu vrata iza kojih je Karanfil/ Zaspao je, nesrećnik. Hrče. /primarijusu/ Nego, hoću i ja iešto da vas pitam dok ste još ovde. Da li bi se na osnovu onog vašeg maloprećašnjeg nalaza o starčevom visokom višku gvožća,

mogla u perspektivi planirati jedna železara. PRIMARIJUS U principu, gvozdena se disciplina pretapa u meso. MERIMA U koje meso, ako boga znate. PRIMARIJUS U ljudsko. Dolar i po, oka i po. Tri oke, dva i po dolara. Zbog popusta kad se trguje angro. SLAVENKO To saznanje nam uliva veru u budućnost. MERIMA A mog Omilja još nema, ispropuštao je da čuje sve ono iajvažnije, moram ga poterati. /polazi. u odlasku/ On sad sigurno drhti ispod kreveta, mnogo je strašljiv. /kroz dopola otvorena vrata žurno ulazi šest lakeja u koloni po jedan i za sobom zatvaraju vrata. nemaju na sebi smokinga, nego samo prsluke i svima su im visoko podvrnuti rukavi na levoj ruci. oni se jedan za drugim poreñaju na stepenicama/ SLAVENKO Spade, Ružo, knjiga, posredi nas, na dva slova. PRIMARIJUS A šta ovi momci čekaju na stepenicama. /prvi lakej ode sa stepenica na galeriju i svi ostali se pomere na više za jedno mesto/ SLAVENKO To su dobrovoljni davaoci krvi. PRIMARIJUS Oho. Prolivaće se znači. /drugi lakej ode sa stepenica na galeriju i svi ostali se pomere naviše za jedno mesto/ RUŽA /poñe ka stepenicama, u odlasku/ Tražiću im onda ključ, da pustim iz iritvora ovoga mog stradalnika. SLAVENKO Izgleda li vam kao da nema receita za lek od našeg nastradavanja. /Ruža prilazi lakejima na stepenicama, ali baš u tom času i treći lakej ode sa stepenica na galeriju, da bi se svi ostali pomerili naviše za jedno mesto/ PRIMARIJUS More, dajte vi meni govna i ja ću vam napraviti nitu, poješćete je sve u slast. SLAVENKO Čini vam se, teško biste vi ovde našli mušteriju za takvu poslasticu. PRIMARIJUS /brzo pakuje svoju torbu/ Dalje od toga ni ja ne umem. A ne znam ni kuda bi iznad plafona trezora. /četvrti lakej ode sa stepenica na galeriju i ostala dvojipa se pomere za jedno mesto naviše/ RUŽA /vraća se sa stepenica/ Jedva sam ih ubedila. Ne skida im se jedan ključ iz kompleta sa svežnja, a najstrožije im je zabranjeno da izostaju sa dobrovoljnog davanja krvi. /prilazi vratima iza kojih čami Karanfil i gura ključ ubravu, ali ga ne okreće/ PRIMARIJUS Vaša vanredna situacija mi nalaže da se i ja evakuišem, pa vi sad dalje postupajte po sopstvenom nahoñenju. SLAVENKO I koliko će sve to da nas košta. PRIMARIJUS K'o svetog Petra kajgana. /gleda na svoj džepni sat/ Utucao sam s vama čitav dan, noć se spušta, omrklo je. RUŽA Idite, pre nego što pustim pritvorenika, da opet izmeñu vas ne bi dolazilo do nesnorazuma. /peti lakej ode sa stepenica na galeriju i onaj zadnji se pomeri za jedno mesto naviše/ SLAVENKO Ne teraj čoveka, nismo ga isplatili. PRIMARIJUS /žurno odlazi, u odlasku/ Doći ću ja po svoje kadtad, neka mi naraste kamata. /poslednji lakej odlazi sa stepenica na galeriju, a s galerije mahnito doleće omilj obučen svečano, večernje/ OMILJ Ko je dozvolio da u naš vrt uteraju reportažna kola televizije, nogazili su nam sve cvetove koje smo decenijama negovali. RUŽA /otključava i otvara vrata iza kojih čami Karanfil/ Izlazi odatle, izdejstvovala sam

