aleksandar dobrijevic - potrepstine po martinu

7/22/2019 Aleksandar Dobrijevic - Potrepstine po Martinu

1/165

Aleksandar DobrijeviPOTREPTINE PO MARTINU


2/165

Aleksandar DobrijeviPOTREPTINE PO MARTINU

Izdava:Medijska knjiara KrugBeograd, Makedonska 5

Tel. 3039266e-mail: [email protected]

Za izdavaa i urednik:ore Stojanovi

Grafika oprema:Milo Milenkovi

Korice:Vojno Dizdar

tampa:Zuhra, Beograd

Tira: 300 primeraka

Beograd, 2009.
mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]


3/165

Aleksandar Dobrijevi

POTREPTINE PO MARTINU

roman

2009


4/165


5/165

Oblakoljupcima


6/165

Nije li dojka ona koja dajeda sve cvate, onako kao i

biljke kad ih zalivamo?

Platon


7/165

1.JANUAR 2001.Nakon vijugavog tabananja, tokom kojeg je

udruujui pivo, volju za majstorstvom istrogu ljubavniku akribiju slavio prekomer-nost, prezrivo prelistava (sad ve sasvim trez-

ven) vlastitu istoriju prenemaganja, i donosiodluku da perspektive (u nekom ratimova-nijem trenutku govorio bi: ivot s ukusomneprohodnosti) pozove na obraun.

Jer, Martin pre odluke:- studira filozofiju, uprkos ilavom sta-

vu da je ta disciplina na ovim pros-torima vazda raala mrtvoroenad;

- svira dez (s primesama kojeega),uprkos presnoj injenici da die podnebom to se na takva sazvuja ma-hom mrti;

- ivi sa roditeljima penzionisanimkapetanom trgovake mornarice(Brazilke su, sine, najvatrenije!) idomaicom, Slovakinjom (Tancuj,tancuj!) u ambijentu uestalih ga-lamdijskih i kavgadijskih trzaja

7


8/165

(otac: Bolje ti je da svira narod-njake, zamlato umiljena!, majka:Ani a kuko nem zao chyti!);

- krnji se, dan za danom, pod silom ko-lebanja ostati ljubavnik tridesetpe-togodinjoj, tek razvedenoj boemini i

vlasnici kluba Darmar (Valentina), ilipak postati veran smernoj elistkinji(Ljubica)...

A Martin posle odluke:- okonae ve jednom to opavo e-

grtovanje, teka srca pristajui nanasuno pritvorstvo drueljubivosti iprikljuenije silesiji i kolopletu svim

bojama premazanih gurgura;- Hej, paceri! Svirau, unedogled, onoto volim!

- prihvatie Valentininu srdanu po-nudu da meu prostranim zidovimanjene nastambe nae smiraj i uhleblje;

- Ljubica e, potom, moi da gudi a dane trne od njegovih prestupa. U imepotenja, tertium non datur!

- roditelji e, potom, morati da se izda-leka udvaraju njegovoj mrzovolji...

8


9/165

Razmah revizija zahvatie (ako je iole pre-poruljivo odgovarati na nagovor varljivog bi-a zvanog Izgled) i pojedine telesne povri:

- ramena: pogruena, uska, a na takvimagitara kabasto stoji, i kod ena, katkad,izaziva podsmeh (zgibovi, sklekovi, te-govi odrediti norme);

- kosa: kovrdava, neuredna, kestenjasta skratiti na kec, moda ofarbati (oko boje

postoji nedoumica);- lice: s oiju (plavkastosivih) i nosa (gr-

guravog) skinuti naoare i staviti soiva,golu bradu obogatiti bekom.

Jo neke Martinove rabote posle odvajanja

od plahe prestonike svetkovine bega iz pro-lovekovnog mutljaga (i Valentinine postelje)do osvanka i poinka u sopstvenoj sobi:

- izvodi, sebi za duu, dez standarde za-hvaljujui kojima je svojevremeno pre-lomio sviraku orijentaciju;

- presluava Peta Metinija, ije mu lepr-ave numere golicaju nestrpljenje da seelje, to pre, pretvore u meso;

- grabi depni notes (na ijoj su prednjojkorici tampani i nalepljeni, abecedno iokomito poreani sinonimi: Adno-tata, Belenica, Brevijar, Brujon,

9


10/165

Hypomnenata, Kompendijum, Krpa-rija, Kupusara, Podsetnik, Prirunik,

Vademekum) u koji zapisuje: Svet se

raspada od banalnosti injenica, aonda isto i na nemakom: Die Weltzerfllt von der Banalitt den Tatsa-chen;

- gasi muziku, od koje mu u glavi, dopred san, ostaje i odzvanja neki gusti e-

tvoroetvrtinski ritam kao damar na-dolazeeg preobraaja.

10


11/165

2. JANUAR 2001.

Na telefonskoj sekretarici tri poruke:

1. Ognjen: Hitno mi je potreban model...Imam narudbine, mogu odmah da ti platim.

Ako nema novih, tvoje dojke su, dabome, do-brodole. Magdalena, sreo, pouri...2.Aleksandra: Zaboravila sam gaice kod

tebe. Voli te tvoja rasejana tribada. Javi se...ao!

3. Marko: Hou da ovla grickajui timesnate usne u svrhu pometnje nauljim do utanine tu nadraujuu mekotu, pa da ondabrutalno i nasumice, bez preferencija, rovarimsvim raspoloivim sredstvima po toj glatkoti, ida podlo, ad infinitum, odlaem jurilijski pro-dor u taj travi tesnac. Odobri me, dakle, gos-toprimstvom. Fuj... kitnjasto i petparaki... sve-

jedno... izgaram...

Moda je vreme za poslednji obrt, promr-mljala je. Skrnavljenje je izazvalo mucanje inaklon prema rodu svome. Naredno silova-nje otklonilo je hendikep i mrnju prema

11


12/165

rodu drugome. Ne moe vie iveti i usramu i u hramu, aputala je kukavnu auto-biografsku pesmu u rimi pod radnim naslo-

vom Saldo.Naposletku, razlike su bile presudne. Drugije, u satnici prodiranja, bio neniji. Visok, ple-at, obrijane glave, upaljenih obraza i nemirnihoiju, kako joj se inilo tada, u mraku, na div-ljoj plai kraj Kotora. Mirisao je na kokosovo

mleko za sunanje. Kad je zavrio, zadihan isav znojav, aputavo ju je zamolio za oprotaj.ak ju je, iznemoglu, i pomilovao po vlanojkosi, nekako oinski. Zatraila je, nezamucku-jui, osamu. Sporo se udaljavao, poput trudnihoblaka iznad njih. Volela bi da ga opet sretne.

Tek onako, da mu se zahvali, da odu zajednona nono kupanje. Jer, logopedi i psihijatri nisupomogli. Jer za njega, u crkvi, uvek pali sveu,i moli se za njegovo zdravlje. I trai oprotaj,za sebe, zbog nespontanog pobaaja.

A onaj prvi je mrtav. To je saznala sluajno,iz novina, iz itulja, povodom parastosa. Oa-

loeni: supruga i petoro dece. Dotad nije niznala ko je on. Na umrlici je u uniformi, niskaela i pregornog pogleda, s krupnim mladeomfraktalnog oblija povie desne obrve, runji-kavog i roavog lica, kako je izgledao (ali tadau ukavoj trenerci) i kad je nju, pononu sto-

12


13/165

perku, ljubazno pokupio i odveo, pre est leta,na Koutnjak, u umu (mranu i ravnodu-nu), da bi je pretukao i razdeviio. Kuko

malena, svia ti se veliki, jel' da?!, verglao jeporoznim glasom, uz pratnju zubotrulenogbazda. Nije se, prestraena, opirala. Nije, satr-

vena, ni shvatila ta se zbiva. Ali bolelo je. Bo-lelo je tada, i kasnije, kad god bi otvorila ustada neto kae. Policajac. U oruanoj utakmici

protiv grupe fudbalskih navijaa primio golkoji ga je zauvek poslao u donju ligu. Sent off.Preminuo u tridesetsedmoj godini. Njegovubica Bog ga blagoslovio i dalje u beks-tvu. A onda mu je otila na grob, popiala sena nadgrobnu plou, na koju je potom, prekotekuine, poloila venac obmotan prugastomzastavom svoga omiljenog fudbalskog kluba.

Po prispeu vesti o pogibiji roditelja, izgu-bila je apetit za samoom. Jo gore, udela jeza drutvom pod istim krovom. Malobrojneroake savakao je rat, pa boletine, pa nema-tina, premda nije posve sigurna da li ba tim

redom. Njih je malo i sve ih je manje. I ne eleda je prihvate takvu kakva je. Alergina na dla-ku ma kog kunog ljubimca, otvorila je vratadvononim prijateljima. Zato Aleksandra,moja cinina filozofkinja. Zato Marko, mojaavi filozof. Naizmence. Neparni dani pri-

13


14/165

padaju njoj, parni njemu, a toperica startujetano u pono. Volela bih da sam bespolna,kao moj meca.

Ostavtina se tanji, pa potaman doe toKaja, stara usedelica, redovno vodi rauna onjenom trbuhu (krkanluk to nije pripremanza dvoje ili vie njih, srdo moja, ravo se va-ri). Uporna zvonjava nagluve kominice trglaju je iz dremea u to osneeno popodne, te je

nakon obilnog obroka (sri, trpaj, gloi, mai,lapi, srdo moja, jedi koliko ti dua ite, noostavi mesta za grejpfrut-tortu i sodu bi-karbonu), natenane presluavi poruke i oba-

vivi razgovore, otila kod Ognjena da jojumoi prsa u gipsani jogurt kako bi napraviokalup za vinske ae od terakote.

14


15/165

6. JANUAR 2001.

Kod Ljubice, odakle Martin ubrzo, sa darovima urukama, odlazi klecavim hodom...

ta mi to radi, Martine? Sedam je dana ka-

ko me izbegava... A ja nisam neznanac, ja samtvoja Ljuba, Ljubiica, tvoja maza... Za prolo-godinji doek takoe sam bila gripozna, alitada si bio pored mene, bio si srean sa mnom,

voleo si me... Ja sam ti bila sve na svetu... To jeto, jel' da, ne voli me vie? Ne gledaj u pod,nego mene, u oi... Reci mi, ne lai me, ta seto s tobom deava? Pre svega, ta si to uradio skosom? Vidi na ta lii... Sav si beo, kao albi-no. Preklinjala sam te da se ne ia tako krat-ko. Zalisci su ti, dok stoji tako pognute glave,nalik na razvueni kez klovna. Mogao si baremike da ostavi. Ko te je na takvu ludost na-

govorio? Da nije ona vrtirepka, saraga, prosta-kua i pijandura, nona sova, bahantkinja, onaruina od kokete s razvratnom njukom? Jesi lis njom provodio tu no, i sve ostale groznedane i noi? Ali za nju me ba briga, nju ne

voli, rekao si mi to hiljadama puta i ja ti veru-

15


16/165

jem. Kako bi nju, uostalom, iko mogao da vo-li? Eto, i mu ju je, premda i sm krelac, nakoncu ostavio. Nikada se ne bih toliko ponizila

da je shvatim kao suparnicu... Ili si tumaraoarijom i dirinio s onom zbirtinom neas-nom, s onim oporom vucibatina, svejednokojim, kolegama muzikantima ili kolegamamudrijaima, jer sve su to, mili moj, dangube-potucai, vaardije i lagodnjaci, tretai i ko-

zeri, vrdalame i raundije to povazdan u pra-zno ali razmetljivo hue. Makar veina onihkoje ja poznajem, a ije si manire mljackajuehvalisavosti jedui s njima iz istog tanjira,ljubavi moja poeo malkice i sm da popri-ma. ta si, dakle, radio? Zato se nisi javljao?to uti? Progovaraj! I zato si mi, pobogu,kupio ovaj staromodni, pliani bordo eir sasve glupavim naborima i listolikim teget a-rama? Jel idemo negde na maskenbal? Ali onnije krojen ak ni za maskenbal... To je uvreda,Martine... Ovo vrea moj ukus, a ti dobro znakakav je moj ukus... Dobro zna koliko se ra-

dujem poklonima, lepim poklonima, a ti ova-ko... To si uradio namerno, da me povredi, aja ne znam ime sam to zasluila... Toliko te

volim, ni roena te majka ne voli toliko, a ti miovako vraa... Oi su mi ve presahle... Kaduhvatim ono malo sna, sanjam da si mrtav, ili

16


17/165

da mi se plezi, sve to potpomognuto naglimaklininim uvenuem... Sea li se, nju si mikupio za nau trogodinjicu... A kako je, lepo-

tica, gordo cvetala... Ne mogu, od drhtavice, nida sviram, svata mi crno pada na pamet, naj-crnje. Sve redom okreem ne bih li te pronala,i svi mi jednako govore kako su te proteklihdana viali vitalnog, ofarbanog, dobro ras-poloenog... Svi su te viali sem mene, sadisto,

dok se ja ovde drobim bdijui nad telefonom,sve badava... Tvoje roditelje, isprva, nisamsmela da nazovem, iz bojazni da ne unesempaniku... Kao da bi to bilo neto neuobiaje-no... Kad sam ih, napokon, nazvala, rekli su mida kui svrati samo ponekad, na ruak, a mis-lili su, jadni, da si kod mene, da radimo naunuiima. Da te ne titi neto sasvim drugo?Odagnaj mi sumnje... Poveri mi se, ta valjda tidrugi nisu blii od mene... Meni si se ranijeuvek prvoj alio... A alio si se esto... Evo,otvori ovaj paket, pogledaj ta su pokloni, jerja na tebe mislim... Ja nikada, kad je o tvom

ukusu re, ne bih omanula... Etno-prsluk, pra-vo iz ruku pirotskih valja, da, ba taj za kojimsi kukao kad god bismo etali Bulevarom... Ipet diskova Koltrejna... Vidi koliko te volim,tupsone mili... Odjednom si se promenio, neprepoznajem te... Do pre desetak dana nisi bio

17


18/165

ovakav... Oseam da je u tebi neto prepuklo.Oseam te, bre, svakom svojom porom... Ni-kad te niko nee voleti kao ja, Martine... Da ti

to bude jasno, zanavek... Zapamti to... Recineto, ne uti... Reci da me voli, ne mui mevie...

