NOVINARSKA BIBLIOTEKA

Dinko Gruhonji

DISKURS AGENCIJSKOG NOVINARSTVA

Novi Sad, 2011.

3

51. ISTORIJSKI PREGLED NASTANKA NOVINSKIH AGENCIJA

1.1. DRUTVENI PREDUSLOVI ZA NASTANAK NOVINSKIH AGENCIJA

Novinske agencije3 nastaju u prvoj polovini 19. veka, u vreme kada industrijska revolucija uzima maha i kada i vest poinje da postaje roba ko-jom se moe trgovati. Kako se navodi u strunoj literaturi, jedan od najbit-nijih preduslova za razvoj medija u 19. veku, pa tako i novinskih agencija, nesumnjivo je bilo masovno opismenjavanje irokih slojeva stanovnitva i napredak obrazovnih sistema. To je omoguilo otvaranje velikog broja novina u zapadnoj Evropi i u Sjedinjenim Amerikim Dravama.

Pre toga, za slanje vesti bili su zadueni glasnici ili potanski slubeni-ci, koji su novosti prenosili na konjima ili koijama. Koliko su to zaista bile novosti sa dananje take gledita, najbolje svedoi primer da je glasnicima tada trebalo osam dana da prevale razdaljinu izmeu Berlina i Kelna.

Kako se navodi u domaim i svetskim enciklopedijama novinarstva, bri nain za prenoenje vesti bili su golubovi pismonoe, od davnina pa sve do polovine 19. veka. Razvitak eleznice i parobroda u istom stoleu olakao je i ubrzao distribuciju novina na trite. Meutim, i voz i brod bili su prespori za slanje vesti na velike daljine. Tako su brodovima vesti iz Evrope u SAD i obrnuto putovale due od mesec dana.

Kada je Klod ape u Francuskoj pronaao optiki telegraf 1793. godine, pojavila se prva naznaka da e vesti moi da se alju znatno bre. Meutim, bilo je jo rano za nastanak prvih novinskih agencija, jer su apeov pronala-zak ispoetka koristile iskljuivo dravne institucije za slanje svojih dopisa. Optiki telegraf, naime, imao je ogranien kapacitet, o emu ilustrativno govori i primer da su za prenos jednog slova od Lila do Pariza trebale cele dve minute! (wikipedia, 22. februar 2010).

Pravu revoluciju u razvoju medija, meutim, donee tek pronalazak i usavravanje elektrinog telegrafa4, koji su u upotrebu uveli Gaus 1833. u Nemakoj i Morze u SAD 1837. godine. Taj pronalazak konano je omo-guio slanje vesti izmeu kontinenata. Telegrafske linije su se sredinom pretprolog stolea gradile prilino munjevito. Tako je, kako navode enci-

lat. agentia - poslovnica nekog veeg preduzea ili samostalni subjekt koji radi za drugoga. gr. tele - daleko, grapho - piem: ustanova za hitno prenoenje pisma u daljinu, na poseban nain (Klai, 1958: str. 1262)

9

klopedije novinarstva, ve 1850. godine proradila veza podmorskim kab-lom izmeu Francuske i Velike Britanije, a 1866. izmeu Evrope i SAD.

Bez telegrafa, svaka vest je bila osuena na duga i neizvesna puto-vanja, bez garancije da e stii na eljenu adresu. Na primer, vest o pora-zu Napoleona na Vaterlou, 1815. godine, stigla je u London posle etiri dana, a vest o Napoleonovoj smrti na ostrvu Sveta Jelena, 1821. godine, stigla je brodom do kontinenta tek posle dva meseca, (Briza, 2009).

Sledei korak bio je pronalazak tehnikog reenja koje e omoguiti da se skrati vreme izmeu primanja vesti i prepisivanja na pisaoj maini. Ta dva ureaja su objedinjena i nastao je teleprinter, koji e se veoma dugo zadrati u upotrebi. Teleprintere su agencije koristile kao osnovno sredstvo za prenos vesti praktino sve do pred kraj 20. veka. Njih e delimino za-meniti telefaks maine, a zauvek tek elektronska pota i internet.

1.2. VEST KAO ROBA PRVE NOVINSKE AGENCIJE

U skladu sa razvojem kapitalizma i ideje trita, industrijska revo-lucija i tehnoloki napredak u 19. veku stvorili su drutvene uslove da svee vesti postanu traena roba. Samim tim, nastalo je i trite vesti, kao osnovni preduslov za nastanak novinskih agencija. Nastala je i kolovana i pismena publika, bez koje trite novina ne bi ni bilo mogue.

1.2.1. Avas-AFP

Francuz arl Ogist Avas (Charles August Havas), vlasnik firme za prevod lanaka iz stranih novina, 1835. godine svoje malo preduzee pretvorio je u novinsku agenciju, pojaanu dopisnikom mreom. Do-pisnici su Avasu bili potrebni jer novine nisu sebi finansijski mogle da priute razvoj iroke dopisnike mree. Avasova ideja bila je, naravno, da prodaje vesti na tritu. I tako je nastala prva novinska agencija u svetu Agencija Avas (www.afp.com, 28. januar 2011).

Glavna Avasova roba bile su vesti sa londonske berze, koje je agenci-ja distribuisala uz pomo jata posebno utreniranih golubova. Tim pticama profesionalcima uspevalo je ak da i po loem vremenu prelete put izmeu Londona i Pariza. Avasovo ime ta e agencija nositi sve do 1944. godi-ne, kada je preimenovana u Agenciju Frans pres (Agence France-Presse, skraeno AFP), sa veinskim dravnim vlasnitvom. Godine 1957. AFP

10

je dobio status javno-pravnog servisa, kako bi postao nezavisan i od dra-ve i od privatnih suvlasnika. Agencija se, meutim, i danas dobrim delom finansira iz pretplata dravnih institucija na njen servis vesti.

1.2.2. Volf i Rojters

Iz agencije Avas izrasle su praktino i sledee dve novinske agencije. Naime, dopisnik Avasa iz Berlina Bernard Volf osnovao je 1849. godine prvu nemaku novinsku agenciju Volf (Wolf), koju je, zbog njene vano-sti, ve 1865. godine podravila pruska vlada.

Kako se navodi u novinarskim leksikonima i enciklopedijama, i drugi bivi uposlenik agencije Avas, Julius Rojter (Reuter), koji je bio pokre-ta slube golubova pismonoa u francuskoj agenciji, odluio je da se osamostali. On je prvo osnovao agenciju u Ahenu u tadanjoj Pruskoj, odakle je slao finansijske vesti u Berlin, jer je postojala telegrafska veza na toj liniji. Rojter je slao i vesti iz Ahena za Brisel uz pomo golubo-va pismonoa, ali se 1851. godine preselio u London, gde je osnovao agenciju Rojters (Reuters Telegramm Company Ltd). I Rojters je ispoet-ka imao samo servis finansijskih vesti, ali je irio krug saradnika i broj agencijskih servisa, pa se, kao i AFP, do danas zadrao meu tri najvee svetske novinske agencije. Da bi obezbedio finansijsku nezavisnost, Roj-ters nijednom od vlasnika ne doputa da poseduje vie od 15 odsto akcija kompanije. (www.reuters.com, 15. februar 2011)

1.2.3. AP

Na drugom kontinentu, u SAD, pet dnevnih listova iz Njujorka 1848. godine osnivaju General News Association of the City of New York5. Zami-sao izdavaa novina bila je da podele izvetaje iz tada aktuelnog meksiko -amerikog rata. Godine 1851. godine ukupno sedam njujorkih novina6 odluilo je da formalizuje saradnju i da osnuje agenciju Asoiejted pres (New York Associated Press AP). Prve ozbiljnije ispite ova agencija imala je tokom izvetavanja iz Amerikog graanskog rata (18611865, www.ap.org, 28. januar 2011). AP se i danas, zajedno sa Rojtersom i AFP-om, ubraja meu tri najvee svetske agencije.

Osnivai su bili: The New York Sun, The Journal of Commerce, The New York Herald, The Courier and Enquirer, The New York Evening Express.

The Sun, The Journal of Commerce, The Courier and Enquirer, The Express, The Tribune, The Times, The Herald.

11

1.2.4. UPI, Tass, Sinhua

U nameri da se razbije monopol AP-a, u Njujorku je 1883. godine osnovana i agencija Junajted pres (United Press), koja nije uspela da se potvrdi na tritu pa je propala. Isto ime iskoriteno je 1907. godine, za osnivanje novog Junajted presa, koji je imao vie uspeha na tritu od svog prethodnika. Uticaj Junajted presa rastao je pa se 1958. godine udruio s manjom agencijom Internenel njuz servis (International News Service) i tako je nastao Junajted pres internenel (United Press Inter-national UPI), koji je zajedno sa AP-om, Rojtersom i AFP-om inio veliku etvorku, svetskih novinskih agencija. UPI je, meutim, propao i zvanino se ugasio godine 1999, kada su njegovi preostali ugovori pro-dati nekadanjem najveem rivalu, AP-u, (Briza, 2009).

Novinska agencija Rusije Itar-Tas ubraja se meu pet najveih svet-skih novinskih agencija, a nastala je u januaru 1992. godine, posle raspa-da Sovjetskog Saveza. Agencija je u drugom delu naziva zadrala ime te-legrafske agencije Sovjetskog Saveza (Tass), kao prepoznatljivu marku u informativnom svetu, a ispred dodala Itar (Informativna telegrafska agencija Rusije). Itar-Tas, za razliku od svoga komunistikog prethodni-ka7, vie nije uskocentralizovana dravna agencija, ve su njegove infor-macije dostupne svim zainteresovanim korisnicima, (Jovanovi, Lazare-vi 2005: 19-20).

Kineska dravna novinska agencija Sinhua (Nova Kina) takoe se ubraja meu pet vodeih svetskih agencija. Prethodnik joj je agencija Cr-vena Kina, koja je bila osnovana 1931. Pod sadanjim imenom, Sinhua deluje od 1937. godine, (Jovanovi, Lazarevi, 2005: 20).

1.2.5. Domae novinske agencije 1.2.5.1. Avala

Prva nacionalna novinska agencija u Kraljevini Srba, Hrvata i Slo-venaca bila je agencija Avala, koju je septembra 1919. godine osnovao francuski novinar Alber Mise (Albert Muse) u Beogradu, uz odobrenje Vlade Kraljevine SHS (Leksikon novinarstva, 1979).

U poetku, Avala je izdavala manji bilten na francuskom jeziku s pregledom pisanja nekoliko jugoslovenskih dnevnih listova o politikim

7 Tass je pod tim imenom osnovao Prezidijum Centralnog komiteta SSSR-a, 1925. godine.

12

dogaajima u svetu i o politikim i privrednim zbivanjima u Kraljevini. Bilten je bio namenjen diplomatskom koru i dravnim organima. Sre-dinom januara 1920. godine Avala je poela telegramski da prima vesti novinskih agencija iz Pariza, Berna, Atine i Madrida, a ubrzo i iz drugih evropskih prestonica.

