Aleksandar \aja

@IVOT JEVREMOVKomedija

186 Aleksandar \aja

ALEKSANDAR \AJA ro|en je 1954. godine u Beogradu, gde je i diplo-mirao na odseku za dramaturgiju, Fakulteta dramskih umetnosti, 1979.godine. ^lan je Udru`ewa dramskih pisaca Srbije. Bio je direktor Na-rodnog pozori{ta u Pri{tini 1992/93. godine. Od 1996. godine zaposlen jekao dramaturg Pozori{ta na Terazijama u Beogradu.

Autor je desetak pozori{nih komada, izvedenih na scenama u Beogradu iu drugim gradovima Srbije. Za komediju Bitka za Sewak i dramu Jankovac potopqeni svet, nagra|ivan je na konkursima Udru`ewa dramskih pisacaSrbije, za 1989. i 1990. godinu. Napisao je tridesetak radio-drama, emito-vanih na programima Radio Beograda i Radio Novog Sada. Kao stalnisaradnik [kolskog programa TV Beograd od 1981. godine, realizovao je okopet stotina scenarija u okviru najpoznatijih serija za decu: Kockica, ^ikpogodi, De~je igre, Otkrivalica, @ivot sportskog kowa, Dvorovi Beo-grada, Atom po atom, Zmajeva biblioteka, Gestovni bukvar, Zooteka,itd...Sara|ivao je i u Zabavnom programu televizije, dok je za Igrani pro-gram napisao scenario za tv film Palanka u planini, prema romanuAn|elije Lazarevi}, ~ija realizacija zavisi od definisawa finansijskesituacije u RTS-u.

Autor je scenarija za igranu seriju RTS-a Mansarda, ~ija je monta`a utoku, dok se emitovawe prvih epizoda o~ekuje po~etkom jeseni 2003. godine.

U listu Borba napisao je vi{e od dve stotine ~lanaka kao autorkolumne: I to se de{ava. Dobitnik je Borbine nagrade za esej za 1999.godinu. Sara|ivao je i u drugim novinama i ~asopisima (Drama), objav-qivao tekstove na Internet sajtovima; u ediciji Savremena srpskadrama objavqena su mu dva dramska teksta: Jezero i Veroneze.

@ivot Jevremov wegov je najnoviji pozorini komad.

LICA:

JEVREM

STEVA (OTAC MAKSIMILIJAN MAK)

MILE (DR. VASI])

KRISTIN (@ANA, @ULIJEN)

@ivot Jevremov 187

Aleksandar \AJA

@IVOT JEVREMOVKomedija

SCENA 1.

Jevremova soba. On spava na krevetu i hr~e. Kroz {irom otvoren prozordopire sjaj punog meseca. Negde daleko tuno zavija pas. Jevrem se sporobudi i polako prilazi vratima. Otvara ih. Ulazi Steva, sa putnomtorbom u rukama.

JEVREM: Stevo?!... Otkud ti?

STEVA: Zdravo Jevreme... Pomeri se da u|em, {ta si zinuo, ko da siugledao vampira?

JEVREM: Zna{ li koje je doba?

STEVA: Ne nosim sat...

JEVREM: Upravo je otkucala pono} na crkvenom torwu!

STEVA: Uf, jezivo... Ko u filmovima strave i uasa.

JEVREM: Uz to je jo{ i pun mesec!... A kurjak zavija na brdu!

STEVA: To nije kurjak, ve} nekakav yukac koji ronda po kontejneru...Nego, kako si mi, kume? Ne izgleda{ najboqe?

JEVREM: Trgo si me iz najdubqeg sna!... Ma, jesi li to zaista ti?

STEVA: A, {to ne bih bio ja?

JEVREM: Ko da smo te ju~e sahranili!

STEVA: Vreme leti, kume...

JEVREM: Ali mi smo te zaista sahranili!

STEVA: Pa, {ta je trebalo?... Da me ko Indijanci ostavite na nekomdrvetu da se su{im na vetru? I da mi suri orlovi kqucajupo yigerici?

JEVREM: Taman posla! Nikome to nije padalo na pamet... Istina,slinavi Mile je predlagao da te uzidamo u temeqe jednekafane koja je po~ela da se gradi ispod Novog grobqa, ali gazda nije dozvolio!

STEVA: Ne mogu da verujem... Stvarno bi me sahranio ispod nekekr~me?

JEVREM: Gluposti, Stevo, ja to pri~am samo onako, figurativno...Sedi, raskomoti se. Ho}e{ li ne{to da popije{?

STEVA: Daj mi ~a{u vode.

JEVREM: Od kad ti pije{ vodu?

STEVA: I ti bi pio da si u mojoj situaciji. Stalno sam edan!

188 Aleksandar \aja

JEVREM: Ho}e{ re}i da vi na nebu pijete samo vodu, a ne viski,votku, pivo...?

STEVA: Jevreme, mi smo na onome svetu, a ne u kafani!... Istina,vodu pijemo samo mi koji smo u Paklu.

JEVREM: [ta pri~a{, Stevo? Zar ti nisi u Raju?

STEVA: Bio sam... U me|uvremenu, promenila se nebeska situacija.

JEVREM: Ne razumem?

STEVA: [ta tu ima da se razume? Do{li novi i {utnuli me iz Raja uPakao! Ko loptu!

JEVREM: Nema{ pojma koliko mi je ao... I dokle }e to da traje?

STEVA: Koje?

JEVREM: Mislim, ta... situacija?

STEVA: Ne znam... Uostalom, ja sam odlu~io: vi{e se ne vra}am gore!

JEVREM: U Pakao?

STEVA: Ni u Pakao, ni u Raj! Ostajem ovde na Zemqi!... Ne}u, bre, dame {utiraju ko da sam vre}a: malo u Pakao, malo u Raj, paopet u Pakao. Kako se nekome gore digne, mene negde {utnu!Dosta je toga, vra}am se me|u ive...!

JEVREM: Pa, jel to moe?

STEVA: A da tebi, kume, nije moda krivo {to sam do{ao?... U redu,nema problema, samo reci: odoh ja na ulicu da pla{improlaznike!

JEVREM: ]uti, bre Stevo! Sedi i }uti! Zar sam ja imao boqegprijateqa od tebe, dok si bio iv?

STEVA: Jevreme, da nisam mrtav, sada bih se rasplako ko ki{a!...Ostavi patetiku, reci mi {ta ima novo? Ide{ li jo{ uvekna pecawe?

JEVREM: Idem, tu i tamo... Ina~e, ni{ta se naro~ito ne de{ava...Ponekad mi se ~ini da od tvog umirawa i sahrane nije bilozna~ajnijeg doga|aja u mom ivotu.

STEVA: Preteruje{, kume... Mada, kada se setim svoje sopstvenesmrti, zbiqa sam ponosan. Kakav sam samo fantasti~an bolzadao svojim bliwim!

JEVREM: Jesi, ali si nam zadao i tro{ak.

STEVA: Tro{ak? Ono malo venaca i ~ituqica po novinama...?!

@ivot Jevremov 189

JEVREM: [ta pri~a{? Celu stranu u Politici smo zakupili!... Atek stihovi: wegovo srce prestalo da kuca, zauvek pro{lamu je ivotna karuca!

STEVA: Ni{ta glupqe nisam pro~itao, ni pre, a ni posle svojesmrti!

JEVREM: Kume, to je napisao na{ najpoznatiji pesnik!

STEVA: U [umatovcu, znam... Za to ste ga platili pet viwaka ideset s lukom.

JEVREM: Deset s lukom?! Taj je pojeo tri porcije krmenadli i ovalpr{ute veliki kao slonovsko dupe! Jeftinije bismo pro-{li da smo angaovali @aka Prevera!

STEVA: Ajde, ne cicija{i, jednom se umire...

JEVREM: Da, vide}u da li }ete se i za mene toliko otvoriti.

STEVA: Sad si me podsetio: kad umre{, mogao bih da te ubacim ujednu grobnicu, tamo do mene na parceli... Poznajem onogunutra, ima mesta...

JEVREM: More ostavi se ti mog umirawa!

STEVA: Ozbiqno ti kaem, grobnica je ko trosoban stan, ima sve:foteqe, vitrine, komode, televizor, kablovsku...

JEVREM: Stevo, ne seri vi{e!

STEVA: Dobro, kume, kako ho}e{... Uostalom, nije lako iveti,znam ja to. Tek kad sam umro, shvatio sam koliko je te{kobiti iv.

JEVREM: (Sipaju}i sebi pi}e)Jesi li se predomislio za pi}e?

STEVA: Ajde, sipaj malo...

JEVREM: U zdravqe!

STEVA: U ~ije, bre, zdravqe, moronu jedan? Zar ne zna{ da sam umro,treba li o tome da te obavestim i meilom?

JEVREM: Izvini, zaboravio sam: za pokoj du{e!

STEVA: Amin ... Zna{, Jevreme, dugo sam na nebu razmi{qao o jednojveoma vanoj stvari.

JEVREM: O kojoj?

STEVA: O tome da se ~ove~anstvo grdno zajebalo kada je zakqu~iloda je Zemqa okrugla!

JEVREM: Molim?

STEVA: Najozbiqnije, to je izuzetno zna~ajna tema...

190 Aleksandar \aja

JEVREM: Moda za vas pokojnike, jer nemate druga posla! Mi ovdedole ne znamo gde nam je dupe, a gde glava, a ne da li je Zemqaokrugla ili }o{kasta!

STEVA: Stani malo, slu{aj paqivo: Zemqa nije ni okrugla ni}o{kasta. Ona je ravna!

JEVREM: Kako, bre, ravna? Misli{ li da ja nisam i{ao u {kolu?

STEVA: Jesi kume, u tome i jeste poenta! U {koli su nas prevarili.Tek sa neba moe jasno da se vidi: Zemqa je ogromna ravnaplo~a koju na le|ima nose ~etiri yinovske korwa~e!

JEVREM: Kako da ne! Tako su govorili i u sredwem veku...

STEVA: I bili su u pravu!... Za{to mi ne veruje{? Pa, da je onazaista okrugla, svi mi bi sa we odavno poispadali u kosmos!

JEVREM: ^ekaj, oladi malo... Da li je ona ravna ili okrugla, to jemoda vano za astronaute kada se vra}aju iz svemira! Zamene koji se niotkuda ne vra}am, to je potpuno svejedno!Nisi, vaqda, do{ao sa neba da me celu no} davi{ kao zmijaabu? Uostalom, ne znam za{to pri~am s tobom, a nespavam...

STEVA: [to se mene ti~e, moe{ slobodno da se vrati{ u krevet.Mi mrtvaci smo ionako uvek budni.

JEVREM: Ne mogu, sad si mi totalno razbio san!... Je li, kume, da li tistvarno misli{ da se vi{e ne vra}a{ tamo gore?

STEVA: Rekoh ti, ni slu~ajno!

JEVREM: Pa, gde }e{ da ivi{?... Mislim, kako }e{ mrtav me|uive? Nije to zbog mene, majke mi, {to se toga ti~e moe{ovde da ostane{ doivotno!

STEVA: Ba{ si velikodu{an.

JEVREM: Nisi me razumeo: {ta ako te napoqu neko prepozna, a zna dasi mrtav? On }e iv da se prepadne kad te vidi!

STEVA: Za{to? Li~im li ja na vampira?

JEVREM: Ma ne, izgleda{ boqe nego dok si bio iv!

STEVA: Eto vidi{... Prema tome, ako }e neko da se prepada, to jewegov problem, a ne moj ... I ja sam se prepao kada sam videopono}na izdawa va{ih novina. Pa, to je stra{no!... Yinov-ski asteroid udara u Zemqu 2019. godine!... Koji, bre, as-teroid? Jedino {to od gore moe da vas udari jeste nekikazan iz Pakla sa vrelim uqem!

JEVREM: Kume moj pokojni, ovde novinama veruju jo{ samo odbeglipacijenti sa F odeqewa i duhovi kao ti!

@ivot Jevremov 191

STEVA: Nemoj da vre|a{, ja nisam duh!

JEVREM: Nego, {ta si? Vampir?

STEVA: (Otvori {irom usta)Vidi{ li negde o~wake?

JEVREM: Ja nisam stomatolog...!

STEVA: A ja nisam Franken{tajn, ni Fredi Kruger nego jedanobi~an pokojnik, koji zasluuje mrvicu po{tovawa, baremod svog kuma.

JEVREM: Sad }u se ja rasplakati...