S Markom, neto kasnije, u kafeu kafikaf-njak, odakle, s halabukom u glavi, odlazi jo kleca-

vijim hodom...Hm... To je, po svim razboritim uzusima,

potez kratkovidog zanesenjaka. Bliska mi je taeza pretresanjem bilansa, pogotovu u onimmomentima zaepljenih uvstava kad i najma-nji mig podozrenja u vlastitu vrednost moe dati pomuti ambicije. Saplevi se o taj momenat,ti si se, avaj, opredelio za prividno preinaenje,za jalovi rez, za beaniju od odgovornosti.Oduvek sam cenio snagu tvoje uobrazilje, ve-rujem i dalje u njen tvoraki potencijal, ali, pri-jatelju, ini mi se, a ti se ne daj uvrediti, da si

upravo skrenuo u orsokak, uprkos umiljanjuda u njemu odve dugo boravi. Elem, muzi-kalije su ti zanimljive. I koliko mi je poznato,jedva da sam propustio neku svirku tvog ben-da. ak sam barabar sa vama vrljao uzdu ipopreko Majke Srbije. Tu, dakle, ima moju

18


19/165

budnu podrku i verujem da se blii osvanuevaeg institucionalnog priznanja. Kao to imai moju kolegijalnu podrku, jer tu smo u istom

sosu, gde nas uzajamnost bodrenja uva odludila u ovoj oskudici zaposlenja za ljude naebrane. Sad me, meutim, asocira na kakvogzalutalog megdandiju kojem se od uljajuegzatija prohtelo da na prvi iritirajui um, i prvimeu silnima, uzjae vranca i junatvom pre-

nese sadrinu nabubrelog iekivanja. I to sveuzalud, jer se bitka, nekad voena diljem oko-lia, odavno preselila na drugo poprite, a nep-rijatelji nose zastave drukije boje. Poreenje jemoda neadekvatno, ali me ta tvoja bela gla-

vurda podsea na iptarsko kee i izaziva iga-nje rane od gelera. Vidi, ja Ljubicu, osobu od-gojenu po zakonu retkosti, da sam kojim slua-jem na tvom mestu, ne bih nikada ostavio, vebih je, naprotiv, oplodio, sijaset puta, tek da sena ovoj planeti mnoe mujaci i cice slineplemenite i pitome udi, a kad bi me upitalikoga bih, od svih ljudi, najradije klonirao, od-

govorio bih Ljubicu. Ovo, nadam se, neerazumeti kao ispovest mojih seksualnih afinite-ta prema njoj, jer ih, najiskrenije, nemam, nitisam ih ikad imao. To iz mene naprosto pro-govara zdrav razum. Pa ta ako je polufrigid-na? Zar je i ta marginalija na udaru tvog prote-

19


20/165

sta protiv polovinog ivota? Ima neistu sa-vest, predugo sedi na dve stolice? Dragi prija-telju, postao si rtva ploti... Eto, to je... Suanj

one dreave tankouste kalature, napirlitanefrajle sredovene pride. Izabrao si hoklicuumesto fotelje. I to onu kripavih nogara. Pre-nebregao si injenicu da je smo poreenje tedve osobe logika greka. Iz ove e gungulenajveu korist izvui tvoji starci, siroti ljudi, jer

e ih, bar nakratko, osloboditi gravitacije. Slu-tim kajanje, prijatelju. to pre to bolje, jer eglupost, u suprotnom, imati zamah metastaze.Odoh sad kod Magde, da se smirim. Tvojaperfidija utie na moju goruicu.

Na dunavskom keju, u peripatetikoj etnji i hr-venju s mislima, koje pred sumrak dobijaju svoje poeti-no ovekoveenje, dakako, u notesu...

O STRPLJENJU

uuren na ivici zebnje

pulsirao sam poput galaksijeSaet kao okovano zatije

patetino sam urlao

Zanemeo je svemirtipao me sopstveni odjek

20


21/165

I daljeekajui

Grickam nokte

21


22/165

13. JANUAR 2001.

Doek Srpske nove godine, u kafeu kafikafnjak...

- Gde nam je Martin? upita Aleksandra.- Prangija za doek u Darmaru, kod svoje ho-

stese odgovori Marko.- Gde? ponovi Aleksandra.- Kod svoje nove domaice dobaci Og-

njen.- Mnogo me nervira ta spodoba izusti Ale-

ksandra.- I sise su joj neupotrebljive dodade Og-

njen.- Tako je, tako je potvrdi Marko.- udno... Ljubica je tako lepa izjavi Alek-

sandra.- Ahaaa... svia ti se ta plaljiva grofica!

pomisli Magdalena.

- Valentina je moda bolja u krevetu pret-postavi Aleksandra.

- Nije sve u... zausti Ognjen.- Ma, on je retard zakljui Marko.- Uskoro e pono! zaklikta Magdalena.- Srena Nova godina! uzviknue svi.

22


23/165

22. JANUAR 2001.

Ja sam nefomant.Dok jedni gledaju u kafu, drugi u zvezde, trei u

dlan, etvrti u pasulj, peti u karte, esti u bogzna ta,ja gvirim u oblake.

Nestalni kao i mi, oblaci su oblici ivota kakavvodimo i kakav nas vodi. Mutnotamno-zadrigli, na-duto-prljavosivi, narogueno-mastiljavotmasti, neno-mlenobeli, natmureno-mrkouti, olujnonagovetava-

jue-purpurnomodri, nemirno-zagasitozeleni, usumra-knatkriljujui-zatvorenoplavi, dobroudnodebeli-golu-binjebeli, karatamno-ljuti, brzohitajuekrznasti-srebr-nosivi, zagasito-dimoliki, izadrugihoblakaskriveni-

pranjavonarandasti, zaskupinomzaostajui-bezbri-novragolasti-alaunbeli, sutrasunanoobeavajui-rume-noveernji (nabrajam samo one za mene najupeatlji-vije) u svim oblanim raspoloenjima i menama zr-cali se naa epizoda.

Ja sam samouki oblakoatac, profeta-avanturistato otkriva njuhom i sanjarenjem, koji, dakle, nijezaveden triavom literaturom (jer, verujem, takve ne-ma, ali bi je moglo biti) o neobinoj gatarskoj, vidov-njakoj vetini zvanoj nefomantija ili oblakoprorotvo.O tehnici tog proricateljstva neu nita da vam velim

23


24/165

(to kota!). Raspredau, u grubim i kratkim crtama,samo ono o emu skromni autodidakt moe prozboritia da mu ne pridate naziv varalice ili, budi bog s nama,

opskuranta, veca, vraa, amana, maga, druida, ha-ruspeksa, augura neka to ostanu titule priznatihokultnih nauka. Imajte, ipak, jedno na umu: nas jemalo, ali sve nas je vie.

Za nefomantiju je nevana troposfera, vee ili ma-nje visine oblaka, da li te nestane pufne plutaju na

samo nekoliko stotina metara iznad naih glava, ilitamo visoko, na granici sa kosmosom. Niti je od zna-aja da li su to nimbusi ili kini, kumulusi ili plasta-sti, stratusi ili slojeviti, cirusi ili tanki perjasti oblaci,ili pak razne prelazne vrste poput alto-kumulusa,alto-stratusa, ciro-kumulusa, ciro-stratusa, itd. Irele-vantne su i temperature, relativne vlanosti vazduha,vazdune struje, brzine i pravci kretanja oblaka, ritamnjihovog smenjivanja, stepeni oblanosti, godinja doba.Kao to astrolozi ne mare za gunanja astronoma,tako se ni nefomanti ne osvru na podsmevanja progno-stiara. Ne tiu ih se ni kionosna, maglonosna, snego-nosna, gradonosna, a kamoli abonosna nadimanja.

itava njihova panja usmerena je na oblijaoblaka.Pedantnije na ono to se moevideti iprepoznatiu toj igri svetlosti i senki.

Mikelanelo je bio nefomant: u oblacima je traio ipronalazio boja znamenja. Unosei se u sve te nab-rane oblike i figure, ugledao je, a kasnije i ovaplotio,

24


25/165

prizor prvog dodira izmeu stvoritelja i stvorenog. Se-timo se, potom, Konstantina Velikog i njegove vizijeHristovog monograma, s porukom in hoc signo vin-

ces, u noi pred odluujuu bitku, ije posledice jouvek traju. Ove istorijske primere navodim samo radionih to od sumnje ne vide ni prst pred okom.

Nefomanti, naravno, ne vole isto, vedro, svetlo ne-bo, taj dosadan, gromadni monohrom. Kad na njemunema nikakvih tragova sem onih koje araju mlazevi

aviona i nebeski stanovnici, oblakoaci zevaju. Mrskoim je i razvedravanje, kad se medijum kida, tanji,

sve do potpunog ieznua. Tada oni, doslovce, plave odmuke. No venaziraj gibanja jednog ili dva-tri obla-ka dovoljan im je da se prenu iz uspavanosti prouz-rokovane akvamarinskom monotonijom, ili nekomdrugom, isto tako jednolinom nijansom plavetnila.

Da neto razjasnimo: pre svega, to piljenje u zgus-nutu vodenu paru, to pomno motrenje spontanih meta-morfoza jednog prirodnog toka, ne daje vam za pravoda nas zamiljate kako se gegamo po zimzelenim bol-nikim parkovima, s vapajima da nebo ve jednom

presee nae tegobno oklevanje; drugo, to nije nimalo

naivna i detinjasta praksa... Ponekad sam predvialadogaaje do najsitnijih detalja, preciznije no to bi si-noptiki meteorolozi, uz svu pomo satelita, termome-tara, barometara, higrometara, kiomera, vetrokaza,anemometara, nefometara, nefoskopa, meteorografa i

25


26/165

ostalog orua, prognozirali sutranju promenu vre-mena.

Tik pred obeaenje, ugledala sam ogroman, ko-

smiki falus kako tue malog anela po glavi, po tr-buhu, po noicama, otkidajui mu krila, oduzimajuimu dah i glas (jedan izdueni, sedefastomodri oblak

povrh erma). Pre no to otrpeh drugo silovanje, ra-zabrah Demostena kako urla na talase, kako im

preti, ne oslanjajui se, i pored snane bure, na hridi,

ve stameno dre

i skiptar me

u nogama (podmuklo-uarena nebesa, nad Perastom). Uoi pogibelji mojih

najmilijih, videh kako se na automobil survava odronstena, a na stene sen (zastraujue sivilo, podno Pro-kletija). A jue... Jue sam, u nekom vunasto-crvenka-stom oblaku nadomak Vodovca, suelice stadionu,

prepoznala rioputog mudroljupca gde gladi dugoprstuumetnicu, izdano, pregalaki...