Godine 1924. Avala osniva sopstvenu redakciju, a iste godine organi-zuje i privrednu slubu za beini prijem i slanje finansijskih, berzanskih i trgovakih informacija domaim korisnicima. Avali je tako omogueno da servise nekoliko stranih agencija dostavlja domaim pretplatnicima na srpskom i slovenakom jeziku, ime je ukinuta monopolska kontrola ne-make agencije Volf nad Avalom. Avala je nabavila manju radio-stanicu kojom je praktino sebi pripojila i male privatne agencije Jugoradio i Oko u Beogradu, kao i Vojvodinu u Novom Sadu.

Poetkom 1927. godine Avala prelazi u nadlenost Odseka za tampu Ministarstva inostranih poslova, a time i delom na dravni budet. Mise je morao da napusti Beograd, poto je otkriveno da je bio agent francu-ske vojne obavetajne slube, a na njegovo mesto je za vrioca dunosti direktora postavljen novinar Avale ore Peri. Godine 1929. Avala je pretvorena u akcionarsko drutvo: drava je posedovala 90 odsto, a jugo-slovenski listovi deset odsto akcija. Agencija je, pored rukovodstva, ima-la i 120 nametenika, od ega su vie od polovine bili novinari, koji su bili rasporeeni u beogradskoj centrali i u pet biroa u vodeim provincijskim centrima Kraljevine, sa dopisnicima iz Pariza, Berlina, Londona, Bea, Varave i Rima. Od 1929. godine ukinuta su dopisnitva u Berlinu, Beu, Varavi i Rimu, a otvorena su u Sofiji, Atini, Ankari, Bukuretu i Tirani.

U januaru 1935. godine obavljene su organizacione promene koji-ma su formirani spoljni, unutranji i berzanski odsek i oglasno odeljenje. Godine 1936. nabavljena je radio-telegrafska prijemna stanica sa, u to vreme, najsavremenijim aparatima, a 1938. godine je i centralni Pres biro preko Avale davao izvetaje svojih dopisnika iz inostranstva. Od 1940. Avala je poela da prima i servis sovjetskog Tassa.

Avala je imala vie od 500 pretplatnika u zemlji, a klijenti su bili 23 dnevna lista, radio stanice, poslovne firme, banke i razne ustanove. Ino-strani servis prevoen je na sedam jezika: francuski, nemaki, engleski, italijanski, panski, ruski i bugarski. Najznaajniji bilten bio je onaj na francuskom jeziku za strane diplomate, a posebno za trgovinske predsta-vnike, (wikipedia, 24. februar 2010).

Nemaki okupator likvidirao je Avalu 6. juna 1941. godine, a njene prostorije, tehniku i deo personala pripojio je svojoj agenciji Deutsches

13

Nachrichtenbro Nemaki servis (biro) vesti (DNB). Poslednji glavni urednik i direktor Avale bili su Petar Beevi i Gavra Veliki.

1.2.5.2. Tanjug

Tokom Drugog svetskog rata nastae nova jugoslovenska novinska agencija Tanjug. Tanjug je bio prva novinska agencija na slobodnoj teri-toriji jedne zemlje, osnovana u okupiranoj Evropi u Drugom svetskom ra-tu, po emu je bila jedinstvena u svetu. Naime, nju nije osnovala drava, nisu je organizovali akcionari, niti su je formirali izdavai novina. Njena prva redakcija radila je uglavnom u umi.

Tanjug je osnovan u novembru 1943. godine u Jajcu (Bosna i Her-cegovina) s ciljem da verno prezentuje svetu ta se kod nas zbiva i da upozna itaoce ta se zbiva u svetu. Osniva Tanjuga bio je Moa Pijade, koji mu je dao i ime, a prvi direktor bio je Vladislav Ribnikar. Tanjug je poeo rad pomou malog trofejnog predajnika, getetnera (mainom za umnoavanje) u loem stanju i ratimovane pisae maine. Ovde

Telegrafska agencija nove Jugoslavije... Tanjug javlja, Tanjug javlja..., bile su rei kojima se, po prvi put 5. novembra 1943. godine, oglasila novonastala agencija.

Od osnivanja ova agencija je bila pod snanim uticajem sovjetske novinske agencije Tass . Rodoljub olakovi bio je oficir za vezu Tanjuga u Moskvi sa centralom u Tassu. Tanjug je preko Moskve emitovao u svet ta se deava u Jugoslaviji.

Nova agencija izdavala je bilten. Prvi broj nosio je datum 10. novem-bar 1943. godine, a prva informacija glasila je: Pre izvesnog vremena doao je u Jugoslaviju britanski brigadni general Meklejn, kao izaslanik komandanta saveznikih oruanih snaga na Srednjem istoku E. M. Vilson pri vrhovnom tabu NOV i POJ. Prilikom svoje posete, general Meklejn predao je vrhovnom komandantu NOV i POJ, drugu Titu, pismo koman-danta Vilsona...

Prvu informaciju o formiranju Tanjuga objavila je radio-stanica Slo-bodna Jugoslavija sredinom novembra 1943. godine, ije je sedite bilo u Moskvi. Prisluna sluba BBC-ja, koja je pratila emisije Slobodne Ju-goslavije, bila je prva strana radio-stanica koja je objavila informaciju o osnivanju Tanjuga.

U prvim godinama rad je organizovan po uzoru na sovjetski Tass, da bi vremenom uz irenje dopisnike mree u svetu i kontakte i saradnju s najpoznatijim agencijama, Tanjug prerastao u agenciju koja e teiti da

14

ispunjava osnovne profesionalne standarde: brzinu, tanost, preciznost, zanimljivost, analitinost.

Dopisnici Tanjuga najee su koristili tehnike usluge dopisnitava Rojtersa irom sveta, pa je druenje s novinarima najuglednije svetske agencije nesumnjivo doprinelo dobrom strunom usavravanju. Zahvalju-jui dopisnicima i vestima drugih agencija, Tanjug je javljao gotovo sve to bi moglo da zadovolji i najzahtevnije: od izvetaja o prirodnim kata-strofama i dravnim udarima, politikim skupovima i svetskim sportskim ampionatima, intimama krunisanih glava do neobinosti koje se pone-kad dogaaju obinim ljudima.

Prvi zadatak Tanjuga bio je, kao to je to u novembru 1943. go-dine objasnio Moa Pijade, da radio-telegrafskim emisijama obavetava svet o zbivanjima na jugoslovenskom frontu u borbi protiv nacistike Nemake, ali i o revolucionarnim drutvenim, politikim i ekonomskim socijalistikim reformama, koje je za posleratni period pripremao nosilac antifaistike borbe, Komunistika partija Jugoslavije. Taj zadatak uspe-no je ispunjen zahvaljujui i pomoi saveznikih medija, poput BBC-ja. U posleratnom periodu Tanjug je brzo razvio svoju mreu dopisnitva u zemlji, ali i u svetu. Agencija je zato postala vaan izvor informacija za sve jugoslovenske medije.

Ova agencija je na samom poetku bila isto budetska ustanova. Od 1952. godine uvela je pretplatu na svoje servise, pa je tako poelo deli-mino samofinansiranje Tanjuga. Drava je, meutim, i dalje brinula o funkcionisanju Emisije za inostranstvo, redakcije koja je, u stvari, bila Tanjug za svet, nudei stranom tritu obilje informacija na engleskom, francuskom, panskom i nemakom jeziku. Agencija se i tehniki brzo razvijala, pa su prvi teleprinteri uvedeni ve 1947, a prvi radio-printerski kanali 10 godina kasnije. Kompjuterska era Tanjuga zapoela je 1985. godine.

U sukobu Tita sa Staljinom 1948. godine, Tanjug je odigrao veoma znaajnu ulogu, u atmosferi u kojoj je SSSR sa svojim saveznicima iz Istonog bloka pokuavao da izoluje Jugoslaviju.

Tokom perioda hladnog rata i blokovske podele sveta, Tanjug se sve bolje pozicionirao u svetu. Tome je doprinela pre svega uloga SFRJ u Pokretu nesvrstanih, gde se ona pojavljivala kao jedan od lidera. Takva njena uloga politike neutralnosti u podeljenom svetu doprinela je i po-rastu poverenja u Tanjug. Informacije jugoslovenske novinske agencije koristili su mediji i sa Zapada i sa Istoka. S druge strane, drava je oz-biljno vodila rauna o razvoju Tanjuga, ulagala je u razvoj dopisnike

15

mree i u modernizaciju opreme. Na vrhuncu svoga razvoja, u periodu od ezdesetih do osamdesetih godina prolog veka, Tanjug je izrastao u agenciju koja je 1968. godine po snazi bila rangirana kao osma novinska agencija u svetu. Sredinom sedamdesetih, Tanjug je bio jedna od najpo-uzdanijih novinskih agencija u svetu. Tada nije bila retkost da pretekne Rojters, AFP i AP ekskluzivnim informacijama. Tako je, na primer, do-pisnik Tanjuga iz Vijetnama Mihailo aranovi 1975. godine prvi javio o padu Sajgona. Tu vest prenele su sve svetske agencije, navodei Tanjug kao izvor, (Briza, 2009).

Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina 20. veka, meu-tim, Tanjug doivljava dramatian pad u svakom smislu. Padom Berlin-skog zida krajem 1989. godine zvanino nestaje blokovske podele sveta, ime Pokret nesvrstanih, iji je jedan od lidera bila SFRJ, drastino gubi na znaaju. Samim tim, i znaaj agencije poput Tanjuga u svetskim okvi-rima postaje daleko manji8. I dok se u Evropi slavi pad Berlinskog zida, na prostoru bive Jugoslavije u isto vreme pripremaju se krvavi ratovi, koji e znaajno unazaditi medije u ovom regionu, a meu njima i Tanjug.

Od nekada ugledne svetske agencije, Tanjug se tokom devedesetih godina, pod reimom Slobodana Miloevia, pretvorio u propagandnu mainu za pripremu rata. Slinu sudbinu doiveli su svi dravni mediji u Srbiji. Tokom ratova na prostoru SFRJ Tanjug je prekrio osnovna pravi-la agencijskog izvetavanja, jer je iz njegovih vesti i izvetaja iezla najvanija karakteristika objektivnost. Uz to, infrastruktura, koja je de-cenijama bila graena, loim poslovanjem raznih rukovodstava agencije, gotovo da je bila potpuno unitena. Uniten je i najvei deo dopisnike mree. Ipak, najvea cena koju je Tanjug platio bilo je gubljenje poveren-ja klijenata u istinitost informacija. Nekada ugledna agencija razbijena je u paramparad, a posledice takvog poslovanja u dobroj meri osete se i danas, (Briza, 2009).