ti odpust. KARANFIL Ne oištim sa izdajnicima. /s treskom zalupi vrata Ruži ispred nosa/ OMILJ /u čudu/ Šta se tu kod vas dešava. KARANFIL /izlazi kroz mala vrata/ Izdaja, Omilje. Veleizdaja. SLAVENKO Nemoj, cvećko, unositi zabunu u već ionako iregrejanu situaciju. MERIMA /dojuri kao bez duše s galerije, pravo na omilja/ Dokle ću ja da jurcam za tobom, čoveče, opet si mi utekao. /šest lakeja se razmile po sceni. nemaju sakoe. u košuljama su sa zavrnutim rukavima. na glavama imaju snimateljske kačkete s celuloidnim kačket širmovima na lastiš. razvlače kablove, postavljaju za snimanje reflektore i halogenke i sl./ KARANFIL Uvek sam se pitao, ko li tebe plaća, ženska glavo, da ga nonstop uhodiš u stopu. OMILJ Pazite šta govorite, ovo se snima za televiziju. KARANFIL To je, znači, unapred iza naših leña, još pre desetak i kusur godina, utanačeno. RUŽA Neće nas više iz ovih paukovih mreža, ni sam gospod bog razreišti. OMILJ Ostaće sve zabeleženo na magnetoskopskoj traci za naknadnu analizu svih spornih mesta, ja sam pod tim uslovima pristao. Po zakonu o štampi svako od nas ima pravo na demanti. KARANFIL Kad te oni ocrne buretom katrana, ti se posle ieri kafenom kašičicom ledene vode. RUŽA Ma nećemo, valjda, ljudi, i mi uzeti učešća u ovoj nadvojenatroje, preko kolena namontiranoj maskaradi. SLAVENKO I gde se oni baš nas setiše u minut do dvanaest, treba ih zacepiti za honorare. MERIMA Ja nisam ništa potpisala, mogu i da ih zeznem u poslednjem trenutku. OMILJ Karanfile, podbunio si ljude, snosićeš odgovornost. KARANFIL A ko nas je i kako uopšte najavio u ovoj selekciji. RUŽA Zna li se uopšte kako je sve to i kojim povodom naslovljeno. SLAVENKO Nemoj da nam se omakne, da mi posle u znak sećanja na jednog razbojnika, govorimo o čovekoljublju. Ispašćemo smešni. MERIMA I kojeg će to dana biti emitovano, da ne propustimo da pogledamo hoće li nas kamera i na šta ličimo. OMILJ Odmah, bre, ljudi božji. Odmah. Mi idemo uživo. Prihvatite se čekičića, prva klapa samo iggo nije pala. /svi se prihvate čekičića i svrstaju iza starčevog odra, licem prema gledalištu/ KARANFIL Opet smo dovedeni nred svršen čin. RUŽA Zloupotrebiše nas krvnički. OMILJ Tišina, snima se. U kadru smo. KARANFIL, RUŽA, OMILJ MERIMA I SLAVENKO /zasviraju čekičićima po starcu na odru kao na ksilofonu i u horu vrlo lepo zapevaju/ Nije babo potrošio blago na handžare, ni na buzdovane, ni dobrijem konjma na vratove, već je babo utrošio blago na tri slavna srpska manastira. /svetlo trne, pesma se u gubljenju meša sa pomahnitalim vihorom/