STEVA: Nemoj, tek smo na po~etku komada. Ako sad po~nemo dalijemo suze, sala }e se do kraja pretvoriti u ve{ta~kojezero!...(Izvu~e {tap za pecawe iz jednog ugla)Da li je mogu}e da jo{ uvek ima{ ovaj {tap?

JEVREM: Ko {to vidi{... Kad se danas pojavim s wim na obali, misleda sam se dovezao vremeplovom.

STEVA: Nemoj da se sekira{, ovda{wi pecaro{i nemaju pojma!Imam gore na nebu jednog koji je ispao iz ~amca i udavio se,dok je dovla~io {aran~e od pola kile!

JEVREM: Sigurno je pre toga popio gajbu piva...

STEVA: Ma, ne! Nego je s wim u ~amcu bila wegova ena, koja ga jeotpozadi mlatnula veslom u glavu!

JEVREM: Jadan ~ovek...

STEVA: Jadna ena! Morala da prevesla pola Dunava, da bi onna{ao pravo mesto za somove! I, na{ao ga je, nema sumwe...U stvari, vi ste, zemqani, veoma nervozni! Ti }e{, naprimer, kad umre{, tako dobro mo}i gore da se relaksira{,da prosto ne}e{ mo}i da prepozna{ samoga sebe!

JEVREM: Neka hvala, ostao bih jo{ malo da se zlopatim me|u i-vima...

STEVA: Za{to?... Ko da ne{to ima{ u ovom ivotu? Prou~avao samsam ja sa neba {ta vi radite: vi, kume, ivite izuzetnonezdravo!

JEVREM: [ta je toliko nezdravo me|u nama, da su se i mrtvacizabrinuli?

STEVA: Sve! Vi pijete, pu{ite, radite u prostorijama sa ve{ta-~kim svetlom, u kancelarijama su vam nad glavama joni-ziraju}i ure|aji za detekciju dima, a pogledaj samo maloovde oko sebe?

192 Aleksandar \aja

JEVREM: (Osvr}u}i se po prostoriji)Gledam, pa {ta?

STEVA: I ni{ta ne vidi{?

JEVREM: Vidim tebe!

STEVA: A name{taj?

JEVREM: [ta je s name{tajem?

STEVA: Name{taj od iverice!...

JEVREM: Pa {ta?

STEVA: Name{taj od iverice je pravi radioaktivni otpad!

JEVREM: Ne jedem name{taj...!

STEVA: A tek ku}ne biqke, akvarijumske ribice, pra{ak za sudove,insekticidi, pesticidi, suicidi, najlon kese, dezodoransi,fluor paste za zube...

JEVREM: Stani malo! Na televiziji kau da je fluor zdrav za zube?

STEVA: Za zube da, ali je pogibeqan za srce, plu}a, jetru, bubrege,potenciju...

JEVREM: Dobro, dosta vi{e!

STEVA: A da ne pri~am o peni za brijawe, naftalinu, teletabisima,tabletama za kontracepciju...

JEVREM: Stevo, umukni! Ne koristim tablete za kontracepciju.

STEVA: U redu, u redu, samo da zna{: ivot u pe}ini bio je i ostaonajzdraviji na~in stanovawa u istoriji qudske civili-zacije.

JEVREM: A, za{to si ti uop{te umirao? Za{to nisi ostao da sezlopati{ ovde sa nama, na ovome svetu, me|u tolikim sil-nim nezdravim ure|ajima?

STEVA: Ko da je mene neko pitao kad }u da umrem? Stiglo me, igotovo! To ti je to!

JEVREM: Pa, dobro, i {ta sad ho}e{? Da se umesto tebe ja vratim nanebo da igram basket sa mrtvacima?

STEVA: Ma ne, ja sam, u stvari, hteo ne{to drugo...

JEVREM: Koje drugo?

STEVA: Vidi{, ima jo{ jedan razlog za{to sam do{ao na Zemqu.

JEVREM: Znao sam da ne{to muti{, ~im si mi rekao da pije{ samovodu.

@ivot Jevremov 193

STEVA: Nije stvar u pi}u. Re}i }u ti iskreno: do{ao sam da se oenim!

JEVREM: Molim?

STEVA: Moli Boga za zdravqe! Dobro si ~uo: ho}u da se enim!

JEVREM: Gde da se eni{?

STEVA: Ovde, normalno...

JEVREM: Kako to misli{, ovde, normalno?

STEVA: [ta je tu nejasno?

JEVREM: ^ekaj, polako.. Ti si, da kaemo, mrtav?

STEVA: Pa {ta?

JEVREM: A, hteo bi da se oeni{ sa... da kaemo, osobom enskogpola, koja je iva?

STEVA: Ja ni{ta ne razumem o ~emu ti govori{... Molim te pre|ina stvar.

JEVREM: Pa, kako, Boe mi oprosti, jebo te Bog blesavi, kako ti kaomrtvac da se oeni{ sa ivom enom?

STEVA: Jevreme, ja sam zapawen ovakvom tvojom diskusijom... Nemisli{, vaqda, da sam si{ao sa neba kako bih na{ao enu mrtvaca? Pa, toga gore imam na svakom }o{ku!

JEVREM: Stani, stani, evo jedno prakti~no pitawe: na primer, na|e{enu?

STEVA: Da, i?

JEVREM: Gde }ete da ivite?

STEVA: Normalno, gore.

JEVREM: U Paklu?

STEVA: [ta fali?

JEVREM: Kako, bre, {ta fali? Koja }e ena danas pristati da ivi uPaklu?

STEVA: Jevreme, moram ne{to da ti priznam: nije ni Pakao vi{eono {to je nekada bio...

JEVREM: Ho}e{ da kae{ kako u wemu vi{e nije vru}ina?

STEVA: Jeste, samo, sada imamo bazene, a stanovi, samoposluge,kancelarije sve je to, kume, danas u Paklu klimatizovano!

194 Aleksandar \aja

JEVREM: (Dugo ga i zapaweno gleda)Pakao je klimatizovan, jel da...?

STEVA: Kao {to ti rekoh sto posto!

JEVREM: Mora da jo{ uvek sawam...

STEVA: Ma, kakvi sawa{, budan si da budniji biti ne moe{! Samosi malo iznena|en.

JEVREM: Pa dobro, neka ti bude. Ne enim se ja, nego ti, {ta mebriga, na kraju krajeva, samo se pitam: odakle ti uop{teideja za ovakvu grandiozno monumentalno idiotskubudala{tinu?!

STEVA: Iz novina, kume!

JEVREM: ^itate gore novine?

STEVA: Pa {ta? Ako smo mrtvi, nismo nepismeni! Ako ba{ ho}e{da zna{, na Nebu ima vi{e u~enih qudi, nego me|u vama naZemqi. Na primer, Homer, Ajn{tajn, Josip Broz Tito...

JEVREM: Dobro, dobro ne elim da polemi{em, ali, ipak mi reci:{ta si to tako famozno pro~itao da se odlu~i{ na takvuradikalnu promenu u svom posmrtnom ivotu?

STEVA: Pa, evo, bi}e da je to iz nekih novina, jo{ od pre par godina.^itao sam da je u nekom selu u Srbiji, mislim da se zvaloGorwa Dobriwa kod Poege... Dakle, u tom selu ima punoneoewenih mladi}a, za koje je stigla grupa udava~a izUkrajine.

JEVREM: I {ta ho}e{? Da se oeni{ Ukrajinkom?

STEVA: Kojom Ukrajinkom? O ~emu ti pri~a{?

JEVREM: Sam si rekao da si ~itao...

STEVA: Da, ~itao sam, ali, to mi je samo dalo ideju kako treba da seoenim.

JEVREM: Pa, s kojom bi ti to?

STEVA: Zna{ ti vrlo dobro, kume...

JEVREM: Nemam pojma, ~ove~e...

STEVA: Ho}u wu!

JEVREM: Koju wu?

STEVA: Moju Kristin...!

JEVREM: Stevane, ne samo {to si mrtav, nego si i lud!

@ivot Jevremov 195

STEVA: A ti si zbog Kristin qubomoran na mene, oduvek si to ibio!

JEVREM: Ja qubomoran? Jesi li zaboravio zbog koga si oti{ao naonaj svet?

STEVA: Bilo pa pro{lo... Uostalom, koliko se samo tek ona, jad-nica, nasekirala.

JEVREM: (Ironi~no)Nasekirala se grdno...

STEVA: [ta se ti buni{? Ja se, barem, nisam ko ti enio, pa se ondauspani~eno nakon tri meseca razvodio, ko da beim isprednabujale reke! I jo{ sam ti, na nesre}u, bio kum u tojkataklizmi.

JEVREM: Ali, ja nisam zbog toga pao sa kru{ke!

STEVA: Zato {to se ti u ivotu nikuda nisi pewao, nisi stremiovisinama samo si ~u~ao na obali i pecao ribu!

JEVREM: U redu, ne}u da polemi{em sa mrtvacem. Ho}e{ da seoeni{ sa Kristin i da je povede{ sa sobom u Pakao?

STEVA: Ba{ tako.

JEVREM: E, ne}e mo}i

STEVA: Za{to?

JEVREM: Zato {to se tvoja draga Kristin u me|uvremenu udala.

STEVA: Kako udala?! Zar se nesre}nica nije nad mojim grobom,grcaju}i u suzama, triput zaricala da }e oti}i u manastir?

JEVREM: Boe, Stevo, to je iz [ekspira! Pome{ao si Hamleta,Ofeliju i Kristin! Zar ne zna{ da se suze i re~i nadgrobom ne ra~unaju, one su za medije i {iru familiju...Udala se, kume, toliko se definitivno udala, da joj ne padana pamet da ode, ne u manastir, nego ni do samoposluge!

STEVA: Jadnica, mora da je to u~inila u trenucima najdubqeg o~ajai samo}e... I, za koga se udala?

JEVREM: Jesi li siguran da eli{ da zna{?

STEVA: Samo ti meni reci, u dubini svoje hri{}anske du{e ja samjoj ve} oprostio.

JEVREM: Udala se za slinavog Mileta!

STEVA: Za Mileta?! Kurvo nad kurvama, dabogda crkla...!

Zatamwewe.

196 Aleksandar \aja

SCENA 2

Scena je zatamwena. Na proscenijumu stoji Jevrem, osvetqen jednimreflektorskim topom.

JEVREM: (U publiku)O tome kako se postaje bogat u zapadnom svetu kruiotprilike ovakva pri~a: Mali Rokfeler bio je veomapametno, marqivo i preduzimqivo dete, jo{ od malih nogure{eno da se posveti velikom biznisu. Jednoga dana, {eta-ju}i se po Menhetnu, nai|e na jabuku otpalu sa grane. Gle,pomisli, od ovoga bi mogao da napravim kapital. Re~eno u~iweno! Ode na pijacu i proda jabuku. Od tog novca kupidva krompira. Onda trampi dva krompira za pola kesepirin~a, pirina~ za pola kese bra{na, a bra{no za dvazar|ala eksera... Tada mu umre deda i ostavi milion do-lara... Znate, kada sam upoznao Stevu, bio sam direktorvelike firme i sve je izgledalo dobro, ba{ kao da }u i janai}i u ivotu na nekakvu zlatnu jabuku... naravno, tako jeizgledao sve dok se Steva nije pojavio. Bio je to po~etakna{e sigurne propasti, koja je wega odvela na nebo, a mene sneba spustila na zemqu. Ali, idemo redom: dakle, toga danasedeo sam mirno u svojoj kancelariji, o~ekuju}i jednu vanupo{iqku, kad...

Scena se osvetli. Vidimo da je to direktorska kancelarija. Jevrem sedneza svoj direktorski sto, u direktorsku fotequ. Za~uje se kucawe navratima i u|e Steva!

STEVA: Dobar dan.

JEVREM: Ej, stigao si. U|i!

STEVA: Da u|em?

JEVREM: A, {ta bi drugo?

STEVA: Mislio sam... da sa~ekam.

JEVREM: Koga?

STEVA: Mislim, ako je guva...

JEVREM: Nemam pojma o ~emu govori{!... U|i i sedi! Gde si do sada,~ekam te celo prepodne.

STEVA: Mene?!

JEVREM: Ne, ve} tvog brata blizanca!

STEVA: Guva u saobra}aju...

@ivot Jevremov 197

JEVREM: Guva u saobra}aju, guva na ulici, guva na poslu, totalnosam izguvan od ovog ivota! Kad }e, bre, neko jednom da meispegla kako treba?... Ho}e{ li ne{to da popije{?

STEVA: Da popijem? Ne znam, moda...

JEVREM: Moe viski?

STEVA: Moe...

JEVREM: Kristin!...