Zajedno sa raspadom SFRJ na sastavne delove raspadao se i Tan-jug, tako da su novinske agencije u novonastalim dravama zapravo u najveoj meri nastale iz Tanjuga. U Hrvatskoj Hina (Hrvatska izvjetajna novinska agencija), u Bosni i Hercegovini Srna (Srpska novinska agenci-ja) i Fena (Federalna novinska agencija), u Crnoj Gori Mina, u Sloveniji

8 Tanjug nikad nije bio politiki neutralan. Njegova prednost u to vreme je bila to je bio na elu Pula novinskih agencija nesvrstanih zemalja, tako da je imao izvore u nacionalnim agencijama mnogo-brojnih nesvrstanih zemalja, koji su esto bili zatvoreni za velike agencije, a i zato to je, zahvaljujui nesvrstanoj poziciji Jugoslavije, imao laki pristup i Vaingtonu i Moskvi nego to je, na primer, AP imao Moskvi, a TASS Vaingtonu (Briza, 2009).

16

Sta (Slovenska tiskovna agencija), u Makedoniji Mia (Makedonska infor-mativna agencija), na Kosovu Kosova press.

1.2.5.3. Beta i Fonet

I u Srbiji je nastalo nekoliko novinskih agencija iz Tanjuga, a do danas su se odrale dve privatne agencije sa seditem u Beogradu: Beta i Fonet, koje su takoe osnovali bivi novinari Tanjuga, nezadovoljni cenzurom koja je vladala u dravnoj novinskoj agenciji tokom devedesetih godina 20. veka.

Novinska agencija Beta osnovana je 1992. godine i danas obuhvata

Novinsku agenciju Beta, Radio Beta-RFI u Beogradu, Radio Sto plus u Novom Pazaru i Medijski Centar Beta (www.beta.co.rs). Prvu vest Be-ta je emitovala 1994. godine. Uz novinare u centrali, ova agencija ima i mreu dopisnika u zemlji, regionu i u kljunim evropskim centrima (Brisel, Hag), Beta dnevno emituje do 300 informacija, a kljune vesti prevode se i na engleski, maarski, romski i albanski jezik.

Novinska agencija Fonet osnovana je 1994. godine, i teite svoga rada stavljala je pre svega na fono izvetaje za radio i televizijske stanice. Fonet dnevno emituje oko 150 informacija, (Jovanovi, Lazarevi, 2005: 33-34).

I Beta i Fonet su tokom devedesetih godina prolog veka u Srbiji za-pravo nadomestili ulogu koju je pre toga imao Tanjug. Ove dve agencije izvetavale su, za razliku od Tanjuga, objektivno i nepristrasno, pa su ga tada lako i brzo prestigle, i po ugledu i po citiranosti u svetu. I Beta i Fonet uspeno su se oduprli svim pokuajima cenzure Miloevievog reima i na taj nain zapravo su sauvali ugled agencijskog novinarstva u Srbiji.

1.3. ORGANIZACIJA RADA U NOVINSKOJ AGENCIJI

Organizacija rada u novinskoj agenciji pre svega zavisi od njene ve-liine. Ali, mogue je pronai univerzalni princip organizacije koji vredi za svaku novinsku agenciju: generalni direktor, direktori sektora (finansi-je, marketing...) i njihovi pomonici, glavni i odgovorni urednik, sektorski urednici (unutranja, spoljna, ekonomska, sportska, efovi dopisnika), deurni urednici, urednici organizatori, desk, reporteri, dopisnici.

O vestima se staraju:

glavni i odgovorni urednik koji je nadreen svima u redakciji, koor-dinira rad svih sektora i ima pravo da im izdaje obavezne naloge;

17

sektorski urednici ureuju oblasti, a u sluaju agencije Beta to su urednici unutranje rubrike, spoljne rubrike, ekonomske, ekoloke, sport-ske, urednici kulture, urednici ou-biznisa i zabave, urednici foto, audio

video servisa, efovi dopisnika, kao i urednici specijalizovanih agencij-skih servisa (servis lanaka, analitiki servisi, arhiva);

deurni urednici u hijerarhiji proizvodnje vesti imaju znaajnu ulo-gu, jer predstavljaju poslednju kontrolu da li je vest napisana u skladu sa pravilima. Deurni urednik je osoba koja, nakon provere, odobrava da li e neka vest biti putena na agencijski servis, odnosno ponuena korisni-cima na upotrebu;

urednici organizatori u redakciji imaju ulogu da vesti koje stiu od dopisnika ili od novinara sa terena rasporeuju reporterima u desku. Drugim reima, oni organizuju koja vest kada treba da se pie po principu prioriteta;

reporteri su novinari u centrali novinske agencije koji imaju za-datak da odlaze na teren, prate dogaaje i potom piu vesti o dogaajima na kojima su bili;

desk je stalna ili deurna uredniko-novinarska ekipa u centrali no-vinske agencije;

dopisnici su novinari koji rade van centrale agencije i izvetavaju o deavanjima u zemlji i u inostranstvu.

Prema odgovornosti za rad u redakciji, shema rada bi se mogla prika-zati na sledei nain:

Glavni i odgovorni urednik

Sektorski urednici

Deurni urednici

Urednici organizatori

Reporteri

Dopisnici

18

Iz svega reenog moe se zakljuiti da svaka agencija ima svoju cen-tralu i dopisnitva. Centrala agencije, u ogromnoj veini sluajeva, nalazi se u glavnom gradu zemlje u kojoj se nalaze korisnici agencijskih servisa. U centrali agencije sede generalni direktor, direktori sektora i njihovi po-monici, glavni i odgovorni urednik, sektorski urednici, deurni urednici, urednici organizatori, reporteri.

Dopisnici se nalaze van centrale agencije i mogu da deluju samostal-no (ukoliko je u pitanju jedan dopisnik iz nekog grada) ili u okviru do-pisnitva (ukoliko postoje dva ili vie dopisnika iz jednog grada). Odgo-voran i nadlean za rad dopisnitva je ef dopisnitva. Opte je prihvaen stav da to vie dopisnika i dopisnitava neka agencija ima, to je njen uticaj vei. Uloga dopisnika i dopisnitava nije samo da prate dogaaje iz jednog grada u kojem se nalaze, ve i da pokrivaju to vee geografsko podruje.

Dopisnici mogu da budu stalni i specijalni. Stalni dopisnici su oni koji stalno izvetavaju redakciju o deavanjima iz svog geografskog podruja, dok su specijalni dopisnici oni koji po zadatku iz centrale idu u neki drugi grad da izvetavaju, a potom se, nakon obavljenog zadatka koji obino traje nekoliko dana, vraaju u centralu. Specijalni dopisnici obino se alju u geografska podruja u kojima agencija nema dopisnika ili u podruja u kojima je dopisnicima potrebna pomo, zbog vanosti dogaaja koji se prati.

Tekstovi nisu jedini agencijski proizvodi. Agencije imaju i audio ser-vis i video servis. Audio servis namenjen je radio-stanicama, televizijama i internetskim medijima. U okviru ponude audio servisa, agencije nude tonske zapise iz intervjua, izjava, sa konferencija za novinare, kao i pri-loge agencijskih novinara i dopisnika. Video servis, namenjen, pre sve-ga, televizijama, a u novije vreme i internetskim medijima, sadri kratke video priloge iz intervjua, izjava, konferencija za novinare, sa razliitih manifestacija.

Vaan aspekt agencijske ponude je i foto servis, namenjen, pre svega, tampanim medijima, koji sadri fotografije aktuelnih dogaaja. Pojedine agencije nude i grafiki servis, namenjen svim vrstama medija sem radija, koji sadri prikaze razliitih tabela, dijagrama i grafikona za ilustrovanje odreene informacije.

Svi agencijski proizvodi klijentima se nude na prodaju, odnosno na mesenu pretplatu. Osim onih proizvoda koji su postavljeni na njihovim javnim internetskim stranicama i besplatno dostupni svima, agencije ostale proizvode naplauju.

19

1.4. AGENCIJSKI NOVINAR

Specifinosti agencijskog novinara u poreenju sa novinarima dru-gih medija, prema navodima novinarskih enciklopedija i prirunika za rad u novinskim agencijama, proizlaze iz same prirode agencijskog no-vinarstva. Rad u novinskoj agenciji/agencijsko novinarstvo ima mnogo dodirnih taaka sa radom u elektronskim i tampanim medijima, ali se i razlikuje u jednoj znaajnoj stvari nainu na koji se sagledava i obrau-je neki dogaaj ili pojava. Dok je za radijske i televizijske stanice, inter-netske medije ili tampu komentarisanje pojedinih dogaaja ili pojava ili ak zastupanje odreenih stavova ne samo doputeno ve i uobiajeno, jedno od osnovnih pravila agencijskog rada je izvetavanje zasnovano na injenicama i bez ikakvog novinarskog komentara, dakle, nepristrasno, (Prirunik NA Beta, 2009: 23).

Jo jedna bitna injenica razlikuje novinarstvo u agenciji od onog u drugim medijima timski rad. Naime, dok je u drugim medijima autor priloga poznat javnosti preko potpisa ili vizuelnog i audio nastupa, vest koja izae iz agencije je, po pravilu, rezultat kolektivnog rada vie no-vinara i urednika i ispod nje nema individualnog potpisa, ve se navode samo inicijali novinara i urednika, kao i naziv agencije (Prirunik NA Beta 2009: 2-3). Potpis inicijalima u agenciji slui iskljuivo za internu upotrebu i po pravilu se nikada ne prenosi u medijima koji su korisnici agencijskih servisa. Inicijali slue da bi se unutar redakcije znalo ko je odgovoran za koju vest i ko je koliko vesti napisao, preradio i odobrio za putanje na servis.

Agencijsko novinarstvo nije anonimno samo kada su u pitanju agen-cijski lanci ili specijalci, odnosno specijalno narueni prilozi za po-jedine medije.9 Zbog toga je u literaturi u medijima uobiajeno da se istakne da je agencijski novinar anoniman, odnosno da se agencijski proizvod (vest, izvetaj) potpisuje nazivom agencije a ne imenima no-vinara i urednika.

Rad agencijskog novinara slian je radu novinara u ostalim medijima. Posao u centrali agencije organizovan je po pravilu po smenama. Izu-zetak predstavljaju dopisnici i dopisnitva, iji rad je zbog malobrojnosti ljudstva esto nemogue organizovati striktno po smenama, tako da do-pisnici moraju da budu na oprezu praktino 24 sata dnevno.

9 To nije praksa u svim agencijama. Pojedine agencije, poput Rojtersa, esto potpisuju svoje novinare imenom i prezimenom ispod vesti i izvetaja, ali je uobiajena praksa da mediji potpisuju ispod vesti i izvetaja samo naziv agencije.

20

2. KOMUNIKACIJSKA SHEMA U NOVINSKIM AGENCIJAMA

2.1. AGENCIJSKI STIL

Sve do 19. veka u novinarstvu je prevladavao literarni stil pisanja. U trenutku kada vest postaje roba, namee se i potreba za drugaijim nai-nom novinarskog izraavanja. Agencije su se pojavile zbog opte potrebe za brzom i jeftinom informacijom prvenstveno radi unapreivanja ve za-huktalog opteg drutvenog, posebno privrednog, razvoja u nacionalnim i meunarodnim razmerama (Leksikon novinarstva, 1979: 192).