OMILJ /u mraku kroz vihor preko ručnog mikrofona/ Pažnja učesnicima. Pažnja učesnicima. Neka svako do jutra ostane tamo gde se zatekao, da ne bismo ometali dalji tok snimanja. Pažnja učesnicima. Pažnja učesnicima. /u mraku lakeji da uklone rasvetu i kablove. Vihor sve u žešćim naletima otvara dvokrilni prozor, da bi se kroz njega unutra po sceni razlila mesečina i otkrila da Karanfil i Ruža spavaju sedeći, paslonjeni leñima o starčev odar Merima i Pmilj spavaju u loži, a Slavenko sam na stolini za stolom/ STARAC /potuca se po sceni kao po razbojištu i vihor se lagano promeće u guslanje uz koje on zapomaže/ Aoj, šta sam uradio. /guslanje/ Joj, mnogo sam se ogrešio. /guslanje/ Aj, kako sam mogao. /guslanje/ Jaoj, sve sam upropastio. /guslanje/ Bože, najgore sam isiaštanje zaslužio. /guslanje/ Čuješ li me, gospode. /guslanje/ Ja sam čovek. /guslanje/ Ja sam čovek s dve ruke, s jednim ustima i bez ijednog repa. /guslanje/ I nisam najsigurniji u evoje ioreklo. /guslanje/ Došao sam da mi sudiš, čovekoljupče. /guslanje/ Doveo sam i pet svojih najverodostojnijih svedoka, robova tvojih. /guslanje/ Daj mi bilo kakav znak, bože, ako me čuješ i razumeš moj plač. /strahovita grmljavina. i on razdragano pojuri od jednog do drugog svog svedoka, pa ih budi/ Ustajte, deco, bog mi je gromovima potvrdio da me udostojava izlaskom pred njegov strašni sud. /opet strahovita grmljavina. Karanfil, Ruža, Omilj, Merima i Slavenko se bude i ustaju u čudu, kaoda ne znaju gde se, zapravo nalaze starac brzo seda u centralnu ložu za sto predsedavajućeg i pali stonu lampu on kola po papirima na stolu, pravi laste i baca ih po sceni da lete. Svedoci se u buljuku podajbe od stola sašaptavaju najednom/ Ko je prvi na redu. /svi pogledaju ka centralnoj loži, ali se niko ne odazove/ Pitao sam vas: ima li meñu vama dobrovoljaca. /svedoci se zbunjeno zgledaju/ RUŽA /najednom/ Kad niko neće, ja moram. /priñe stolu i čeka, jer starac je udubljen u svoje papire/ KARANFIL Uvek sam bio uz nju, na bez obzira na oio što se izmeñu nas u mećuvremenu pobrkalo, ostaću i sad. /prilazi stolu do nje/ STARAC /digne oči/ Samo u koloni po jedan, da ne pravimo nepotrebnu gužvu. /Karanfil stane iza Ruže/ OMILJ Uopšte mi nije jasno šta se dogaña, ali se pribojavam da izostajanjem ne omašim. /odlazi ka stolu, u odlasku/ Ako se ispostavi da sam secovao na pogrešnu kartu, ja ću se braniti kao da sam bio trešten pijan. MERIMA /pohita za Omiljom, u hitnji/ Opet si me prevideo, kao da me i nema pored tebe. /Omilj stane iza Karanfila, a Merima iza Omilja/ SLAVENKO /s rastojanja zajedljivo/ Šta čekate vi, goveda, u tom redu. KARANFIL /osvrne se na Slavenka/ Upisujemo se u knjigu žalosti. I nemoj toliko da se dernjaš, sivonjo. /Ruža potpisuje i izlazi iz reda/ STARAC Sledeći. SLAVENKO /presretne Ružu u povratku od stola/ Što vi mene opet izdadoste. RUŽA Čovek je u životu vrlo često primoran da čini i ono čega se gnuša. Znaš ti to i iz ličnog iskustva, i to mnogo bolje od svih nas. /prolazi ga i seda za mali okrugli sto s četri fotelje medaljona, pa zaplače/ SLAVENKO Ja imam opravdanje. Uvek su mi podmetali koru od banane, da se okliznem. Napadao sam se, vala, da sam rosulja ne bih češće. /zapevuši za svoj groš/ Po polju je pala kiša. /Karanfil se potpisao i odlazi, a omilj se primiče/ STARAC /Omilju/ Potpiši čitko. /Omilj se od straha blokira, pa samo blene, ne mrda/ SLAVENKO /presreće Karanfila u povratku od stola/ Pala rosulja. /prestane da peva/ Ej,