26


27/165

23. JANUAR 2001.

Jutarnju jezu ukrotila sam erbetom. Marrutatvog sna obino je tri i po sata dua od moje. Zamislime, u tom intervalu, kako odmotavam klupko smutnjiu punoj leleka ivotopisnoj vrljariji (koju sam, krme-

ljiva, pronala na tvom radnom stolu), a to pretendujeda bude dirljiva. Katedra za Filologiju je, sudim, uozbiljnoj krizi.

Postae razroka kiljei u oblake. To je ono toJA mogu da vidim. Usput, eprkanje izokolce netakti-no je. I povreuje. Ostaviu te, stoga, bez melema od-

govora. Ali, da... To je suvino... Ti si u dosluhu sanebom, ti blene u ogledalo istine, tvoj vidik ima dalekdobaaj, ti prozire preplete telesina u rvnju strasti i

pregnua na arenim nebeskim oteklinama, ti razaz-naje prevrtljivu, zloudu nevernicu u zagrljaju s ote-enom izvoaicom Rahmanjinova i ostakovia, temogu ostati samo nema i posramljena, ovde u podne-

blju...U sinonjem poletu nijedan te pokret ni zastanak

nije odavao. Podvaljuje, gujo pretvorna, i zato ti nazivvaralice sasvim lepo pristaje. No ovaj e derbi ipakizgubiti.

27


28/165

itav ivot me rue, igou, tlae, svi, na sve stra-ne. ta se moe protiv te urote? Za drutvo i roditelje

ja sam odrod. Za mukarce, naelno, dodatak. Ni

urkastim sestrama, izgleda, ne umem da se dodvo-rim. Otkuda, inae, onaj nipodatavajui izraz: pir-gava lizulja? To, mora priznati, nije plod mukematovitosti. Za nebeskog sudiju sam, verovatno, jo

jedan oekivani ugarak u podzemnom kotlu. Za tebe oblik (u riim tonovima!), koji e za tili as doti-

njati. Volela bih nebo mi je svedok koliko bih volela da me tvoje svevidite, zamagljeno ljubomorom, svremena na vreme izostavi iz ie.

Gle, eprkaice, oblaci se navlae! Kamila sam,lasica ili, moda, kit? (ika te Hamlet). ik pogodi

gde sam (ikam te ja)! Jer, oblak sam proi u(ree neko od Svetih)...

P. S. Pre odlaska, zalila sam veodavno svelo cve-e.

28


29/165

1. FEBRUAR 2001.

Valentinina spavaa soba: svetloruiasti,goli zidovi, ameriki be plakar, noni stoiod mahagonija, a na njemu Martinova bele-nica; brani krevet, a u njemu Martin, sm. Va-

lentina je na putu. Jutro je. Beograd trpi ve-javicu.Prelistava svoje crtice. Na prvoj stranici

trojezina sintagma: STARANJE O SEBI,EPIMELEIA HEAUTOU, CURA SUI.Zaustavlja se na stranici sledeeg naslova:

KOGA I EGA TREBA DA SE U-VAM I DA SE TOGA KLONIM(Praktini saveti za linu upotrebu)

Paljivo iitava:...subjekata za koje se pretpostavlja da

znaju a jo vie onih za koje se opravdano

pretpostavlja da ne znaju, svestranih dile-tanata, prekih neznalica, arogantnih ega-a i udruenih podsmevakih liliputanaca,elitnih blebetanja i plebejskih podozrenja,stvaralake involucije, ivane ras-

plamsanosti, samokritikog narcizma,

29


30/165

otunih pastia, filistarskih sveanosti,zbabinjanja, organizovane lenjosti, namr-tenih ideja, natimovane ljubaznosti, te-

toinskih konvencija, podgrejanih stavova,zakanjenja u doivljavanju, sistematiza-cije zabluda, isprazne podrugljivosti, dne-

vnih vorova, sastrugane ulnosti, degradi-ranja u statisteriju, idealizovane sebinosti,nesnosnih podbadanja, sentimentalnih in-

kvizicija, proliferirajuih modusa duhovneprostitucije, oportunistike poniznosti, va-ljanja u samopreziranju...

Odlazi u radnu sobu bledoutih zidova, gdega ekaju sprave za vebanje. Radi na sebi. Sta-ra se o sebi. Mesec je dana kako o njemu brinei Valentina. Obezbeuje proteinsku hranu i

voe. On joj nesebino uzvraa. Vie putadnevno.

Zavrava s telesnim vebama. Osea vedriprocvat muskulature. Prelazi u kuhinju bojekajsije. Jede, pije, strogo pridravajui se nekog

temeljnog uputstva za rapidno gojenje. Ondase tuira. Od crnobelih ploica u kupatilu vrtimu se u glavi. S diskmenom seda na klozetskuolju, presluava svoje solo partije. Zadovoljanje. U pozadini snimka uje se aplauz i skandi-ranje njegovog imena. Lepo je kad te vole.

30


31/165

Odlazi u biblioteku. Od majstora miljenja(Gete, Miroslav Mika Anti, Vitgentajn, Fuko

tim redom) ui kako valja iveti. Boli ga

stomak. Prdi, sasma tiho, no uinak se iri.Neprijatno mu je, jer mladi do njega pravigrimase. itaonica je loe zagrejana. Zebu muprsti na nogama. U pravi as dolee mu parezguvane, ispisane hartije. Kafa? Okree se.Smei mu se, s poslednjeg stola du zida, neka

plavua s uvojcima do ispod ramena, okruglo-oka, dugih trepavica, rumenog lica s jamicama,purpurnih i vlanih usana, u haljini od tvidaboje cinobera to joj see do izama. Vide jojse desni. Prihvata neoekivani poziv. Bol jeiileo.

Prepoznala ga je. Ako je seanje ne vara,ranije je nosio naoare, bio golobrad i imaoduu kosu smee boje. Dolazi mu na koncerte.

Voli njegovu muziku. Igra uz nju. Zatim pri-poveda o sebi. Zove se Isidora. Iz unutranjo-sti je. Kuje plan o preseljenju. Zavrava peda-gogiju. Mnogo voli decu. Ne proputa nijednu

tehno-urku. Srlja, pomamno, u svakakve no-votarije, ne bi li bila u toku. Smeju se. Martinjoj predlae grudvanje. to da ne? Hodaju,meutim, do Valentininog stana. Isidora seraspituje o njoj. Zato su, na fotografiji, zagr-ljeni? To mu je starija sestra, odgovara. Jo ma-

31


32/165

lo priaju, o muzici, o vaspitanju dece. Skidajuse. Leu.

Plavua je zaspala. Martin uzima akustinu

gitaru u ruke. Zagreva prste. Veba skale, ar-pea, harmonijske obrte. Komponuje. Zapi-suje komponovano. Jo jednom proverava.Zamenjuje neke akorde.

Isidora se budi. Ljubi ga. Smrdi joj iz usta.Donosi joj bananu u krevet. Svira joj malopre-

anje, svee delce. Usta su joj puna, klimaglavom i mlatara nogama po vazduhu u znakodobravanja. Ljubi je. Lee na nju.

Nerado joj usliava molbu da je isprati dokue. Meava je obuzdala svoj nasrt, ostavlja-jui u amanet poledicu. Prolaze pored Novoggroblja. Smrklo se. Ona se plai mrtvih, mno-go. Sva se najeila. Ne od zime, nego od stra-ha. I ja sam se plaio dok sam bio iv, zadir-kuje je priguenim baritonom i smrtno ozbilj-nim licem. Devojka vriti, udara ga tanom ubradu. Izbija mu prednji donji zub i pravi rase-klinu na donjoj usni. Ve naruene ravnotee,

poledica mu pomae da se slepoonicom oe-e o ivinjak. Na ulici ni hromog psa.

Zaustavlja, drhturav, najzad taksi. uri kodroditelja. Curi mu krv. Malo iz rane na glavi,

vie iz usta. Raseena usna otie. Stomani gr-evi se obnavljaju. Ponovo isputa gasove. Ta-

32


33/165

ksista uljudno trai dozvolu da otkrine prozori, nedoekavi odgovor, otpoinje priu o svo-jim mlaanim danima, pokazujui krivudave

oiljke na vratu. To su bila srenija vremena,na ferku. Danas se sve reava naopako, pito-ljima.

Majka jeca, zapitkuje, coke. Martin izmiljatrojicu nepoznatih napadaa. Otac ga podsme-ljivo i utke posmatra, kikoe se, jezikom mr-

da vetaku vilicu, a zatim iznova prepriavasvoju nadaleko uvenu pomorsku dogo-dovtinu. Njemu su kosooki, malajski krimi-nalci, moderni gusari na gliserima i s main-kama, upali na brod koji je prevozio naftu,svukli ga do gole koe, vezali ga, pokrali, te mukundakom izbili jedanaest zuba...

33


34/165

7. FEBRUAR 2001.

Ognjen je vajao, vrlo priljeno, svoju opse-siju.

Magdalena je kao sauesnik u vrbovanju iuveravanju devojaka da se radi o umetnikoj,

dakle bezazlenoj stvari uivala blagodeti odznoja svoga. Zarada joj se smeila u to tihomrazno vee nauljano maglom i tipavim va-zduhom.

- Kako se zove?- Isidora.- Magdalena ti je, oekujem, potanko razja-

snila prividnu bizarnost mog posla. Nisam lu-dak, ni manijak. Predmet sam zavitlavanja, omeni se misli najgore (najpodnoljivije je ononajgluplje da sam edipovac), nazivaju mesvakojako (najmanje uvredljivo je Sisar), ne-

kadanji poznanici nairoko me zaobilaze.Moda su stvarice to izlaze iz moje male ra-dionice doista bezvredne, ali od njih makarpristojno ivim. Pare ete, i ti i Magdalena, do-biti odmah po zavretku seanse.

- Smem li da te neto upitam?

34


35/165

- Izvoli.- Zbog ega to radi?- Iz zadovoljstva.

- Zato ba grudi?- Sise su ogledalo enske due. Na to neutie ni injenica da ena, zbog bolesti, moeostati bez njih. ak ni ako ih promiljeno osa-kati silikonima. One uglavnom odraavaju va-u narav. U izvijanju, talasanju nedara, u na-

dimanju i irenju grudi i grudnog koa, u napi-njanju grudnih muskula, u tom gracioznomnjihanju, podrhtavanju i naprezanju mlenihlezda, u osmehu dojki, ocrtava se peat duha.Ima onoliko oblina koliko karaktera, uroenihili steenih, ostvarenih ili osujeenih, i obratno.Smeurane kao peena a ohlaena pilea ko-ura, usahle usled manjka upotrebe, gotovokipue od samodovoljnosti ili pak enje zaneijom spretnom akom, skvrene od skupananizanih tuga, gipke kao da su formirane ukoli aolina, puritanski krute i utogljene,omeke, stvrdle, lake poput lahora, teke kao

brljom prouzrokovan mamurluk, demekaste,nabujale od sokova, prirodno otromboljene ipihtijaste, biuterijski nakinurene i iljate, is-pupene, uvuene, isturene ka nebu, svijeneprema zemlji, asimetrine, skladno uravnote-ene, rutave, osave, bundevaste, krukaste,

35


36/165

breskvaste, jedvanapupele, gramzivo idik-ljale, zatim razne meavine...

- A moje? Kakve su moje dude? Pogledaj...

Moe li da me proita? Ili mora da ih opi-pa?- Opipau ih svakako, ukoliko i dalje eli

da mi pozira. Odoka... Zdrave su, negovane,pomalo ustreptale...

- ta moe da napravi od njih? Magdalena

je naglasila da voli glomazne, grudate, one sasifonima, da su ti starije gospoe esti gosti... I,pretpostavljam, gravidne, pa dojilje...

- Poslednje dve klase nikako! One prvesu, kako se to ve kae, u blaenom stanju.Druge odbijam, jer sa svojim prehrambenimmoima imaju da rade korisnije stvari. Sve os-tale bujne i rasprostrte su, nasluuje, vie negopoeljne. Zbog zapremine, mase, punoe. Me-utim, ne pravim vrednosne razlike izmeusisanadi. Vajam sirovine iz kojih moe dase pije ili koje mogu da poslue kao kuhinjskipribor. Svuda oko tebe nalaze se ae, flae,

olje, oljetine, krigle, vrevi, ibrici, upovi,posude, vaze, abauri, inije, lonci, amfore,kiliksi, oinohoe, hidrije, krateri, kondiri, krazi,itavi servisi, bokali, saksije, sudovi, sifoni,dbanovi, tepsije, ase, pehari, samovari, tegle,pa i cediljke, sva ova divna i raznovrsna lepeza

36


37/165

grnarija koja, po prirodi stvari, nije ni zamis-liva bez obdarenih i obimnih modela. Trivi-jalno je rei, ali nikad nisam naiao na neki,

ama ni minimalni, skup identinih sika. Otiscibradavica, koje uzimam kako bih napravio od-govarajua postolja za sve te unikate, mogli biglatko da predstavljaju efikasno sredstvo zaidentifikovanje zloinki. Jer, verovala ili ne,nebrojeno zloina izvreno je upravo dojkama.