U|e Kristin, sekretarica. Steva sko~i na noge buqe}i netremice u wu!

KRISTIN: Izvolite, {efe.

JEVREM: Daj nam ovde malo viskija i dosta leda, za mene i mog kolegu,samo brzo!

KRISTIN: Odmah, {efe.(Iza|e. Steva sedne)

JEVREM: [ta kae{ za moju sekretaricu, Kristin? A?... Reci ne-{to?... Ho}e{ li da je tuca{?

STEVA: Ne... da...

JEVREM: Da ili ne?

STEVA: A?

Kristin ponovo u|e sa viskijem i ledom. Steva opet sko~i na nogebuqe}i u wu. Ona poslui viski.

KRISTIN: Izvolite.(Stevi)@elite li sa jednom, ili sa dve...?

STEVA: [ta sa dve?

KRISTIN: Sa dve kockice leda?

STEVA: Moe...!

KRISTIN: Moe... sa koliko?

STEVA: Sa jednom... bi}e dovoqno.

KRISTIN: Izvolite. Prijatno.(Iza|e. Steva sedne)

JEVREM: Ipak bi da je tuca{... @iveli, kolega!

STEVA: @iveli!... Uf, ala je jak ovaj viski. Ko lava iz {kotskogvulkana!

198 Aleksandar \aja

JEVREM: Ha, ha, ha! Volim duhovite saradnike!... Jedino {to u [kot-skoj nema vulkana, ali ko ih jebe...

STEVA: Koga...?

JEVREM: Vulkane, bre!... A sad, ho}emo li o poslu?

STEVA: Da, naravno.. Da vas pitam: ova va{a, gospo|ica Kristin,ona je verovatno... iz [vedske?

JEVREM: Razume se, odakle bi bila? Vitka, plava, visoka...

STEVA: A iz kog dela [vedske?

JEVREM: Iz Qiga, naravno...

STEVA: Iz Qiga... u [vedskoj?

JEVREM: Da, malo iznad Stokholma.

STEVA: Nisam ~uo za Qig kod Stokholma...

JEVREM: Jel ti to mene zajebava{?

STEVA: Za{to?

JEVREM: Zato {to ona nije prirodna plavu{a nego farbana, zato{to nije iz Qiga kod Stokholma nego iz Qiga kod Qiga izato {to se ne zove Kristin, nego Milovanka!

STEVA: A, tu gre{ite.

JEVREM: Gde gre{im?

STEVA: Ona se zove Kristin, definitivno.

JEVREM: ^ove~e, vaqda ja znam kako se zove i iz kog sam je sela doveo.Dao sam joj ime Kristin, jer sam veliki qubiteq onogmjuzikla: Fantom londonske opere Jel ti sad jasno?

STEVA: Jasno mi je od po~etka. Od momenta kad sam je prvi putugledao!

JEVREM: Dobro, dobro, vidim da je tebi do zezawa, ali ja nemamvremena. Reci mi, koliko si doneo?

STEVA: Koliko?... Steva sve donosi do kraja.

JEVREM: Sve si doneo?

STEVA: Sve!

JEVREM: To je dobro. Vrlo dobro. Pare na sto!

STEVA: Evo, samo da izvadim nov~anik: dvesta dinara, ~etiristo,{esto...

JEVREM: ^ekaj malo, {ta to radi{?

@ivot Jevremov 199

STEVA: Vidite, vaqda, brojim pare.

JEVREM: Da li ti to mene zeza{?

STEVA: Ne razumem...

JEVREM: Koji, bre, nov~anik, gilipteru jedan! Stavi na sto tu torbukoju si doneo sa sobom!

STEVA: [ta }e vam moja torba?

JEVREM: Vadi lovu iz torbe!

STEVA: Ali... nema nikakve love u mojoj torbi.

JEVREM: O ~emu ti to? Kako: nema love?... [ta ima{ unutra?

STEVA: Jednu kwigu, novine, burek sa sirom...

JEVREM: (Nakon due pauze)A da li ti ho}e{ li da ovog trenutka od tebe napravimburek s mesom!? ... Seqa~ino jedna, misli{ li ti zaista damene moe{ da isplati{ tim papiri}ima iz tvog bednognov~anika? Zna{ li ti ko sam ja, bre? ^ita{ li ta-bloide? Prati{ li utu {tampu?... Da li ti gleda{televiziju?

STEVA: Ne znam na koji kanal konkretno mislite....

JEVREM: Na kanal: Horor ti vi!

STEVA: Nikad ~uo, ja gledam uglavnom porni}e... Ali, ne razumem,koliko to zapravo ko{ta?

JEVREM: Tupamarosu jedan, rekao sam tvom gazdi jasno i glasno: stohiqada na ruke, odmah, u ke{u!

STEVA: Molim? Sto hiqada dinara za ... dva yaka cementa?

JEVREM: Kakvog, boga ti, cementa? Ho}e{ da te zacementiram u nekimost? Sto hiqada evra i posao je va{!

STEVA: Koji posao?

JEVREM: Dokle }e{ da se pravi{ lud? Ja sam ceo svoj mukotrpnoste~eni ugled zaloio na najvi{em mestu da tvom gazdiuguram taj tender a ti mi dolazi{ sa burekom u ta{ni!Jesi li ti, bre, normalan?

U|e Kristin.

KRISTIN: [efe, ima li dovoqno leda?

JEVREM: Mar{ napoqe!

KRISTIN: Razumem, {efe.(Iza|e)

200 Aleksandar \aja

JEVREM: Slu{aj ti, kako se zove{...

STEVA: ^ekaj, ~ekaj... Kako moete ovako da izmar{irate napoqegospo|icu Kristin?

JEVREM: Molim!?...

STEVA: To nije u redu. I ona je qudsko bi}e i ima pravo makar nagram po{tovawa i nenosti.

JEVREM: Slu{aj ti...

STEVA: Ime mi je Steva...

JEVREM: Drago mi je, moje je Jevrem posledwi put te pitam: gde supare?

STEVA: Rekoh, u nov~aniku...

JEVREM: (Jevrem sko~i, uhvati ga za grlo i po~ne da ga davi!)Umri mu{ki, bedni~e!

STEVA: (Poku{avaju}i o~ajni~ki da do|e do vazduha)Ali, za{to?... Ja sam samo hteo... da uplatim... za cement.

JEVREM: (Naglo ga pusti)Za {ta?

STEVA: Za cement...

JEVREM: Za cement?!... Da li ovo tebi li~i na cementaru?

STEVA: A, da li je ovo broj 96?

JEVREM: Ovo je 69, idiote jedan! I ovo nije cementara, nego ozbiqnafirma!... ^ekaj, kako re~e da se zove{?

STEVA: Steva.

JEVREM: Steva?!... Pa, {to }uti{? Ja ~ekam Gipsanog!... Mar{ na-poqe, klo{aru jedan!

Ponovo u|e Kristin.

KRISTIN: Stigao je gospodin Gipsani...

JEVREM: Kona~no, hvala bogu. Neka u|e!

KRISTIN: Razumem, {efe... Izvolite, gospodine Gipsani.

Kristin se okrene unazad i otvori vrata. U tom trenutku se krozotvorena vrata ukae cev automatske pu{ke. Steva spaziv{i cev,muwevito sko~i na Jevrema i obori ga na zemqu!

STEVA: Jevreme, pazi metak...!

Za~uje se gromoglasna rafalna paqba iz automatske pu{ke. Zatamwewe.

@ivot Jevremov 201

SCENA 3

Jevrem je osvetqen jednim reflektorskim topom.

JEVREM: (U publiku)I tako smo se Steva i ja upoznali. Videli ste i sami: spasaomi je ivot, {ta sam drugo mogao nego da ga prihvatim podsvoje okriqe. Naravno, ja sam ostao bez mogu}nosti da seobogatim, jer su me nakon te pucwave maknuli sa poloaja,ali, takav je ivot: boqe bez foteqe, nego bez glave.Kristin je, razume se, odmah nestala bez traga i glasa, aSteva i ja smo po~eli da idemo na pecawe. ^ak mi je postao ikum na ven~awu, zamislite! Istina, taj brak je trajao samopar meseci, da li zbog Steve, zato {to je bio baksuz, ilizbog nepovoqnog poloaja zvezda koji nas je pratio odsamog po~etka, sada je svejedno. Bilo kako bilo, nakonrazvoda nastavili smo da idemo na pecawe, kao da se ni{tanije desilo. ^ak je i riba radila boqe nego ikad! Onda namse jednog dana prikqu~io i moj drug sa }o{ka, a sadadobrostoje}i privatni ugostiteq, slinavi Mile, koji nasje poveo na jedno svoje specijalno mesto, na kome }emo senamlatiti ribe kao nikada u ivotu!.. Razume se, od ribenije bilo ni{ta, a mi smo se, odmah nakon pecawa, gotovojo{ u rano jutro, vidno razo~arani obreli u wegovom ka-fi}u...

Scena se osvetli. Vidimo Stevu, Mileta i Jevrema za stolom u potpunopraznom kafi}u. Mile donosi tacnu s pi}em i stavqa ~a{e na sto. Tihamuzika iz ukqu~enog televizora na zidu.

MILE: Pla}am {ankericu ko da je direktor banke, a moram sam dadonosim pi}e!

JEVREM: Jo{ je rano, vidi{ da nema ive du{e.

MILE: Nije wen posao da procewuje kad je rano, nego da bude ovde udevet sati!... Tako mi i treba: lepo mi je otac uvek govorio:Mile, sine, nemoj ni{ta da kre{e{ sa platnog spiska! Ali,eto, ko ne slu{a oca, ovako prolazi... @iveli!

JEVREM: @iveli!

STEVA: @iveli... Mile, da te pitam ne{to: imali na onom tvommestu, na kome smo ceo dan kupali gliste, uop{te ribe?

MILE: ^ega treba da ima u reci, ako ne riba?

202 Aleksandar \aja

STEVA: To sam ba{ hteo tebe da pitam. Koliko sam ja zapazio,plivale su samo najlon kese, automobilske gume i kurtoni!

JEVREM: I komarci, koji su mi isisali i ono malo krvi {to mi je ovanova vlast jo{ ostavila u organizmu!

MILE: Ona prethodna je kao bila mnogo boqa?

JEVREM: Ako ni{ta drugo, zapra{ivala nas je triput dnevno, akomarca si mogao da vidi{ samo u zoolo{kom vrtu.

MILE: Toliko su nas zapra{ivali, da smo od sre}e skakali uDunav, i to sa Pan~eva~kog mosta!

JEVREM: Sada vi{e ne}ete sami da ska~ete, nego }e vas bacati u vodukao prve ma~i}e!

MILE: Uf, sve se pla{im... Od koga sam dobio kafi}? Od onih, iliod ovih?

STEVA: Ako si dobio kafi}, ne treba da dobije{ dizenteriju!!...Ceo dan si nas zavla~io u onoj baru{tini: kao, sad }e riba,samo {to nije, udara ~im iza|e sunce blebetao si ko da sijedino ive bi}e s jezikom na ovoj planeti!

MILE: Nisam ti ja kriv {to ne ume{ da peca{ ...(Izduva nos u maramicu)

STEVA: Kako da pecam pored tebe, kada si ceo dan izduvavao nos, koslon!.. Treba SIDU da dobijem od tvojih slina!

MILE: SIDA se ne dobija od slina.

STEVA: Ne znam ja od ~ega se ona dobija... Ali, da si slinaviMile,jesi!

JEVREM: Dobro, oladite malo...

STEVA: Jevreme, da zna{: ako od wega navu~em neku bole{tinu, tebe}u da ubijem!

JEVREM: [to si mi onda uop{te i spasavao ivot?

STEVA: Zato {to nisam znao s kim se drui{...(Ustane)Idem da pi{am.(Ode)

MILE: Gde si na{ao ovog romboida?

JEVREM: [ta mu fali?

MILE: Lud je.

@ivot Jevremov 203

JEVREM: I ti si lud, pa se druimo.

MILE: Jevreme, nemoj da mi staje{ na muku. U o~ajnoj sam si-tuaciji.

JEVREM: Rasplaka}e{ me: dobio si kafi}, dobio si novi stan, pun silove {ta ja treba da kaem?

MILE: Jevreme... dala mi je nogu.

JEVREM: Ko?

MILE: Moja ena. Spetqala se sa instruktorom vowe!

JEVREM: Opet?

MILE: Kako: opet?

JEVREM: Pa, zar pro{li put nije tako|e pobegla sa instruktoromvowe?

MILE: Ma, ne. Ono je bio instruktor baleta!...