kako je biti ućutkan i osramoćen, baš me zanima. KARANFIL /odlazeći za sto za kojim sedi i plače Ruža/ Obeshrabrujuće. /seda kod Ruže, pa i sam zasuzi/ SLAVENKO /i dalje pevuši za svoj groš/ Na devojci nema ništa, samo košulja. STARAC /Omilju, koji još uvek blokiran blene/ Potpiši da se odričeš. /Omilj potpisuje/ MERIMA /zavapi iza njega/ Nemoj me se odreći. OMILJ /Merimi, u odlasku od stola/ Odrekao sam se samog sebe. /odlazi i seda za sto za kojim sede ucveljena Ruža i suzni Karanfil, pa i on sam zaplače/ STARAC Ko je predzadnji. /Merima se primakne i zastenje/ Šta ti je. MERIMA /hvata se za srce/ Žiga me. /zastenje i brzo potpiše, pa ppñe ka ostalima za stolom/ SLAVENKO /presretne merimu u povratku od stola, pevušeći/ Na devojci nema ništa, samo košulja. /govori/ Al' gde jednom zaboli, mene pitaj, ponovo će zaboleti. /ona ode za sto i sedne, da bi plakala sa svima ostalima/ Na devojci nema ništa, samo košulja. STARAC /ustaje iz lože vrlo zadovoljan i polazi prvo ka Slavenku/ Fali nam jedan, ali njega ćemo ostaviti za seme kukolj zrno rastresito. /odlazi ka stolu za kojim društvo istija plače, suzi, rida i cvili/ SLAVENKO /dobaci za starcem/ Da sam bio kula od kamena sedam puta bi se od bata tvojih čizama rastresao, mudrijašu pritvorni. STARAC Auh, deco moja, pa vi baš kao pred jerusalimskim zidom plača i očaja. /vadi iz džepa paketić papirnih maramica, pa svakom daje po jednu/ Useknite se. /oni brišu lica od suza i useknjuju se/ RUŽA /ustaje, još mukla od plača/ Mi smo se useknuli, šta se sad još čeka. /svi od stola ustaju/ STARAC Čeka se da donesu dokazni materijal. SLAVENKO /udario brigu na veselje, da im tera inćar/ Na devojci nema ništa, samo košulja. KARANFIL Ako se to čekanje otegne, postoji bojazan da će se ljudi razbežati, u strahu su. /najednom se svi razmile, kao da će uteći/ STARAC Stanite. Stojte. Kuda ćete. /svi zastanu/ Zahvatila vas je pometnja. Kao da su sudnji čas i strašni sud isto što je i smak sveta. OMILJ /drhtavo/ A u čemu je razlika. RUŽA Uoči sudnjeg časa i strašnog suda prima se pričest sa olakšanjem, a smak se survava iznebuha. /kroz vrata ulaze lakeji sa litijama i ripidama/ STARAC Uskoro će početi, skunite se oko mene. /svi se sjate oko njega/ OMILJ Hvata li te, starče, trema i pri pomisli na njegove anćele čuvare s plamenim mačevima. STARAC Ne smem ni da pomislim. RUŽA Priseti se: znaš li kako ti valja odgovarati na njegova pitanja. STARAC Znam. Odgovaraću pitanjima. SLAVENKO A ako on tebi bude rekao: Pitaj ti mene nešto. Šta ćeš ti onda. STARAC Znam. Pitaću ga dajući odgovor na pitanje koje postavljam. MERIMA I dajte da mu još jednom unakrsšš preslišavanjem osvežimo znanje. KARANFIL Dobro. Da li čovek stvara čoveka. STARAC Ne. RUŽA A da li čovek raña čoveka.

