AKTIVNI I PASIVNI IMUNITETAKTIVNI I PASIVNI IMUNITET

Prof. dr Ivana Hrnjaković Cvjetković

Institut za javno zdravlje Vojvodine

Prof. dr Ivana Hrnjaković Cvjetković

Institut za javno zdravlje Vojvodine

IMUNITET U UŽEM SMISLU

AKTIVNI IMUNITET

PRIRODNI VEŠTAČKI

PASIVNI IMUNITET

PRIRODNI VEŠTAČKI

AKTIVNI IMUNITETAKTIVNI IMUNITET

1.AKTIVNI PRIRODNI IMUNITET 2.AKTIVNI VEŠTAČKI IMUNITET

Prirodni aktivni imunitet : Posle manifestne bolesti Abortivne infekcije Subkliničke infekcije

1.AKTIVNI PRIRODNI IMUNITET 2.AKTIVNI VEŠTAČKI IMUNITET

Prirodni aktivni imunitet : Posle manifestne bolesti Abortivne infekcije Subkliničke infekcije

AKTIVNI IMUNITETAKTIVNI IMUNITET

AKTIVNI IMUNITET

HUMORALNI CELULARNI

U nastanku aktivnog imuniteta HUMORALNI

MEHANIZMI

B limfociti ,plazma ćelije, antitela

CD4 T limfociti memorijske ćelije

HUMORALNI MEHANIZMI

B limfociti ,plazma ćelije, antitela

CD4 T limfociti memorijske ćelije

Uloga antitela Neutralizacija i

eliminacija mikr. i toksina

Opsonizacija i fagocitoza mikr.

Ćelijska citotoksičnost zavisna od at.

Aktivacija C (liza,opsonizacija i zapaljenje)

Uloga antitela Neutralizacija i

eliminacija mikr. i toksina

Opsonizacija i fagocitoza mikr.

Ćelijska citotoksičnost zavisna od at.

Aktivacija C (liza,opsonizacija i zapaljenje)

U nastanku aktivnog imuniteta CELULARNI

MEHANIZMI APĆ CD4 T limfociti

(TH1 i TH2) CD8 T limfociti memorijske

ćelije

CELULARNI MEHANIZMI

APĆ CD4 T limfociti

(TH1 i TH2) CD8 T limfociti memorijske

ćelije

Uloga efektorskih CD4 T limfocita

aktivacija makrofaga, B

limfocita Uloga efektorskih

CD8 T limfocita ubijanje

inficiranih ciljnih ćelija

Uloga efektorskih CD4 T limfocita

aktivacija makrofaga, B

limfocita Uloga efektorskih

CD8 T limfocita ubijanje

inficiranih ciljnih ćelija

PRIRODNI AKTIVNI IMUNITETPRIRODNI AKTIVNI IMUNITET

KLASIČAN dugotrajan i solidan (rubeola,morbili,difterija,mumpsa,velikog kašlja)

TIPSKI SPECIFIČAN Solidan (poliomielitis) Nesolidan i kratkotrajan

(influenca, adenovirus, salmoneloze,streptokokne infekcije)

KLASIČAN dugotrajan i solidan (rubeola,morbili,difterija,mumpsa,velikog kašlja)

TIPSKI SPECIFIČAN Solidan (poliomielitis) Nesolidan i kratkotrajan

(influenca, adenovirus, salmoneloze,streptokokne infekcije)

PRIRODNI AKTIVNI IMUNITETPRIRODNI AKTIVNI IMUNITET

IMUNITET INFEKCIJE imunitet nije dovoljan da se uzročnik eliminiše

latentna infekcija se održava uprkos postojanju antitela (herpes virusna infekcija)

IMUNITET INFEKCIJE imunitet nije dovoljan da se uzročnik eliminiše

latentna infekcija se održava uprkos postojanju antitela (herpes virusna infekcija)

VEŠTAČKI AKTIVNI IMUNITETVEŠTAČKI AKTIVNI IMUNITET

VAKCINISANJEM ŽIVIM ATENUISANIM

UZROČNICIMA MRTVIM UZROČNICIMA PRODUKTIMA ILI DELOVIMA

PROTEINA MIKROORGANIZAMA ANATOKSINIMA (TOKSOIDIMA)

