21www.serbianmirror.comDecembar 2013.

D O G A \ A J I

22 Decembar 2013.

V R E M E P L O V

1. decembra 1918. – U Beograduprogla{ena Kraljevina Srba, Hrvata iSlovenaca, s princem Aleksandrom IKaradjordjevi}em kao regentom iBeogradom kao prestonicom.

2. decembra 1942. – Na univerzitetu u^ikagu, gde su nuklearni fizi~ari predvo-deni Enrikom Fermijem radili na tajnomprojektu izrade atomske bombe, prvi put jedemonstrirana nuklearna lan~ana fisija.

3. decembra 1978. – Umrla srpska glumi-ca Ljubinka Bobi}, ~lanica beogradskogNarodnog pozori{ta. Gluma~ku karijeruzapo~ela 1921. i pored brojnih uloga osta-la zapam}ena kao nenadma{na @ivka u“Gospodji ministarki” Branislava Nu{i}a.

4. decembra 1371. – Umro car Uro{Nemanji}, sin cara Du{ana i jedini nasled-nik velikog srpskog carstva. Stupiv{i na

presto u 19. godini, posle Du{anove smrti1355, nije uspeo da sa~uva veliko carstvokoje se posle njegove smrti raspalo na nizsamostalnih oblasti pod vla{}u mo}nih feu-dalaca. Njegovom smr}u izumrla je lozaNemanji}a. Prema predanju, ubijen mu~ki ulovu, kada se sagnuo nad vodu da seosve`i. Srpska pravoslavna crkva, naosnovu tog predanja, proglasila Uro{a zamu~enika i svetitelja.

5. decembra 1870. – Umro francuski pisacAleksandar Dima Otac, autor romana smotivima iz francuske istorije. Smatra seza~etnikom feljton-romana.

6. decembra 1492. - Kristofer Kolumbootkrio ostrvo Hispanjola, sada u poseduHaitija i Dominikanske Republike.

7. decembra 1857. – Rodjen srpski slikarUro{ Predi}, ~lan Srpske akademije naukai umetnosti, predstavnik akademskog realiz-ma, majstor portreta, ikona i istorijskihkompozicija. Portretisao gotovo sve

istaknute li~nosti Srbije krajem 19. i prvepolovine 20. veka i izradio vi{e od 1.000ikona.

8. decembra 1954. – Srpski i hrvatski pisci

i lingvisti postigli Novosadski dogovor osrpskohrvatskom knji`evnom jeziku, koji jepotpisalo 25 uglednih stru~njaka za jezik.Zaklju~eno da je narodni jezik Srba, Hrvatai Crnogoraca jedan jezik s dva izgovora, dasu }irilica i latinica ravnopravne i da jezikima zajedni~ki pravopis.

9. decembra 1910. – Umro srpski pisacLaza Kosti}, koji je u poeziju uneo noveoblike i obogatio srpski knji`evni jeziknovim izrazima. Bio za~etnik srpske avan-gardne lirike, a nekoliko njegovih pesamaspada u najbolja ostvarenja srpskog roman-tizma.

10. decembra 1964. – Nobelovu nagraduza mir dobio je Amerikanac Martin LuterKing, borac za gradjanska prava crnaca.

11. decembra 1858. – Svetoandrejskaskup{tina izvr{ila smenu dinastije u Srbijizbaciv{i kneza Aleksandra Karadjordjevi}a.Na presto vra}en Milo{ Obrenovi}, a zanjegovog naslednka progla{en njegov sinMihailo.

12. decembra 1958. – Umro srpskimatemati~ar, astronom i geofizi~ar MilutinMilankovi}, osniva~ katedre nebeskemehanike na Beogradskom univerzitetu,tvorac teorije o pomeranju Zemljinih polo-va.

13. decembra 1806. – Srpski ustanici uPrvom srpskom ustanku oslobodili beograd-sku varo{ i naterali Turke da se povuku uKalemegdansku tvrdjavu. Tvrdjava osvoje-na po~etkom 1807, a posle sloma ustanka1813. Turci ponovo zauzeli Beograd.

14. decembra 1799. – Umro je D`ord`Va{ington, prvi predsednik SAD (1789-97),koji je u ratu za nezavisnost od Engleske

(1775-83) komandovao vojskom kolonista.Odbiv{i da se tre}i put kandiduje zapredsednika, uputio je Amerikacima“Opro{tajnu besedu”.

15. decembra 1914. – OslobadjanjemBeograda u Prvom svetskom ratu zavr{enaje Kolubarska bitka. Pobeda za kojuizuzetne zasluge pripadaju komandantuPrve armije generalu @ivojinu Mi{i}u,podigla je ugled Srbije medju saveznicimai u~vrstila samopouzdanje srpske vojske inaroda.

16. decembra 1773. – Nezadovoljnavisokim uvoznim carinama i britanskomkolonijalnom vla{}u grupa ameri~kih

kolonista, maskirana u Indijance, u boston-skoj luci pobacala u more sanduke ~aja sajednog britanskog broda. Taj dogadjaj, kas-nije nazvan Bostonska ~ajanka, nagovestioameri~ki rat za nezavisnost, 1775.