STARAC Da. OMILJ Da li samo stvaralac stvara stvaranje. STARAC Da. MERIMA A da li s čovekom umire i stvaraočevo stvaranje. STARAC Ne. SLAVENKO Pa šta je onda večnost. /starac ćuti/ KARANFIL I zašto se onda čovek uopšte raña kad mora da umre. /starac ćuti/ RUŽA Sve si do pred kraj znao, starče, kako sad pri kraju odjedanput ne znaš ništa. /najednom uzastopce prasnu tri groma i zasvetle tri svetlice, što prisutne užasne/ STARAC /krikne/ Pa bog nas je celo vreme prisluškivao. /još jedna postkanonada gromova/ OMILJ Ostaje nam još jedino da saslušamo presudu. MERIMA Ne budite baš toliko lakoverni. Presudu smo znali još ohaha. Čim smo se rodili. /svi se zbijaju u buljuk uz i iza starca. čuje se samo osnovna tema: bruj nebeskih dubina i iza toga samo poneki potpuno nerazgovetan glas/ Bože, opet nisam razumeo tvoju presudu. Ponovi je, preklinjem te. /opet bruj i nerazgovetan daleki glas/ Zašto mi se razgovetnije ne obratiš, gospode. /osluškuje, ali sve se ponavlja/ Ako si mi već nevidljivi deo moga bića, svedržitelju, udahnuo po obličju svoga duha, što mi onda za vidljivi izgled uze mustru od životinje. /osluškuje i opet isto čuje/ Što me bar onda ne ostavi na četiri noge. /opet sve isto/ Što me ni tamo, ni onamo odredi napola, da se zlopatim. /samo bruj nebeskih dubina i svetlost lagano trne. U mraku starac legne na otoman kao što je i ležao, a oko njega se okupe Karanfil, Ruža, Omilj, Merima, Slavenko i Primarijus. Za vreme mraka iza brujanja poj/ Srbijo, ne idi za mnom. U vilajetu sam tamnom. Na prokletstu sam davnom. U bunaru sam zatrovanom. Srbijo, ne idi za mnom. /poj otiče, svetlost se vraća i zatiče okupljene oko odra u živom razgovoru/ SLAVENKO Ovo stanje ni živni mrtav nas krajnje iscrpljuje. RUŽA Onesposobljeni smo za bilo kakvo delanje i razmišljanje izvan toga. Mnogouvaženi primarijuse, morali smo vas dozvati. PRIMARIJUS Zbilja, ništa vas ne hrabri u ovome času. /sedne na stolicu i drema/ MERIMA Pogledajte samo na šta ličimo ovako izmoždeni. KARANFIL Noćas smo opet vilovali u košmarnim snoviñenjima. OMILJ I čemu onda služi produžavanje te agonije. SLAVENKO Danas mu je dvadeset i prvi dan, on će se usmrdeti, ako ga konačno ne ukopamo. OMILJ Slušam te, Slavenko, pa mi doñe da te pitam: šta ćemo sa slikom. RUŽA S kojom slikom. Je l' onom starčevom, snimljenom nedavno ovde. SLAVENKO Kamo lepe sreće, da je to što bi ti volela da jeste. I ja bih. OMILJ Istrsi se sad, Slavenko, ja sam ti sliku izvadio iz grla. Osušio je, i ispeglao je i vratio ti je k'o novu. Pokaži je. /Slavenko nerado vadi i pokazuje sliku svima oko sebe/ KARANFIL Hoćemo li i od tebe, primarijuse, čuti nešto korisno.