VAKCINISANJEM ŽIVIM ATENUISANIM

UZROČNICIMA MRTVIM UZROČNICIMA PRODUKTIMA ILI DELOVIMA

PROTEINA MIKROORGANIZAMA ANATOKSINIMA (TOKSOIDIMA)

VAKCINACIJAVAKCINACIJA

Stvaranje imunološke memorije U PRIMARNOJ IMUNOLOŠKOJ REAKCIJI pri vakcinisanju

Kontakt sa virulentnim uzročnikom (protiv koga je izvršena vakcinacija) SEKUNDARNA IMUNOLOŠKA REAKCIJA

ŽIVE VAKCINEŽIVE VAKCINE

UNOSI SE ŽIVI NEVIRULENTNI (ATENUSANI) UZROČNIK

Zadržao imunogenost Izgubio virulenciju i sposobnost

da izazove bolest Ž. Vakcine:Sabinova (dečja

paraliza), protiv morbila, mumpsa, BCG vakcina

UNOSI SE ŽIVI NEVIRULENTNI (ATENUSANI) UZROČNIK

Zadržao imunogenost Izgubio virulenciju i sposobnost

da izazove bolest Ž. Vakcine:Sabinova (dečja

paraliza), protiv morbila, mumpsa, BCG vakcina

ŽIVE VAKCINEŽIVE VAKCINE

Atenuacija Gajenjem na nepodesnim

podlogama Pasažiranjem kroz veoma

otporne domaćine Genetskom rekombinacijom

Atenuacija Gajenjem na nepodesnim

podlogama Pasažiranjem kroz veoma

otporne domaćine Genetskom rekombinacijom

Atenuisana vakcina dobijena genetskim inženjeringom

Levo: atenuisani soj koji vakcinalnom virusu daje PB2,PB1,PA,NP,M,NS gene

Desno: nova virulentna varijanta koja vakcinalnom virusu daje H i N gene (na H I N antigene stvaraju se zastitna antitela)

Prednosti živih vakcina

IMITIRAJU PRIRODNU INFEKCIJU Količina antigena se

umnožavanjem virusa povećava Stvara se veća količina antitela DUGOTRAJNIJI IMUNITET

Atenuisane ili žive vakcine Dobar lokalni

imunitet na ulaznim mestima infekcije

Daju se tako da imitiraju prirodan put infekcije

PRI PRIPREMI ŽIVIH VAKCINA VODITI RAČUNA O: Vakcinalni soj treba da bude genetski

postojan, da nema onkogena ili teratogena svojstva

Nije poželjno da vakcinisane osobe izlučuju vakcinalni virus

Da ne dođe do reverzije vakcinalnog virusa u virulentni virus

O riziku kontaminacije vakcine neotkrivenim infektivnim agensima koji u latentnom stanju inficiraju kulture ćelija.

NEDOSTACI ŽIVIH VAKCINA Manja stabilnost i kraći rok upotrebe INTERFERENCIJA nastala zbog

konurentne infekcije drugim virusom može značajno da umanji efikasnost vakcine. Zato se izbegava davanje polio vakcine u letnjem periodu kada česte infekcije drugim enterovirusima mogu da smanje postvakcinalni imunitet zbog interferencije

Mrtve vakcineMrtve vakcine

Ubijanje: Toplotom Formalinom,fenolom,alkoholom, Zračenjem Imunitet slabiji nego kod živih M. vakcine:Salkova, i v. protiv

influence

Ubijanje: Toplotom Formalinom,fenolom,alkoholom, Zračenjem Imunitet slabiji nego kod živih M. vakcine:Salkova, i v. protiv

influence

PREDNOSTI MRTVIH VAKCINA

NEŠKODLJIVE, ne izazivaju bolest niti oštećuju plod te se MOGU DATI i TRUDNICAMA

NEDOSTACI MRTVIH VAKCINA

Titar zaštitnih antitela je niži nego kod živih vakcina gde se vakcinalni virus razmnožava posle davanja i duže stimuliše imuni odgovor na produkciju At i specifičnih limfocita. Dodavanjem ADJUVANSA može se povećati titar antitela

ADJUVANS

NIJE ANTIGEN POJAČAVA AKTIVACIJU T ĆELIJA tako što

stimuliše nakupljanje antigen prezentujućih ćelija na mestu gde

je antigen i dovodi do povećane ekspresije

kostimulatora i citokina u APĆ

NEDOSTACI MRTVIH VAKCINA

Imunitet posle mrtvih vakcina je SLABIJI I KRATKOTRAJNIJI. Stvaraju se manje količine antitela pa titar At može lakše da se spusti ispod zaštitnog nivoa. ZATO JE POTREBNO PONOVLJENO DAVANJE