JEVREM: Ali, vratila se.

MILE: Vratila se, jer je taj bio peder!

JEVREM: Moda je i ovaj peder?

MILE: Nije! Proverio sam: pre no {to je postao instruktorvowe, snimao je porno filmove. Da samo vidi{ koliki muje!

JEVREM: Koji te je |avo terao da je upisuje{ u auto {kolu?

MILE: [ta sam drugo mogao? Sve wene drugarice imaju i {valerei voza~ke dozvole. Kako da se samo ona izdvaja iz Novogsvetskog poretka?

JEVREM: Ako si sve to znao, za{to sad slini{?

MILE: Zato {to mu je ve}i od mog...!

JEVREM: Mile, tebi je potreban psihijatar.

Vra}a se Steva zakop~avaju}i {lic. Sedne za sto.

STEVA: U tvojoj klowi samo {to aligatori ne po~nu da izlaze iz{oqe...(Gleda u ukqu~en televizor na zidu iz koga se ~uju zvuciturbo-folka)Kolke noge, jebo te...! Nije ni ~udo {to dobro peva!

JEVREM: Ti kad vidi{ enske noge due od pola metra, odmah tisko~i {e}er!

204 Aleksandar \aja

STEVA: Noge kao {to je imala Kristin, od onda jo{ nisam nigdevideo...

JEVREM: Ne spomiwi Kristin...!

STEVA: U redu, ali nemoj ni ti da me zajebava{ za enske noge. Koda ne znam kakav si kad popije{...

MILE: E, tu si, prijatequ, u pravu: Jevrem kad pije, ne zna koje jegodi{we doba napoqu.

JEVREM: [ta se ti javqa{? Nema bandere u ovom gradu o koju pijannisi razbio glavu!

STEVA: (Netremice buqi u televizor)Ej, gledajte ovu: tanga!

MILE: Nije tango, nego turbofolk!

STEVA: Mile, dok ti ne{to ukapira{, na Zemqi }e se ponovopojaviti dinosaurusi.

MILE: Ostavi se ti zoologije...

STEVA: To je paleontologija!

MILE: [ta god da je, izumrlo je.

STEVA: Ono {to ova plavu{a ima me|u svojim nogama daleko je odumirawa!

MILE: Nisam ja ni mislio na wene noge.

STEVA: (Prete}i ustane)Nego na ~ije?

JEVREM: Stevo, nemoj da se loi{ na Mileta... Sad }u ja tebi daopi{em gospodina Mileta, pardon, druga Mileta. On ti jeprava ma~ka, ta~nije, ~ovek ma~or! Gde god ga baci{, uvekse do~eka na noge!

MILE: Nisam vas doveo ovamo da se vre|amo.

STEVA: Poznajem ja takve... Jedan sli~an wemu stanuje ispod mene.Totalni ludak, stalno mi {aqe komunalne inspekcije!Kae da mu, dok sedi na svojoj {oqi, od gore iz mog stanakapqe voda na glavu. [ta ja imam s tim? Meni ne kapqeni{ta, a wemu ako se ne dopada meteorolo{ka situaciju,neka lepo nad klozetskom {oqom ra{iri ki{obran!

MILE: Pa jeste, uvek treba vr{iti veliku nudu ispod ki{o-brana...

@ivot Jevremov 205

STEVA: Nemoj da se pravi pametan! Kladim se da je i tvoj tata bioneki ma~or, kao i tata onog od ispod mene. Wegov otac,pokojni [aranovi}, u to su se svi zakliwali, 41 e jeoti{ao u ~etnike! Kad ono, posle rata, ni mawe ni vi{e,matori [aranovi} dobi partizansku spomenicu! A wegovsin, [aranovi} mla|i, danas je demokrata i neustra{iviborac protiv komunisti~ke tiranije! Da triput pobaci{,iako si mu{ko!

MILE: Ja sam uvek bio ~ist i dosledan, kako u politici i u ivotu!

JEVREM: Dosledno si mewao stranke, ko kanale na televizoru!...

STEVA: (Naglo ustane)Izvinite, ali opet moram u tvoju klowu, da se borim saligatorima! [ta si nam to dao da pijemo?(Iza|e)

MILE: (Za wim)Ricinus kolu, pametwakovi}u!

KRISTIN: (Off)Stigla sam, gazda...!

U|e Kristin, ali, ovoga puta druga~ije obu~ena, sa druga~ijom frizuromi ofarbana u crno!

JEVREM: (Zgranut, sko~i na na noge)Kristin...!?

KRISTIN: Ti, {efe...?

MILE: Kakva Kristin? To je @ana.

JEVREM: Kud si, kurvo, nestala?

MILE: Hej, kako se to ophodi{ prema mom personalu?

KRISTIN: Nisam nestala, {efe, jednostavno sam morala da odem.

JEVREM: Je li? Zato {to si namestila da me skewaju?

KRISTIN: Nisam ja ni{ta namestila.

JEVREM: Ne lai, olo{u, misli{ da se posle nisam raspitao ko ti jede~ko i za koga radi?

KRISTIN: Ostavi wega na miru, neka mu je laka zemqa. Skewali su gapro{le subote.

MILE: Polako, bre, Jevreme, ne diraj mi {ankericu @anu...

JEVREM: Ako je ona @ana, ja sam @ozefina!... Pevaj, pti~ice!

206 Aleksandar \aja

MILE: Ti si lud, Jevreme...

JEVREM: Stvarno? A, moda }u tek da poludim: i ti }e{ morati dami objasni{ odakle se vas dvoje znate.

MILE: [ta to tebe briga, pusti devojku na miru.

JEVREM: Briga me je, i te kako! Kancelariju su mi izre{etali kao{vajcarski sir a ja sam se spasao samo zahvaquju}i Ste-vinom muwevitom reagovawu. Sam Bog ga je poslao toga danakod mene...(Dohvati bejzbol palicu sa zida i podigne je uvis)Pri~aj @ana, ina~e }u da mu razlupam kafi}, ko detezve~ku!

KRISTIN: Ja nisam ni{ta kriva!

JEVREM: Ne pitam ko nije, ve} ko jeste kriv? Kako su u{li od pozadi,kroz magacin, a?... Ko je, pored nas dvoje, jo{ imao kqu~eveod tih vrata?

KRISTIN: Ne znam, {efe, kunem se u brata.

JEVREM: Kristin, znam da su ti brata skewali u Budvi jo{ pre sedamgodina.

KRISTIN: Mislila sam na brata od tetke...

JEVREM: A ja mislim da }u ti glavu narendati ko kupus za salatu!Ho}u ime, kowu jedan...!

MILE: Jevreme ne moe{ osobi enskog pola da kae{ kow negokobila!

JEVREM: (Udari palicom po polici sa fla{ama na zidu, koje serazlete u parampar~ad!)Kristin, pardon, @ana, slede}e {to je na redu, jesu tvojeve{ta~ke trepavice!

KRISTIN: Stani, re}i }u ti!... On je!

JEVREM: Ko?

KRISTIN: (Pokae na Mileta)On!

MILE: @ana, koji ti je...?

KRISTIN: On mi je rekao da ih pustim otpozadi ili }e da nas skewajuoboje!

MILE: Jevreme, posledwi si moron ako poveruje{ jednoj kurvi...

@ivot Jevremov 207

Ulazi Steva sa, o~igledno na brzinu navu~enim pantalonama, sa pi-{toqem u ruci prete}i uperenim, ~as ka Miletu, a ~as ka Jevremu.

STEVA: Reci jo{ jednom da je kurva, prosvira}u ti metak kroz levooko!

MILE: ^ove~e, nemoj u levo, na wega boqe vidim! Ga|aj u desno!

STEVA: Ne moe... Pi{toq zanosi na levo.(Jevremu)A ti, odmah spu{taj tu mo~ugu!

JEVREM: Stevo, nisi u toku, to je palica za bejzbol.

STEVA: I te kako sam u toku, Jevreme! Kristin je sam an|eo poslatsa neba da me spase od ovozemaqske bede i ~amotiwe.Pu{taj je, ina~e...

JEVREM: [ta, ina~e? Zar ne vidi{ {ta se de{ava? Ona se vi{e nezove Kristin, nego @ana; zatim: ona i slinavi Mile su ukomplotu, wih dvoje su mi namestili onu pucwavu. Hteli suda me ubiju, Stevo, kume moj!

MILE: Zar ti nisam rekao da ne veruje{ jednoj...(Steva uperi pi{toq na wega)Dobro, dobro, ne}u vi{e da pri~am, dogovorite se sami.

STEVA: Jevreme, posledwi put: spu{taj tu mo~ugu za bejzbol!

JEVREM: Ali, oni su...

STEVA: (Repetira pi{toq)Na koje oko slabije vidi{?

JEVREM: Jebo te, da li sawam?

KRISTIN: Ne sawa{, sileyijo, nego ne veruje{ u qubav na prvipogled! Ti si ~ovek bez du{e, bez emocija, ti si kao vre}anapuwena vazduhom, kao graftcepelin!(Mazno pri|e Stevi i privije se uz wega)Du{o, vodi me odavde. Odmah! Tvoja sam!

STEVA: Jevreme, zbogom!

JEVREM: Stevo, drue moj, prijatequ, stani, pokaja}e{ se...!

MILE: @ana, Stevo, ne ostavqajte me sa ovim psihopatom.

KRISTIN: Sna}i }e{ se ti gazda. Uostalom, zna{ i sam da ti je kafi}zreo za kre~ewe.(Stevi)Srce, kuda }emo na medeni mesec?

208 Aleksandar \aja

STEVA: Kuda god ti poeli{, qubavi. Jo{ od onog dana kada sam teprvi put ugledao u Jevremovoj kancelariji, sawao sam tesvake no}i. Kona~no, san je postao java, i ja sam opet ~ovek, ane duh. Kud god poeli{, qubavi, Kristin, moja Kristin...Zbogom, Jevreme, ostalo je }utawe...

Steva i Kristin krenu ka izlazu sa scene. Ona se na samom izlaskuokrene i isplazi jezik obojici, prvo Jevremu, pa onda Miletu. Iza|u.

JEVREM: Samo ti citiraj Hamleta, glupi Stevane. Zavr{i}e{ kaoon...!

MILE: Neverovatno! Da sam ju~e umro, nikada ne bih poverovao daje ovako ne{to mogu}e.

JEVREM: Svejedno ti je. Umre}e{ danas.

MILE: ^ekaj, da li ti jo{ uvek misli{...?

JEVREM: Mislim, Mile, i te kako mislim!...(Krene s podignutom palicom ka wemu)

MILE: Ne! U pomo}! Policija, policija...!

Mile u panici istr~i sa scene, histeri~no vri{te}i. Jevrem se zau-stavi, a onda po~ne da se smeje na sav glas.

JEVREM: Dobro, a sada da ovde napravimo neki red...

Dohvati podigne palicu i po~ne da ru{i i lomi sve oko sebe. Za-tamwewe.

@ivot Jevremov 209

SCENA 4

Jevrem je osvetqen jednim reflektorskim topom. Govori u publiku.

JEVREM: I tako, Steva je nestao s Kristin, Mile je iz razumqivihrazloga prestao da mi se javqa, a ja sam ostao sam. Nakon parmeseci, samo}a mi postade nepodno{qiva. Shvatim: vremeje da posetim psihijatra...

Scena se osvetli. Vidimo da se Jevrem nalazi u psihijatrijskoj ordina-ciji. Lei na kau~u, dok je kraj wega doktor Vasi}, koji ima duga~kubradu i nao~are sa ogromnom dioptrijom. Po wegovim pokretima da sezakqu~iti da on kroz te nao~are ba{ i ne vidi bog zna {ta.

DR. VASI]: [ta vas mu~i: strah, nesanica, stezawe u grudima, ank-sioznost, hipohondrija...

JEVREM: Molim...?

DR. VASI]: @elite li da ponovim?

JEVREM: Da, ako vam nije te{ko... Samo polako, molim vas, proiveosam uasne trenutke usamqenosti i o~aja dok nisam zakucaona vrata va{e ordinacije.

DR. VASI]: Nema problema, dakle: strah, stezawe u grudima, anksioz-nost...

JEVREM: Uzgred, doktore, samo jedno pitawe: za{to su vam vrataordinacije tako... kako da kaem, muzgava?

DR. VASI]: Ne razumem...

JEVREM: Muzgava, {trokava... pere li neko ta vrata u ovoj ustanovi,ili ona slue samo zato da po woj seru muve?

DR. VASI]: Vi niste normalni, gospodine...