17. decembra 1888. – Rodjen AleksandarKaradjordjevi}, mladji sin srpskog kraljaPetra i crnogorske kneginje Zorke, regentod 1914, kralj Kraljevine Srba, Hrvata i

Slovenaca od 1921. U novoj dr`avi zaveoli~ni re`im u januaru 1929, u septembru1931. nametnuo Oktroisan ustav. Ubijen uatentatu u Marseju 9. oktobra 1934.

18. decembra 1913. – Rodjen nema~kidr`avnik Vili Brant, gradona~elnik Berlina,kancelar Zapadne Nema~ke, liderSocijaldemokratske stranke. Njegova“isto~na politika sporazumevanja” sa SSSRi drugim isto~noevropskim zemljamadoprinela stabilizaciji prilika u Evropi, za{ta je dobio Nobelovu nagradu za mir1971. 1970. kleknuo pred spomenikom`rtvama nacizma u Var{avi i zamolio zaopro{taj u ime nema~kog naroda. Zbog{pijunske afere u kojoj je otkriveno da jenjegov blizak saradnik isto~nonema~ki{pijun, 1974. podneo ostavku na mestosaveznog kancelara.

19. decembra 1996. – Umro glumacMar~elo Mastrojani.

20. decembra 1992. – U Jugoslavijiodr`ani prevremeni savezni, republi~ki ilokalni izbori. Na izborima za predsednikaSrbije Slobodan Milo{evi} pobedio MilanaPani}a. Predstavnici opozicije ukazali nabrojne nepravilnosti i manipulacije tokomizbora.

21. decembra 1881. – U Beogradu je osno-vano Dru{tvo novinara Srbije, jedno odnajstarijih u Evropi. U Beogradu su tadaizlazila 22 lista i ~asopisa. Predsednikprvog Upravnog odbora Dru{tva bio je srp-ski pisac Laza Kosti}, tada urednik “Srpskenezavisnosti”.

22. decembra 1989. – Umro irski pisacSemjuel Beket, uz Joneska i @enea najz-na~ajniji predstavnik “teatra apsurda”.Dobitnik Nobelove nagrade za knji`evnost1969.

24. decembra 1999. – “Mali princ”, deloAntoana Sent-Egziperija progla{eno zaknjigu veka u Francuskoj.

25. decembra 1997. – Na Kubi prvi putposle 30 godina javno proslavljen Bo`i}.

Predsednik Fidel Kastro proglasio taj danpraznikom u ~ast pape koji je u januaru1998. posetio Kubu.

26. decembra 1972. – Umro Hari Truman,predsednik SAD od 1945. do 1953. Zapredsednika je izabran posle smrtiFrenklina Ruzvelta. U~esnik je Postdamskekonferencije, a avgusta 1945. po njegovomnalogu na Japan ba~ena atomska bomba.1947. uveo doktrinu o vojnoj i ekonomskojpomo}i zemljama ugro`enim revolucionarn-im pokretima, a njegova administracija istegodine sa~inila Mar{alov plan o posleratnojobnovi Evrope. Doneo zakon protivradni~kih sindikata i osnovao Komisiju zaispitivanje protivameri~ke delatnosti ~iji serad pretvorio u “lov na ve{tice”. UveoSAD u Korejski rat.

27. decembra 1882. – Ukazom knezaMilana Obrenovi}a o odobrenju

Trgovinskog sporazuma i Konzularne kon-vencije sa SAD uspostavljeni diplomatskiodnosi Srbije i SAD.

28. decembra 1895. – U pariskomrestoranu “Gran kafe” bra}a Luj i OgistLimijer (Louis, Auguste Lumiere) organi-zovali su prvu filmsku projekciju. Prikazanisu kratki filmovi o izlasku radnika iz fab-rike, `elezni~koj stanici s putnicima ivozom koji juri. Ovaj datum uzima se kaodan rodjenja kinematografije.

29. decembar 1835. – Umro Filip Vi{nji},slepi pesnik-guslar, Srbin iz Bosne, koji je

opevao sve zna~ajnije dogadjaje iz Prvogsrpskog ustanka. Vuk Karad`i} 1815.zapisao mnoge njegove pesme.

30. decembar 1803. – Biv{a francuskakolonija Lujzijana, koju je iste godine fran-cuski car Napoleon I prodaoAmerikancima, u{la u sastav SAD, ~ime jeskoro udvostru~ena njena teritorija.

31. decembra 1996. – [irom Srbije stotinehiljada gradjana, koji su gotovo 2 mesecasvakodnevno protestovali tra`e}i priznavanjerezultata lokalnih izbora na kojima je pobe-dila opozicija, okupili se na centralnim grad-skim trgovima da do~ekaju Novu godinu.

DOGODILO SE U DECEMBRU

S P O R T

23www.serbianmirror.comDecembar 2013.

P i { e : M i l u t i n [ o { k i }

Da li je pamtiti po neverovatnompovratku Nadala ili pofantasti~nom zavr{etku Djokovi}a,

po odbrani titule ^eha u Dejvis kupu ili pokona~nom osvajanju Vimbldona AndijaMareja?

Neko }e re}i da je sezonu obele`iorivalitet Nadala i Djokovi}a koji postajenajve}i u istoriji tenisa i to ne samo pobroju odigranih me~eva. Amerikanci imajurazloga da budu zabrinuti kada je u pitanjumu{ki tenis, posle mnogo godina desilo seda u jednom trenutku nemaju teniseramedju prvih 20 na ATP listi.