Od tvojih u da napravim fine kupaste ae.- A zato ispod svih ovih po policama ure-dno poreanih, izvajanih poprsja, piu imena?

- Sestro slatka, studije filozofije napustihzato to sam u kudikamo veoj ljubavi s mate-rijom nego s memorijom...

Dok je Ognjen uvodio Isidoru u svoju teh-niku stvaranja (za razliku od Entonija Karoa,koji je tvrdio da vajari mahom sanjaju isti san osuprotstavljanju sili tee, ja bih od toga imaosamo komare), postavljajui je, potrbuke, napatentiranu drvenu konstrukciju (odakle e

joj se grudi prepustiti preseku sila, biti nasapu-njane, radi formiranja otiska u gipsanu smesupotopljene, u tikl-formu podeljene), Magda-lena je razgledala gomilu neobinih, uparenihrukotvorina to su ispunjavale itav atelje. Biloje tu i Kajinih primeraka: hrapavo, tamno,

37


38/165

zborano posue. Najmalobrojnije serije, onebez cene, bile su pod imenom Aleksandra.Ispod garniture koja je zauzimala sredinje

mesto u jedinoj staklenoj vitrini pod kljuem,pisalo je: Crazy Mammals. Sa mnom u grob. Zu-rei u unutranjost tih vaza i pehara, mogla jeda oseti nemirno zraenje bledoriih preliva,tanano osenenih prevoja, blagih ulegnua,izboina i prelaza, s jedvavidljivim kapilarima

iz kojih je, kako joj se inilo, izbijao plamenive puti...A onda...Jedna grupa vitkih aa od porcelana...U papamparad...

38


39/165

8. FEBRUAR 2001.

U Ognjenovom ateljeu...

Pravda se Ognjen Martinu da o njoj nitanije znao, da ju je Magdalena upoznala preksi-

no, na nekom rejvu, i, eto, privela jue, ka-ko to po davnanjoj nagodbi, a na uzajamnuar, neretko ini, to jest vabi i dovodi eljadda se svojski isprse ka zemlji, na njegovu i naradost klijenata, ali da treba da mu bude drago,jer ju je gnjeio s nekakvim resantimanom, kaoda je znao da mu je ba ona, kobila jedna, iz-bila zub, a pri tom se, to je najsmenije, naovoj maini vrpoljila poput vetice na lomai,kuka pogana, pa tek da je video kako se iz-beila kad je smesa muki stegla...

A o Magdaleni... Ne zna ta da misli... Od-jednom, naprasno, sruila, nabusito-lakim

udarcem, jedno od njegovih remek-dela... Papobee, kao furija... A on je plakao, meu kr-hotinama... Njeno vime vie nee musti...

Objanjava Ognjen Martinu da je Magda-lena omirisila, premda samo jednom nozdr-

vom, to jest nesigurno, kako se neto odvija

39


40/165

izmeu Aleksandre i njegove bive, Ljubice,neto poput igre iza zatvorenih vrata, ali da on,lino, u to ne veruje, jer, koliko zna, Ljubica je

heteroseksualna, a to to ju je Martin ostavionije, valjda, neki razlog da se menja kurs, da setako radikalno, i tako pomodno, i tako komi-no, tei suprotnoj hemisferi, mada, ljudi suudljivi, to ne treba posebno naglaavati, te jemogue da se dogodilo upravo ono to je izu-

zetno teko i zamisliti, to jest da je Ljubica, kaonekad mucava Magdalena, mrnju prema jed-nom mukarcu prenela, jalovom generalizaci-jom, na itav muki rod, i da se sad, vesela igoliava, bakari na ostrvu Lezbos...

A onda...Jedna serija keramikih amfora boje kara-

mele...U paramparad...

40


41/165

15. FEBRUAR 2001.

Trema joj je oduvek bila stalni, potmuli sa-putnik. Znojenje dlanova, nervozne misli, ne-strpljiv ton. Svikla na nju kao na kaiicu medapre jutarnje kafe, vremenom se osposobila da

je podnosi. Malo-pomalo, uznemirena danomkoji je najavljivao proboj prolea, poela je dabiva svesna njenog iznenadno pojaanog izbi-janja. Pomislila je da bi ovog predveerja mo-gla da ga spazi negde u publici, nadom zagoli-cavi itavu erupciju slatkih, patetinih fanta-zija: pokajniki Martin s ogromnim buketomjarkoutih kala i sa amareto bombonjerom udrhtavim rukama, moleivi Martin s reima tose lome od jada, ganuti Martin koji njene mae-stralne pasae propraa neprijatno glasnim gr-canjem, odvano-odluni Martin koji skanda-lozno prekida koncert, naglas i na kolenima

izgovara: Ljubice, udaj se za mene, i takodalje, i tako dalje.

Matu ne treba amarati trivijalnostima,doapnula je oevidno zbunjenoj violistkinjinakon preleta pogledom preko praznjikavedvorane. Iako bi se ranije zbog mlakih i prose-

41


42/165

nih izvoenja oseala promaenom i bivaladotuena posledinim nesanicama, nalet sada-nje ravnodunosti pozdravila je ampanjcem.

Dirigentovu dreku na nekolicinu pokunjenihmuziara, koje je otvoreno nazivao najlabavi-jim karikama u orkestralnom lancu, prekinulaje upadicom da mu vire dlake iz nosa i da otudnema prava da im dri lekcije o perfekcioni-zmu. ovek je, zabezeknut, umuknuo, a s

njim, uz pritajeno zadovoljstvo, i ostatak orke-stra. Poelela je da luta gradom. Instrument jepoverila na uvanje kolegama koji su, posram-ljeni to je njen pravdoljubivi gest nemo i ku-kaviki podran, dragovoljno pristali da se no-se s njegovom nezgrapnou.

Namah je izletela na ulicu. Pre nego to jestigla da se sabere, neko joj je prislonio ruke naramena, ves lea zasipajui je salvama prete-ranih pohvala. Bila je to Magdalena. Odslualaje ceo repertoar. Par puta je i zaplakala, od le-pote. Ipak, pla zauzdava nekoliko nedelja.

Trebalo bi da se njih dve ispriaju, kao sestre

po muci. A i red je, nisu se videle od prolegodine. Poziva je na pie, u kafikafnjak. Lju-bica ne eli da poseuje svratita u koje Martinzalazi. Neopisivo ju je povredio. Pogotovu jepogaa to to je potcenio sebe, dopustivi daga zavrti ona krivonoga opajdara. Jo je rovita

42


43/165

od raskida. ak joj je, kako dani odmiu, svegore. Magdalena predlae da se spuste do nje-nog stana, koji je samo tri ulice nie. Marko je

jue kupio gajbu piva, pa bi mogle da se baceu nesvest. Za to, koliko vidi, obe imaju pre-grt razloga. Marko danas nije kod nje, neparnije dan, a, po pravilu, pojavie se tek potoGurmani zavre svirku. Ve naeta ampanj-cem, Ljubica radosno pristaje.

Prvo pivo. Ljubicina ljubavna kuknjava, ba-canje kletvi na Valentinu. Magdalena saosea,pokuava da nadmai Ljubicu u smiljanju togre kletve.

Drugo pivo. Magdalena ispoveda svoj done-davno prisan odnos sa Aleksandrom, ist kaonebeskoplava boja, kojem se nije nazirao kraj.

A onda je neto zapelo, izmaklo, ne zna se ta,pretvorivi se naglo u bajagi vezu. Magdalenaoprezno i zavijeno iznosi svoje, po nefomant-skim kriterijumima, opravdane sumnje u Alek-sandrinu odanost. Ljubica u prvi mah ne moeda poveruje svojim uima, potom poinje da se

smeje, iako samo na trenutak, jer Magdaleninosmrknuto lice svedoi da posredi nije ala.Ljubica staloeno i s gnuanjem negira tu sra-mnu paranoju, grabi svoj kaput i srdito kreeka izlazu. Magdalena je grozniavo prestie iuspeva da izvadi kljuiz brave. Izvinjava joj se

43


44/165

i trai oprotaj kroz neko oajno i sablasnokretanje, to u preneraenoj goi momen-talno izaziva saaljenje. Otima joj kaput iz ruku

i ponizno je moli da se vrati natrag, da zabo-ravi sve izreene grozote, te da nastave s pijan-kom kao da se nita nije dogodilo.

Tree pivo. Obe su se otreznile od uzbue-nja. Tela im se tresu. Magdalena, i pored voljeza preciznou, otresa pepeo mimo pepeljare.

Psuju jedna drugu, a onda nazdravljaju. Nek senose svi nesporazumi! Magdalenu tek eka po-debelo umiljavanje. ak i ako se jednom po-mire, Sakini izlivi grdnje nee biti oroeni.Ljubica se prisetila jo nekih kletvi. Magdaleni

vie nijedna ne pada na pamet. I dalje je ras-trojena. Mora da otvori etvrtu rundu piva, dadoe k sebi. Ali da najpre zavre s treom... Uime ostvarenja svih nabrojanih prokletstava,iveli!

etvrto pivo. Magdalena naglas ita svojdnevniki zapis po Aleksandrinom mne-nju, loe napisan koji je neposredan, ali teko

da je i jedini, uzrok njenog nestanka. Za so-bom je ostavila jednu revoltiranu poruku, parprljavih arapa, pokidane tanga gaice, dvo-delnu oker pidamu i, najposle, solilokvij ti-ine. Magdalena veruje da se dala put Kipra, uLarnaku, gde njen roeni brat vodi nekakvu

44


45/165

kockarnicu, mada tu pretpostavku oblaci nitipotvruju niti pobijaju. Jednostavno su bezob-lini. Ili je toliko nesrena, i zbog toga joj vidik

toliko suen, da ne moe da se usredsredi natumaenje. No ta joj sposobnost nije moglatek tako, bespovratno, ispariti, ukoliko se uz-me u obzir da joj je uroena. Naime, nasledilaju je od majke, prostodune ali darovite ene.

Veto je, dugo, od sveta krila to umee, pa i od

nje, svoje keri-jedinice. Nekoliko puta je oma-ila u vizijama, pa se docnije, u trenucima pot-punog nepoverenja prema sistemu doaptava-nja s oblacima, sva skupila od grizoduja, baca-jui samoanatemu da je lani prorok i da zas-luuje veno sagorevanje. Za sve runo tose dogodilo njenoj bebi, krivila je sebe. To jedoivljavala kao surovu osvetu neba, jer je ne-gde proitala da bogovi, tobo, grenike nekanjavaju direktno, za njihova vlastita dela,

ve da kobi alju na njihovu decu. Da, bila jesujevernik, komformista, pre nego vernik.Otac je povrno razumevao njene jadikovke,

pokatkad izazivaki oduzimajui joj pravo dagovori. Dosta s tim trabunjanjima, enskaglavo! Vidi li ti ovu aku? Javlja mi se da u teoleiti njome, pretio je. Nezainteresovan dajoj osmisli i prui neku bolju utehu, tovio ju jekao svinju. Sopstvene ivce umirivao je enor-

45


46/165

mnom koliinom hrane, pa je smatrao da je tajrecept dovoljno univerzalan da utei i neute-ne, poput njene majke. Onako omalena, vre-

menom se pretvorila u zastraujue zaobljenufiguru. Nesrea koja ih je zadesila na putu uneku je ruku preduhitrila zajedniko samoubi-stvo rasprsnuem od prederavanja. Zato Ka-ja, inae prekrasna bakica, ponekad ume da jeizludi svojim insistiranjem na bogatoj trpezi.

Ljubicu su potresle obe prie, i ona to jeproizvod fikcije, tako suptilna, i ova ivotna.Ne slae se sa Aleksandrom da je Magdaleninapisanija loa. Naprotiv, iskrena je i lirina. Po-sle svega, treba da se prepravi ili precrta samotaj prokleti kraj. A ova nenapisana pria morada se prenese, bez ulepavanja, na papir. Po-tom su obe, istovremeno, zaplakale.

Peto pivo. Prepliu jezikom, umorne su. Odprokinjavanja, pijanstva, sricanja istine. Ma-gdalena konstatuje stanje stvari i nudi Ljubiciprenoite, prosto drugarski. Osea da ih jeova no zbliila na udan, sapatniki nain.