JEVREM: Naravno da nisam, zato sam i do{ao u va{u ludnicu! A, viste prqavi i nemate pojma! Kako ste uop{te dobili tudiplomu {izofrenije?

DR. VASI]: Psihijatrije, gospodine!

JEVREM: Na to sam i mislio! Kakav, bre, strah, kakav doktor Fjord...

DR. VASI]: Doktor Frojd!

JEVREM: Za{to vi~ete? Ako sam lud, nisam gluv!

DR. VASI]: Uop{te ne vi~em, samo vas molim da pre|ete na stvar. Imamsastanak sindikata.

210 Aleksandar \aja

JEVREM: Vaqda je vaniji pacijent od va{eg pi{qivog sindikata.Se}ate se {ta je govorio drug Tito: Pacijent je na{enajve}e bogatstvo!

DR. VASI]: To je govorio drug Lewin i nije rekao pacijent, nego~ovek!

JEVREM: U ~emu je razlika? ^ovek, pacijent... jo{ je [ekspir rekao:Ceo svet je ludnica...

DR. VASI]: Rekao je: Ceo svet je pozornica!

JEVREM: Od kad se vi lekari razumete u pozori{te?

DR. VASI]: Oduvek! Skoro svaki moj pacijent ima neke veze s pozo-ri{tem. Jedan je glumac, drugi je rediteq, a tek pisaca {toima od wih naprosto ne mogu da se odbranim! Stalno midonose svoje tekstove, ko da sam dramaturg pozori{ta, a nepsihijatar!

JEVREM: Doktore, da se razumemo: nisam ovamo do{ao da me zama-javate s pozori{tem, nego da predo~im svoj slu~aj: stra{nosam usamqen.

DR. VASI]: To ste mi ve} rekli.

JEVREM: Usamqen sam ko ova na{a jadna i napa}ena zemqa na brdo-vitom Balkanu!.. Kakva je ovo zemqa, doktore? [ta se ovodoga|a? Neko radi kao mrav i nema ni za kiselu vodu, adrugi ne radi ni{ta a letuje na Balegarskim ostrvima!

DR. VASI]: Balearskim, gospodine...

JEVREM: Ne prekidajte me, doktore, ja sam pacijent i ne smete da menervirate!

DR. VASI]: Ne smete ni vi mene! [ta mislite da je lako svaki danslu{ati va{e alopojke? Dosta mi je toga! Kad god neko odpacijenata po~ne da pri~a o Srbiji, meni po~ne da se ko~ivrat. Ajde da mi se ko~i ne{to drugo, ali vrat za koji }emi to?... I{ao sam kod fizijatra, on me poslao reumato-logu, a reumatolog psihijatru!... ^ekajte malo, kaem, jasam psihijatar!... Nema problema, kae reumatolog, zato vasi {aqem psihijatru...(Zvoni telefon. Dr. Vasi} podigne slu{alicu)Molim?... Recite, sestro... [ta pita primarijus Prpi}?...Da me upi{e, za {ta?... Za sviwu?... Kakvu sviwu?... Ho-landsku, belu?!... Sestro, jeste li vi pri sebi?... Ma, kojisindikat, kakva iva vaga? Jesam li zato proveo dvadeset

@ivot Jevremov 211

godina u ovoj ludari da me upisujete za sviwu, i uz to jo{ iholandsku?...Ako ve} ho}ete da me za ne{to upisujete, upi-{ite me za obi~nog srpskog vola!...(Zalupi slu{alicu)Jeste li videli, gospodine, {ta mi rade? Definitivno }uda podilkanim od wih!

JEVREM: Lezite vi ovamo, a ja }u da se uvalim u tu fotequ.

DR. VASI]: Ne moe! Ja sam doktor, a vi ste ludak... to jest, pacijent!Opet vas pitam: za{to ste do{li kod mene? Jel ne moe davam se digne?

JEVREM: Sva{ta! Die mi se i na promaji!

DR. VASI]: Onda je sve u redu.

JEVREM: Ni{ta nije u redu!... Bolestan sam, doktore, da bolesniji nemogu biti!

DR. VASI]: Ako je tako, idite odmah na Novo grobqe, za{to da gubitevreme... Jedan moj kolega se tako premi{qao: da li da sele~i, ili da umre. I, na kraju, {ta bi: odapne mu te~a, onizgubi mesto u grobnici, voza{e ga od grobqa do grobqa inapokon ga sahrani{e na nekoj ~uki do koje moe{ dastigne{ samo helikopterom!

JEVREM: Kako vi umete da smirite ~oveka... Ko da ste psihijatar.

DR. VASI]: Ako sam psihijatar, nisam laov. Retko ko umre, a daprethodno ne poludi... Eto, na primer, Hemingvej: kau da jepred kraj ivota razgovarao s jednim drvetom, na krajulivade iza svoje ku}e u Ajdahu. Dolazio bi svog omiqenogdrveta, sedao u hlad i po~iwao s wim da govori. Kad su gapitali za{to se tako pona{a, Hemingvej je odgovorio:Po{to sam u ivotu razgovarao sa toliko qudi i uvideo dato ni~emu ne slui, {ta mi je drugo preostalo nego dapri~am s drvetom?

JEVREM: Potpuno razumem Hemingveja... Nas dvojica imamo punosli~nosti.

DR. VASI]: I vi pi{ete?

JEVREM: Ne, ja razgovaram s tramvajima!

DR. VASI]: Kakvim tramvajima?

JEVREM: Obi~nim, praznim tramvajima!

DR. VASI]: Zanimqivo... Preferirate li neku posebnu liniju, ili...

212 Aleksandar \aja

JEVREM: Ne, samo mi je vaan razgovor, ni{ta vi{e. Moe da budedvojka, sedmica, desetka, sasvim svejedno. Ako je tram-vaj komunikativan, onda je super... Mada, ponekad, ni oninisu raspoloeni za pri~u. ]ute, ko zaliveni... Jedino se~uje brujawe trafoa... To me, zaista, oneraspoloi... Ipak,najtunije je u garai. U woj se ne ~uje ni{ta. Jeziva,mukla, ti{ina. Kao na grobqu slonova.

DR. VASI]: Da niste, moda, bili na grobqu slonova?

JEVREM: Doktore, ti mene zajebava{?.. Ja se izraavam u meta-forama!

DR. VASI]: Razumem, izvinite... Samo nemojte da se uzrujavate, sve }ebiti u redu... I, o ~emu pri~ate sa tramvajima?

JEVREM: Uglavnom o rezervnim delovima, {inama, trolama i takoto...

DR. VASI]: Aha... da li, moda, razgovarate i sa trolejbusima?

JEVREM: Ne, samo s tramvajima..

DR: VASI]: Zanimqivo... A, spomiwete li u tim razgovorima i qude?

JEVREM: Ne... U stvari, jedan stari tramvaj pohvalio mi se kako jejednom prilikom pokosio wih ~etvoro!

DR. VASI]: Pregazio ~etvoro qudi?! I, on se time hvalio?

JEVREM: Ko ih jebe, prelazili su na crveno.

DR. VASI]: Vi me zapawujete!?... Tek tako ubiti ~etvoro qudi, i nikomni{ta...

JEVREM: Rekao sam vam: prelazili su na crveno!

DR. VASI]: Kakve to ima veze?

JEVREM: Ima veze! Kako }e se ikada uspostaviti red u saobra}aju,ako se na licu mesta ne likvidiraju oni koji kr{e propise!

DR. VASI]: Monstruozno... Vi ste, gospodine, otu|eni.

JEVREM: Molim?

DR. VASI]: Otu|eni ste, jer razgovarate s metalnim konzervama, a ne squdima!

JEVREM: Nemojte da vre|ate tramvaj on nije konzerva!

DR. VASI]: (Zvoni telefon. Dr. Vasi} nervozno podigne slu{alicu)[ta je opet, sestro?... Nisam zainteresovan ni za kra-stavce!... Recite doktoru Mihajlovi}u da te krastavce na-bije sebi u... Da!! Ovde imam teak slu~aj pacijenta koji sezaqubio u tramvaj!

@ivot Jevremov 213

JEVREM: U prazan tramvaj!

DR. VASI]: Molim?... Sestro, posao mi je da razgovaram s ludacima, a neda kupujem krastavce koji se dele u hirur{koj sali!... I vimoete da ga nabijete u... Jeste!(Zalupi slu{alicu)Gospodine, ovako }emo: ja }u da vam prepi{em ove tablete,pa }ete prestati da se druite s tramvajima.

JEVREM: Ne}u tablete, moram s nekim da razgovaram!

DR. VASI]: Razgovarajte s kondukterkama! Znate, s onim devojkama {toprodaju karte.

JEVREM: To nije isto...

DR. VASI]: Naravno da nije! Kondukterku u guvi moe{ da {tipne{po dupencetu, a {ta }e{ s praznim tramvajem? Da polomi{prste?

JEVREM: (Zapaweno ga gleda)Doktore, vi niste normalni!

DR. VASI]: Ko mi kae...

JEVREM: Ne pri~am ja s tramvajima da bi ih hvatao za dupe. Nisam jaseksualni manijak, bre! Meni je potrebno razumevawe!

DR. VASI]: Pa, o tome vam sve vreme i govorim...

JEVREM: Razumevawe, a ne kondukterka koja cepka karte i koju{tipam za dupe!

DR. VASI]: Rekao sam: za dupence.

JEVREM: Doktore, zreli ste za ludnicu!

DR. VASI]: Zato ovde i radim...!

U taj ~as se otvore vrata ordinacije i u|e Kristin, sa druga~ijomfrizurom i druga~ijom bojom kose, obu~ena kao medicinska sestra, no-se}i u jednoj ruci napola otgrien veliki krastavac. @va}e. Jevrem jezapaweno gleda.

JEVREM: Kristin?!

KRISTIN: (Vrisne)Jevreme...!

Dr. Vasi} zapaweno ustane, skine nao~are i ko da tek sada ugleda iJevrema i Kristin!

DR. VASI]: [ta?... Ko?... Jevreme?... Sestro @ulijen?

214 Aleksandar \aja

JEVREM: O, ~estitam, sada si @ulijen, nisi vi{e @ana!

DR. VASI] @ana... da li je to mogu}e?

JEVREM: (Pri|e bli`e doktoru)Ko si, bre, ti?

DR. VASI] Ja sam... doktor Vasi}.

JEVREM: (Zagleda mu se u lice)Ne}e biti...(Naglo mu sa lica strgne ve{ta~ku bradu sa brkovima)... Znao sam slinavi Mile!

KRISTIN: Mile!?... Ti?

MILE Ja, pa {ta?

KRISTIN: Kako sam mogla da te ne prepoznam? [est meseci radim naovom odeqewu!

MILE: Ni ja tebe nisam prepoznao...(Pokae na Jevrema)Pa ni wega!

JEVREM: [ta se ovde doga|a? Odakle vas dvoje na klinici? Kako suvas uop{te primili? Koga ste prevarili?

MILE: Kao prvo: ja nemam ni{ta s wom. Kao drugo, ja nisam nikogaprevario. Zavr{io sam fakultet...!

JEVREM: Zavr{io si ti vi{e fakulteta i to, u Zabeli!

MILE: Nemoj da vre|a{, ja sam po{ten ~ovek. Uostalom, {ta setebe ti~e kako sam ja postao psihijatar?

JEVREM: Tu si u pravu, ti~e me se ne{to drugo... Kristin, gde jeSteva?

KRISTIN: Nemam pojma.

JEVREM: [ta si uradila s wim?

KRISTIN: Postavqa{ glupa pitawa, Jevreme. Nije on maloletan!Boqe me pitaj: {ta je on uradio sa mnom?

JEVREM: Ne vidim da ti ne{to fali.

KRISTIN: A za{to misli{ da wemu fali?

JEVREM: Zato {to poznajem tebe!

MILE: Hej, vas dvoje, mogu li i ja da se ukqu~im u razgovor?

@ivot Jevremov 215

JEVREM: Boqe ti je da }uti{, Mile, i da se ~isti{ sa ove klinikedok te nisu uhapsili! Kako te nije sramota: predstavqa{ seko psihijatar, a ni ludak ne bi mogao da bude{!

MILE: To su gluposti! Personal me oboava, a pacijenti prostoopsedaju moju ordinaciju... Uostalom, evo je i diploma nazidu, vidi{ je?

JEVREM: Koliko si platio tu... diplomu?

MILE: Iskreno da ti kaem: jeftino. Psihijatar, zapravo, moeda bude svako. Samo sedi{ i slu{a{ pacijenta kako kewa,kewa, kewa... a onda kae{: vi ste otu|eni.

