aleksandar m. jovovi ć , dipl.ma š ž

32
Aleksandar M. Jovović, dipl.maš.inž. ПРОЈЕКАТ: „ИЗРАДА ПЛАНА ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ СТОКХОЛМСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ О ДУГОТРАЈНИМ ОРГАНСКИМ ЗАГАЂУЈУЋИМ СУПСТАНЦАМА (POPS)“ GF/ 2732-03-4652 Израда плана за имплеметацију Столкхомске Израда плана за имплеметацију Столкхомске конвенције о дуготрајним органским конвенције о дуготрајним органским загађивачима ( загађивачима ( POPs POPs ), представник ), представник Министарство заштите животне средине Министарство заштите животне средине ECO EDU «Школа као партнер у заштити животне средине» БЕОГРАД 09-11. април 2008.

Upload: dinh

Post on 13-Jan-2016

58 views

Category:

Documents


0 download

DESCRIPTION

ECO EDU «Школа као партнер у заштити животне средине» БЕОГРАД 09-11. април 2008. Израда плана за имплеметацију Столкхомске конвенције о дуготрајним органским загађивачима ( POPs ), представник Министарство заштите животне средине. - PowerPoint PPT Presentation

TRANSCRIPT

Page 1: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

Aleksandar M. Jovović, dipl.maš.inž.

ПРОЈЕКАТ: „ИЗРАДА ПЛАНА ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ СТОКХОЛМСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ О ДУГОТРАЈНИМ

ОРГАНСКИМ ЗАГАЂУЈУЋИМ СУПСТАНЦАМА (POPS)“ GF/ 2732-03-4652

Израда плана за имплеметацију Столкхомске Израда плана за имплеметацију Столкхомске конвенције о дуготрајним органским загађивачима конвенције о дуготрајним органским загађивачима

((POPsPOPs), представник Министарство заштите животне ), представник Министарство заштите животне срединесредине

ECO EDU«Школа као партнер

у заштити животне средине»БЕОГРАД 09-11. април 2008.

Page 2: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

• РС је добила донацију GEF/UNEP за POPs Пројекат како би испунила своје обавезе у

спровођењу Стокхолмске конвенције, а пре свега у припреми Националног имплементационог

плана. – Циљ Конвенције је увођење системског праћења и

надзора над производњом и употребом POPs, а затим и поступан престанак њихове употребе.

Page 3: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

Вам објаснили зашто израђујемо Национални имплементациони план за Стокхолмску конвенцију, зашто вршимо попис оних који поседују PCBs уређаје и отпад и оних које емитују ненамерно произведене POPs хемикалије...

Ми смо данас овде да би...

Page 4: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

...и обавестимо вас

Које нас/вас обавезе чекају када ратификујемо Стокхолмску конвенцију као и које нас обавезе чекају према домаћим прописима а које се тичу управљања POPs хемикалијама

Page 5: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

Обухваћена једињења су:

полихлорисани дибензо-п-диоксини

(PCDD) и дибензофурани (PCDF),

уобичајено познати као диоксини и фурани,

полициклични ароматични угљоводоници

(PAH),

полихлорисани бифенили (PCB),

хексахлорбензени (HCB).

Page 6: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

Полихлоровани бифенили PCBs

ТОКСИЧНИ ЕФЕКТИ који су последица излагању PCBs, и код људи и код животиња, обухватају ефекте на јетру, штитну жлезду, кожу и очи, имуни систем, поремећаје у развоју нервног система, репродуктивну токсичност и карциногеност.

Детекција PCBs у крви, масном ткиву и млеку указује на изоженост опште популације овим хемикалијама.

Page 7: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

Полихлоровани дибензо-р-ДИОКСИНИ 2,3,7,8-TCDD је најтоксичније и највише

проучавано једињење међу PCDDs, и уједно служи као прототип за проучавање «диоксину-сличних» једињења.

Ефекти који су повезани са експозицијом 2,3,7,8-TCDD подразумевају

• развој карцинома, • дермалне ефекте (хлоракне),• ефекте на јетру, штитну жлезду,

кардиоваскуларни, респираторни, имуни и репродуктивни систем и неуротоксичне ефекте.

У бројним студијама је код радника експонованих високим дозама, показано значајно повећање морталитета услед развоја карцинома.

Експерименталне студије након краткотрајне или дуготрајне експозиције указале су такође на бројне ефекте укључујући и летални.

2,3,7,8-TCDD - 2,3,7,8-тетрхлородибензо-p- диоксин

Page 8: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

Полихлоровани дибензо-р-ФУРАНИ

Неколико студија је испитивало карциногени потенцијал фурана. Показано је да фурани могу деловати као тумор промотери утичући тако на хемикалије које су иницијатори развоја тумора.

Највећи броју студија урађен је са 2,3,7,8-тетрахлордибензо фураном и 2,3,4,7,8-пентахлордибензо фураном, који уједно и припадају најтоксичнијим конгенерима.

Page 9: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

Полициклични ароматични угљоводоници

Критични токсични ефекат PAH-ова је карциногени ефекат, који је установљен и код људи и код животиња. При излагању мешавини PAH-ова, код људи углавном долази до појаве карцинома плућа при инхалационој експозицији, односно карцинома коже при дермалној експозицији.

Други, некарциногени ефекти уочени су код животиња, али не и код људи са изузетком хематолошких и ефеката на кожу. Експерименталне студије су показале да PAH-ови делују пре свега на високо пролиферативна ткива, као што су коштана срж, лимфни органи, гонаде и др.