Kako je napred reeno, kljuni preduslov da vest postane roba bio je izum telegrafa. Meutim, telegraf nije trpeo literarni stil novinarskog izraavanja, iz prostog razloga to nije bio dovoljno tehnoloki savren pa se deavalo da veza pukne u toku slanja vesti. Bilo je primera tokom Amerikog graanskog rata (18611865) da reporter sa ratita putem te-legrafa pone da alje izvetaj napisan literarnim stilom, sa dugakim uvodom u kojem opisuje, na primer, da li je dan bio sunan ili nije, i da potom pukne telegrafska veza, tako da su redakcije novina u Njujorku ostajale bez one osnovne informacije ko je pobedio u odreenoj bici. Zbog toga se razmiljalo o drugaijim, praktinijim i efikasnijim naini-ma izvetavanja pa su iz antike retorike, od Cicerona, preuzeta odreena pravila koja nalau da se na poetku vesti ili izvetaja publika prvo mora obavestiti o najznaajnijim detaljima nekog dogaaja.10

Smatra se da je prvu vest po tom principu poslao novinar agencije AP 14. aprila 1865. godine. Njen poetak glasi: Predsednik je jue u jed-nom pozoritu pogoen metkom i, moda, ubijen... Potom slede detalji o atentatu na amerikog predsednika Abrahama Linkolna (Briza 2009). Zbog toga to je amerika agencija AP prva upotrebila ovakav nain pi-sanja, u literaturi je uobiajeno da se ovakav poetak pisanja vesti naziva AP-ova glava vesti, odnosno lid po principu obrnute piramide.

Kako se navodi u strunoj literaturi, obrnuta piramida i AP-ova glava vesti i danas su apsolutno dominantni u nainu pisanja agencijskih vesti i izvetaja, ali i ostalih agencijskih anrova. Iako su se vremena drastino

10 Marko Fabije Kvintilijan (Marcus Fabius Quintilianus, iveo od 35. do 100. god. nove ere) u delu Institutio oratoria poduava govornika da mora u govoru da odgovori na pitanja ko (quis), zato (cur), gde (ubi), kada (quando), kako (quemadmodum), kakvim sredstvima (quibus adminiculis). Kvintilijan je ovo preuzeo od Cicerona (Marcus Tullius Cicero od 106. do 35. god. p.n.e.) koji poduava govornike u delu De inventione, napisanom 86. god. p.n.e.)

21

promenila u pogledu novih tehnolokih izuma (nakon telegrafa, pojavili su se telefon pa faks maina i na kraju internet) te vie ne preti realna opasnost od pucanja veze putem koje se alje vest, potreba za saetim, preciznim i preglednim tekstovima danas postoji moda i vie nego u 19. veku. Mi, naime, ivimo u doba kada je jedna od najdragocenijih valuta vreme. Ili, kako se to obino kae, vreme je novac. Stoga korisnici od agencijskih novinara oekuje da im ponude kratku i efektnu infor-maciju, poto ivimo u doba informacione revolucije koja jo uvek traje i u okviru koje je svet postao globalno selo u kojem informacije putuju ogromnim brzinama. Zbog svega toga, AP-ova glava i obrnuta piramida preiveli su itavih 150 godina kao dominantan nain dobrog agencijskog izvetavanja.

Agencijski stil vesti uslovljen je prirodom ove vrste novinarstva. Ili, kako je rekao Anton Pavlovi ehov: Pisac je talentovan ako ume sa malo rei da kae mnogo.11 Odnosno: Ako je neku re mogue izbaciti, uvek je izbaci, to je jedno od est pravila dobrog pisanja Dorda Orve-la, koje vai i za agencijsku vest.

Uobiajena je klasifikacija na pet funkcionalnih stilova, (Toovi, prema Konjik, 2006: 258):

knjievnoumetniki;

publicistiki;

nauni;

administrativni;

razgovorni.

Ovi stilovi se dalje dele na podstilove i na anrove. Podstilovi publi-cistikog stila su:

novinarski i

monografsko-publicistiki

U literaturi koja se bavi izuavanjem novinarskog stila naglaava se razlika izmeu novinarskog i novinskog stila. Novinarski stil se, naime, odnosi na sve vrste medija (tampa, radio, televizija, internet), a novinski se odnosi samo na stil pisanja za tampane medije. Zanimljivo je, meu-

11 ehov parafrazira helenskog pesnika Pindara. Pindar (kraj 6. i poetak 5. veka p.n.e) u Olimpijskoj XIII odi kae: Mnogo u s malo kazati rei. Tu misao varira i ameriki pesnik Edgar Alan Po u Fi-lozofiji kompozicije, a i mnogi drugi poklonici ekonomisanja s reima.

22

tim, da u literaturi gotovo niko ne spominje agenciju kao medij, a samim tim ni stil koji se gaji u novinskim agencijama.

Novinske agencije su fabrike vesti, a osnovni princip njihovog rada je obavestiti brzo, pisati kratko, jasno, pouzdano i sadrajno. Trude se da izvetavaju iz svih krajeva sveta. Bitna razlika izmeu novinskih agencija i drugih medija je u tome to novinske agencije opsluuju druge medije i tako, posredno, dolaze do krajnjih korisnika: italaca tampe, slualaca radija, gledalaca televizije, korisnika interneta (Briza, 2009).

Uobiajena, najira komunikacijska shema u proizvodnji agencijske vesti odvija se na sledei nain:

novinar javlja vest dopisnitvu; dopisnitvo obrauje vest i alje je centrali: centrala obrauje vest, rasporeuje je u odreenu grupu/servis i alje je pretplatnicima (medijima); mediji prave selekciju dobijenih vesti i obrauju ih u skladu sa zah-tevima medija (tampano novinarstvo, radio i televizija i internet).

Grafiki, to bi se moglo prikazati na sledei nain:

NOVINAR DOPISNITVO CENTRALA MEDIJI

NOVINAR

DOPISNITVO

CENTRALA

MEDIJI

23

Analogno gore navedenoj shemi, mogue je zakljuiti i kako izgle-daju neke druge komunikacijske sheme u agencijskom izvetavanju, u zavisnosti od prvog izvora vesti ili izvetaja.

Ukoliko je prvi izvor druga agencija s kojom data agencija ima raz-menu, shema e izgledati ovako:

STRANA AGENCIJA CENTRALA MEDIJI

Prvi izvor za agencijsku vest moe da bude i drugi medij, a ne samo druga agencija:

MEDIJ KAO IZVOR (DOPISNITVO) CENTRALA

MEDIJ KAO PRIMALAC

Ukoliko je prvi izvor saoptenje za javnost ili konferencija za novinare:

SAOPTENJE ZA JAVNOST CENTRALA MEDIJI KONFERENCIJA ZA NOVINARE CENTRALA MEDIJI

Univerzalna komunikacijska shema agencijske vesti izgledala bi ovako:

IZVOR VESTI (DOPISNITVO) CENTRALA MEDIJI

Iz napred reenog proizlazi i osnovna razlika izmeu agencija i osta-lih medija. Agencije, naime, svoje proizvode namenjuju pre svega me-dijima pa tek posredno itaocima (gledaocima, sluaocima). Ostali mediji informacije prilagoavaju publici, u skladu sa procenjenim potrebama i u skladu sa svojim ureivakim politikama.

2.2. JAKOBSONOV MODEL KOMUNIKACIJE

Agencijska vest je poruka i moe se posmatrati i kroz Jakobsonov mo-del komunikacije. Poiljalac alje poruku primaocu. Da bi bila delotvor-na, poruka zahteva kontekst na koji se odnosi, koji je uhvatljiv za prima-oca; zatim kod koji je u celosti ili bar delimino zajedniki poiljaocu i primaocu (ili, drugim reima, onome koji poruku enkodira i onome koji je dekodira); i najzad, kontakt, to jest fiziki kanal i psiholoku vezu izmeu

24

poiljaoca i primaoca, to obojici omoguuje da uu u komunikacioni od-nos i u njemu ostanu (Jakobson, 1966: 289-290). Svi ovi inioci mogu se shematski predstaviti na sledei nain:

KONTEKST

PORUKA

POILJALAC----------------------------------PRIMALAC

KONTAKT

KOD

Meutim, agencijska vest ima vanu specifinost u odnosu na vesti ostalih medija. Zbog injenice da se agencije prevashodno obraaju me-dijima i da agencijska vest trpi odreene izmene koje vre urednici tih medija12, shema agencijske vesti u Jakobsonovom modelu komunikacij-ske mogla bi se prikazati na sledei nain:

KONTEKST

PORUKA

POILJALAC

-------------MEDIJ---------------

PRIMALAC

KONTAKT

Odnosno:

KOD

POILJALAC

(Agencija)

PORUKA

(Vest)

KontekstKontaktKod

MEDIJ

PRIMALAC

12 Videti poglavlje o prilagoavanju agencijskih vesti.

25

Agencijska vest uklapa se u Jakobsonovu shemu u aspektu da je po-ruka orijentisana prema primaocu (konativna funkcija).

Naravno, za agencijsko novinarstvo najvaniji deo Jakobsonovog modela komunikacije jeste metajezika funkcija kojom proveravamo da li govorimo istim jezikom, odnosno da li poruka od poiljaoca ka pri-maocu stie kroz isti, svima razumljiv, kod. Otuda u agencijskom novi-narstvu izrazita sklonost ka pojednostavljivanju i skraivanju reeninih struktura, ka koritenju optepoznatih rei i izraza, ka izbegavanju stranih i strunih izraza.

U sledeem primeru autor agencijske vesti koristi za domau publiku opteprihvaenu imenicu sida za bolest koju uzrokuje virus HIV i koja dovodi do sloma imunolokog sistema organizma:

U svetu najmanje 33 miliona ljudi ivi s virusom HIV-a, saoptio je Ured UN za sidu (UNAIDS), povodom obeleavanja 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv side.

Autor vesti ne uputa se u komplikovane medicinske izraze nego se trudi da ih to vie pojednostavi, kako bi mogao da komunicira sa svojom publikom, odnosno kako bi poruka bila razumljiva. Preduslov za to je da novinar koristi isti kod kao i primalac vesti.

Prilikom proglaenja pandemije novog gripa krajem 2009. godine, bilo je dosta nesnalaenja u samim medijima koji su taj grip esto nazi-vali grip A H1N1. To je loe odabran naziv, lo kod, koji je nerazumljiv primaocima. Na kraju krajeva, nerazumljiv je i samom novinaru, sem ukoliko on nije medicinski strunjak iz oblasti epidemiologije.