Ljubica se slae s tim i odluuje da ostane, aliipak napominje da nije nastrana, da to nikadanee biti, i upozorava Magdalenu, kroz smeh,da nita ne pokuava. Opet razmenjuju pso-

vke, kucaju se flaama i nazdravljaju. Magda-lena podsea Ljubicu da Martin tandre ve-

46


47/165

eras u Darmarui informie je o njegovom no-vom, vetakom sekutiu...

Dabogda mu pukla ica...!

47


48/165

16. FEBRUAR 2001.

Dame i gospodo, ljubitelji i potovaocideza i onoga to je dezu nalik, izvinjavamo sezbog kanjenja. Tokom tonske probe, naemu i

vaemu gitaristi popucalo je nekoliko ica, a

rezervnu gitaru nema. No sad su sve koze nabroju, a ponoje ionako doba dana kada vi tekotvarate oi. Zato, dajte da vas umijemo, a pe-kire zatraite od kelnerica...

Uska, blago uzdignuta bina kluba Darmarnaikana je muzikom opremom i petolanompostavom Gurmana, uronjenom u agresivnuimprovizaciju. Preglasna muzika najpre raste-ruje osetljive i nepriprimljene ui, a potom pri-ziva bes pospanog komiluka i intervenciju u-

vara reda i mira. Martinov spontano-stvaralakiobeenjakluk biva osujeen tik pred izvoenje

jedne zahtevne legato fraze koju je prethodnogdana s naporom uvebavao.

Pripretivi kaznama i muziarima i odsutnojvlasnici, panduri odlaze. Klub nastavlja da radiu tiini, uz agor preostalih gostiju. Stolu za ko-jim sede muziari i njihovi prijatelji (ukljuujui

48


49/165

i Marka) prilazi krupan crnomanjast mladi, susanduenim violonelom u desnoj i diktafo-nom u levoj ruci, predstavivi se kao novinar

radija Procesija. Ne bih da vam smetam, negomi je palo u zadatak da vas intervjuiem. Bendjednoglasno podmee Martina, kao svog najre-itijeg lana.

Radio Procesija: Decibeli, decibeli, decibeli! U

emu je tos?Martin: Nema nikakvog tosa. Naa svirka jeantiambijentalna. Kako bi Nemci rekli: Das istetwas, was erstrebenswert ist. Nemamo nimalo ra-zumevanja za ukus one publike koja je sklona, iesto presklona, da dez konzumira kao prigu-eno svetlo za prijatno avrljanje uz neki osve-avajui ili afrodizijaki napitak. Svetogre je nataj nain tretirati muziku uopte. Evo, utiajteHendriksa, i napraviete od njega malo dete. Toje nemoralno. Duhostiavaoci su svuda okonas. Nismo voljni da radi njih omrznemo nad-glasavajuu muzikalnost ivota.

RP: U redu. Ali ta inite kad se na vas ob-rue tolike albe i prijave i primedbe na prete-ranu energinost? Utie li to na va entuzija-zam?

M: Da, posremo. Pa ta? Uvek iznova pri-amo svoju priu, iznova nas prekidaju, pa na

49


50/165

kraju te prekide prihvatismo kao deo nae prie.Mi nismo taktodavci sveopte aritmije. Ko jekadar da u toj zvunoj zbrci neprestano biva u

istom tempu?RP: Ko je sve uticao na vas?M: Kako bi Gete rekao, to je isto kao da ste

debelu svinju izvoleli pitati ta je sve jela. U tomje smislu na naziv sasvim prikladan. Mi zaistajesmo gurmani, ak su nam i oduci zainjeni.

Na meniju nae domae kuhinje imate razno-tonski izbor: aakato, adirato, afetuozo, ala mente,alegro kon fuoko, alegro furiozo, alegro vivae, animato,apasionato, briozo, burlesko, volante, volti subito, grave,

gustozo, deizo, dole, okozo, eroiko, zvelto, impetu-ozo, inkalcando, kantabile, kapriiozo, komodo, konamore, kon anima, kon brio, kon fuoko, kon spirito,leero, libero, maestozo, markato, molto, moso, pastozo,

pijaevole, prestisimo, rigorozo, rizoluto, rubato, sker-cando, streto, tuta la forca, tuti, faile, feroe, furiozo.

Vegetarijanci, dakako, nemaju ta tu da trae.Od mirisa tolikog mesita verovatno bi im pri-pala muka.

RP: Imate li togod da poruite publici kojavas slua ili e vas sluati, odnosno jesti?

M: Nemamo, ali imam ja splet pitanja za te-be. Ko si, bre, ti? Otkud Ljubicino violonelokod tebe? Misli da ga nisam prepoznao! Taj je,bre, kofer prepun gravura s mojim imenom!

50


51/165

Gle, nema ih vie! Ma, gde je ona? Jel' te aljeda me pijunira, provocira? Jesi li joj ti novinavaljiva? Zato me je izbrisala? Zato?

Ne, Ljubica mu je koleginica, nita vie. Onje timpanista, i obian i ovde iznebuha javnoponien honorarac na radiju. Violonelo mu jepredato samo zahvaljujui njegovoj telesnojgrai. Ne zna zato je mnogostruko izgraviranoMartinovo ime mnogostruko prevrljano s nje-

nog kofera. Ba ga briga za to. Nije, dakle, pos-lat u nekakvu ljubavniku uhodu, nego da u imejedne kulturne ustanove porazgovara sa, oigle-dno je, jednom nekulturnom i nerazumljivombudalom. Intervju nee biti emitovan, makar onostao bez svoje honorarne crkavice. Gonite se i

vi i vae folirantsko muziciranje u tri lepe! i-vela policija!

- Hm... Trebalo je da ga iamaram reeMarko.

- Ne, nije. Momak je u pravu. Ja sam nitkov izusti Martin.

- Pa, dobro, jesi potvrdi Marko.- Stvarno to misli? upita Martin.- Da. 'Ajmo kod Magde! Kupio sam gajbu

piva predloi Marko.- 'Ajmo! pristade Martin.

51


52/165

17. FEBRUAR 2001.

Stvorio sam istopolnu ljubav. Ja samzvrndov. I gubitnik. Prekinuo sam im sla-dostrasni san... I sneni osmeh uivanja.Drale su se za ruke ak i u svojim gre-

nim snovima. Obe imaju predivne blederuke. Spavale na svilenoj posteljini, isteboje kao juejutarnji svileni oblaci. Vris-nule su. Oamario sam je, Magdalenu plju-nuo. Magdalena je uzvratila, utnula me ustomak i cevanicu. Dok sam se previjao odbola, pratio me Ljubicin tuan pogled. Ni-je plakala. Desna strana lica joj je bridela.Prejako sam je odalamio, utisnuo svojegrube prste. Oduvek je imala osetljivu ko-u. Rekla je da boja moga novog sekutiaodudara od nikotinskog premaza kakavkrasi moje ostale zube. Uzdigao sam se.

Uveravale su me u suprotno: da ne veru-jem svojim oima, jer nita nisam video, nimogao videti, jer nieg nije ni bilo. A sa

Aleksandrom? Krue glasine... Ni sa njom.Marko je likovao. eleo je uee, utro-ugljivanje. Mislio je, kao i ja, da prisustvu-

52


53/165

je zaetku novog promiskuiteta. Zameriomi na pljuvanju, te izjavio da bi me odraoda Magdalena to venije uinila. Traila je

da se strelimice tornjam iz njenog stana.Otvorio sam vrata, osvrnuo se ka Ljubici,sveoj pomodarki, opsovao je. Magdalenase histerino razdrala, napujdala zlo. Le-ima okrenut izlazu, nisam primetio u-njanje. Jedna me je baba, Magdalenina du-

ebrinica i satrpeznik, straga oklagijomlupila po temenu. Sruio sam se, a prekomene i ta babetina s kotlastim trbuhom.Padoh u nesvest. Doivela je blagi sraniudar. Sad je dobro, ja nisam. Leim, zgr-en, u krevetu. Marko mi je pomogao dase povratim, da se nekako namestim. tada kaem Valentini kad se vrati? Babu-skera mi je svojom teinom povredila ivacu donjem delu kime. A svojom branja-vom oklagijom mozak. Imam voruguveliine korniona. Ne mogu da se setimnaslova knjiga koje sam itao u poslednje

vreme. Presluavam jedan album Peta Me-tinija, a ne mogu da se setim da li sam garanije ve sluao. Nema lepe muzike odnjegove.

53


54/165

23. FEBRUAR 2001.

Kod roditelja...

Znala sam, sine, da je s njom sve kako tre-ba, a da s onom s kojom sad ivi nije, po-

andrcao si, majkino, nisam te tako vaspitala,bio si dobro, mirno, pomalo cmizdravo, slaba-no, boleljivo detence, beao si od kue i kaomali, ljutio si se na mene kad bih te opalila poguzi, ili na oca kad bi te uutkivao u vremednevnika, beao si sa svojim igrakama, koje bipedantno spakovao u dva koferia, crveni iplavi, to ti ih je tata doneo iz Londona, jodok je plovio i dok se imalo, vidi nas sad, go-lotinja, a ti bi se odmah vratio kad bih ti s te-rase doviknula da nisi popio kakao, lue moje,molim se Bogu samo da ostanemo zdravi, mo-gao bi da doprinese tome, da nas ne sekira, i

da s ocem nenije pria, izjede ga ir to paranema, i to ga sin sramoti, bio si mu dika, nerazume ti to, jedva ekam da dobije deicu,drukije e misliti i raditi, samo nemoj sonom, asti ti, jao nama ako zatrudni, danas isredovene lako ostaju nosee, nego bolje ti je

54


55/165

da se pomiri s Ljubicom, da joj napravi dete,kao sluajno, posluaj ti svoju majku, ona jetakva da nee silu na plod, pa da postane o-

vek, da baka i deka ninaju svoje edo, da srenidoekamo ono neizbeno, a u meuvremenuidi malo na selo, u Kovaicu, prolee se vekoprca, izmie stisku ove studeni, aka obo-rene, slinave zimske noseve, tamo je ono ru-meno kao obrazi u mlade Slovakinje, a i zemlja

ve na ivot mirie, izaziva vrtoglavicu, jo jeteka ali bremenita obeanjima, i ispunie ihako je neto iznenada ne omete, bie ugoenkao knez, nije sve gore naivno, fini su to ljudi,bolja ti je ta rodbina negoli ona tatina, sve samiudarenjaci i iskoriavai, da ih Bog sauva,itavog ivota kunjaju i hru, kao tvoj otac up-ravo, razgovaraj s domaim ivotinjama, kaonekada, urlii, kokodai, groki, sea li sekako su prasii radosno odgovarali na tvojegroktaje, sav bi se ublatnjavio i valjao s njima,pa kriomice krao jaja iz kokoinjca i gaaokomijske pse, jer te nerviralo to to se gotovo

svi kuii u Kovaici odazivaju na ime Doni,dobro, ta je epizoda nemila, ali ti ima lepe us-pomene odatle, i da ti kae mamika, kada po-novo ode tamo, zakolji nekoje pile, jednosta-

vno je, prvo ga epa za nogice, pa okrenenaglavake, pa iz ramena pet-est puta s njim

55


56/165

pun krug kroz vazduh, pa ga pusti a ono setetura, ne zna gde mu je kljun a gde trtica, ionda no preko ije, brzopotezno, humano, da

se ne mui, i to je to, posle ga oerupa, spre-mi supicu, supa je medicina, tako je govoriotvoj pokojni deda, ispee ga, najede se, jedankarabatak, drugi karabatak, jedno krilce, drugokrilce, ih, milina, prijae ti sve to, ima nekihari u ravnici, idi, rane zaceli, kimu ispravi,

pamenje razbistri, pa se vrati okrepljen, oso-koljen, prioni na knjigu, zavravaj tu kolu,nai posao, ako ne svoj onda neki drugi, akone ovde onda u Nemakoj, svi su nai tamo,na gradilitima, poteno rmbae, oeni Lju-bicu, nai e se novac za svadbu, ne brini, neetata i mama da se brukaju, povui emo se ta-da, zovu nas u Kovaicu, hteo je tvoj otac ku-u tamo da gradi, kasno je sad, ali mesta za nasima, a i tata bi imao s kim da pije kajsijevau,tamo su svi povazdan pijani, i da igra tablie,ta bi drugo radio pod stare dane, sine moj,opameti se, sve bismo uinili za tebe, to zna,

ali ne ako si vrsto odluio da se i dalje pona-a kao prostak, ako hlupk.

56


57/165

6. MART 2001.

U Magdaleninom stanu...

- Pati li?- Ne, Marko, ne patim. Menjam se.