Ne indukuju u dovoljnoj meri imunitet na sluzokožama tj. Daju loš lokalni imunitet

NEDOSTACI MRTVIH VAKCINA Ćelijski imunitet posle davanja mrtvih

vakcina je relativno slab Primećena je i hiperosetljivost

vakcinisanih osoba na kasnije nastalu prirodnu infekciju tkz. divljim virusom. Mrtva vakcina protiv morbila može da bude uzrok teške atipične bolesti posle kontakta osobe vakcinisane protiv morbila sa divljim virusom morbila.

Vakcinacija anatoksinima (toksoidima)

Vakcinacija anatoksinima (toksoidima)

Egzotoksini (difterija,tetanus,klostridije,streptokoki, šigela dizenterije tip 1)

Egzotoksin se obrađuje: Toplotom Formaldehidom Vezuju se za nosače (aluminijum

hidroksid, aluminijum fosfat)

Egzotoksini (difterija,tetanus,klostridije,streptokoki, šigela dizenterije tip 1)

Egzotoksin se obrađuje: Toplotom Formaldehidom Vezuju se za nosače (aluminijum

hidroksid, aluminijum fosfat)

VAKCINE OD DELOVA VIRIONA Zasnivaju se na činjenici da su proteini

virusnog kapsida i glikoproteini omotača glavni nosioci antigenskih svojstava virusa i odgovorni za pojavu postvakcinalnog imuniteta. Pri tome je virusni genom nepoželjan u vakcini

Ne sadrže infektivni virusni genom Imunogenost im je dobra Dovode do kasnije pojave antitela Primer vakcina protiv HBV koja sadrži HBsAg

virusa

VakcinacijaVakcinacija

Polivalentne vakcine Monovalentne Daju se: Odmah po rođenju Posle trećeg meseca REVAKCINACIJA (razmak

između dve doze 6 nedelja)

Polivalentne vakcine Monovalentne Daju se: Odmah po rođenju Posle trećeg meseca REVAKCINACIJA (razmak

između dve doze 6 nedelja)

Nuspojave pri vakcinaciji

Lokalne: BOL OTOK UVEĆANJE

LOKALNIH LIMFNIH ŽLEZDA

Lokalne: BOL OTOK UVEĆANJE

LOKALNIH LIMFNIH ŽLEZDA

OPŠTE PORAST

TELESNE TEMPERATURE

OPŠTE PORAST

TELESNE TEMPERATURE

PROBLEMI PRI DAVANJU VIRUSNIH VAKCINAPROBLEMI PRI DAVANJU VIRUSNIH VAKCINA

1.VARIJABILNOST VIRUSA 2.RIZIK OD INFEKCIJE LATENTNIM

VIRUSOM 3.U imunodeficitarnih lokalno gangrena

i nekroza u slučaju generalizacije smrt (NE BCG)

4.TRUDNICAMA I IMUNODEFICITARNIM NE ŽIVE VAKCINE

5.Imunološka preosetljivost: encefalitis, urtikarija ili Arthusov fenomen)

1.VARIJABILNOST VIRUSA 2.RIZIK OD INFEKCIJE LATENTNIM

VIRUSOM 3.U imunodeficitarnih lokalno gangrena

i nekroza u slučaju generalizacije smrt (NE BCG)

4.TRUDNICAMA I IMUNODEFICITARNIM NE ŽIVE VAKCINE

5.Imunološka preosetljivost: encefalitis, urtikarija ili Arthusov fenomen)