O istoj temi pojedini mediji su izvetavali imenujui tu bolest kao svinjski, odnosno meksiki grip, to je takoe loe odabran kod. Sintagma svinjski grip je nepotrebno ekspresivna i diskriminativna prema onima koji su se ve zarazili tom boleu. Takoe, sintagma meksiki grip ta-koe je diskriminativna prema stanovnicima Meksika, jer primaoca po-ruke moe da uputi na to da od gripa obolevaju samo Meksikanci ili da su ba oni krivi za pandemiju.

Utisak je da su, u izvetavanju o gripu, najbolji kod odabrali oni me-diji koji su tu bolest nazivali novi grip, jer ta neekspresivna sintagma sa sobom ne nosi struni ili kvalitativno-diskriminatorski aspekt. Ona nosi samo osnovnu informaciju da je re o gripu koji je drugaiji od onog gri-pa na koji smo navikli i to je jedino to je primaocu poruke vano.

Kontekst iz Jakobsonove sheme, odnosno saznajna funkcija jezika, u agencijskom novinarstvu vezan je pre svega uz dodatna objanjenja nekog

26

dogaaja o kojem je re u vesti, kao i uz agencijski bekgraund13. Kontekst je vrlo vaan element agencijske vesti, jer kroz njega primalac dobija jasnu poruku o emu je re i s im u vezi je poruka koju je dobio. U navedenom primeru o novom gripu, agencijski novinar kontekst bi prikazao kroz bek-graund, odnosno kroz navode Svetske zdravstvene organizacije i drugih medicinskih strunjaka, o tome koliko je taj grip zaista opasan po ljude i ta treba initi da se ne razbolite, odnosno ta uiniti ukoliko se razbolite.

Kontakt, odnosno fatika funkcija jezika, i te kako ima svoju primenu u agencijskom novinarstvu jer je re o funkciji jezika koja pomae uspostavl-janju, trajanju i predvianju kontakta. Kontakt predstavlja vaan kanal na putu svake poruke od poiljoaca ka primaocu, jer uspostavlja psihiku vezu izmeu dva subjekta komunikacije. Znamo li da novinske agencije ive upravo od uspostavljanja kontakta, na prvom mestu sa medijima a u krajnjoj instanci sa publikom, onda postaje jasno koliko je ova funkcija jezika vana za agencijsko novinarstvo. Postaje jasno i zato agencija gaji specifian stil izraavanja.14

2.3. VAN DIJKOVA SUPERSTRUKTURA DISKURSA VESTI

Teun A. van Dijk15 predlae konvencionalnu superstrukturu diskursa vesti. Prema toj strukturi, vest moe da se sastoji od sledeih komponenti:

Saetak/Uvod

Naslovi (glavni naslov, nadnaslov, podnaslov) Lid Epizoda(e) Dogaaji Prethodne informacije Aktuelni dogaaji Objanjenje Kontekst Bekgraund Posledice/reakcije 2.2.1. Dogaaji 2.2.2. Izjave

engl. background pozadina. Up. poglavlje o agencijskom stilu. Dijk, T. (1983). Diskurs analiza: Njen razvoj i primena na strukturu vesti (1983), odeljak Diskurs analiza i struktura vesti.

27

Komentari

Oekivanja Evaluacija (procena)

Kako navodi van Dijk, ove kategorije su teoretske: one definiu proto-tip diskursa vesti. To znai da u aktuelnom diskursu vesti nije nuno da se sve ove kategorije i pojave, jer se, na primer, moe pretpostaviti da itaoci ve imaju neke informacije ili su neke informacije naprosto irelevantne.

I hijerarhijska shema, koja definie tekst od vrha nadole, takoe je teo-retska i moe da pretrpi izmene. Na primer, kategorija 2.2, koja se odnosi na izjave politiara, vanih linosti ili posmatraa, moe biti postavljena ranije u tekstu, a kategorije 2.1.1. i 2.1.2 mogu da idu kasnije u tekstu.

Ipak, ova konvencionalna shema koju nudi van Dijk moe da se primeni na agencijsku vest, jer je i struktura agencijske vesti konvencionalna, odnos-no, uz neznatne izmene, ona datira jo iz vremena Amerikog graanskog rata (1861-1865).

Analiza diskursa Betine agencijske vesti pokazuje da se nee sve kategorije koje van Dijk navodi nuno pojaviti u vesti, niti da e do kraja biti potovana hijerarhijska shema koju nudi van Dijk. Poto je re o iz-javi politiara, primeuje se da e karakteristika 2.2, odnosno posledice/ reakcije biti plasirana u sam vrh vesti, u prvi i u drugi pasus:

Primer 1:

01-DEC-2008 00:34:16 SVT-IZRAEL-TERORIZAM

Olmert: Braniemo jevrejske institucije svuda u svetu

JERUSALIM, 1. decembar 2008. (Beta-AFP) - Izraelski premijer Ehud Ol-mert izjavio je da e Izrael braniti jevrejske institucije svuda u svetu, nakon teroristikih napada u Mumbaju gde je poginulo devet Izraelaca.

Izrael ini i inie sve to je neophodno svuda u svetu kako bi odbarnio jevrejske institucije, u onoj meri koliko je to mogue, izjavio je Olmert na poetku sednice saveta ministara.

Mrnja prema Jevrejima i simbolima jevrejske vere, kao i mrnja prema Iz-raelu nastavljaju da izazivaju nasilnike i smrtonosne napade, rekao je Ol-mert aludirajui na napad na Jevrejski kulturni centar u Mumbaju.

28

Od ukupnog broja izraelskih rtava teroristikih napada u Mumbaju, osam ih je stradalo u Jevrejskom centru kao taoci ekstremista.

Olmert je kazao da ni u jednom trenutku nije dolazila u obzir izraelska vojna intervencija u cilju spasavanja otetih Izraelaca u Indiji.

On je to kazao komentariui informacije o tome da je Izrael ponudio pomo Indiji u spasavanju talaca. Izraelski radio je, meutim, ranije javio da je ta pomo podrazumevala slanje savetnika ili opreme, a ne pripadnika specijalnih jedinica.

U vie napada koje su prole nedelje izveli ekstremisti u Mumbaju poginule su najmanje 172 osobe dok ih je gotovo 300 povreeno.

Saetak/Uvod

Naslovi (glavni naslov, nadnaslov podnaslov): U ovu katego-riju ubrajaju se agencijski slag i naslov

SVT-IZRAEL-TERORIZAM

Olmert: Braniemo jevrejske institucije svuda u svetu

1.2. Lid:

Izraelski premijer Ehud Olmert izjavio je da e Izrael braniti jevrejske insti-tucije svuda u svetu, nakon teroristikih napada u Mumbaju gde je poginulo devet Izraelaca.

Epizoda(e)

Dogaaji Prethodne informacije: ovde se ubraja i prva informacija, data u samom lidu:

nakon teroristikih napada u Mumbaju u Indiji gde je poginulo devet Iz-raelaca

Ovde se ubraja i informacija sa kraja treeg pasusa, koja preciznije objanjava celi dogaaj koji je bio povod za reakciju izraelskog premijera:

29

napad na Jevrejski kulturni centar u Mumbaju.

2.1.2. Aktuelni dogaaji: prema prirodi same vesti, koja uvek saoptava neku novu informaciju, ova karakteristika nalazi se po pravilu u lidu:

Izraelski premijer Ehud Olmert izjavio je da e Izrael braniti jevrejske in-stitucije svuda u svetu

Izrael ini i inie sve to je neophodno svuda u svetu kako bi odbranio jevrejske institucije, u onoj meri koliko je to mogue, izjavio je Olmert na poetku sednice saveta ministara.

Mrnja prema Jevrejima i simbolima jevrejske vere, kao i mrnja prema Iz-raelu nastavljaju da izazivaju nasilnike i smrtonosne napade, rekao je Olmert

Objanjenje

Kontekst: kroz kontekst se objanjava celokupna atmosfera u tom indijskom gradu, u okviru koje je izveden i teroristiki napad na Jevrejski kulturni centar:

U vie napada koje su prole nedelje izveli ekstremisti u Mumbaju pog-inule su najmanje 172 osobe dok ih je gotovo 300 povreeno.

2.1.3.2. Bekgraund se pojavljuje u lidu:

nakon teroristikih napada u Mumbaju u Indiji gde je poginulo devet Izraelaca

I u etvrtom pasusu:

Od ukupnog broja izraelskih rtava teroristikih napada u Mumbaju, osam ih je stradalo u Jevrejskom centru kao taoci ekstremista.

Posledice/reakcije

Dogaaji: u momentu kada je vest objavljena, nije bilo konkret-nih reakcija izraelske strane na teroristike napade

Izjave: Izraealski premijer Olmert, meutim, ve u lidu najav-ljuje ta bi Izrael mogao da uradi kao odgovor na napade:

30

Izraelski premijer Ehud Olmert izjavio je da e Izrael braniti jevrejske insti-tucije svuda u svetu

Njegova reakcija izraena je i u drugom pasusu:

Izrael ini i inie sve to je neophodno svuda u svetu kako bi odbra-nio jevrejske institucije, u onoj meri koliko je to mogue, izjavio je Olmert

3. Komentari: Komentari novinara-autora u agencijskim vestima nisu poeljni, ali su dozvoljeni komentari strunjaka o odreenoj temi. U ovoj vesti, meutim, izostaje bilo kakav komentar, pa samim tim izostaju i oekivanja i posledice.

I u sledeem primeru vae sline primedbe kao i u prethodnom, s tim to se ovde van Dijkova prototipska hijerarhija vie potuje, jer je re o dogaaju a ne o izjavi politiara. Ipak, analiza ove vesti po predloenom modelu konvencionalne superstrukture diskursa vesti otkriva nam i vero-vatnu greku agencijskih novinara i urednika prilikom pisanja ove vesti. Ta greka nalazi se pod karakteristikom 2.1.2, odnosno pod aktuelnim dogaajima:

Primer 2:

10-DEC-2008 10:35:29 SVT-MAARSKA-TRAJK

trajk na meunarodnom aerodromu u Budimpeti

BUDIMPETA, 10. decembra 2008. (Beta-Rojters-AFP) - Meunarodni aerodrom u Budimpeti paralizovan je jutros zbog trajka radnika u koji je ukljueno i osoblje iz obezbeenja, saoptila je kompanija koja vodi aero-drom.

trajk, koji su pokrenula dva glavna sindikata na aerodromu, poeo je u 06.00 a nije odreeno kad e biti okonan.

Kako navodi lokalna novinska agencija MTI putnici nisu mogli da se ukrcaju na letove zato to obezbeenje nije radilo a let za Varavu je otkazan. Prema navodima agencija trajk ne utie na letove u dolasku.

31

Kompanija koja upravlja aerodromom, koja je u vlasnitvu nemake firme Hohtif AG (Hochtief AG), saoptila je da jo nije jasno koliko letova e morati da bude odloeno ili otkazanao zbog trajka.

Sindikalni zvaninici su ranije rekli da trae da se obustavi smanjenje radne snage, bolje uslove rada, manje prekovremenih sati i novi kolektivni ugovor.