- Jesi li se konano ula sa njom?- Jesam. Javila mi se. U Larnaki je.- Kada dolazi?- Nee skoro. Zaposlila se u bratovljevoj

kockarnici, kao krupije.- ta ti kae?- Da se dosta kockala sa svojim ivotom, da

sad hladno kumuje tuim promaenim ulozimai sledstvenom razvoju tuih propasti. Da jeneka isuena, od soli izbelela udolina, po kojojkatkad nevesela eta, podsea na moj ten. Da ijesmo i nismo pogreile. Da i jesmo i nismosazrele za oprotaj.

- Hm... previe komplikovano za moj um.Kakve su ti namere?

- Da se skrasim sa tobom, ako nema nitaprotiv.

- Voleo bih da ti verujem.- Ne veruje mi?

57


58/165

- Imam problema s tim. Ja sam filozof.- Ne potpiruj tatinu. Treba da mi veruje

kao ovek.

- Voli li me?- Nikada me to nisi pitao.- Nisam, uistinu. Evo, ne otimam se elji da

te jo jednom upitam: da li me voli?- Ne. Ali potreban si mi. elim da zauvek

bude pored mene. Nadam se da ne traim

previe.- Ne, to je sasvim zahvalna mera itenja. Dasi odgovorila potvrdno, smesta bih pobegao.Ovako, biu zauvek uz tebe, i parnim i nepar-nim danima. ta nam je sad initi?

- Hou da te astim za ovo obeanje. Neubiti krta. Posle te vodim na utakmicu. Poigraj,

Todore, grdni debeljko!

58


59/165

29. MART 2001.

Nisam ti sve priznala.U vezi sam s jednom primorkinjom, Grkinjom,

Teodorom. Zdepasta je, punaka, ali, i pored toga,vlasnica nagovorljivog tela.

Vozei, nenaviknuta, iznajmljeni motor levomstranom kolovoza, zakaila sam i otetila njena kola.

Pozvala sam je na pie, da vanparniki izmirim tetu,i eto...

I nje se rodbina odrekla, svi sem jednog brata. Ataj muti neto s mojim bratom. Ispostavilo se, desnamu je ruka.

ivimo zajedno, ona i ja (no, kasnije ti otkrivam,jo neko sa nama). Profesorica je politikih nauka.Aktivna feministkinja. I, poput mene, ria je. U sebiima turske krvi. Ali, rekla bih, mladoturske, revolu-cionarne.

Ne sme biti tuna. Zadovoljna sam. S tobom ve

dugo to nisam bila. Prizivala sam povod da te ostavim.Iskrsao je neoekivano, iskoristila sam tvoju glupost(kako ti je uopte moglo pasti na pamet da je Lj. na-a?)

Neka sve runo bude iza nas, moja slabovida po-gaaice...

59


60/165

Da ne pomisli da se ovim pismom zauvek opra-tam od tebe, piem ti o nedavnom, krajnje zanimlji-vom dogaaju. Dan poto smo se ule, brat mi je doveo

nenajavljenog gosta Ognjena. Njih dvojica su, kaoto zna, nekad drugovali. Vidan je bio vrlo dobroupoznat s Ognjenovom naklonou prema meni, a mo-

ju novu sadrunicu nije mu ak ni nagovestio. A tre-balo je, mimo svojih plemenitih nauma. Moda bi seovaj istog trena okrenuo i vratio u Beograd. Sad nika-

ko da ga se otarasim. Nametljivca i davea njemuslinog na planeti nema.Doao je da me zaprosi, onako s vrata, onako a-

knut, bacivi se na kolena, ne dozvolivi mi da proz-borim ni re. Nije saekao ni da moj brat ode. Brbljao

je kao navijen, nesuvislo povezujui u neki udan sklopemocije, inspiraciju, oaj i, u sluaju da ga odbijem,samoubistvo. Meutim, kad se Teodora, jo vlana,

pomolila iz kupatila tek pristupajui toaleti eto slu-aja neeljenog prizora! Tajac, ukoeni i zbunjeni po-

gledi, krckanje Ognjenovih kolena i, naposletku, bra-tovljev krkljavi duvanski kaalj. Teodora, i dalje goli-ava, razrogaeno gleda as mene, as Vidana, as Og-

njena. Ja, stojei, sleem ramenima, pravdam joj senemim beenjima zateenosti i nedunosti. Vidan,zavaljen u fotelji, pali cigaretu, s nametenim smekomljubopitljivo eka razreenje novonastale situacije. Og-njen i dalje klei, zurenja upravljenog, nestvarno usred-sreenog, pravo na Teodorine grudi, bez ijednog trep-

60


61/165

taja, kao da na ovom svetu one oznaavaju granicuvidljivosti, kao da je sve ostalo odjednom progutalatama nevanosti, ukljuujui i njegovu malopreanju

afektiranu, jadnu, blamanu, nimalo romantinu pro-sidbu.Oh, kako me je to pogodilo! Nekako sam se sab-

rala, sa stola uzela papirne maramice i prila Ognjenukako bih mu obrisala pljuvaku koja mu se, jerbolakom na sisu, slivala niz bradu. Tek se tad, izgleda,

prisetio zbogega je tako vratolomno doputovao uLarnaku. Detinjasti i pokajniki izraz njegovog na-

novo svesnog pogleda nije mogao da umiri uzdrmaniponos ove nazoviprevarene pseudoneveste.

Pre i umesto svih razjanjenja, osetila sam nagonda ga naglas pouim o rodnom stanju stvari, pa to iuinih:

Nikad ne prosi lezbejku!Nikad ne prosi lezbejku u prisustvu njenog brata

koji je za njeno lezbejstvo, dodue, trpeljiv, ali bi ga,da moe, rado sahranio!

Nikad ne prosi lezbejku u neposrednom prisustvu

njene saputnice, to jest druge lezbejke!Ako ipak krene u prosidbu jedne hronine lez-

bejke, to jest lezbae, prikrivaj, kako god zna i ume,svoju zainteresovanost za njenu saputnicu, makar to-kom odvijanja tog precenjenog rituala, i makar proena

61


62/165

znala da se ta zainteresovanost prosca odnosi samo naparcijalne organe njene saputnice!

I lezbejke su, zamisli, ljudi, te su kao takve oset-

ljive na veinu hotiminih ili nehotiminih grubosti!Ako si ikada i spavao s lezbejkom, to ti se posre-ilo iskoristio si momenat njenog polnog rastrojstva.

Ne pokuavaj ponovo srea je dim bez vatre!Idi se istuiraj, znojav si i smrdljiv od puta, uzbu-

enja i nepaljivosti!

Evo nas sad pod istim krovom Teodora, Ognjeni ja. Odmah je zavolela tog luckastog Srbina, tolikoda mu dozvoljava da joj svaki dan, nakon to se i

preumorna vrati s posla, mesi i umae sisie u onajsvoj orbuljak. Kae, prija joj, a ta blesava saradnjazaas je proizvela svoje komercijalne posledice. Klijen-tela je obezbeena. Eno njenih kolega Grka kako s

grohotom nateu vino iz sisolikih pehara to su skro-jeni po meri njihove nekonvencionalne irokogrudekoleginice. Eno njenih venaboranih koleginica koje bida im kao s neba poslati vajar iz njihovih presahlihari na preac i-sisa ono malo ivota to je u njima

preostalo, ne bi li, makar na taj nain, podstakle ma-tu svojih sa sudbinom pomirenih mueva. Ognjen trljaruke, predloio je, a nas dve prihvatile (ja, dodue, nasilu, jer Teodora uiva u njegovom drutvu), da sam

plaa sve nae stanarske trokove, jedva eka letnjusezonu da rairi radnje po plaama.

62


63/165

Moje usluge vie ne trai, ja mu se ne nudim. To jespontan preutni dogovor. Boli njega, boli mene, ali se

ponaamo kao da je sve u najboljem redu. Poznajem

ga. Pui e u nekom trenutku. Sad je na vrhuncuslave, pa se gordi i glumi velikog umetnika. S drugestrane, ja mogu tako do kraja sveta. Nas su nor-malni nauili potrebi da se pretvaramo.

Sa sobom nije doneo samo svoju umenost, nego inajsveije prie iz ivota naih prijatelja i poznanika.

Zapanjena sam Martinovim srozavanjem. Onakotankoutan, pomalo smeten a prepreden, tumba sekroz ivot kao neki jednodnevac. Da li Ognjenovakivnost na Martina svemu tome neto dodaje, ili jetano da je pred tobom opauio Lj.? Jel' istina da ga jeSpodoba, saznavi za sve njegove skoranje avanture ukljuujui i onu gde ga otac jedne jedre osamnaestogo-dinje Slovakinje (iju je nenaetost Martin njenomvoljom otklonio, ali neoprezno, usred podneva, nasredestite i ugledne domainske kue, na podu dnevnog

prebivalita, na kojem tepih s predvidljivo ruralnimmotivima jo ne bee upio njegovo tek izbaeno seme),vrativi se domu nenadano odnekuda, zatie kako

navlai gae preko jo nabreklog uda, a sopstvenu kerposve nagu, s ugrucima krvi na zategnutim, kao piri-nabelim butinama, juri ga unezverenog i polugolog posmrznutom dvoritu (to vezanog a krvoednog rotvaj-lera po imenu Doni dovodi do besnila), iba ga mu-holovkom gde god i kako stigne (jer mu ona od svih

63


64/165

raspoloivih osvetnikih sprava bee jedina pri ruci),psuje mu majku (koju zna od malena, a bee mu ikolska simpatija), a jo vie oca (jer da njega ne bee,

ko zna, moda bi se iz te rane ljubavi i berietni brakizrodio), isteravi ga, najzad, bosog na ledenu kaldrmuda se po njoj u trku lomi i da crveni od stida i promr-zlina, a eru kaznivi na nain koji nam je ostao ne-

poznat jarosno izbacila iz svog stana sa sve gitarom(s koje je prethodno pokidala etiri ice i tri ivije, a

tiklom joj, gazei je, otetila vrat), a da je primilanatrag onog bahatog nosonju od biveg mua?

Radosna sam to je Lj. krenula put Rusije nausavravanje. To e joj pomoi da lake preboli svogkrezubog dragana.

ujem i to da je podela na parne i neparne daneukinuta. Drim vam fige, najiskrenije!

estitam Marku na uspeno odbranjenom diplom-skom! Lepo utie na njega. A i tvoja se odbrana bli-i, zar ne?

Puno pozdrava, za oboje.Pii mi, ne ignorii me!

S ljubavlju,Tvoja S.

P. S. Ovde bi umrla od dosade. Nad Kiprom ob-laci su retki (a fudbal im je, kau, u usponu).

64


65/165

30. MART 2001.

ZAZIV

Zazivam MuzeDa uzdignu me uvis

Upadoh u zaptivenostA vazduha i nota tamo gotovo da nema

Item od vasDa izbavite slugeraja svog

Iz nehata to ga spopaJer za tren osta

(uzroke zanemarite, molim)Bez nadahnua nebeskog

Oduiu vam se, znajte,Uzornim ivotom svojim

I odama

Vama u ast

ODZIV

I, petle,Iti i kukurii drugom nekome

65


66/165

A na mir vekovni ne dirajNit ga kvari svojim kretanjem gnus-

nim

Nikad ule nismo tako ruan glasSvrake je milije uti

Negoli tebeAntitalentu podzemni

Sve i da hoemoNe bismo mogle pomoi tiZa tebe, znaj, nade nema

Samo ti se Had raduje

Ne zazivaj nas nikad vieue samo gluvou, kretalice,

Muzike se maniNa ti je uput poslednji

Lepe joj je bez tebe

66


67/165

31. MART 2001.

U peripatetikoj etnji s prijateljem...

Hm... Loe izgleda, prijatelju. Muka mi jeda te gledam takvog. Da, jo uvek sam ti pri-

jatelj, kretenino! elim, bre, isto to i ti. Ustvari, ono to si nekad arko eleo, pre negoto su te cunjanje i zabuantstvo dobrano i-

vakali. Malo panje, vie provetravanja. Svevie provetravanja, olujnog, iz minuta u mi-nutu. Zasaditi drvo, kojegod, tu, ispred kue,makar jedno... Opaziti detalj, to sitniji, tu, u

vrtu, ili tamo gore, gde je Kant, naroito on,voleo da bulji... Sluati Metinija, pa Hendriksa,glasno, naglasnije... Omirisati vanilu, duboko,do nesvesti... Pogladiti neku ivotinju, recimomagarca, tog otputenog roba... Izazvati glu-paka na dvoboj, pruiti mu ansu da se iskupi...