Na po~etku godine izgledalo jeidealno za Djokovi}a, dominantna pobeda uMelburnu, Nadal za koga niko nije znao ukakvom }e se stanju pojaviti posle povredei dugog odsustva, Federer u “godinama”,nesigurni Marej. Mnogi su o~ekivali da }eDjokovi} na kraju godine biti superiornoprvi, ali sledi druga~iji rasplet. Nadalpo~inje da leti teniskim terenom i osvaja tit-ulu za titulom ne biraju}i podloge. Marej{okira svet, a Engleze dovodi do stanjamasovne histerije pobedom na Vimbldonu.

Medjutim, Novak jo{ jednompokazuje kakav je tip sportiste, ne povla~ise i ne tra`i izgovore ve} po~inje sa jo{napornijim treningom i sezonu zavr{ava uveli~anstvenom stilu sa 24 uzastopne pobe-de posle US Opena medju kojima su i dvenad Nadalom. Kakvi li nas me~evi teko~ekuju naredne godine? Ali ako se ka`e daje ovo godina Rafaela Nadala nismo dalekood istine. Od “kralja {ljake” postao je i kraljostalih podloga. Od mogu}nosti da vi{e nezaigra posle povrede ponovo je postao goto-vo nepobediv i postao prvi teniser u istori-ji koji je osvojio osam titula (Roland Garos)na jednom Grand Slemu, i opravdano je

postaviti pitanje da li je on sada mo`danajve}i teniser ikada? Marej je posle 78godina uspeo da Britancima donese peharnajpoznatijeg turnira na svetu. Zbogpovrede je propustio zavr{nicu sezone, alise naredne sezone o~ekuje da uspe{no pari-

ra tandemu Nadal-Djokovi}.Treba spomenuti da su neki tenis-

eri-ke ove godine re{ili da zavr{e karijeru.Najve}u nevericu izazvala je Marion Bartoliproslogodi{nja pobednica Vimbldona koja jeto saop{tila na emotivnoj konferenciji za{tampu u Sinsinatiju. Kada su svi o~ekivalida krene ka samom vrhu ona se povukla u“penziju”. Od tenisa su se oprostili i David

Nalbadijan, Marselo Rios i D`ejms Blejk.@enska strana `ute loptice nije bila

preterano uzbudljiva. Serena Vilijams bilaje previ{e jaka za ostale i ponekad bi bilopravo slavlje kada bi neka od protivnicauzela koji gem, a osvajanje seta bilo bi

ravno podvigu. Osvojila je 11 titulauklju~uju}i Roland Garos i US Open gaze}inemilosrdno sve pred sobom, da bi na krajusezonu zavr{ila sa skorom 78-4 {to jenajbolji odnos pobeda i poraza za jednuteniserku jo{ od 1990 godine.

U gomili me~eva koji su donosilislavu i prekidali tradicije, me~eva koji sutrajali dugo i onih koji su se zavr{avali brzo

i efikasno, bilo je nekoliko zaistaveli~anstvenih. U oba je u~estvovao NovakDjokovi}, blagu prednost dali bi okr{aju saVavrinkom koji je u Melburnu trajao petsati i dva minuta. Samo peti set trajao je104 minuta, a kompletan spektakl bio je

uvod u Novakov trijumf na AusrtalijanOpenu.

Da li }e i slede}a sezona biti nanivou ove i probuditi toliko interesovanje usvetu sporta? Te{ko, jer je slede}e godine uBrazilu svetsko prvenstvo u fudbalu, ali mi}emo naravno pratiti na{eg Noleta u nasto-janjima da osvaja nove titule i postavi noverekorde.

B I Z N I S

24 Decembar 2013.

Z A K O N I

25www.serbianmirror.comDecembar 2013.

Kako da jedan od roditelja izvadi

dokumenta detetu, ako je drugi

roditelj nedostupan, a kako ako

je drugi roditelj preminuo?

Zakonom o putnim ispravama

(“Sl. glasnik RS”, br. 90/07, 116/08,

104/09 i 76/10) regulisano je da za malo-

letno lice zahtev za izdavanje paso{a pod-

nosi jedan od roditelja, uz pisanu saglas-

nost drugog roditelja, odnosno drugi

zakonski zastupnik ili staratelj.

Izuzetno, putna isprava }e se

izdati i bez saglasnosti drugog roditelja u

slede}im slu~ajevima:

1. ako se jedan od roditelja vodi

kao nestalo lice

2. ako je jedan od roditelja

nepoznatog prebivali{ta ili boravi{ta

3. ako je jedan od roditelja umrlo

lice

4. ako je jednom od roditelja

odlukom suda dodeljeno starateljstvo nad

maloletnim licem ili

je odlukom suda

dozvoljeno izdavan-

je putne isprave,

osim u slu~aju da

istom odlukom suda

izdavanje putne

isprave i putovanje

maloletnog lica u

inostranstvo, nije

uslovljeno saglas-

no{}u oba roditelja.

Ukoliko je

brak razveden i uko-

liko postoji presuda

nadle`nog sudskog

organa kojom je

jednom od roditelja

dete povereno na

samostalno vr{enje

roditeljskog prava, nije potrebna saglasnost

drugog roditelja, koji ne vr{i roditeljsko

pravo.