PRIMARIJUS /prene se i ustane/ Hoćete, samo da premotam traku. RUŽA Koliko ja vidim, na ovoj slici je starac u društvu svetske elite od pre desetak godina. Što li je ti, Slavenko, tako ljubomorno čuvaš i kriješ, kad tebe na njoj nigde nema. SLAVENKO Ima. MERIMA, KARANFIL I RUŽA Gde si. Koji si ti. Ja te ne prepoznajem meñu carevima. SLAVENKO /pokazuje prstom santimetar dva pored slike/ Ja sam ovde. OMILJ Znači, takoreći, rame uz rame s njima, samo koji santimetar ulevo od ivice slike. Što se kaže: ispao iz kadra. /svi prasnu u smeh/ MERIMA /smejući se zagrli svog Omilja/ Pa to je za krepati. OMILJ /izvuče se iz njenog zagrljaja/ Ne moraš se zbog toga kačiti i pripijati uz mene.. MERIMA Eto, uvek on tako mene otura, a nikad neće da kaže razlog. KARANFIL Nemojte se opet koškati pred nama, slušamo te vaše zañevice četrdeset i kusur godina, dozlogrdili ste nam. MERIMA Jesam li ružna. Jesam li matora. Jesam li sirota. RUŽA Ko ti je rekao da jesi. MERIMA Jesam li kvarna. Jesam li bolesna. Hoću da mi kaže. OMILJ Sve ti je na mestu, osim prirodnog dampfa. Eto. MERIMA Guši te prirodni vonj moga tela, otkad to. OMILJ Oduvek. /nastane opšta graja od iznenañenja/ KARANFIL /primarijusu/ Opet ti ćutiš. PRIMARIJUS /iz basa/ Molim za malu sućut. KARANFIL Tebi su izgleda baterije pri kraju. /vikne prisutnima/ Poñimo, ljudi, svi gore u budoar, biće nam zgodnije. /on poñe i svi poñu uz žamor za njim, samo Ruža ostane/ MERIMA /u odlasku prvo karanfilu/ Tuširam se redovno svaki dan po dva puta. /potom Slavenku/ Upotrebljavam najskuplje francuske parfeme u enormnim količinama. /i na kraju Omilju/ Je l' moguće da se ja i pored svega toga ipak osećam na menzaški paprikaš. /svi uz žamor nestaju sa galerije/ KARANFIL /vraća se na galeriju i preko ograde se odozgo vraća Ruži/ A što si ti zaostala, gore svi pitaju za tebe. RUŽA Ne moraš se više ni ti spram mene osećati dužnim i obaveznim. KARANFIL A zbog čega to. RUŽA Zbog toga što ti ja dajem razrešenje za ona vrata koja si mi zalupio ispred nosa u trenutku kad sam te najviše volela. KARANFIL Koja vrata. RUŽA Ona vrata, sećaš se ti. Ali ako se ne sećaš, tim gore po tebe. KARANFIL I da je bilo nekakvog lupanja vratima, zar je to nešto tako veliko. RUŽA Ja u svom malom životu nemam ništa veće. Idi sad. Rekla sam ti, slobodan si. S previše dužničke pažnje si se u svakom trenutku odnosio prema meni. KARANFIL To je tvoja fiksideja. RUŽA Sve su moje ideje toga kova, ja s njima živim u braku iz ljubavi, bez ikakvog računa. Idi sad, molim te. KARANFIL I ako odem, vratiću se brzo. /nestane s galerije/ RUŽA Znam, k'o klatno na satu, koje nam otkucava rok trajanja. /zaplače/ Nije ni sačekao da me čuje do kraja. STARAC /polako se pridiže na otomanu/ Neka te to ne zbunjuje, drago dete, što neki