JEVREM: To mi je poznato.

MILE: Hirur{ke diplome su ne{to skupqe, i tu zaista treba daima{ nekakvo prethodno znawe. Makar da si kasapin, iline{to sli~no...

JEVREM: Mile, }uti, zaboga!... Kristin, molim te, ne}u ti ni{ta:samo mi reci gde je Steva?

KRISTIN: [ta }e ti on?

JEVREM: Nedostaje mi, Kristin... od kad je oti{ao iz mog ivota,sebe ne mogu vi{e da prepoznam: razgovaram sa tramvajima,sa klupama u parku, psujem majku svakom avionu koji leti nanebu! Pogledaj gde sam na kraju dospeo: u ludnicu!

MILE: Nemoj da vre|a{ ovu eminentnu zdravstvenu ustanovu, ukojoj najsavremenijim metodama le~imo...

KRISTIN: Mile zavei!... Jevreme, moram ne{to da ti priznam, iakomi, moda, ne}e{ verovati. Ti si oduvek bio i ostaomu{karac mog ivota. ^ak i onda, kada sam u Miletovojkafani pomislila da }e{ mi onom palicom razbiti glavu bila sam vlana! Vlana sam i sada. Vlana sam kao {tonikada nisam bila, vlana sam da vlanija ne mogu biti...!(Po~ne da ga grli)

JEVREM: (Oslobodi se wenog zagrqaja)Kristin, @ana, @ulijen jesi li razmi{qala nekada da sezaposli{ u Meteorolo{kom zavodu?

KRISTIN: Jevreme, da li je mogu}e? Ne uzbu|ujem te kao nekada?

JEVREML (Prete}i)Gde je Steva Milovanko iz Qiga?!

KRISTIN: [ta }e ti Steva? Ja sam tu...

216 Aleksandar \aja

JEVREM: (Dohvati nekakav ogromni {pric i {trcne iz wega malote~nosti. Luda~kim tonom)I ja sam.

KRISTIN: (Upla{eno)[ta }e{ s tim {pricom?Mile, u~ini ne{to: {ta je naumios tom iglom?

MILE: Ne znam, meni se ovde ne priznaje diploma...

JEVREM: Jo{ malo vlage ti ne}e {koditi.

KRISTIN: (Potr~i ka vratima)Manijak, upomo}...!(Me|utim, vrata su zaglavqena i ne mogu da se otvore!)

JEVREM: (Prilazi joj s podignutim {pricom)A sad da vidimo, ~ija ma~ka crnu vunu prede?

KRISTIN: Ne kae se ~ija ma~ka, nego: ~ija majka!

JEVREM: Ne zamajavaj me. Reci: kroz koju rupu da ti pove}am vla-nost?

KRISTIN: Jevreme, nemoj, molim te, sve u ti priznati! Evo, ja sammu{ko, boga mi!

JEVREM: Ne seri, Kristin samo mi reci: gde je Steva? [ta siuradila tom ~oveku?... Gde si ga zakopala? Da ga nisizacementirala u temeqe nekog mosta?... Govori, Kristin!

KRISTIN: Mile, kakva je te~nost u tom {pricu?!

MILE: Mislim da je lozova~a.

KRISTIN: Jevreme, ja nisam ni{ta kriva! Sam je tako odlu~io.

JEVREM: [ta je odlu~io, Kristin?

KRISTIN: Da ode...

JEVREM: Kuda da ode?

KRISTIN: U manastir, Jevreme...!

MILE: (Prekrsti se)U manastir?! Ludog li ~oveka... mogao sam da mu nabavimdiplomu ginekologa, gotovo za yabe!

JEVREM: Steva oti{ao u manastir? Lae{!

KRISTIN: Ne laem, Boga mi... Bio je u dilemi: da li da sko~i saSavskog mosta, ili da ode u manastir. Eto, da je sko~io samosta, moda bi isplivao, ovako, jebi ga...

@ivot Jevremov 217

JEVREM: Ne seri, Kristin: zna{ dobro da je plivao ko sekira!

KRISTIN: Da, ali bi smo u tom slu~aju ta~no znali gde je. Kako sad dati pomognem?

JEVREM: Ho}e{ re}i kako ne zna{ u kom je manastiru?

KRISTIN: Nemam pojma! Znam samo da je u nekoj bestragiji, visoko ubrdima!

JEVREM: Svi su manastiri u brdima...!

MILE: Nije ta~no, mene su kao bebu krstili u nekom manastiru, uravnici.

JEVREM: Tebe su krstili u Gradskoj pivnici!... Kristin, nemamvremena za zamajavawe. Razmisli dobro: kako se zove tabestragija i koliko je visoko to brdo?

KRISTIN: Boe, Jevreme, jedva da sam imala dvojku iz geografije...

JEVREM: (Podigne {pric u ruci i {trcne iz wega malo te~nosti)Onda je vreme za popravni, draga Kristin... Posledwi put:gde je taj manastir?

MILE: (U publiku)Ovo je zaista ludnica, definitivno!

Zatamwewe.

218 Aleksandar \aja

SCENA 5.

Isto kao u Sceni 1. Jevrem spava na krevetu i hr~e. Kraj wega sedi Stevai besciqno buqi kroz otvoren prozor. Vidimo da ve} uveliko svi}e.Polako se poja~avaju zvuci gradske vreve. Najednom se Jevrem trgne, kaoda je ne{to lo{e sawao, podigne se naglo na krevetu i poku{a daustane... a onda shvati da mu je jedna ruka lisicom vezana za krevet.Poku{a da se oslobodi, ali, bez uspeha.

JEVREM: A? [ta je ovo? Stevo, {ta si mi ovo uradio?

STEVA: Vezao sam te lisicama za krevet.

JEVREM: To vidim, nisam }orav! Ali, za{to?

STEVA: Nemoj da se uzbu|uje{, objasni}u ti.

JEVREM: Kako da se ne uzbu|ujem?! Primim mrtvaca u ku}u, a umestozahvalnosti, on me vee za krevet ko obi~nog kriminalca!A sve to za vreme dok spavam mirno ko jagwe i sawam na{prvi susret u mojoj kancelariji...

STEVA: Da sam znao o ~emu sawa{, odmah bi te probudio!

JEVREM: Naravno, ja sam kriv. Trebalo je odmah da mi postane jasnoda si lud, ~im si uspeo da padne{ sa kru{ke! Odmah meodvei ili }u da zovem policiju!

STEVA: Kao prvo, da ti objasnim ono s kru{kom: to je bio ~itavsplet nesre}nih okolnosti. Ba{ na dan brawa kru{aka tisi do{ao u manastir.

JEVREM: Do{ao sam ~im sam saznao gde si. Uostalom, zar te nisamnagovarao da se odmah vrati{ sa mnom? A, ti zapeo: kru{ke,pa kru{ke!

STEVA: Ne razume{, to je manastirska tradicija duga {est vekova!Uvek se na taj dan kalu|eri pewu na kru{ke i beru plodove.

JEVREM: Ali, za {est vekova jo{ se nijedan kalu|er nije ubio na tajna~in!

STEVA: Jebi ga, kvrcnula grana i gotovo!

JEVREM: Idiote, odvezuj me odavde!

STEVA: Ne dolazi u obzir... dok se svi ne okupimo!

JEVREM: Koji svi?

STEVA: Zna{: ti, ja... i Kristin!

@ivot Jevremov 219

JEVREM: Jesi li pio ne{to dok sam ja spavao?

STEVA: Kako si ti, kume, prozai~an? Misli{ da je sve u jelu, pi}u,podrigivawu... Ne, moramo da se okupimo, jer do{lo je vremeokupqawa, ba{ kao u Hajlenderu.

JEVREM: U ~emu?

STEVA: U filmu Hajlender.!... A, tamo, se}a{ se: moe da postojisamo jedan!

JEVREM: Nisam gledao taj film.

STEVA: Nisi gledao Hajlendera?!

JEVREM: Jok!

STEVA: Neverovatno!... Pa, Hajlendera su na DVH u gledali ~aki qudoderi sa Nove Gvineje!

JEVREM: Nemam DVH i nisam sa Nove Gvineje!... A, uostalom, odakleti ideja da }e se Kristin ovde pojaviti?

STEVA: Malo sam pro~eprkao po tvom telefonskom imeniku...

JEVREM: Na{ao si wen broj?

STEVA: Ne samo na{ao... nego sam s wom i razgovarao.

JEVREM: O ~emu?

STEVA: O dugoro~noj vremenskoj prognozi...

JEVREM: Stevo, jedi govna..!

STEVA: Zahvaqujem!... De fakto, samo sam se predstavio kao tvojsve{tenik i pozvao sam je da do|e. Naravno, da mi ti ne bipravio smetwe, morao sam da te veem.

JEVREM: Kao moj sve{tenik?! [ta si joj, uop{te, rekao?

STEVA: Rekao sam joj da si umro!

JEVREM: Ti zaista ho}e{ da nas ubije{, zar ne?

STEVA: Kume, ti si neverovatan bukvalista! Zar ne vidi{ da sezezam? Ja sam do{ao da se enim, a ne da ubijam!

JEVREM: Za{to, onda, spomiwe{ Hajlendera i vreme okupqawa?

STEVA: Zato {to je danas moderno diskutovati o filmu! Ne}e{,vaqda, da pri~am o Kafki?

JEVREM: Ako je tako, odvei me. Ne}u ni{ta da ti pokvarim.

STEVA: Ma nemoj? Ako sam moderan, nisam glup!... ^eka}emo. Kao ufilmu Odavde do ve~nosti.

220 Aleksandar \aja

JEVREM: Misli{ na ^ekaju}i Godoa?

STEVA: Jevreme umukni! Nikada se nisi razumevao ni u film, ni upozori{te!

JEVREM: A ti si se oduvek bavio samo sakralnim temama! Kako simogao da joj kae{ kako sam umro, dobi}e infarkt kad meugleda ivog!

STEVA: Ko kae da }e te ugledati ivog?... Ha, ha, ha, {alim se, bre,kume! Ti zna{ da sam oduvek voleo neobi~ne zaplete. Da lisam ti ikada rekao da sam ja, zapravo, hteo da postanempisac?

JEVREM: Boqe {to nisi. I ovako si dovoqno lud.

STEVA: Ne slaem se s tobom. Boanski je to dar: biti pisac.Sedne{, pi{e{, onda ustane{, skuva{ kaficu, pro{eta{po sobi... a misli teku, teku, teku...

JEVREM: Stevo, zavrni slavinu i odvei me!

STEVA: Ali, nisam postao pisac. A, za{to nisam? Zato {to memrzeo profesor iz srpskog i zalepio mi keca unapred, dokraja godine! A, za{to?

JEVREM: Uop{te me ne zanima.

STEVA: Zato {to sam rekao da su Krleine drame dosadne, jer se uwima dvoje samo sva|aju, dok tre}i za to vreme popu{ipaklo cigareta!

JEVREM: [ta sam ja bogu zgre{io te moram da slu{am tvoje dra-matur{ke opservacije?

STEVA: Mora{ jer si vezan, a ja imam potrebu da pri~am!

JEVREM: Ali, dosadan si! I publici si dosadan!

STEVA: Ma, nemoj? A, {ta bi publika? Moda da otputuje... malo uNepal?

JEVREM: Kakve sad ima veze Nepal s dramskom radwom?

STEVA: Ima, kume, slu{aj samo... Pre desetak godina, dvoje na{ihqudi, moda ba{ mladenaca, osudili su u Nepalu na je-danaest godina robije, jer su im istekle vize!

JEVREM: Izuzetno sam se potresao...

STEVA: ^asna re~, kume, takav je tamo zakon! Ako ti u Nepaluistekne viza, boqe da odmah se~e{ vene!... Dobro, pusti{eposle to dvoje nesre}nika, ali, naravou~enije jeste da mo-ra{ biti obazriv: jer, ako krene{ nekuda u inostranstvo,

@ivot Jevremov 221

treba dobro da se raspita{ koji zakoni tamo vae? [taako, na primer, otputuje{ u Lihten{tajn a u Lihten{tajnuje za {vercovawe u tramvaju predvi|ena doivotna robija!?

JEVREM: Ama, Stevo, ostavi me s tramvajima, skidaj mi ove lisicedok ona nije do{la!

STEVA: Polako, kume, polako... Pitao si me kakve veze ima Nepal saovom radwom? E, pa ima: vide}e{ kada se pojavi Kristin!

JEVREM: Dobro... Ali, dok se ne pojavi, jesi li zavr{io sa ovomonanijom?