Aerodrom u Budimpeti je imao 8,6 miliona putnika prole godine.

Saetak/Uvod

Naslovi (glavni naslov, nadnaslov podnaslov):

SVT-MAARSKA-TAJK

trajk na meunarodnom aerodromu u Budimpeti

1.2. Lid

Meunarodni aerodrom u Budimpeti paralizovan je jutros zbog trajka radnika u koji je ukljueno i osoblje iz obezbeenja, saoptila je kompanija koja vodi aerodrom.

Epizoda(e)

Dogaaji Prethodne informacije: nalaze se u drugom i treem pasusu

trajk, koji su pokrenula dva glavna sindikata na aerodromu, poeo je u 06.00 a nije odreeno kad e biti okonan.

Kako navodi lokalna novinska agencija MTI, putnici nisu mogli da se ukrcaju na letove zato to obezbeenje nije radilo a let za Varavu je otka-zan. Prema navodima agencija trajk ne utie na letove u dolasku.

2.1.2. Aktuelni dogaaji: nalaze se, po pravilu, u samom lidu:

Meunarodni aerodrom u Budimpeti paralizovan je jutros zbog trajka radnika u koji je ukljueno i osoblje iz obezbeenja, saoptila je kompanija koja vodi aerodrom.

Ali, ono to je u ovoj vesti novo situirano je na samom kraju treeg pasusa. Na ovom mestu bi se agencijski urednici verovatno mogli zamisliti i pro-

32

ceniti da je lid vesti nekompletan, jer se u lidu saoptava da je aerodrom u Budimpeti paralisan, to nije tano, s obzirom da su paralisani jedino odlazei letovi, a ne i dolazei:

Prema navodima agencija, trajk ne utie na letove u dolasku.

Objanjenje:

Kontekst: kroz kontekst se objanjava znaaj aerodroma u Budimpeti za prevoz putnika iz celog sveta, to se u ovoj vesti nalazi u poslednjem pasusu:

Aerodrom u Budimpeti je imao 8,6 miliona putnika prole godine.

2.1.4.1. Bekgraund: saoptava staru informaciju koja objanjava aktuelne dogaaje:

Sindikalni zvaninici su ranije rekli da trae da se obustavi smanjenje radne snage, bolje uslove rada, manje prekovremenih sati i novi kolektivni ugovor.

Posledice/reakcije

Dogaaji Izjave:

Kompanija koja upravlja aerodromom, koja je u vlasnitvu nemake firme Hohtif AG (Hochtief AG), saoptila je da jo nije jasno koliko letova e morati da bude odloeno ili otkazanao zbog trajka.

Komentari

Oekivanja Evaluacija (procena):

Kompanija koja upravlja aerodromom, koja je u vlasnitvu nemake firme Hohtif AG (Hochtief AG), saoptila je da jo nije jasno koliko letova e morati da bude odloeno ili otkazanao zbog trajka.

Dakle, isti pasus je i posledica i komentar. Posledica jer je kompanija saoptila da jo nije jasno koliko e letova, a komentar da jo nije jas-no

33

Zanimljivo je da je analizirana vest delo ak tri agencije a ipak se moe zakljuiti da je informacija koja je saoptena u lidu nedovoljno precizna. Da bi informacija bila kompletna, lid bi na primer trebalo da glasi ovako:

Meunarodni aerodrom u Budimpeti paralizovan je jutros za odlazee letove zbog trajka radnika u koji je ukljueno i osoblje iz obezbeenja, saoptila je kompanija koja vodi aerodrom.

Ni u sledeem primeru neemo sresti sve karakteristike predloenog modela superstrukture diskursa vesti, niti e do kraja biti potovana pro-totipska hijerarhija u slaganju karakteristika odozgo nadole:

Primer 3:

06-DEC-2008 09:29:32 SVT-SAD-ZEMLJOTRES

Zemljotres na jugu Kalifornije, nema rtava

LOS ANELES, 6. decembra 2008. (Beta-AFP) - Zemljotres jaine 5,5 stepeni Rihterove skale pogodio je kasno sino jug Kalifornije, saoptio je ameriki Institut za geofiziku.

Podataka o eventualnim rtvama i materijalnoj teti nema.

Epicentar zemljotresa bio je u malo naseljenoj zoni, u pustinji 188 kilometara severnoistono od Los Anelesa, a na dubini od pet kilometara.

Potres se osetio u veem delu oblasti u kojoj ivi 22 miliona ljudi, a osetili su ga i itelji 200 kilometara udaljenog Las Vegasa, navodi se na sajtu Instituta.

Saetak/Uvod

Naslovi (glavni naslov, nadnaslov podnaslov):

SVT-SAD-ZEMLJOTRES

Zemljotres na jugu Kalifornije, nema rtava

1.2. Lid

Zemljotres jaine 5,5 stepeni Rihterove skale pogodio je kasno sino jug Kalifornije, saoptio je ameriki Institut za geofiziku.

34

Epizoda(e)

Dogaaji Prethodne informacije: nema ih Aktuelni dogaaji: nalaze se po pravilu u lidu, ali i u drugom pasusu, koji dodatno objanjava lid i zajedno s njim ini jednu celinu:

Zemljotres jaine 5,5 stepeni Rihterove skale pogodio je kasno sino jug Kalifornije, saoptio je ameriki Institut za geofiziku.

Podataka o eventualnim rtvama i materijalnoj teti nema.

Objanjenje:

Kontekst: nalazi se na kraju vesti, u poslednjem pasusu:

Potres se osetio u veem delu oblasti u kojoj ivi 22 miliona ljudi, a osetili su ga i itelji 200 kilometara udaljenog Las Vegasa, navodi se na sajtu Instituta.

2.1.3.2. Bekgraund: nalazi se u pretposlednjem pasusu:

Epicentar zemljotresa bio je u malo naseljenoj zoni, u pustinji 188 kilometara severnoistono od Los Anelesa, a na dubini od pet kilo-metara.

Posledice/reakcije

Dogaaji Izjave:

Podataka o eventualnim rtvama i materijalnoj teti nema.

Komentari

Oekivanja:

Podataka o eventualnim rtvama i materijalnoj teti nema.

3.2. Evaluacija (procena)

Iako se i u ovom primeru u prvoj reenici ne nalaze sve aktuelne infor-macije, a po pravilu bi trebalo, za njega se ipak ne moe, kao to se za

35

prethodni moe, rei da je u pitanju greka agencijskih novinara i uredni-ka. Naime, druga reenica u tekstu vesti ini zapravo jedinstvo sa lidom, dodatno ga objanjava i moe se zakljuiti da je re o lidu koji je, to nije est sluaj, sastavljen od dve reenice:

Zemljotres jaine 5,5 stepeni Rihterove skale pogodio je kasno sino jug Kali-fornije, saoptio je ameriki Institut za geofiziku.

Podataka o eventualnim rtvama i materijalnoj teti nema.

Po tematici koju obrauje (prirodne katastrofe i nepogode) slina je i sledea vest, ali je u isto vreme i znatno kompleksnija i informativnija pa zadovoljava gotovo sve karakteristike van Dijkove predloene kon-vencionalne superstrukture diskursa vesti, uz izvesna odstupanja u hi-jerarhiji.

Primer 4:

06-DEC-2008 09:36:51 REG-CRNA GORA-VREME

U Crnoj Gori se zbog jakih kia reke izlivaju iz korita

PODGORICA, 6. decembra 2008. (Beta) - Reke Lim, ehotina, Zeta, Ljubovia poele su da se izlivaju iz korita, a poplavama u mojkovakoj optini preti i Tara.

ehotina je poplavila selo idovii kod Pljevalja, zbog ega je prekinut saobraaj na putu Pljevlja-Gradac. Zbog obilnih kia, voda u gradskom vodo-vodu u Pljevljima je zamuena.

Tara je na podruju Mojkovca, u selu Slatina, stigla do same saobraajnice. Zeta je delimino potopila njive u nekim selima u Bjelopavlikoj ravnici, a kina jezera su se formirala i u nekim mestima u nikikoj optini.

Meteorolozi su u Podgorici izmerili protok Morae od oko 870 kubnih metara u sekundi. Vodostaj te reke u glavnom gradu Crne Gore je 793 metra, to je manje od rekorda iz novembra 1979, kada je Moraa u Podgorici bila visoka 1.226 metara.

36

Jaka kia nastavlja i danas da pada u veem delu Crne Gore, a na planinama je poela susneica. Meteorolozi su kiu najavili i za sutra, a u ponedeljak bi trebalo da se razvedri.

Kie u Crnoj Gori neprekidno padaju ve 20 dana, a u etvrtak uvee je na podruju Herceg Novog duvao vetar od 234 kilometra na as.

Hidrometeroloki zavod Crne Gore je saoptio da do sada u Crnoj Gori nije zableen vetar takve snage.

Saetak/Uvod

Naslovi (glavni naslov, nadnaslov, podnaslov)

REG-CRNA GORA-VREME

U Crnoj Gori se zbog jakih kia reke izlivaju iz korita

1.2. Lid:

Reke Lim, ehotina, Zeta, Ljubovia poele su da se izlivaju iz korita, a poplavama u mojkovakoj optini preti i Tara.

Epizoda(e)

Dogaaji Prethodne informacije: Nalaze se iza aktuelnih informacija, u etvrtom i u petom pasusu

Meteorolozi su u Podgorici izmerili protok Morae od oko 870 kubnih metara u sekundi. Vodostaj te reke u glavnom gradu Crne Gore je 793 metra, to je manje od rekorda iz novembra 1979, kada je Moraa u Podgorici bila visoka 1.226 metara.

Jaka kia nastavlja i danas da pada u veem delu Crne Gore, a na planinama je poela susneica. Meteorolozi su kiu najavili i za sutra, a u ponedeljak bi trebalo da se razvedri.

2.1.2. Aktuelni dogaaji: nalaze se u lidu, ali i u sledea dva pa-susa, koja dopunjavaju lid:

Reke Lim, ehotina, Zeta, Ljubovia poele su da se izlivaju iz korita, a poplavama u mojkovakoj optini preti i Tara

37

ehotina je poplavila selo idovii kod Pljevalja, zbog ega je prekinut saobraaj na putu Pljevlja-Gradac. Zbog obilnih kia, voda u gradskom vodovodu u Pljevljima je zamuena.

Tara je na podruju Mojkovca, u selu Slatina, stigla do same saobraajnice. Zeta je delimino potopila njive u nekim selima u Bjelopavlikoj ravnici, a kina jezera su se formirala i u nekim mestima u nikikoj optini.

Objanjenje:

Kontekst:

Kie u Crnoj Gori neprekidno padaju ve 20 dana, a u etvrtak uvee je na podruju Herceg Novog duvao vetar od 234 kilometra na as.

2.1.3.2. Bekgraund:

Hidrometeroloki zavod Crne Gore je saoptio da do sada u Crnoj Gori nije zabeleen vetar takve snage.