Gde izvaditi uverenje o dr`avl-

janstvu, ako sam u knjigu dr`avljana

upisan re{enjem SMUP ili MUP i {ta je

potrebno od dokumenata?

Lica koja su stekla dr`avljanstvo

Republike Srbije re{enjem Saveznog min-

istarstva unutra{njih poslova u periodu od

1997. do 2003. godine, i na osnovu toga

upisana u mati~nu knjigu jugoslovenskih

dr`avljana, koja se vodi u ovom

Ministarstvu, zahtev za izdavanje izvoda iz

mati~ne knjige jugoslovenskih dr`avljana

podnose nadle`noj policijskoj stanici po

mestu prebivali{ta odnosno boravi{ta li~no

ili preko ovla{}enog punomo}nika, a uko-

liko lice boravi u inostranstvu zahtev se

podnosi diplomatsko-konzularnom pred-

stavni{tvu Republike Srbije

Zahtev za izdavanje izvoda iz

mati~ne knjige jugoslovenskih dr`avljana

izuzetno se mo`e poru~iti i po{tom, slan-

jem zahteva, uz prilaganje dokaza o

upla}enoj republi~koj administrativnoj

taksi (RAT), na adresu: MUP R. Srbije,

Uprava za upravne poslove, Odeljenje za

dr`avljanstvo i druge upravne poslove,

Bulevar Mihajla Pupina 2, Novi Beograd.

Zahtev za izdavanje izvoda je tipski

obrazac i uz njega nije neophodno prilo`iti

dodatnu dokumentaciju. Broj `iro ra~una

mo`e se preuzeti na linku veb sajta MUP

R. Srbije dokumenta gradjana – brojevi

`iro ra~una).

Licima koja su primljena u

dr`avljanstvo Republike Srbije re{enjem

ovog Ministarstva, a po osnovu odredbi

Zakona o dr`avljanstvu Republike Srbije

(„Sl. glasnik RS” br. 135/04 i 90/07),

~injenica sticanja dr`avljanstva Republike

Srbije upisuje se u mati~ne knjige

nadle`nih op{tina, koje su ovla{}ene i za

izdavanje uverenja o dr`avljanstvu

Republike Srbije.

NAJ^E[]A PITANJA GRADJANA GENERALNOM KONZULATU

26 Decembar 2013.

V E R A

KRSNA SLAVA

Jedna od glavnih odlika srpskogPravoslavlja, za koju ne zna ostalihri{}anski svet, jeste krsna slava. Pre pri-

manja hri{}anstva Srbi su bili mnogobo`a~kinarod. Pored vrhovnog boga Peruna, koga susvi po{tovali, svaki dom je imao i svojedoma}e bo`anstvo. Po prirodi sentimentalni ivezani za doma}e navike i obi~aje, u susretusa hri{}anstvom, Srbi su se najte`e odricalitih doma}ih bo`anstava. Mudri i prakti~niNemanjin sin, Sveti Sava, mnogobo`a~kekumire i idole, zamenio je velikim svetitelji-ma Crkve Hristove, koji postado{e za{titnici ipomo}nici srpskih domova, crkava i manasti-ra, porodica i plemena, sela i gradova, pa i~itavih pokrajina i oblasti. Tako je nastalakrsna slava.

Crkva je, imaju}i u vidu prakti~nerazloge, savetovala i preporu~ivala porodica-ma koje svetitelje da uzimaju za svoju krsnuslavu. Birani su veliki svetitelji koji sepraznuju u jesen, zimu i prole}e, kada jemanje radova u njivi, po{to su Srbi bili narodkoji se bavio zemljoradnjom i sto~arstvom.Pojedine porodice, opet, birale su dan kada }ese krstiti, i svetitelja koji se toga dana slavi,uzimale za svoju krsnu slavu.

Zna~aj slave, Slavljenje krsne slaveje ostala jedina neprekinuta tradicija kod Srbaod vremena pokr{tavanja do danas. Mnogo je{to{ta promenjeno u narodnom `ivotu iobi~ajima, ali se slava sa~uvala kao najve}asvetinja na{eg naroda. Srbin je slavio slavu unajslavnijim danima svoje istorije, ali istotako i u toku petvekovnog robovanja podTurcima. Slavljena je slava u vreme inevreme – u ratu i izgnanstvu, u tamnici ibolnici, u ̀ alosti i radosti, u bedi i siroma{tvuisto kao u bogatstvu i izobilju. Na{i vojnicisu u jeku naj`e{}ih bitaka u rovu lomili bajativojniki hleb (tajin) pevali tropar svoje slave,palili komadi} vo{tanice koji su od ku}eponeli, molili se Bogu za pomo} i sre}nijedane. Posle I svetskog rata u vreme nevidjenebezbo`ni~ke i antiverske propagande, Srbi senisu odricali svoje slave i, slobodno semo`e re}i, da je krsna slavasa~uvala pravoslavnu veru itradiciju u na{emnarodu.