Nema dobru volju, zato nema ni vrst stav, utome je kvaka. Nema pozicija bez dispozicija.

Treba da bude sraniji u obraunavanju sasamim sobom. Ali nisam doao da ti solimpamet, nego da te nagnam na delo. Kao tozna, moji imaju vikendicu na Frukoj Gori, u

67


68/165

Vrdniku. Upoznao sam ih sa tvojim samopos-tavljenim udesom. Nemaju nita protiv da tepoaljem tamo. Zabranjujem opiranje! Kua e

biti prazna sve do jeseni. Taman onoliko vre-mena koliko ti je potrebno da se dovede ured, da se osramoenim roditeljima vrati kaoiskajano dete. Moi e i da se brka u onojtermalnoj banji. Kau, odlina je za deformi-tete kimenog stuba i ostalih kostiju. E, da,

kua je, po svemu sudei, sagraena na neka-danjem konjskom groblju. Ako se dogodi date nou probudi nekakvo njitanje, ne panii.Malo je jezivo, ali ne traje dugo, tek koji rz, bezpreteih silueta ljutih galopera ili ivahne dre-badi. Potpuna mistika, vrlo neprijatna situacijaza nas filozofe. Odmah posumnja u svrhu makog oblika racionalnog promiljanja o svetu.Moj ti je savet da upravo ne sumnja u tu naudragocenu iluziju, i san e te ubrzo ponovoobgrliti. A kao rekovalescentu, savetujem ti daupranjava due etnje po onim prekrasnimumama hrasta, bukve, lipe, graba, topole i vr-

be. Ponesi onaj smeni tefter i ispunjavaj ga,tokom tih etnji, svojim smenim zapaanjima.Pisanje me zelenilom ima li bolje terapije?Iznad svega, izbegavaj ene, posebno sredove-ne (na koje naseda kao mala koala na svojemame govno), u banjama ih je vazda na pretek.

68


69/165

A ponajmanje dolaze zbog telesnih nedaa.Veruj jednom ratnom ranjeniku na re. Prijate-lju, put pod noge! Vrati mi se io, rumen i

prav! Odoh sad i sm u etnju, protestnu, naDedinje. Svrbi me rana. Bie belaja...

69


70/165

3. APRIL 2001.

Kod roditelja...

Sine moj, trebalo bi vie da putuje. Ako ni-ta drugo, putovanjem ovek, ukoliko je ovek,

proteruje malograantinu iz sebe. Da si krenuomojim stopama, trapavonocu tatin, sad bi vedaleko dogurao, sveta bi video, svet bi te video.Ide na Fruku Goru? Ha, da nee da se za-monai?! Nema ti pojma o ivotu! Ako izuz-memo nemili Singapur (u ijoj sam blizini, kaoto zna, ostao bez podosta zuba), poslednjaplovidba tvog taje-Sinbada bilo je pravo prav-cato turistiko krstarenje oko planete, naklonje-nih zvezda, gotovo bezolujno. Prevozili smosve sami rasuti teret melasu, naftu, kerozin kako kad i kako gde. Moj je brod iz Singapuranajpre plovio za Madras (gde je neki nadrilekar,

na desni mi stavivi obloge natopljene kojekak-vim zmijskim otrovima, uspeo da progna bol izmoje vilice), potom u Vizakapatnam (u kom mije jedan njihov oksfordski obrazovan stomato-log, mamicu mu, papreno naplatio nametanje

vetakih zuba), zatim u Kakinadu (gde sam

70


71/165

jahao slona po imenu Srbah, to valjda znaiSrbin, i jeo vrlo interesantno zmijsko meso,pripremljeno u saftu od jestivog majmunskog

mozga, kelja, belog luka, patlidana i sijaset me-ni nepoznatih namirnica i zaina), onda u Kal-kutu (gde sam izvesnog pripadnika kulta bogi-nje Kali uveravao, bojim se bezuspeno, kako jepravoslavlje jedina prava religija), pa u Bombaj(gde sam, bivajui u blagopijanom i saaljivom

stanju, jednoj grupi malenih, krljavih, boso-nogih a navalentnih siroia podelio pola svojenedeljne plate), pa via Pusan (kakva je to kul-tura, sine moj da nisam to to jesam, voleobih da sam Koreanac), pa je usledio Nagasaki(gde sam ti, ali boe, kupio elektrinu gitaru,od koje ti je ona tvoja tetkica nedavno napravilagusle), za njim Jokohama (gde sam se na raunnaih nepodnoljivo uljudnih kolega i domainanalivao sakeom i po ulicama, uglas s itavommojom posadom, neometano uzvikivao: Srbijado Tokija), potom Mogadi (tamo sam, napuini blizu luke, iz iste zabave harpunom

proburazio omanjeg morskog psa), zatim Aden(u kojem sam se tako nemilosrdno cenkao sjednim Arapinom, trgovcem tehnike robe, dami je, popustivi do u bescenje, na kraju priz-nao da u ivotu nije sreo goru muteriju odmene), onda Pirej (gde sam ti pazario one zem-

71


72/165

ljanosmee izme istrtih onova, bakande ka-kve pri utovaru i istovaru tereta iz opreza nosebelosvetski luki radnici, a iji su vrhovi kod

prstiju iznutra obloeni nekakvim elinim slo-jem, koji titi kad treba, koji je oruje kad treba,a to je, kako od tvoje majke ujem, tvoj drugarMarko, kome si bez mog znanja te cokule po-klonio, pre neki dan dokazao u neravnopravnojtui izmeu mladih i starih na Dedinju, utiraju-

i po nogama nekog przniavog a tekuegstarca, koji mu se, uzgred budi reeno, nakonpredaje jo i zahvaljivao na tom prebijanju), pasu usledili Taranto (i druenje s lokalnim, moguti rei, iznenaujue civilizovanim mafijaima),Roterdam (u kojem sam, da ne poveruje, po-najmanje sretao Holanane), Ipsvi(mali a pre-potentan), Kork (mali ali taman kako treba),Havana (gde sam na jednom visokozvaninomprijemu, u atmosferi toplog i oputenog aska-nja, Fidelu ponosito pokazao tvoju fotografiju,a on prokomentarisao da izgleda burujskibledo i mravo), Nju Orleans (tamo se svira

dez, sine moj, a to to ti radi obino je prangi-janje), Hjuston (najruniji grad na svetu), Rio deaneiro (ah!), Lima (u kojoj sam kupio onumaetu to visi u maminoj kujni za ne daj bo-e!), Los Aneles (iz ije luke, iz principa, nisamizlazio). Eto, vidi! A sad tiina! Poinju vesti.

72


73/165

10. APRIL 2001.

Najzad u Vrdniku. Tiho je. Zeleno. Mi-risno. Vetrovito.

Bio u etnji. Popeo se do manastira.Umorio se. Popriao sa nekim monahi-

njama. Fine, bistre ene. Neto su lepo,unisono, pevuile.Iao na zimski bazen. Prilino je tesno

unutra. Praakao se u vruoj vodi. Nemaonih gospo na koje je Marko upozoravao(trebalo bi da dodam: sreom). Samo babu landaravim bade-mantilima i ded uofucalim kupaim gaama. Jedan se dekaslatko podsmevao mojim ravnim bicep-sima (tako mlad, a tako slab), pa je odsvoje bake dobio uku, zbog nepristojno-sti. Nisam reagovao. Nemam ta da kaemu svoju odbranu. Slaem se sa svima koji

imaju neto protiv mene. Pridruujem imse.

Dohramao do kue. Prelistavao novine:prazno. Mazio se: predvidivo. Ispotovaosijestu. Nisam uo, sanjao, nikakve konje.Moda veeras, kad se na Fruku Goru ob-

73


74/165

rue nagomilani oblaci. Pae kia, sevami u kimi, lobanja mi pulsira.

Mislio na Ljubicu (sve najlepe), pa na

Valentinu (sve najgore), pa na jo nekepetljancije koje su me dovde i dovele (po-jedine, ipak, ne proklinjem), pa na gitaru(koja e mi, zakrpljena, stii za mesec da-na), pa na budunost, na tue budunosti,jer za svoju sam preveplaljiv.

Uio. Jo uvek umem to da radim. aksam osetio i blagu radost. Jo uvek umemda se radujem. itao i meditirao na pros-tranoj terasi Markove simpatine kuice.Za svedoke imam biljke, cvee. Jak im jemiris, naporan. Suprotstavljam im miriskafe. Ljubica bi ovde skakala od sree.Ona je pupoljak od ijeg mirisa nemamglavobolju. Ja sam smrad kao takav.

74


75/165

12. APRIL 2001.

Dan je poeo ubistvom (dva komarca).Nikakva simbolika, veuvek pripravan gest

protiv nepodnoljivih disonanci.Moj je entuzijazam laan. Ne bi mi sme-

talo da ostanem nedouenjak.Preplavljuju me planovi ija svrha nemajasne obrise. U tome, zaudo, nazirem na-du...

Pratiti nit traljavosti, a onda je presei...Kad bih samo mogao...

Ne biti, vepostati amater oslobaa-jua ambicija. A hteo sam da budem vir-tuoz ivota...

Patim od Floberovog sindroma: nikadnisam zadovoljan svojom reenicom.

I patim od Vitgentajnovog sindroma:gadim se svojih javno izgovorenih rei. Ple-

san ih obavije im zucnem.Privlai me brdo ka kojem je okrenuta

terasa. Na vrhu je istina. Iako nema kua,izgleda da tamo neko ivi.

Konji i dalje ute...Uz mek otoman i Metinija, sve je lake.

75


76/165

Dan se zavrio ubistvom (komarca).Moda, ipak, ima simbolike...

76


77/165

14. APRIL 2001.

Doao prijatelj da me poseti, moj ved-ritelj, upozoritelj, podega mog unutar-njeg prevrata. U stvari, doao je da proverida li sam mu razorio gazdinstvo. U me-

ne niko nema poverenja.Pitao za konje. Odgovorio sam mu dapo povratku u Beograd najpre svrati kodpsihijatra.

Magdalena idue nedelje brani diplom-ski. Nek joj je sa sreom, neka joj nebobude raskriljeno, ili vepo volji! Ne elimda se mrdam odavde.

Majka mi poslala gibanicu, otac pare.Nemaju pojma koliko ih volim.

Marko je zaljubljen! Mislio sam da gapoznajem. Cmizdri od ljubavi. Odvratno!Upinje se da joj napravi dete. Dobro, to

nije odvratno. Hoe da joj sve to istrtlja, dajoj se otvori. Kaem mu: Nemoj! Samoradi, i uti! U zaljubljenosti budi uta!Onda smo pili frukogorsko crno vino, paje on jo vie cmizdreo, a ja ga psovao i

77


78/165

povraao po bati. Moji izbljuvci to samja!

Mutivoda Ognjen muze Kipranke? Sva-

ta!Darmaruoduzeta dozvola za rad. Da li

da uivam u pakosti? Gde u, bre, da svi-ram?

Ljubica se jo nikom nije javila. Mnogosam pogreio. Priznajem, povremeno se

zbog nje doboam po tintari. Slaboudarno,dodue, jer me i dalje boli. Piem joj pe-smu. Marko nije bio voljan da je uje ne-dovrenu. Ipak sam mu je izrecitovao.

KRT

Vire mi papciIz postelje prazne

Hladni su i pod senkomNeeg korastog

Krt sam

SlatkojenaZar ne vidi

Da sam samo pokua

Izgleda da sam ga dirnuo. Opet je pla-kao. Odvratno!

78


79/165

Jedva sam ekao da ode. Prija mi ama.Zamolio sam ga da ne glumi sumnjalo i dane dolazi esto. Odravau kuu, brisau

prainu, zalivau cvee, gajiu dobre od-nose s komijama, sa svim seljanima (uk-ljuujui i svetena lica), neu juriti sojke(kojih ionako nema), ii u da se banjam,da se ekam po brdima i, to je najva-nije, marljivo u uiti sveano se zakli-

njem! Zapenuae kad kasnije osvesti dasam ga, mira radi, sasuo najljigavijim fra-zama.

Nekako ga strpao u autobus, a sebiobeao da u se po svanuu popeti na pre-koputno brdo.

Ljubice, hladna je Rusija, vrati se!

79


80/165

15. APRIL 2001.

Patike mi se, izanale, klizaju. Stropo-tao se u neko trnovito rastinje. Nastavioteturavo, sav izgreban. Uspon kos, nimalolagan. Zemlja vlana. Uglavnom morao da

puzim. Naao odmorite, panj. Gledao nakuu. Volim belu ciglu. Terasa s drvenombalustradom, tako udobna, i sa tremom odnekakvih puzavica, zapravo je prenatrpanasaksijama. Dvorite, naprotiv, nekako pu-sto. Oronula upa iza kue naslanja se naianu ogradu koja, u obliku skoro savre-nog kvadrata, obeleava granice Markove

vikendice. utu kapiju treba prefarbati. Nadimnjaku svrake. Eh, da imam praku...