Posledice/reakcije

Dogaaji: posledice proizlaze iz aktuelnih dogaaja i nalaze se ve u drugom i treem pasusu vesti:

ehotina je poplavila selo idovii kod Pljevalja, zbog ega je prekinut saobraaj na putu Pljevlja-Gradac. Zbog obilnih kia, voda u gradskom vodo-vodu u Pljevljima je zamuena.

Tara je na podruju Mojkovca, u selu Slatina, stigla do same saobraajnice. Zeta je elimino potopila njive u nekim selima u Bjelopavlikoj ravnici, a kina jezera su se formirala i u nekim mestima u nikikoj optini.

2.2.2. Izjave

Komentari

Oekivanja: nalaze se u petom pasusu i vezana su za prognoze meteorologa:

Meteorolozi su kiu najavili i za sutra, a u ponedeljak bi trebalo da se razvedri.

38

2.4. AGENCIJA KAO POILJALAC VESTI

Velike mogunosti istraivanja diskursa agencijske vesti proizlaze iz komunikacijske sheme u kojoj se ona javlja: agencija kao poiljalac vest kao poruka medijske kue kao prvi primaoci i auditorijum kao krajnji primalac, odnosno institucija (dravna, politika i dr.) kao primalac. Agen-cija nastupa kao grupni poiljalac, a u konanom obliku vesti novinar kao neposredni autor je anonimiziran. Agencijsku vest obeleava i tehnologija prikupljanja i prosleivanja vesti, kao i kriterijumi prilikom izbora vesti te zavisnost izbora vesti od primaoca.

Poto je uloga novinskih agencija da medije snabdevaju, pre svega, vestima i izvetajima, one u skladu s tim razvijaju i ponudu svojih proiz-voda. Agencije medijima alju:

generalni servis koji obuhvata sve aktuelne informacije kojima agencija raspolae;

specijalne servise za tampu, radio, televiziju i internet;

posebne servise za politike teme, ekonomiju, kulturu, nauku, umetnost, biografije, zanimljivosti, dokumentaciju;

foto servis;

fono servis;

video servis;

servise koji se rade po narudbini pojedinih medija.

Prema jednoj od definicija, novinska agencija je posrednika, informativna ustanova koja vlastitim i iznajmljenim novinarskim kadrom, sredstvima veze i saobraaja svakodnevno prikuplja infor-mativni materijal iz matine zemlje i iz inostranstva i uz naplatu ga dostavlja na korienje domaim i inostranim sredstvima informisanja (tampi, radiju i televiziji), drugim domaim i inostranim korisnicima (dravnim organima, privrednim, finansijskim, politikim, kulturnim i drugim organizacijama i ustanovama) (Leksikon novinarstva 1979). Agencija je primarno poiljalac vesti, ili, kako se to u profesionalnom argonu kae, fabrika vesti, a ako se uzme u obzir i komercijalna dimenzija prodaje vesti (od ega agencije i ive), ona je i prodavnica vesti.

Na izbor vesti koje e neka agencija emitovati u svome servisu utie pre svega sam tip agencije, odnosno da li je ona nacionalna, regional-

39

na ili svetska. Na primer, s obzirom da je regionalna agencija, Beta e svoje proizvode usmeravati upravo prema tom medijskom tritu. Njene teme nee biti samo uskonacionalne pa e, recimo, ova agencija panju u izvetavanju posvetiti i deavanjima u Slovakoj i informacijama koje se tiu ivota i poloaja slovake nacionalne zajednice u Vojvodini. U ana-liziranom korpusu dominiraju vesti i izvetaji koji se tiu meudravnih odnosa i odnosa Slovake prema komplikovanom politikom problemu Kosova, zatim teme koje se tiu mogunosti ekonomske saradnje izmeu Srbije i Slovake, kao i teme o poloaju slovake nacionalne zajednice u Vojvodini:

Primer 1:

Ministar spoljnih poslova Slovake Miroslav Lajak boravi danas u jed-nodnevnoj poseti Kosovu, saopteno je iz ministarstva spoljnih poslova na Kosovu

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti izjavio je danas da je slovaka na-cionalna zajednica u Vojvodini most izmeu Srbije i Slovake i zaloio se za bogatiju ekonomsku saradnju izmeu dve drave

Portal kulture vojvoanskih Slovaka bie dostupan od petka 23. oktobra, najavile su danas predstavnice Zavoda za kulturu vojvoanskih Slova-ka

Vesti iz same Slovake, koje se ne tiu navedenih tema, ree su i posmatrana agencija ih emituje samo kada je re o temama koje tretiraju pitanja od evrop-skog ili globalnog znaaja:

Primer 2:

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev sutra posle podne doputovae u Slovaku, gde e sa slovakim predsednikom Ivanom Gaparoviem u sredu biti gost sveanosti povodom 65. godinjice oslobaanja Bratislave i kraja Drugog svetskog rata u Slovakoj.

U korpusu se mogu pronai vesti i koje se tiu crne hronike, odnosno saobraajne nesree u kojoj je bilo i rtava:

40

Primer 3:

Troje ljudi danas je poginulo a 11 je povreeno u sudaru lokomotive i putnikog voza na istoku Slovake, saoptili su lokalni zvaninici

Emitujui vesti u vezi sa Slovakom i sa Slovacima agencija Beta vodi rauna pre svega o sopstvenoj ureivakoj politici i o sopstvenom trinom poloaju. Naime, injenica da je ona ne samo nacionalna ve i regionalna agencija us-merava ujedno i njenu ureivaku politiku i odabir tema. Drugim reima, agen-cija i u ovom sluaju, kao i u svakom drugom, bira teme na osnovu procenjenog interesovanja korisnika agencijskog servisa vesti za odreenu problematiku. Za Betu su, oigledno, jedini kriterijumi prilikom odabira vesti sledei:

da li je neka vest zaista vest;

ko su sve potencijalni korisnici te vesti?

Na primer, teme koje tretiraju opte meusobne odnose Slovake i Srbije, poput mogunosti ekonomske saradnje, sigurno su zanimljive za pojedine medije iz dveju zemalja koji se bave pre svega ekonomskim temama, a potencijalno su zanimljive i onima koji su specijalizovani za ekonomske teme iz drugih zemalja.

Tema poloaja Slovaka u Vojvodini sigurno je zanimljiva medijima na slovakom u samoj Vojvodini (Hlas ljudu, Radio-televizija Vojvodine), ali i medijima u samoj Slovakoj koji tretiraju problematiku ljudskih i manjinskih prava. Budui da je opta ocena da je poloaj Slovaka u Vojvodini dobar, ovakve vesti nisu nezanimljive ni medijima u regionu i u celoj Evropskoj uniji, a vrlo je verovatno da interesuju i predstavnike stranih ambasada u Beogradu, Saveta Evrope, OEBS-a i drugih institucija koje se bave praenjem stanja ljudskih i manjinskih prava u Srbiji. Sve njih svakako e zanimati i vesti koje se tiu eventualnih problema u ostvarivanju prava slovake nacio-nalne zajednice, poput primera sa Slovakom evangelistikom crkvom, koju je jedan dnevni list u Srbiji doveo u vezu sa verskim sektama, iako je re o zakonski priznatoj tradicionalnoj verskoj zajednici:

Primer 4:

Centar za razvoj civilnog drutva (CRCD) iz Zrenjanina zatraio je danas od nadlenih institucija da reaguju na pojavu govora mrnje u listu Kurir prema malim verskim zajednicama u Srbiji.

41

CRCD je u saoptenju za javnost naveo da se u jueranjem spornom lanku u Kuriru, pod nazivom U sektama 200.000 Srba!, u sekte ubrajaju i regis-trovane tradicionalne verske zajednice koje okupljaju pripadnike nacionalnih manjina, poput Slovake evangelike crkve

Odnos Slovake prema problemu Kosova takoe je tema koja je za-nimljiva irokom spektru medija. Medijima u Srbiji jer je to jedan od najteih politikih problema s kojima se drava suoava i jedna od tema o kojoj politiari najvie govore. Zatim, medijima u Slovakoj zbog unutranjo-politikih odnosa u toj dravi, kao i medijima na Kosovu. Ove vesti sigurno su zanimljive i pojedinim medijima iz ostalih zemalja EU, jer Unija nema jedinstven stav prema pitanju kosovske nezavis-nosti (22 zemlje priznale su nezavisnost Kosova, a pet, meu kojima i Slovaka, nisu). Vest je svakako zanimljiva i stranim ambasadama u Beogradu.

Betina dopisnica nee izvetavati o dogaajima koji su od interesa samo za javnost u Slovakoj, dakle o vestima sa nacionalnim znaajem, ve iskljuivo o vestima koje prevazilaze uskonacionalne teme.

2.4.1. Izvor agencijske vesti

U svakoj agencijskoj vesti mora biti naveden izvor.16 To znai da je ono o emu pie novinar lino video ili da je to reeno na konferenciji za novinare, u izjavi, na mitingu ili sastanku, ili da je preneto iz novina ili sa radija ili televizije, to mora jasno da se naznai u vesti ili izvetaju. Vest bez izvora ne sme da se emituje. U izuzetnim okolnostima, novinar u dogovoru sa urednikom moe da se pozove na anonimne izvore, iji identitet redakcija mora da zna, ali iz odreenih razloga ne eli da ih otkrije.17 Novinar, suoen sa politikim ili drugim pritiskom, svoj izvor mora da uva. Redakcija u tome treba da ga titi (Prirunik NA Beta, 2009: 6).

Svaka vest, posebno ona u kojoj je izvor anoniman, odnosno poznat novinaru/redakciji, mora biti pouzdana. Ne sme se teiti ekskluzivnosti

Osnovna funkcija masovnih medija jeste posrednika, a ona se sastoji u predstavljanju drutvenih, ekonomskih, politikih, kulturnih i drugih zbivanja irokoj javnosti, tako da je navoenje izvora iz kojeg potiu informacije veoma bitan segment novinskog teksta koji govori o istinitosti, pouzdanosti i proverenosti iznesenih podataka, (trbac, 2007: 266).

Up. poglavlje o identifikaciji aktera

42

na utrb pouzdanosti. Ovo vai i kada se prenose izjave ili saoptenja. Svaki podatak, ak i ako je iznet na konferenciji za novinare ili ako ga je izrekao neki zvaninik, a deluje sumnjivo ili zvui neuverljivo, mora biti proveren, (Prirunik NA Beta, 2009: 5).

Na analiziranom korpusu Betinih vesti najee se primenjuje preciz-no navoenje izvora od koga informacija potie saoptavanjem njegovog imena i prezimena, funkcije, titule itd. Ovakvim postupcima agencijski novinar se koristi kada nema nikakvih ogranienja u pogledu otkrivanja i saoptavanja izvora informacije.

U analiziranom korpusu moe se prepoznati i model pruanja sa-mo deliminog podatka u vezi sa izvorom informacije. To se postie upotrebom metonimijskog agensa u nominativu, odnosno predlokom genitivu ili lokativu (Institut za drutvene nauke je saoptio, MUP Srbije je saoptio).