Kada jedan dom, jedna porodica,po~inje da slavi krsnu slavu? Slava seprenosila i nastavljala sa kolena na koleno saoca na sina tako, da se danas mo`e lakozaklju~iti koje su porodice sa istim prezimeni-ma od jednog pretka, samo po tome kojuslavu slave, ali su se tokom vremena i rasel-javanja udaljile jedne od drugih.

Kada otac predaje slavu sinovi-ma? Ukoliko sinovi `ive sa ocem u jednojku}i, onda svi zajedno slave slavu. Medjutim,kada neko od sinova zasnuje svoju porodicu,o`eni se i ne `ivi vi{e sa ocem, on trebaodmah da po~ne da u svom domu slavi krsnuslavu. Sasvim je pogre{no, {to pojedini danas,ne slave, zgovaraju}i se: `iv mi je otac i onslavi. ^im neko `ivi zasebno i ima svojuporodicu, du`an je da slavi svoju slavu, jer jeslava za{titnik doma}eg ognji{ta i pomo}niku svakom radu, veliki Bo`iji blagoslov iza{titnik svih uku}ana, naro~ito dece.

Kako se prima krsna slava odoca? Prve godine, kada sin zasnuje samostal-no doma}instvo, on dolazi kod oca na slavu.Kad se kola~ ise~e, otac iz svoje desne rukepredaje sinu jednu ~etvrtinu kolaca, poljubese, jedan drugom ~estitaju slavu, a otac po`elisinu da sa svojom `enom i decom, budu}imunucima i potomcima, dugo u zdravlju idobrom raspolo`enju slavi slavu. Sin nosi deokola~a ku}i, podeli ga sa svojom porodicom,a ve} naredne godine po~inje redovno daslavi svoju krsnu slavu.

Pripreme za slavu. Na nekolikodana pred slavu, u domu u kome seslavi po~inju pripreme kako bise slava {to sve~anije i dos-tojnije do~ekala. Ku}a serasprema, ~isti i sredju-je. Uku}anima,d e c i

naro~ito, kupuje se pone{to novo, od odela,da to “ponove” na dan slave. U ku}i vladasve~ana atmosfera, vedro duhovnoraspolo`enje i radost u i{~ekivanju slave.

Sve}enje vodice. Po drevnoj praksina{e crkve, u vreme pred slavu sve{tenikosve}uje vodicu u domovima koji slave.Potrebno je jedna posuda sa vodom, buketbosiljka, manja sve}ica, kadionicu sa `aromili briketom, tamjan i spisak uku}ana u ku}i.Sve se to postavi na sto u sobi gde je slavs-ka ikona, koja je na isto~nom zidu sobe.Po`eljno je da na obredu osve}enja vodicebudu svi uku}ani sa doma}inom. Kad se vod-ica osveti, svi uku}ani se malo napiju oveosve}ene vodice, a od ostatka se mesi slavs-ki kola~ ili se ostatak sipa za neku kaleml-jenu vo}ku ili cve}e u ku}i.

Za{to se osve}uje vodica udomovima za slavu i Vaskrs? Pored zajed-ni~kih molitava i bogoslu`enja, koji se obavl-jaju u hramu, crkva je odredila da se dva putau godini odr`avaju obredi i molitve udomovima vernika, za duhovni napredaksvakoga doma. A to je sve vezano za dvavelika i najsve~anija dana – za slavu i Vaskrs.Osve}enjem vodice i kropljenjem doma,blagodat Bo`ija i sveti Duh ulaze u taj domi njegove `itelje, i on im daje blagoslov iduhovnu snagu u njihovom sveukupnom`ivotu i radu. Molitva se prinosi za napredaksvih ~eljadi u ku}i, i za pokoj du{a umrlihsrodnika.

Pozivanje na slavu. U nekim na{imkrajevima, gosti se na poseban na~in pozi-vaju na slavu. Doma}in ili neko od mladih,

ode u ku}u onoga koga `eli poz-vati, ili koga godina-

ma pozi-va, i

u z

prigodan razgovor, pozove prijatelja na slavu.Negde se uo~i slave, u ku}e koje se poziva-ju, {alje lepinja ili manji hleb koji se pe~e zaslavu, i na taj na~in gosti se pozivaju naslavu. Negde se, opet ka`e: “na slavu se nezove”. Ispravno je i jedno i drugo, ali dobroje, na nekoliko dana pred slavu, podsetitisvoje prijatelje i zvanice, i u znak pa`nje ipo{tovanja pozvati ih na slavu. To se danasmo`e u~initi i telefonom, mada je prikladnijei u~tivije to u~initi li~no i neposredno.

Pozdravljanje i do~ek gostiju.Doma}in goste do~ekuje pred ku}om ili napragu svog doma. Najsve~anije obu~en isve~arski raspole`en on goste do~ekujere~ima: Dobro do{li! Gosti ~estitaju Slavure~ima: Sre}na slava doma}ine, tebi i tvomdomu i tvojim uku}anima, mnogo godina uzdravlju i veselju. Doma}in odgovara: Hvaladobro do{li i vama neka Bog i ... (ka`e imeslave) pomognu da dosta godina dolazite, i daslavimo u zdravlju i veselju. Gosti ulaze uku}u, i po stare{tvu sedaju za sto gde seobavlja slavski ru~ak.

[ta sve treba pripremiti za slavu?Za slavu je najva`nije spremiti slavski kola~,kuvano `ito, crno vino i sve}u.