STEVA: Nisam, jer sad sledi ono najvanije.

JEVREM: A, to je?

STEVA: A, to je, da si ti, kume, najglupqi glupi ~ovek na svetu!

JEVREM: Za{to, moli}u lepo?

STEVA: Zato {to si zaista poverovao da sam si{ao sa neba!

JEVREM: Kako to misli{?

STEVA: Kako ti misli{?!... Da se sa neba dolazi i odlazi kako sekome digne, kao metroom, tamo ovamo!

JEVREM: Ne razumem... [ta ho}e{ time da kae{?

STEVA: Pogledaj me dobro: da li ti ja, zaista, li~im na mrtvaca?

JEVREM: Ne, to sam ti rekao jo{ na po~etku komada: izgleda{ boqenego dok si bio iv!

STEVA: Ja jesam iv, Jevreme!

JEVREM: Ne verujem ti.

STEVA: ^ove~e, imam puls, pritisak, die mi se...!

JEVREM: [ta ti se die?

STEVA: Ona stvar!

JEVREM: Koja stvar?

STEVA: Ona! Ne mogu o tome da govorim, ima dece u sali.

JEVREM: A, ta stvar? Pa {ta? Die se i vampirima.

STEVA: Ne lupetaj, gde si to video?

JEVREM: Na filmu, kume! Tamo se vampiri satiru od tucawa.

STEVA: Ne od tucawa, nego od ujedawa za vrat!

JEVREM: Dobro, polako, nemoj da se nervira{... Ako si zaista iv,koga smo onda sahranili na Novom grobqu?

222 Aleksandar \aja

STEVA: Onoga dana kada si me prona{ao u manastiru, a zatimoti{ao ku}i jo{ jedan kalu|er je pao s drveta!

JEVREM: Ha, ha, o~ekuje{ da ti poverujem kako postoje dve budale naovome svetu koje }e istovremeno da padnu s kru{ke?

STEVA: Ne, s kru{ke... Drugi kalu|er je pao s jabuke!

JEVREM: Stevo, odvezuj me odavde, jer ako nastavi{ da me zajebava{,ubi}u te jo{ jedanput!

STEVA: Ovo je, Jevreme, prava istina, kunem ti se: odvezli su nas ulokalnu bolnicu u varo{ici i tamo nam zamenili imena!

JEVREM: Kako mogu kalu|erima da zamene imena?

STEVA: A kako mogu da zamene bebe nakon poro|aja?

JEVREM: Bebe ne padaju s drveta!

STEVA: Ne donose ih ni rode, ali mnogi u to veruju! Ni{ta pro-stije: on se zvao otac Justinijan, a ja otac Maksimilijan.[ta znaju medicinske sestre o Vizantiji?

JEVREM: Znaju vi{e od tebe!

STEVA: Dobro, o tome ne}u da polemi{em. @elim da kaem samoslede}e: otac Justinijan je umro pod mojim imenom i vi stega sahranili na Novom grobqu!

JEVREM: To je spektakularna izmi{qotina!

STEVA: Za{to? Jeste li otvarali kov~eg?

JEVREM: Nismo, ali...

STEVA: Nema ali to je to, kume!

JEVREM: To je to, kae{?... Pa, da je i tako, {ta je bilo s tobom?

STEVA: Mesecima sam leao u toj bolnici ne dolaze}i svesti. Kadasam se najzad probudio, nisam mogao da se setim ni ko sam, niodakle sam. A onda, odjednom, pre desetak dana, sve mi jepuklo pred o~ima! Shvatio sam da je s jabuke pao otacJustinijan, bog da mu du{u prosti, a sa kru{ke otac Maksi-milijan to jest, ja! Ceo moj prethodni ivot otvorio mi sepred o~ima, ko na dlanu. Prvi put sam zaista znao ko sam, i{ta elim! I tako sam do{ao na tvoja vrata. Ovde sam,kume. @iv i zdrav.

JEVREM: @iv... i zdrav? Ako je stvarno tako, ~emu onda ona pri~a dasi do{ao sa neba?

@ivot Jevremov 223

STEVA: A, {ta bi ti, kume, rekao ~oveku koji te je sahranio prenekoliko meseci? Da si do{ao sa krstarewa po Medi-teranu?... Evo, skinu}u ti lisice, a ti razmisli: {ta samdrugo mogao?

Steva pri|e Jevremu i otkqu~a mu lisice. Jevrem oslobodi ruku, protr-qa je, zatim polako ustane, pri|e Stevi i bojaqivo mu stavi ruku napuls. Onda pogleda u svoj sat... Broji...

JEVREM: Jebo te, ne samo da si iv, nego ima{ i tahikardiju!

STEVA: To je od uzbu|ewa {to te vidim!

Jevrem odjednom sko~i do ugla prostorije i dohvati odatle onu poznatubezbol palicu i po~ne s wom da vija Stevu po sceni!

JEVREM: (Jure}i za Stevom)A, ovo je od uzbu|ewa {to ja tebe vidim!... [ta si mogao, jeli? Mogao si da izabere{ hiqadu drugih na~ina da sepojavi{ a ti si ba{ hteo da od mene napravi{ magarca!

STEVA: (Bee}i od wega)Nisam hteo, kume, kunem ti se u decu!

JEVREM: Bitango, ti nema{ decu!

STEVA: Kunem se u svu decu na svetu!

JEVREM: Nije ovo Radost Evrope! Stani, ako boga zna{!

STEVA: Ne}u, razbi}e{ mi glavu!

JEVREM: (Polako se zaustavi i sedne, te{ko di{u}i)Uf, ne sekiraj se, nemam vi{e snage da razbijem ni uskr{wejaje, a kamoli tvoju tvrdu glavuyu...(Odloi palicu)Iako nisi mrtav, ipak si lud.

Za~uje se zvonce na ulaznim vratima! Steva dohvati svoju putnu torbu,izvu~e iz we kalu|ersku odoru i po~ne brzo da je navla~i na sebe! Zatimzalepi i lanu bradu.

STEVA: To je ona! Jevreme, odmah lezi u krevet i pravi se da simrtav!

JEVREM: ^ekaj, {ta to radi{?

STEVA: Kostimiram se u oca Maksimilijana!

JEVREM: Ali, za{to?

STEVA: Boe, ti ba{ ni{ta ne razume{? Ja sam bio ovde s tobom inegovao te do tvog posledweg ~asa!(Ponovo zvonce!)Brzo, Jevreme, stavi malo pudera da izgleda{ ko le{!

224 Aleksandar \aja

JEVREM: Ne dolazi u obzir!

STEVA: Kako ti nije jasno? Ho}u Kristin, i sve }u u~initi da jedobijem! Ali, ona se uvek vlaila na tebe, iako se ti nisivlaio na wu. I, kona~no, kada shvati da si mrtav, zabora-vi}e te, ostavi}e Mileta i zauvek }e biti samo moja!

JEVREM: Stevo, jesu li ti snimili mozak nakon pada s kru{ke?... Zarsi zaboravio da si zbog we pobegao u manastir?

Ponovo zvonce, jo{ ja~e.

STEVA: Bilo pa pro{lo, Jevreme, volim je! Ne mogu da ivim bezwe! U~ini mi to, kume, molim te, ko brata ro|enog!(Po~ne da ga puderi{e. Zvonce zvoni sve ja~e!)

JEVREM: (Zaka{qe se)Polako s tim puderom, ugu{i}u se!

STEVA: Jevreme, kume moj, brate moj, sestro moja, seti se : ko ti je,onda, u kancelariji spasao ivot? Ko je reagovao muwevito,ko se bacio na tebe i uzvikom: Jevreme, pazi metak! promenio istoriju ~ove~anstva?

JEVREM: Kako moe{ toliko da sere{...?

Zvonce zvoni besomu~no jako.

STEVA: Pomozi mi, Jevreme u ime Hrista!

JEVREM: Za{to Hrista petqa{ u ovo?

STEVA: Zato {to ne mogu da smislim ni{ta potresnije!

JEVREM: (Prekrsti se)Boe mi oprosti, sada znam kako je te{ko biti glumac.(S te{kom mukom najzad legne u krevet. Steva ga pokrije,prekrsti mu ruke na grudima, nastavi da ga puderi{e,zvonce zvoni bez prekida...!)Stevo, dosta lickawa, mrtav sam! Otvori vrata, dok nijerazbudila ceo kom{iluk!...

Steva u sve{teni~koj odori, sa bradom na licu, pri|e vratima i polakoih i skru{eno otvori. Na wima je Kristin, kao iz scene 2. U crnini je.Pla~e i grca u suzama. U|e na scenu. Poqubi Stevi Ocu Maksimilijanuruku.

KRISTIN: Ah, o~e...

OTAC MAK: Otac Maksimilijan, gospo|o.

KRISTIN: Ah, o~e Maksimuse, kakva stra{na vest!

OTAC MAK: Zbiqa, stra{na... Maksimilijan, gospo|o.

@ivot Jevremov 225

KRISTIN: (Pri|e posteqi u kojoj lei mrtav Jevrem. Baci se nakolena)Jevreme, Hiro{imo qubavi moja!

OTAC MAK: Kakva potresna dramska situacija!... Mora da ste ga neiz-merno voleli, gospo|o, ~im ste odmah obukli crninu idojurili ovamo, na krilima vetra...

KRISTIN: Kao prvo, o~e Minimuse, dojurila sam u taksiju, a {to secrnine ti~e...(Ponovo se jako} zapla~e)... ja sam udovica, crna kukavica!

OTAC MAK: Kako? A, gosn Mile slinavi?

KRISTIN: Skewali su ga zlikovci, o~e Maksimilijane!

OTAC MAK: Bravo, pogodili ste...

KRISTIN: Wega su pogodili...!

OTAC MAK: Ho}u da kaem, pogodili ste mi ime, gospo|o Kristin...

KRISTIN: Naravno! Ako sam u alosti, nisam mentol?...(Ponovo po~ne da rida)Kakav je to ~ovek bio...!

OTAC MAK: Mile, da...

KRISTIN: Ma, kakav Mile Jevrem! Samo sam se na wega vlaila, o~eMaksimilijane.

OTAC MAK: Da, razumem... Ali, {ta moete, sudbina je tako htela.Jevrema vi{e nema, a vi ste ostali suvi, mislim, sami...

KRISTIN: (U o~ajni~kom pla~u)O, crni dane, o crna sudbino, o kukavno srpstvo uga{eno...!

OTAC MAK: Ovo mi je nekako poznato...

KRISTIN: (Gleda u mrtvog Jevrema)Jevreme, kako si lep. Kao da }e{ ovog trena ustati izagrliti me svojim snanim mu{kim rukama.

Kristin se okrene od posteqe zaroniv{i uplakano lice u {ake. Jevremse pomeri u krevetu i kao da ho}e da ustane, ali mu Steva o{trozapreti rukom i Jevrem se ponovo umrtvi.

OTAC MAK: Na alost, to se vi{e nikada ne}e dogoditi. Kakav je to~ovek bio... Ma, ne ~ovek bio je spomenik!

KRISTIN: Veliki i ~vrst! Takvih danas vi{e nema.

226 Aleksandar \aja

OTAC MAK: Nema. Ja sam ga negovao do samoga kraja, a wegove posledwere~i bile su upu}ene vama.

KRISTIN: (Ponovo po~ne da pla~e)Kako je to melodramati~no...!

OTAC MAK: Slaem se, ali, ako stalno pla~ete, ne}ete ih nikadasaznati.

KRISTIN: U pravu ste...(Bri{e o~i i nos maramicom)[ta je rekao moj dragi, blaenopo~iv{i Jevrem?

OTAC MAK: Rekao je posledwim {apatom: Pri|i, o~e Maksimili-jane...

KRISTIN: Da, i...?

OTAC MAK: Pa, pri|ite, gospo|o, ako elite da ~ujete...(Kristin se nagne k wemu)Tako... Dakle, svojom posledwom snagom, dok mu je du{anapu{tala telo i odlazila put Raja, rabin boiji, Jevrem,prozborio mi je na uvo: O~e Maksimilijane, prona|iStevu i reci mu: Stevo, oeni se s Kristin, voli je i pazido kraja svog ivota. Amin!

Jevrem se u krevetu u o~ajawu uhvati za glavu.

KRISTIN: Kakav, bre, Steva?! On je u manastiru pao sa kru{ke irazbio glavu! Sahranili smo ga na Novom grobqu.

OTAC MAK: Gospo|o Kristin, sedite...(Ona sedne)Mogu li da vas ponudim pi}em?