Page 10: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

Значи, опасни по људе, животиње и животну средину

Page 11: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

Јер осим што су отровниони су и перзистентни

односно отпорниили дуготрајани

у животној средини

Page 12: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

Преносе се на велике раздаљине

Page 13: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

Како POPs доспева у људско тело?

Page 14: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

СТОКХОЛМСКА КОНВЕНЦИЈА о дуготрајним органским

загађујућим супстанцама

STOCKHOLM CONVENTION on Persistent Organic Pollutants-

POPs www.pops.int

Page 15: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

Конвенција је ступила на снагу 2004. године

152 земаља потписница 141 земаља које су ратификовале

Србија је

потписала Конвенцију али није

ратификовала

Page 16: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

Конвенција налаже мере за потпуно искључивање POPs хемикалија

из употребe и свих медија животне средине(ове обавезе је преузела и РС)

• Забрана производње, употребе, увоза и извоза POPs хемикалија

• Идентификација залиха и отпада (POPs пестицида и PCBs) и PCBs уређаја у употреби

• Третирање POPs отпада на адекватан начин

• Идентификација и квантификација емисија ненамерно произведених POPs хемикалија

• Смањивање или потпуна елиминација ненамерно произведених POPs хемикалија

• Идентификација и ремедијација контаминираних подручја

Page 17: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

ИЗВОРИ

Page 18: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

PCDD/Fs• се не појављују у природи,

• настају као: нежељени споредни продукти у индустријским процесима прераде и

производње, Сагоревању готово свих органских материјала у присуству хлора или

његових органских или неорганских једињења • потенцијални извори PCDD и PCDF су између осталих:

термоенергетска постројења, комерцијални и технички производи (пестициди, полихлорисани

бифенили), производња метала (из рециклираног материјала),

саобраћај (бензин с оловом, уља), индустрија пулпе и папира (избељивање пулпе хлором), инсинерација отпада (недовољно висока температура),

пожари (неконтролисани услови сагоревања) итд.

Page 19: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

PAHs

• највећа емисија PAHs је током некомплетног/непотпуног/лошег сагоревања дрвета и других енергената (мала ложишта, термоелектране),

• индустријски дим, дим цигарета, шумски пожари...• затим возила (бензин, керозин)• неки од PAHs су интермедијери у индустријским

процесима производње боја, пластике, синтетичких влакана...

• неки од PAHs се производе и користе као део процеса у хемијској индустрији

• PAHs су саставни део пепела

Page 20: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

PCB

• у животну средину доспевају људском активношћу • у земљиште – акциденталним цурењем,

просипањем, са депонија које га дарже, као и разношењем муља

• у воду – акцидентом, цурењем из хидрауличних флуида, као и спирањем земљишта,

• у атмосферу – са неуређених депонија, цурењем из стaрих електричних уређаја...

• Највећи део у ваздуху је услед испаравања са земљишта или воде.

Page 21: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

HCB

• коришћен као пестицид у прошлости• коришћен и као фунгицид на семенима лука, пшенице,

шећерне трске,• сада успутни продукт током производње органских

растварача, других супстанци које садрже хлор и пестицида• настаје и приликом сагоревања комуналног отпада• Користи се за ираду менаварске муниције, пиротехничких

мешавина и синтетичког каучука• у ваздух доспева употребом пиротехничких средстава

Page 22: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

Br. Glavne kategorije i podkategorije

Potencijalni putevi širenjaPCDD/PCDF u ž.s.

izvora PCDD/PCDF vazduh voda tlo Proizv. otpad

6 Nekontrolirani procesi sagorevanja

X X

a Sagorevanje biomase X (x) (x) x

b Sagorevanje/gorenje otpada i požari

X (x)

(x) X

Идентификација подкатегорија, постојећих активности и потенцијалних

путева ширења PCDD/PCDF у ж.с.

Page 23: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž
Page 24: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž
Page 25: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž
Page 26: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

Germany air emissions PCDD/F g ITEQ/y

0 200 400 600 800

Waste

Metals

Power

Boilers

Domestic

2000

1994/5

1989/90

Page 27: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

Шта смо ми до данас урадили на пројекту?

Page 28: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

Сагледали смо тренутно стање управљања POPs у Србији

1. Сачињени су прелиминарни инвентари:-Ненамерно произведених POPs-PCBs-POPs пестицида

2. Сагледано је присуство POPs у животној средини на основу постојећих мерења

3. Припремљени су реферати на српском језику о физичким и хемијским, токсиколошким и екотоксиколошким својствима ових супстанци као и методама за узорковање и анализу;

4. Урађена је компаративна анализа домаћих прописа у односу на будуће обавезе из ове конвенције

5. Сачињен је Национални профил за управљање хемикалијама

Page 29: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

Израдили акционе планове за побољшање управљања овим хемикалијама који ће бити

саставни део Националног имплементационог плана ...

Пошто смо направили пресек ситуације у вези са управљањем POPs хемикалија

Настављамо да радимо да би...

Page 30: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

И то следећих акционих планова...

Page 31: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž

1. Акциони план за ненамерно произведене POPs хемикалије

2. Акциони план за отпад од пестицида

3. Акциони план за PCBs

4. Акциони план за мониторинг, контаминирана подручја и развој

5. Акциони план за институционалнe и регулаторне мере за спровођење Стокхолмске конвенције, ефективност активности и извештавање

6. Стратегија јавног информисања о POPs хемикалијама

Page 32: Aleksandar M. Jovovi ć , dipl.ma š  ž