Slavski kola~. Na jedan dan uo~islave doma}ica mesi slavski kola~. Kola~ semesi od ~istog p{eni~nog bra{na. Testo sezakuvava sa vodom, i dodaje se malo bogo-javljenske i osve}ene vodice, koju je sve{teniksvetio pred slavu. Kola~ se ukra{ava raznimukrasima od testa. Na njegovom centralnomdelu i na ~etiri strane u znaku krsta odozgoutiskuje se pe~at (slovo) sa slovima IS HS NIKA, {to skra}eno i prevedeno zna~i: IsusHristos pobedjuje. Sam kola~ simboli{e Hristakoji je hleb `ivota, a vino, kojim se preliva,simboli{e krv koja je tekla iz Hristovih rana.

Posle se~enja kola~a, kola~ se ise~e nakri{ke. Najpre doma}in i uku}ani

uzimaju i jedu po deo kola~a, aostatak se postavlja na

trpezu.

Preuzeto sa sajta SvetosavljeProtodjakon Ljubomir Rankovi}

T R A D I C I O N A L N I R E C E P T I

27www.serbianmirror.comDecembar 2013.

SSSSLLLLAAAAVVVVSSSSKKKKAAAA TTTTRRRRPPPPEEEEZZZZAAAA

Potrebno je: *500 g pasulja tetovca, *1,5

kg crvene paprike, *3 glavice crnog luka,

*3-4 cena belog luka, *3-4 kašike ulja, *1

kašika crvene sitne paprike, *vegeta, *so,

*biber, *peršun

Priprema: Pasulj potopiti u hladnu vodu i

ostaviti preko no}i da odstoji. Prvu vodu u

kojoj ste kuvali pasulj baciti. U drugu vodu

dodati jednu glavicu sitno naseckanog

crnog luka i malo vegete i kuvati pasulj na

tihoj vatri da se zrna ne raspadnu.

Procediti pasulj i vodu sa~uvati. Na malo

ulja izdinstati sitno se~ene 2 glavice crnog

luka, dodati beli luk i sitnu crvenu papriku.

Na to staviti procedeni pasulj, propr`iti ga

i dodati soli i bibera po ukusu i

peršunovog lista. Doliti malo vode u kojoj

se pasulj kuvao, samo malo da se razredi.

Tako pripremljenim pasuljem puniti

o~išcene i prepolovljene paprike koje

treba malo posoliti iznutra. Stavljati

paprike u ve}i peka~ ili vatrostalnu

posudu. Ako vam je ostalo još pasulja,

staviti ga izmedju paprika, preliti sa još

malo te~nosti i malo ulja. Pe}i u rerni na

180-200 stepeni oko sat vremena. Na

paprike stavite listi} biljnog ka~kavalja ako

`elite.

Potrebno je: *1 glavica kiselog kupusa (1,5 kg), *3 glavice crvenog luka, *150 g pirin~a, *4 šar-

garepe, *2-3 struka praziluka, *100 g mlevenih oraha, *suvi za~in, *biber, *malo mlevenog kima,

*malo maj~ine dušice, *kapari, *pola kašike za~inske paprike, *malo ulja

Priprema: Skinuti listove kupusa, odstraniti im deblje delove i spremiti ih za uvijanje. Spremiti fil.

Naseckani luk prodinstati dok ne omekša. Dodati suvi za~in i crni biber, na kolutove ise~enu šargare-

pu i sitno se~en praziluk. Sve to dobro promešati i prodinstati nakratko. Dodati pirina~, sipati decilitar

tople vode, ostaviti da pirina~ malo omekne, a zatim dodati ostale za~ine i orahe. Skloniti s vatre.

Nafilovati listove kupusa, uviti ih i poslagati sarme u šerpu. Prekriti preostalim listovima kupusa,

posuti sa malo kima i sipati malo vode. Kuvati sat i po, nekoliko puta protresite šerpu, nikako nemo-

jte da mešate. Gotove sarme prebaciti u vatrostalnu posudu, dodati zapršku od ulja i za~inske

paprike i pe}i u rerni na 220 stepeni dok ne porumene.

Potrebno je: *400 g šampinjona, *400 g bukova~a, *400 g praziluka, *4 ~ena belog luka,

*šargarepa, *peršun, *1/2veze lišca peršuna, *2-3 prstohvata maj~ine dušice, *1/2 kafene

kaši~ice karija, *2 kafene kašike slatke mlevene paprike, *0,5dl paradajz-soka, *0,5dl crnog

vina, *5 suvih šljiva, *po ukusu tucane ljute paprike, *po ukusu biber,

*po ukusu so

Priprema: Isecite praziluk i dinstajte na malo ulja, kad po~ne da dobija boju, dodajte naren-

danu šargarepu i koren peršuna, sitno seckan list peršuna, gnje~en beli luk i oko 5 suvih šlji-

va prepolovljenih napola. Sve dinstajte dok ne omekša. Na povr}e dodajte bukova~e

isecene na trake i dinstajte sa dodatkom vode oko 10 min., pa dodajte šampinjone krupnije

nase~ene, nalijte vodom tek da poklopi povr}e, posolite, pobiberite, pospite slatkom

mlevenom paprikom, maj~inom dušicom, karijem, po ukusu ljutom paprikom, dodajte sok

od paradajza. Kada su pe~urke omekšale, nakon oko 10 min. dodajte crno vino i kr~kajte da

ispari alkohol nekoliko minuta, proverite slanost i dosolite po potrebi. Pre slu`enja gulašu

mo`ete dodati i koju kap jabukovog sir}eta. Mo`ete poslu`iti sa testeninom, kuvanim krom-

pirom ili palentom.