ljudi po prirodi imaju deblju kožu od drugih. RUŽA /oduševljeno/ Zar si ti još živ, starče. STARAC Jesam, samo ne znam kako to da vam objasnim. RUŽA Bolji je i jedan neobjašnjivi život od sto objašnjenih smrti. STARAC Nisam odoleo tvojoj velikoj slabosti. Besprekorna si. RUŽA Ja u tome vidim svoju jedinu šansu da ostanem mlada. STARAC Tako me to rastužuje, što nećeš uspeti. RUŽA Onda ću umreti. /na galeriji se pojave Karanfil, Merima, Omilj, Slavenko i primarijus, pa se načičkaju na ogradi, ali se ne oglase/ STARAC Hteo sam i ja da umrem, ali jednoga dana dok sam potpuno sam u ovoj prostoriji zamirao na otomanu, čuo sam kroz otvoren prozor kako neko odzgo sa sedamnaestog sprata zaiomaže: Držite me. Ne dajte me. Hvatajte me. Otimajte. I dok sam se ja nakanio i domiler do prozora, on se već razbio dole na pločniku. OMILJ /poñe s galerije niza stepenine, zanesen starčevom pričom. i svi u buljuku poñu za njim/ A ko to. STARAC /pogleda u njih/ Svi ste opet tu. /uzdahne/ Mučeni samoubica se razbio o beton. MERIMA Ma to je onaj nesrećno zaLJubljeni devetnaestogodišnjak, o kojem su pisale sve novine. STARAC Predomislio se jadnik kad je već bilo kasno. SLAVENKO Pa dalje. STARAC Nema dalje. Poučen ovim dogañajem, ja sam odlučio da se vratim blagovremeno. Ipak mi, ljudi, nemamo ništa drugo osim svog života. Kakav je, takav je naš je. Stariji je on od svake nauke i umetnosti. Stariji je on od svake rase, nacije i politike. KARANFIL Ma je l' moguće da baš svi do jednoga, bez izuzetka, počnu da pevaju sasvim drugu pesmu, kad im smrt zagudi uz uvce. STARAC Vi me sad grdite, popljujte, tucite, mrzite ili volite, cenite ili irezirite, svojatajte ili oturajte, svejedno ću ja ipak ostati meñu vama, dogod mogu. RUŽA I po mogućnosti što duže. Je l' tako. STARAC I nikako drukčije. SLAVENKO Znači, starkeljo, da bi ti mrtav živeo, mi živi treba da se umrtvimo. Divan ti je naum. MERIMA To bi on da se mi preredimo, da se niko više i ne raña, da ne bi zauzimao prostor ovima koji su se već rodili. OMILJ Čekajte, da čujemo i šta mnogouvaženi primarijus ima da dometne na sve ovo sa svoga praktičnog stanovišta. KARANFIL Ma kakav ñavolji primarijus. On je meni uvek išao na živce. Na koncu ga moram razotkriti. Nije on čovek. /zdere sa primarijusa kaput i košulju da bi otkrio da je primarijusovo telo od staniola i svetlucavih čipova/ On je robot. Radi na feder i čipove. PRIMARIJUS /mrda se kao robot/ Trangefrange. I tandara broć. /žamor/ KARANFIL Otrov mu je sifonsoda, krv staklena voda, moral pucpomada, srce konzerva. Roñen je na deponiji otpada. Sve što ima od alata su mu štap i kanap. /šutne primarijusa u dupe i on počne da se vrti i posrće. Unutra ulaze lakeji s dodatkom crnih kačketa i instrumenata bleh muzike/ OMILJ /uplašeno/ Otkažite ovu muziku. MERIMA Ili joj bar promenite note.

RUŽA Bojim se da je za danas već kasno, zavesa pada. /bleh muzika sve žešće. i primarijus sve žešće se okreće i posrće/ SVI /u mahnitom kovitlacu pevaju i igraju oko primarijusa, starac pada, pa se opet diže i igra, pa opet pada, pa se opet diže/ Ćutite vi pravi, nek' govore krivi. Ustajte vi mrtvi, nek' poležu živi. Neka bude, bože, što biti ne može, da se braća slože. Ja sam krvav ispod kože. Ja sam krvav ispod kože.