PASIVNI IMUNITETPASIVNI IMUNITET

PRIRODNI (IgG i IgA) VEŠTAČKI PASIVNI Postiže se davanjem već

gotovih antitela nastalih u drugom organizmu

Deluju odmah ili posle 24 časa Značajna u hitnim stanjima

PRIRODNI (IgG i IgA) VEŠTAČKI PASIVNI Postiže se davanjem već

gotovih antitela nastalih u drugom organizmu

Deluju odmah ili posle 24 časa Značajna u hitnim stanjima

Veštački pasivniVeštački pasivni

Daje se osobama koje će biti izložene određenim mikroorganizmima

Daje se protiv bolesti za koje ne postoji vakcinacija

Poreklo gotovih antitelaPoreklo gotovih antitela

Životinjsko –HETEROLOGNI ILI KSENOGENIČNI SERUMI

HUMANOG – HOMOLOGNI ILI ALOGENIČNI SERUMI

Životinjsko –HETEROLOGNI ILI KSENOGENIČNI SERUMI

HUMANOG – HOMOLOGNI ILI ALOGENIČNI SERUMI

PASIVNA IMUNIZACIJAPASIVNA IMUNIZACIJA

Postiže se: 1.ANTITOKSINA (ANTISERUMA) 2.GAMA GLOBULINSKIH

PREPARATA 3.HIPERIMUNIH GAMA

GLOBULINSKIH PREPARATA

Postiže se: 1.ANTITOKSINA (ANTISERUMA) 2.GAMA GLOBULINSKIH

PREPARATA 3.HIPERIMUNIH GAMA

GLOBULINSKIH PREPARATA

ANTITOKSINI ( ANTISERUMI)ANTITOKSINI ( ANTISERUMI)

Sastoji se iz toksin neutrališućih antitela specifičnih za dati toksin

Nemaju efekta na mikroorganizme koji produkuju egzotoksin

Mogu biti humani ili heterologni

Sastoji se iz toksin neutrališućih antitela specifičnih za dati toksin

Nemaju efekta na mikroorganizme koji produkuju egzotoksin

Mogu biti humani ili heterologni

Heterologni ANTITOKSINI ( ANTISERUMI)Heterologni ANTITOKSINI ( ANTISERUMI)

Dobijaju se imunizacijom konja ili goveda

Primena nosi opasnost od nastanka serumske bolesti

Ponovno davanje nosi rizik od anafilaktičkog šoka

Serum jedne vrste ne sme se davati više puta

Dobijaju se imunizacijom konja ili goveda

Primena nosi opasnost od nastanka serumske bolesti

Ponovno davanje nosi rizik od anafilaktičkog šoka

Serum jedne vrste ne sme se davati više puta

ANTITOKSINI ( ANTISERUMI) ANTITOKSINI ( ANTISERUMI)

U upotrebi su : 1.Botulizam antitoksin

(konjski) 2.Difterija antitoksin

(konjski) 3.Tetanus (humani)

U upotrebi su : 1.Botulizam antitoksin

(konjski) 2.Difterija antitoksin

(konjski) 3.Tetanus (humani)

GAMA GLOBULINSKI PREPARATIGAMA GLOBULINSKI PREPARATI

Dobijanje:iz seruma ili plazme velikog broja davalaca krvi

Daju se za HEPATITIS A i MORBILE

HIPERIMUNI GAMA GLOBULINSKI PREPARATIHIPERIMUNI GAMA GLOBULINSKI PREPARATI

Dobijaju se iz krvi vakcinisanih protiv neke određene bolesti. Dve do tri nedelje od vakcinacije uzima se krv ; u njoj se nalaze antitela protiv bolesti protiv kojih je izvršena vakcinacija

Dobijaju se iz krvi vakcinisanih protiv neke određene bolesti. Dve do tri nedelje od vakcinacije uzima se krv ; u njoj se nalaze antitela protiv bolesti protiv kojih je izvršena vakcinacija

HIPERIMUNI GAMA GLOBULINSKI PREPARATIHIPERIMUNI GAMA GLOBULINSKI PREPARATI

U upotrebi su: 1.Hepatitis B imuni globulin (humani) sa

visokim titrom antitela na HBsAg 2.Rabies imuni globulin za profilaksu

besnila (uz vakcinu) 3.Tetanus imunoglobulin 4.Varicela zoster imunoglobulin (u

imunodeficitarne dece) 5.Rogam daje se Rh- ženama da se

spreči senzibilizacija Rh+ eritrocitima ploda

U upotrebi su: 1.Hepatitis B imuni globulin (humani) sa

visokim titrom antitela na HBsAg 2.Rabies imuni globulin za profilaksu

besnila (uz vakcinu) 3.Tetanus imunoglobulin 4.Varicela zoster imunoglobulin (u

imunodeficitarne dece) 5.Rogam daje se Rh- ženama da se

spreči senzibilizacija Rh+ eritrocitima ploda