GGGGuuuullllaaaašššš

PPPPuuuunnnnjjjjeeeennnneeee ppppaaaapppprrrr iiiikkkkeeee

SSSSaaaarrrrmmmmaaaa ssss oooorrrraaaassss iiiimmmmaaaa

GGGGLLLLAAAAVVVVNNNNAAAA

JJJJEEEELLLLAAAA ZZZZAAAA

SSSSLLLLAAAAVVVVSSSSKKKKUUUU

TTTTRRRRPPPPEEEEZZZZUUUU

P O V O D I

NOVA GODINAUkosmi~kom trenutku,

kada zemlja u svojojrotaciji, kao balerina,

napra-vi krug oko Sunca, ~ovekkao zema-ljsko bi}e sve~anodo~ekuje novo leto. Ti obi~ajido~eka Nove godine se narazli~itim delovima planete,razli~ito i obele`avaju uz poseb-no raspolo`enje i aktivnostikoje te`e napretku.

Italijani, po ugledu nanjihove pretke iz stare rimske civilizacije,uo~i Nove godine bacaju starudiju sa `eljomda sve staro i nazadno odbace i da novipo~etak ne trpi teret ru`ne pro{losti. StariRimljani su ina~e proslavljali 21. april, kaopo~etak prole}a i ujedno Nove godine, a toje i dan osnivanja Rima 753. godine p.n.e.

Uzimanje 1. januara za Novu god-inu imalo je od pamtiveka svoj prirodnirazlog. Posle zimske kratkodnevice, prirodnepojave koje su ljudi uo~ili, po~injali su saja~anjem svetlosti i produ`avanjem dana. Tose uz Hristovo rodjenje, smatralo pobedomnad mrakom i ponovnim rodenjem prirodekao pobedom `ivota nad smr}u.

Nova godina se negde do~ekujetiho, u krugu porodice, a negde se slavljeprenosi na ulice, kao na primer u Meksiku,gde se policija dovodi u stanje potpunepripravnosti, kako poznata veselost i bu~nost

Meksikanaca ne bi dobilane`eljene razmere, a i stvorilaprobleme.

U Keniji se Nova godi-na proslavlja u `ivom ritmu, uplesu koji ne posustaje do zore.

U Japanu, zemljiizlaze}eg sunca, veruje se da onajko ne do~eka budan i na nogamaizlazak sunca, ne}e biti sre}ancele te godine.

Na indijskom potkonti-nentu, gde je prisutno toliko {arenilo kalen-dara, religija, sekti i tradicija, tokom celegodine se ne{to proslavlja. Ali ono sto jezajedni~ko za sve, to je op{ta `elja da Novagodina podari svima srecu i blagostanje.

U Gr~koj se tradicionalno se~enovogodi{nji kolac u kojem se nalazisakriveni nov~i} koji, prema verovanju,donosi sre}u onome ko ga pronadje. Sli~nokao i kod Srba kada se za Bo`i} mesipoga~a, zvana ~esnica.

Nemcima je nezamisliva novogo-di{nja no} bez vatrometa. Oni svake godineza vatromet potro{e 100 miliona evra.Tradicija da se u novogodi{njoj no}i napravibuka poti~e jo{ iz srednjeg veka kada su ljudizveckaju}i i{li ulicama kako bi rasterali zleduhove. U mnogim kulturama se veruje dasve u obliku prstena donosi sre}u, jer to sim-boli{e “puni krug”, odnosno kraj jednog cik-

lusa. Iz tog razloga, Holandjani za Novu god-inu jedu krofne, jer veruju da one donosesre}u.

Za Novu godinu, Norve`ani se~aste pudingom od pirin~a, a unutra sakrijujedan badem. Puding se servira u velikojposudi, u kojoj se nalazi samo jedan badem.Slu`i se u ~inijicama, a veruje se da }e osobukoja u svom pudingu pronadje badem, prati-ti sre}a i bogatstvo.

I kao {to vidite, obele`avanje dolas-ka Nove godine je svuda propra}enodruga~ijijim obi~ajima. Srbi kalendarskiobele`avaju i proslavljaju 1. januar, ali

Badnji dan i Bo`i} se proslavlja nedelju danakasnije, prema juljanskom kalendaru. Trebanapomenuti da se podudarna godina sa svimpraznicima, sedmi~nim danima i mese~evimamenama pojavljuje, prema srpskom narod-nom kalendaru tek za 532 godine. [to zna~ida je podudarna sa 2014. godinom, bila1482, a slede}a }e biti 2546. To je ~injeni-ca, koja na prvi pogled izgleda neverovatno,ali ako malo dublje pogledate, razume}ete dase samo mo`ete zadiviti kalendarskom znan-ju na{ih predaka.

Neka vam bude bolje Novo leto. Ivi sami budite bolji.