Do vrha, do istine jo dosta. Ne puzimi se, ali nema druge. Opet na nekom pa-nju, uljevitom. Sad ve gua uma, za-

klanja kuu. Prezalogajio jedan, pa naeodrugi sendvi. A tad istinska srea! Prilami veverica, beumno, nimalo bojaljivo.Glad joj suzbila strah. Vrzmala mi se okonogu. Hranio je, tepao joj, skroz raspek-meen, veliao njene krupne oi, njen dugi

80


81/165

rep, njenu nevinost. Onda se zasitila imugnula, hitro, bez pozdrava. Toliko sezamislio da je dupe poelo da mi bridi. I

kima moja nikakva... I glavuda mojaprazna...Puzim, nanovo puzim, kaim se za sta-

bla da ne padnem. Jo pola puta. Gorestvarno neko ivi. Jo malo. Vrh se dimi.Konano istina, ravniji teren. Uspravno

hodam ka nekoj visokoj figuri, bradatoj,kosatoj, pleatoj, ogrnutoj u nekakav ta-mni haljetak to podsea na mantiju. Po-moz Bog, dekonjo! Dobrodoao u mojestanite! Zastani, ogrej se, okrepi se! Zovume Sima, i pride Ludi, a mesto na kojemstoji nazivaju Simina Utrina.

Sima, sumnje nema, pati od neke men-talne devijacije. Izbliza, s oima zelenim ibuljavim i prstiju kvrgavih i kotunjavih,lii na kakvu prikazu. Iza njega, na vatrici,rotilja se zec. Predstavljam mu se, pruamruku. Stisak mu je prenaglaeno muevan,

nagoni na jauk. udi se mom imenu. Ni-sam ga dobio, glupavo se pravdam, po lju-titom Luteru, ni po nesretniku Luteru Kin-gu, niti po onom uvenom vabi to je i-tavog ivota ispod svojih nacistikih briakotrljao samo jednu re(ak i onda kad ju

81


82/165

je precrtavao), ve po majinom omilje-nom psu-meancu iz njenog ratnog detinj-stva, koji je, za ljubav objektivnog osvrta,

bio izuzetan samo po tome to je prkosioneumesnoj a ilavoj slovakoj tendencijidavanja istog linog imena ama ba sva-kom primerku te ivotinjske vrste. Rodi sekao pas i moe se trtkat: zvae se Doni,pomiri se s tim.

Zasmejao sam Ludog Simu, njegovgrohot odjekivao je planinom. A njegovizubi... Nikad nisam video zaputenije. In-stinktivno sam proverio da li su moji pred-nji na svom mestu. im siem dole, ku-

pujem novu etkicu, pomislio sam.Pita me kog sam vabu imao na umu i

koju je to re forsirao. Nije vano, rekoh.Vano je, odgovara. Ne, nije, uporan sam.Da, jeste, uporniji je. Poputam, otkrivam.Nije uo za njega, ali re je lepa: bivstvo-

vanje. Pita me da li ja negujem neku oso-benu. Da: seks. Kae mi, smejuljei se, da

je bolje da s rei odmah preem na delo.Prokisao od besa, iz opreza se hvatam zadep u kojem drim britvu. Ali onda uvi-am, po izrazu njegovog bezazlenog lica,da nije guzicoljubac i da me jednostavnozavitlava. Ne bih li zabaurio svoju tupost,

82


83/165

prevejano mu postavljam isto pitanje. Si-mina sveta re je: oblak. Zna, kae mi,ja sam oblakoatac. Zna, uzvraam mu

krijui zapanjenost, nisi usamljen. Znam,nas je malo, ali sve nas je vie.Taman kad sam zaustio da pomenem

Magdalenu, ponudi me zeetinom. Ne,hvala, maloas sam alabrcnuo, a i izbega-

vam preivanje divljai. Prionuo je na me-

sojee, a od mene traio da mu priam osebi. Student sam, pomalo teram ljubavprema gitari, rekoh. Ovde sam da bih semalkice odmorio od napornog perioda, oddrugih, ponajvie od samog sebe. Podrigi-

vao je posle svakog zalogaja. Stekao samutisak da me uopte ne slua. Ima takoguste crne obrve da ovek poeli da mu ih

poupa.Pitam ga gde mu je krov nad glavom. U

blizini se nalazi jedna koliba koju koristisamo zimi i kad naiu kini dani. Inae,

vie voli da nad glavom ima oblake nego

krov. Pod oblacima, pod mojim bezbro-janicama, spavam i snevam. Poeta i u-dak! ta su to bezbrojanice?, upitah. De-konjo, probaj da prebroji oblake kad na-

vrnu, pa e ti se samo kasti! Uz to, oni suogledala suaje svega ivog. Ne poteui,

83


84/165

ipak, svoje poznanstvo s Magdalenom, od-govaram mu da kod oblaka cenim njihovo

promicanje, preputenost volji vetrova,

njihov lebdei ivot. U njihovu ogledal-nost, jo i konkavnu i antropocentrinu,sumnjam podjednako kao u happy hourujavnoj kui. Ogledala, Simo, drue moj,lau, iskrivljuju. Da laem valjano umembolje od njih. Ne seam se, pomislih, da su

oblaci ikada pomogli Magdaleni da pogodiishode fudbalskih utakmica koje tako stra-sno prati. Uostalom, da jesu, bila bi bo-gata, ne bi se druila sa mnom. Ta inje-nica, proaputah, ima status kljunog do-kaza protiv nefomantije. Jednom, kad jomalo otopli, prespavaj sa mnom pod nji-ma, pa u ti po buenju odmah kazati tati je sueno. Moda, ako poludim, potvr-dih nemo svoju odlunost. Iako sam se us-truavao da ga ispitujem, udeo sam daeprkam po njegovoj prolosti, a ne ponjegovoj budunosti. Jo manje po svojoj.

U svakom sluaju, bilo bi interesantnouporediti Magdalenine i Simine nefomant-ske metode. Zabavlja me pomisao da jeak i u nefomantiji mogu sukob inter-

pretacija.

84


85/165

Saoptio sam mu da silazim do prebi-valita. Poeleo je da me isprati. Pokazaomi je jedan zaobilazni, manje strm, utaban

puteljak za budua uspinjanja i etnje pogudurama. Dok se sputamo, naglas preb-rojava svoje korake. Ja se odluujem zaaputavo prebrojavanje beouga u lancusopstvenih gluposti. Ali ubrzo shvatam dasam do sada pravio manje koraka nego

gluposti.Stiemo do puta, do raskra. On e,veli, do manastira. Pokazujem mu svojeodredite. Sima se krsti i upozorava me:uvaj se mrtvih konja, dekonjo!

85


86/165

17. APRIL 2001.

Prva monahinja ree: Dete moje, nekte Bog sauva, kud si naao da nas pita zatog jurodivog? alosna je i kriminalna nje-gova sudba. Poinivi zloin napastvova-

nja, Bog mu, greniku, oduze pamet. Kakoznamo za to? Pa, bee iskuenik u jednomoblinjem manastiru, ispovedio se, a takvese ispovedi, Boe nas prosti, lako otrgnuod tiine. Kajao se on, prijavljivao se i vla-stima, ali niko mu ne verovae, jer protivnjega nije bilo nikakvih tubi. Svi su govo-rili: umilja, bolestan je. I postade boles-tan. Nije izdrao iskuenitvo. Povukao seu brda, da ivi sm samcit, kao lunja,

premda nije nedrueljubac. Svrati nam onponekad, zbija ale s nama, i mi sa njim,donese nam kojekakvo lekovito bilje, hoe

da nam bude od vajde, pa opet ode, ima daga ne vidimo po itava dva meseca. udnisu putevi Gospodnji.

Druga monahinja nastavi: Hulja jesvak ko nasrne na enu mimo njene volje.

Ako je napasnik, i nije mu mesto mesve-

86


87/165

tom. Svi smo mi greni, nema zbora, aliBog je uistinu milostiv kad takvome una-kazivau mlade due podari samotinju iz-

van zatvorskih zidina. Ja lino nerado snjim razmenjujem rei i uveseljavanja. Nezbijaj ale s neastivim! Ne kaem ja da jeba on taj ne mrti se, sestro ali neas-tan jeste zasigurno. Vidi on kako prezamod njega, pa me se i kloni. A ni travice

koje donosi ne suim niti pripremam.Imamo mi opskrbe i bez njega. Sestre mise rugaju, ne odolevaju ravtinama. Kaddoe, molim se Bogu da to pre ode. ABog mi uslii molitvu, jer mu nikad ne do-zvoljava da predugo ostaje. Poalje gasmesta natrag u zabiti po kojima se vue.Kad odjednom kao silueta iskrsne, a menestrah obujmi. U dronjcima se pojavljuje,trtlja svata sebi u bradu, umesto zuba mr-tvaju u ustima neguje. Eto, jue je ba-ljezgario togod o nekakvim mrtvim ko-njima. Da te Bog sauva!

Trea monahinja e na sve to: Nije on,mladiu, takav odvajkada, ako je povero-

vati njegovoj rei. Da li verovati jednomludaku? Ko je onda tu lud? Meni se ini dasmo ga proglasili luim nego to jeste. Va-zda je kaljav, sestra je u pravu, jo i gro-

87


88/165

madan i s onolikim ruerdama i s onomsurosmeom kosurdaom zbilja strah po-buuje, ali kaljave su i nae grene due

kad ga teretimo za neto tako teko i sra-motno a u odsustvu svedoka. Pretposta-vimo li da je njegova pria tana, dozna-jemo da je nekada imao enu, s kojom nijeimao poroda, da ju je na jednom letovanjuzatekao u postelji s drugim mukarcem i,

umesto da taj greni in prekine, krenuoda se njime, u prikrajku, naslauje. Modanije sasvim umesno prepriavati tu pogan-tinu ne bih, mladiu, da te sablanja-

vam, naloi mi, torokui jednoj, kad daprekinem ali istina se, kad ve naokologola jurca i ukoliko je istina, mora kasti.Elem, to ga je titalo, enu je odmah sut-radan uz blagoslov otpustio, uprkos tometo je po povratku kui jo neko vreme tr-

peo saivot sa njom, te odluio da peiceluta po morskoj obali, tada s naumom dase negde utopi. Lutajui tako kao bez gla-

ve, naleti iznenada na neko nago devoje,maltene se saplete o nju jer bejae mrak i,nimalo ne razmiljajui, navali prosto nanju, muenicu jednu. Pokajao se, stranose pokajao. Ali bee kasno. Greh je po-injen, a talog ludila nanesen. Zube je,

88


89/165

zbog grizoduja, samom sebi izbio. Zatosu mu tako emerni. Kako se posle obreoovde, niko ne zna. Samo, znam da kakvoa

njegova karaktera nije toliko rava, a zaaljenje je kad se pokajniku ne prua pri-lika da svoje grehe nekako iskupi. Sad bartiti ivotinje, naroite ptice. Kad god sedoepa nekog pticolovca, a u poslednje

vreme ima podosta tih avola, dobrano ga

izdeveta. To to veruje u oblake i njihovupredviaku mo, negde je usput pokupio,priznao mi je jednom. Palom oveku be-dna je to uteha. Zbogom, mladiu, i Bog te

vodio ispravnim putevima!

89


90/165

1. MAJ 2001.

Proveo vrlo uzbudljiv dan i udnu nosaSimom. U rane jueranje sate (jer me, ne-rado priznajem, tik pred zoru probudilo ta-ko dugo najavljivano njitanje nevidljivih

konja, to me je, opet nerado priznajem,toliko preplailo da mi je u krevetu popus-tila petlja) popeo se, ovog puta bez prob-lema, do njegove utrine. Sudei po razba-ruenoj, razvijorenoj kosi, izgleda da se tekbio pridigao. Spavao je na nekoj pepeljas-

tosivoj prostirci preko koje se protezaloizrovaeno vojniko ebe. Nimalo iznena-en mojim dolaskom, ljubazno me pozdra-

vio. Upaljenih, oklembeenih obraza i uca-kljena ela, govorio je, kijanjem prekidajuizapoete reenice, kroz nos. Navukao jenazeb. Moda i neto gore. Skrenuo sammu panju na to. Samo je odmah

aleksandar dobrijevic - potrepstine po martinu

Documents