KRISTIN: Ja ne pijem, o~e... Jedan dupli viwak!

OTAC MAK: (Nato~i viwak i prui joj ~a{u)Izvoli, drago dete...(Kristin uzme ~a{u, prospe jednu kapiz we za pokoj du{e, prekrsti se, a zatim je sjuri u grlo!)Dakle, po{tovana gospo|o, ucveqena udovice ja sam ispu-nio pokojnikovu posledwu equ: prona{ao sam Stevu. Ta-~nije, Steva stoji pred tobom!

Steva svu~e kalu|ersku odoru, odlepi lanu bradu i stane pred Kristinu dowem ve{u: u majici i dugim ga}ama! Ona ga zabezeknuto gleda, iza wihse Jevrem, tako|e zapaweno, uspravi u krevetu... Kristin vrisne, dohva-ti fla{u viwaka i prisloni je na usta. Otpije polovinu wenog sadr-aja, a zatim je tresne o sto! Istog trena i Jevrem se ponovo sru~i ukrevet, kao da se onesvestio.

@ivot Jevremov 227

KRISTIN: (Obri{e rukom usta)Pa, dobro, Maksimilijane, Stevo, hoh{tapleru, zar se ova-ko postupa s jednom udovicom pi~ka mu materina?!

STEVA: (Na brzinu obla~e}i civilno odelo iz Scene 1)Kristin, slu{aj me paqivo: nema vi{e nikoga! Jevrem jemrtav, Mile je skewan... ostali smo samo ti i ja. Ko uHajlenderu!

KRISTIN: U Hajlenderu moe da ostane samo jedan!

STEVA: To smo mi, Kristin! Dva tela u jednoj du{i, odnosno, dvedu{e u jednom telu... u stvari, dve... ma, {ta je to bitno?Sudbina nas je sastavila, Bog nas je sastavio, pisac nas jesastavio ko smo mi da se tome odupiremo?

KRISTIN: Polako, bre... Koga smo mi, onda, sahranili na Novomgrobqu? Nad kim sam se ja onoliko isplakala?

STEVA: Qubavi moja, do{lo je do gre{ke.

KRISTIN: Do gre{ke, kae{? Ma, nemoj?! Za tvoju sahranu sam plani-rala pola paketa papirnih maramica, a potro{ila sam tri!I, to za koga? Moda je umesto tebe sahrawen serijskiubica, silovateq ena a ja ga oalila i oplakala! Ko }eda mi nadoknadi toliki nepotreban odliv emocija?

STEVA: Kristin, ja sam iv i ja te volim! Sve drugo je mra~napro{lost koju treba {to pre zaboraviti.

KRISTIN: ^ekaj, ako me zaista voli{, za{to si onda pobegao od mene umanastir, glavom bez obzira, ko da te juri pobesneli ali-gator?

STEVA: Mladost, ludost...

KRISTIN: Kakva mladost, bio si mator ko kow!

STEVA: Onda, samo ludost... Ali, zar je to jo{ uvek bitno? Kristin,ja sam te uvek voleo, voleo sam te i onda kada sam hteo da tepotopim u azotnu kiselinu udaj se za mene i bi}e{ sre}nado kraja svog ivota!

KRISTIN: A, za{to ne i do kraja tvog ivota?

STEVA: Pa, to se, Kristin, vaqda, podrazumeva...

KRISTIN: Ni{ta se danas ne podrazumeva! Sve mora da bude jasno,crno na belo.

STEVA: Ho}e{ crno na belo?(Izvadi iz yepa dve avionske karte)Evo ti: dve avionske karte i obezbe|ene vize za na{esvadbeno putovawe. Pogledaj!

228 Aleksandar \aja

KRISTIN: (Uzme karte u svoje ruke, gleda u wih)Nepal?!.. Gde ti je to?

STEVA: Daleko, qubavi moja: u Aziji! Nepal, Himalaji, najvi{ivrhovi na svetu: K1, K2, K3, K4...

KRISTIN: Ne}u da se pentram ni na kakve planin~uge!

STEVA: Ne mora{, samo }e{ da ih gleda{ i da se divi{ toj ledenojlepoti...

KRISTIN: [ta? Ho}e{ da me ugura{ u neki va{qivi hotel bezgrejawa?

STEVA: Ma, ne, Kristin, tamo je leto. Hladno je samo na vrhuHimalaja.

KRISTIN: U redu. Ti se onda pentraj na tvoje Himalaje, a ja ostajemdole u Nepalu da landram po buticima.

STEVA: Zna~i... pristaje{?

KRISTIN: [ta mi drugo preostaje? Jedan skewan, drugi mrtav, tre}ilud ali iv! Na kraju krajeva, ja sam samo ena. Sla-bosti, tvoje je ime ena rekao mi je jednom moj kasapin ibio je u pravu!

STEVA: Kristin, najdraa moja, polazimo odmah, iz ovih stopa!

KRISTIN: A Jevrem? Ko }e wega sahraniti?

STEVA: Javi}emo nekom telefonom da do|e. Ne brini, niko nijeostao nesahrawen, a mnogi su zakasnili na avion!

KRISTIN: Da zna{ da si u pravu, Stevo, srce moje! Boe, tek sad vidimkako si pametan i pitam se: gde su mi bile o~i?(Ponovo nategne iz fla{e sa viwakom)

STEVA: Ostavi fla{u, draga, nemamo vremena! Slue pi}e i uavionu.

KRISTIN: Tolike godine sam pro}erdala sa ovim ovde le{om, kojime je u kancelariji kiwio ko da sam okupator, a onajskewani Mile bio je prava slina od ~oveka! A, u stvari,obojica su samo hteli da me tucaju! [ta sam ja bila: ena,ili gumena lutka za mu{karce sa vaginom od prirodnogkau~uka?

STEVA: (Vuku}i je ka vratima)[ta god da si bila, s tim je svr{eno. Od sada si zauvek moja!

KRISTIN: Ne volim re~: zauvek. Podse}a me na Novo grobqe.

@ivot Jevremov 229

STEVA: (Dohvati je grubo za ramena i gurne kroz vrata)Kristin, mar{ napoqe...!

KRISTIN: Uf, kako si ti grub...(Izlaze}i)Stevo, po~ela sam da se vlaim i na tebe.

Kristin iza|e kroz vrata, a Steva malo zastane i okrene se ka Jevremu.

STEVA: Hvala ti, kume... Zbogom. Ostalo je }utawe.(Iza|e za wom)

Kako wih dvoje iza|u, tako odmah u|e Mile, kao iz Scene 2, osvr}u}i se zawima. Pri|e krevetu u kome je onesve{}eni Jevrem.

MILE: Jevreme, probudi se! Oti{li su!

JEVREM: (Trgne se iz nesvesti)A? Ko?... Mile?... Nisu te skewali?

MILE: Ko {to vidi{: iv sam i zdrav.

JEVREM: Ne dolazi{.. s onog sveta?

MILE: [ta ti pada na pamet? Ja sam ozbiqan ~ovek s ozbiqnimnamerama, a ne zajebant kao Steva, koji pada s kru{ke!

JEVREM: Jesi li znao da smo, u stvari, oplakali onog drugog, koji jepao s jabuke?

MILE: Saznao sam tek pre neki dan. Toliko sam bio besan na Stevu,da sam hteo vrat da mu polomim!

JEVREM: Neverovatno: toliko vremena provede{ s nekim ~ovekom, ada ga, zapravo, uop{te i ne poznaje{.

MILE: Jevreme, potpuno si u pravu. Eto, moj slu~aj...

JEVREM: [ta je s wim?

MILE: Ni{ta naro~ito, samo, eto, razmi{qam: tolike se godinepoznajemo, a da ti, zapravo, tako malo zna{ o meni.

JEVREM: O tebi znam vi{e nego {to moj eludac moe da podnese!

MILE: Moda se vara{?[ta ako ja vi{e nisam ono {to sam bio?

JEVREM: Stani: ipak su te skewali?

MILE: Ma, ne...

JEVREM: Ti si, zaista, mrtav i dolazi{ sa onog sveta!?

MILE: Ne! Uop{te nije u tome stvar!

230 Aleksandar \aja

JEVREM: Nije? U redu, ako te nisu skewali, gde si, onda, bio sve ovovreme?

MILE: Bio sam na operaciji!

JEVREM: Na kakvoj operaciji?

MILE: Na tajnoj operaciji!... Zato sam i pustio buvu da su meskewali, kako me niko ne bi na{ao, dok sve ne bude gotovo.

JEVREM: Zna~i, tebe su operisali? Od ~ega?

MILE: Od svega!

JEVREM: I, kako se sada ose}a{... tako, operisan od svega?

MILE: Ose}am se fantasti~no. Kao da sam se ponovo rodio!

JEVREM: Ba{ mi je drago da to ~ujem. Jedino {to ni{ta ne razumem,ali, ko {i{a Jevrema? Wemu je, vaqda, u ovom komadu isu|eno da bude jebena strana...(Osvr}e se oko sebe)Jesu li ono dvoje oti{li?

MILE: Oti{li su definitivno! Kona~no smo sami, Jevreme.Samo ti i ja!... Kristin i Steva su otperjali za Nepal,dabogda im tamo istekle vize!... Nijedna prepreka vi{e nestoji na putu na{oj qubavi!

JEVREM: (Polako se, jo{ uvek pomalo teturaju}i, pridigne iz kre-veta i uspravi na noge)Molim?...

MILE: Sve ove godine poku{avao sam da ti pri|em, ali je uvek nekostajao izme|u nas... Bila je to Kristin, pa onda Steva... ^aksam i poku{ao da te ubijem iz qubomore!... Ni{ta nijevredelo... Preoteo sam ti i Kristin... Ni{ta... I daqe sammislio samo na tebe... Ali, sada, kona~no, do{ao je trenutakistine.(Na~ini korak ka wemu)

JEVREM: (Odmaknuv{i se od wega)Mile, o ~emu ti govori{?

MILE: Ja te volim, Jevreme!(Poku{a da ga zagrli)

JEVREM: (Izmakne se)Mar{ od mene, peder~ino jedna!(Ponovo dohvati bezbol palicu i prete}i je podigne uvis)

MILE: Nisam peder.

@ivot Jevremov 231

JEVREM: Nego {ta si?!

MILE: Sve }u ti objasniti... Zbog tebe sam bio na operaciji.

JEVREM: Za{to zbog mene? Ja ti nisam postavio nikakvu dijagnozu!

MILE: Jo{ uvek ne razume{?

JEVREM: Razumem da me zajebava{ jo{ od tre}e scene u ovom komadu!

MILE: Nije istina, Jevreme, ja sam samo eleo da ti se dopadnem. Ito ne od tre}e scene, nego oduvek u ivotu!... Zbog tebe samsve ovo uradio. Zbog tebe sam se operisao. Zbog tebe samizmenio, ne samo svoju formu, nego i svoju su{tinu!...Jevreme, pogledaj me dobro: ja sam sada `ena!

Mile skine ka~ket sa glave i ukae se duga~ka i bujna crna kosa! Zatimpolako svu~e i mantil: on je bez i~ega na sebi, osim tanga ga}ica iprslu~eta ispod koga kipe grudi! Jevrem ga, u potpunom {oku, zapawenogleda, dok mu bejzbol palica samo isklizne iz ruke. Zatim polako dohva-ti onu fla{u s viwakom koju je Kristina dopola popila, nategne je iisprazni do kraja! Odloi je na sto, a onda se samo zavrti oko svoje ose i ponovo padne u nesvest.

MILE: (U publiku)U ~emu je ovde stvar?... Ako si mu{ko, ima{ problem saenom... Ako si ena, ima{ problem s mu{karcem... [ta,zapravo, jedna skromna i dobro vaspitana ena kao {to samja, treba da u~ini u ovom jebenom ivotu, kako bi onoga kogavoli, mogla da ubedi da ga zaista voli?

JEVREM: (Na kratko se povrativ{i iz nesvesti)Mile, ne tupi vi{e, reci kraj, pa da odemo na pi}e!

MILE: Ho}u, mili!...(U publiku)^uli ste ga, tipi~an mu{karac! Ali, ena mora uvek daposlu{a mua... Narode moj ({to bi rekao Kraq Ibi), ovoje bio @ivot Jevremov... Laku no} i do|ite nam opet!...Zatamwewe. Kraj.

Zatamwewe.

KRAJ

232 Aleksandar \aja

/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 300 /GrayImageDepth -1 /GrayImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName (http://www.color.org) /PDFXTrapped /Unknown

/Description >>> setdistillerparams> setpagedevice