Pi{e: Aleksandra Miti}

28 Decembar 2013.

BROJEVIMA DO RU@I^ASTE BUDU]NOSTI

Astrolo{ka agencijaRU@ICA

Sa Ru`icom u ru`i~asti `ivot...Za{to je va{a sudbina takva, kakva

jeste?Kako da pronadjete pravi put u `ivotu

i `ivite onako kako zaslu`ujete.

Ru`ica Kralj

+38163 111 37 53 / +38163 8 222 999

29www.serbianmirror.comDecembar 2013.

^ E S T I T K E I S R P S K I M E D I J I

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNNMii Niketi}, Ani Mijatovi}, Djurdjini Jovanovi}

i Tomi Mitrovi}u

Sre}an rodjendan svom tati Aleksandru @ivkovi}u, dug `ivot `eli sin Aleksandar jrsa bakom Slavicom.

Sre}an rodjendan Predragu Lazovi}u, `eli Marijana i redakcija Ogledalo.

Sre}an rodjendan Miljanu [o{ki}u `eli redakcija Ogledala.

Sre}an ro|endan Leili Petrovi}, dug`ivot i bezbri`no detinjsto `ele:

mama [ana, tata Petar, sestra Dezi baka Slavica.

Iskrenim ~estitkama pridru`uju se stric Sa{a i

brat Aleksandar jr.

ZA MAKEDONIJUSre}an ro|endan Branki

Kostovski `ele Marko, Ma{a iSlavica sa redakcijom iz ^ikaga

Sre}an ro|endan, dragoj majci Bo`ici Maljkovi},dug i sre}an `ivot `eli Marijana.

^estitkama se pridru`uje redakcija.

ZA SRBIJUSre}an ro|endan dragom saradniku, velikom idobrom ~oveku Milutinu [o{ki}u `eliSlavica sa redakcijom.

Sre}an rodjendan dr Ivani Trm~i} i njenom sinu Luki Ranisavljevi}u`eli tetka i baba Rosa- Cica Toman sa familijom.

Sre}an 4. rodjendan

Filipu Marinkovi}u`eli njegov tata

Zoki. Iskrenim~estitkama

i pozdravimapridru`uje se i

redakcija Ogledala

Sre}an rodjendan Mikici,dug i ispunjen `ivot svimonim {to `eli, iskreno i odsrca po`elela je Slavica sa redakcijom.

30 Decembar 2013.

V E D R A

NNAA[[ NNAAJJBBOOLLJJII DDUUBBLL IIGGRRAA^̂ AAFFOORRIIZZMMII DDRRAAGGOOSSLLAAVVAA MMIITTRROOVVII]]AA1. Ratovi uglavnom traju ~etri godine. Koliko i {kola za kasapina.2. Novi avion nacionalne kompanije }e nositi ime Novak Djokovi}. I ostaliavioni iz nacionalne flote }e nositi ime Novak, ali Starina.3. Kako se ide na giljotinu? Lepo! Odes sam, a vrati{ se udvoje!5. Lekar mi je rekao da moja operacija ne mo`e da ~eka ni minut, jer njemuhitno treba 500 evra.6. Rat me je toliko unazadio da izgledam dvadeset godina mladi.7. Inkvizicija D`ordanu Brunu „^ove~e, gde se gasi{”!8. Vu~i} je u pravopisu deminutiv, a u Srbiji je bog i batina!9. Od jedan do deset su bo`je zapovesti, a posle deset je zabrana prodajealkohola.10. Radim za dvoje, a posao je svr{en, tek onda kada jedno od nas dvojedo`ivi orgazam.11. A kada je Broz izjavio da su srpski politi~ari odli~ni mi smo mu poru~ili„Vodi ih ku}i”!12. Svaki poslanik Narodne skup{tine treba javno da saop{ti koliko ima kilo-grama kako bi smo znali ko je najte`i bolesnik.13. Dobio sam kompliment od javnog tu`ioca. Rekao mi je da izgledammnogo mladji i da mi on ne bi dao vi{e od 40 godina.14. Gangreni se lo{e pi{e. Na klimavim je nogama.15. A kada sam prosjaku dao za hleb on re~e „Gospodine, dajte mi i zamotiku! Nema hleba bez motike”!

16. Gradske vlasti su nas obavestile da voda iz gradskogvodovoda nije za pi}e jer je u njoj otkriveno prisust-

vo fekalija. Ukratko rekli su nam da ne jedemogovna.17. Danas u Srbiji svaka varo{ica ima fakultet.Uskoro }emo u nekim biografijama mo}i dapro~itamo: Osnovnu {kolu i fakultet zavr{io urodnom selu.18. Brod koji tone je poslao SOS signal. Ajkule

su prve primile signal.19. Poslednji savet selektora fudbaleri-

ma Srbije pred odlu~uju}u utakmicu:“Igrajte danas kao {to ste no}asigrali na splavovima”!20. Voda oko Titanika puna davl-jenika! Puna ko brod!21. Sreo sam pamet i lepotu iduzajedno. Odo{e kod psihijatra davide za{to ne mogu skupa.

KKAARRIIKKAATTUURREEAALLEEKKSSAANNDDAARR BBLLAATTNNIIKK

31www.serbianmirror.comDecembar 2013.

P O R U K E