Primeena je esta upotreba metonimijskog agensa u spoljnopolitikim vestima:

Primer 5:

Egipat ne eli da sarauje sa radikalnim palestinskim pokretom Hamas

Azerbejdan je danas saoptio da stranim radio stanicama od 1. januara 2009. nee vie biti dozvoljeno emitovanje programa na lokalnim frekven-cijama.

Kuba danas proslavlja 50. godinjicu svoje revolucije

eka, predsedavajua EU, i Evropska komisija pozvale su danas Rusiju i Ukrajinu da nastave pregovore i postignu hitan dogovor o isporukama gasa, kako ne bi bio ugroen tranzit gasa u Evropu.

panija je danas odluila da isporui osobu osumnjienu da je eenski terorista kojeg Rusija trai zbog napada 2004. godine na vladinu zgradu u Inguetiji

U lingvistikoj literaturi navodi se da ovaj tip agensa moe da bude pogodan za manipulaciju jer se njime neto to se moe odrediti prika-zuje i doivljava kao neodreeno. Drugim reima, bilo bi poeljno da su u navedenim primerima iskorieni kategorizatori poput: egipatska vlada,

43

azerbejdanske vlasti, u Kubi se danas proslavlja, eka vlada, rusku i ukrajinsku vladu, panska vlada, ruska vlada, umesto navedenih. Ali, me-tonimijski agens ovakvog agencijskog stila ve se toliko dugo upotreblja-va da se moe pretpostaviti da publika sasvim dobro shvata ta je poruka vesti ili izvetaja.

Potpuno izostavljanje podataka u vezi sa izvorom informacije (kako saznajemo, kako agencija saznaje) nije poeljno u agencijskom novi-narstvu pa e agencijski novinar i, kada eli da zatiti izvor anonimnou, ipak poblie lokalizovati odakle potie informacija (Kako agencija sazna-je iz izvora u Viem sudu).18

2.4.2. Agencije i medijske kue i redakcije kao prvi primaoci vesti

U skladu sa napred izreenim, odnosno u skladu sa istorijatom nas-tanka agencijske vesti, a naroito u skladu sa njenom komunikacijskom shemom, jasno je da su mediji prvi i prevashodni primaoci agencijskih vesti. Kada jednom prime vest od agencije, mediji prave selekciju dobi-jenih vesti i obrauju ih u skladu sa potrebama.19

Istovremeno, i novinske agencije svakodnevno preuzimaju vesti od drugih medija. U najveem broju sluajeva, re je o preuzimanju vesti od drugih novinskih agencija, ali i od novina, radija, televizije i inter-netskih portala. Agencija najee preuzima informacije drugih medija iz delova sveta u kojima nema sopstvene dopisnike. Od drugih medija agencija ponekad prenosi i zanimljive delove iz intervjua sa vanim linostima.

Kao i ostali mediji, novinske agencije informacije koje e preuzeti biraju na osnovu sopstvene ureivake politike, vodei rauna pre svega o tome da li su nacionalne, regionalne ili svetske agencije.

Mediji mogu da primaju vesti od agencija tek ukoliko se pretplate na agencijske servise. Neovlaeno preuzimanje agencijskih vesti nije dozvoljeno. Uobiajeno je da se prilikom potpisivanja ugovora sa medijima o prodaji agencijskih servisa u ugovoru navede i obave-za medija da navedu izvor vesti, odnosno naziv agencije od koje je preuzeta vest. Ukoliko medij ne navodi agenciju kao izvor svojih vesti, to se takoe smatra povredom autorskih prava i krenjem ugovora, bez

Up. poglavlje o anonimnim izvorima.

Up. poglavlje o uporeivanju agencijskih vesti sa vestima iz ostalih medija.

44

obzira na injenicu da konkretni medij uredno plaa svoje obaveze prema agenciji.20

Ugovorom se precizno regulie ta mediji smeju, a ta ne smeju da menjaju kao primaoci i obraivai agencijskih vesti. Opte je pravilo da mediji ne smeju da menjaju sutinu agencijske vesti.

2.5. AGENCIJSKA VEST KAO PORUKA

Osnovni zadatak novinske agencije je da brzo, tano i nepristrasno pri-kupi i stavi svojim korisnicima na raspolaganje sve relevantne i znaajne informacije u toku jednog dana sa podruja koje pokriva. Novinska agen-cija treba da obezbedi kompletnu informaciju o nekom dogaaju, ideji ili miljenju, ali ne i komentar novinara. Komentar strunjaka ili uesnika dogaaja smatra se delom informacije o dogaaju, ideji ili miljenju. In-formacije koje emituje agencija moraju da budu potpuno pregledne i jasne i da sadre neophodnu koliinu relevantnih podataka kako bi predstavljale potpuno obavetenje o onome to se tretira, (Prirunik NA Beta, 2009: 1).

Agencijska vest stremi ka tome da predstavlja objektivnu i neu-tralnu poruku, to proizlazi iz same prirode postojanja agencije: ona je neutralan i nepristrasan medij koji informacijama snabdeva veoma raz-norodne korisnike: medije, ali i razliite politike partije, kompanije, institucije, ambasade stranih drava... Zato je od presudne vanosti za ugled agencije da bude nepristrasna i objektivna. Svaka pristrasnost agencijske vesti kao poruke unitava ono to je najvanije za jednu agenciju: poverenje korisnika u nju.

20 Mediji i novinari potuju i primenjuju vaee zakonodavstvo o zatiti autorskih prava. Kada se do-bije doputenje za reprodukciju iz drugog izvora, to se ini uz uvaavanje autora i navoenje izvora. (Kodeks novinara Srbije).

45

3. AGENCIJSKI ANROVI

Prvi i najprepoznatljiviji agencijski proizvod su razliiti agencijski tekstovi. Obino su rasporeeni kroz generalni servis koji obuhvata sve aktuelne informacije kojima agencija raspolae, kao i posebne servise za politike teme, ekonomiju, kulturu, nauku, umetnost, biografije, zanimlji-vosti, dokumentaciju..

Poto tekstovi novinske agencije najveeg proizvoaa informacija o dnevnim dogaajima, zbivanjima i kretanjima - moraju da zadovolje najrazliitije potrebe raznovrsnih korisnika, najee su prezentovani u obliku vesti i izvetaja. Ta dva novinarska anra su najei proizvod novinskih agencija, (Leksikon novinarstva, 1979: 2).

Ipak, vest i izvetaj nisu jedini novinarski anrovi zastupljeni u agen-cijskom novinarstvu. Pored njih, tu su i reportaa, lanak i intervju. Ali, za sve agencijske tekstove vrede univerzalni principi: saeti su, precizni i pregledni, bez elemenata naracije pa su to odlike, takozvanog, agenci-jskog podstila novinarskog pisanja, (Leksikon novinarstva, 1979: 2).

3.1. TIPOLOKE KARAKTERISTIKE AGENCIJSKE VESTI

Kao to je ve reeno i kao to se i inae navodi u strunoj literaturi, najei novinarski anrovi koji se koriste u agencijskom novinarstvu su vest i izvetaj. Meu novinarima je uobiajena izreka da su vest i izvetaj, kao osnovni novinarski anrovi, ujedno i temelj dobrog novi-narstva, a da je samim tim i novinska agencija majka novinarstva. Ne jednom uli smo od iskusnih novinarskih profesionalaca da onaj novinar koji ne naui kako se piu vest i izvetaj zapravo i nije novinar u punom smislu te rei.

Vest21 je oblik novinarskog izraavanja (vrsta, anr) kojim se u najkraim crtama poto se odgovori na pitanja: ko, ta, gde, kada, zato ili kako22 - reima ili slikom, ili i jednim i drugim sistemom znakova, javnost obavetava o jednoj ili vie injenica, o nekakvom dogaaju ili prirodnoj pojavi, o nekoj linosti, pri emu to obavetenje mora da bude novo, aktu-elno, istinito i vano ili zanimljivo (Leksikon novinarstva, 1979).

Ta imenica je izvedenica od baltoslovenskog glagola vedeti, u znaenju znati, a sama re vest znai glas. Petar Skok, Etimologijski rjenik. U literaturi poznato kao Pravilo 5W+H (fajv dabljus plas ej): Who, What, Where, When, Why i How.

46

Izvetaj23 je, uz vest, najei novinarski anr. To naroito vai za agencijsko novinarstvo. Kao i vest, izvetaj je faktografski oblik novinar-skog izraavanja, a za njih su u prvom planu su injenice.

Po jednom teorijskom stanovitu, izvetaj je posebna forma novinarskog izraavanja, sa sopstvenim zakonitostima pisanja. Zastupnici takve teorije smatraju da je izvetaj novinarska vrsta kazivanja o jednom dogaaju, pri emu se on obrauje sa vie detalja ne samo primarne, nego i sekundarne prirode kako bi se bolje prikazao i objasnio odreeni dogaaj ili pojava (Briza 2009). Poto vest samo registruje, odnosno konstatuje jednu ili vie ivotnih injenica, izvetaj ide dalje on se ne zadovoljava samo tom reg-istracijom ve trai njen dublji smisao: govori o toku jednog zbivanja, is-tovremeno ga opisuje, objanjava i tumai (Leksikon novinarstva, 1979).

Po drugom, nama bliem teorijskom stanovitu, agencijski izvetaj je zapravo samo proirena agencijska vest. Ovde naglaavamo re agenci-jski jer u ostalim medijima izvetaj zaista moe sutinski da se razlikuje od vesti. Van agencijskog poimanja novinarskih anrova, izvetaj ima dve osnovne karakteristike po kojima se razlikuje od vesti: u njemu se daje opis jednog zbivanja i u njemu se govori o njegovom toku, kontekstu i smislu. Jer izvetavanje sa jednog dogaaja znai svedoenje o tom dogaaju a svedoenje trai vie nego samo osnovnu injenicu trai objanjenje, misao, stav, ideju lini odnos autora (Leksikon novinarstva, 1979.). S obzirom na to da smo u ovoj monografiji vie puta naglasili da je lini odnos autora u agencijskom novinarstvu nepoeljan, samim tim se gubi i ta, za druge medije, osnovna razlika izmeu vesti i izvetaja. Ovde emo, dakle, poi od stanovita da je agencijski izvetaj zapravo samo proirena agencijska vest, kompleksniji od nje tek utoliko to u sebi moe da sadri vie vesti.

Naime, izvetaj je zasnovan na istim pravilima pisanja kao i vest. I on, kao i vest, mora da odgovori na optepoznatih pet plus jedno novinarsko pitanje. I izvetaj se slae po svetom novinarskom pravilu, pravilu obr-nute piramide,24 odnosno pravilu koje nam nalae da injenice slaemo od najvanijih ka manje vanim (Prirunik NA Beta, 2009).

3.1.1. Univerzalnost agencijske vesti

Vesti koje agencija emituje trebalo bi da budu aktuelne, jasne, kom-pletne, interesantne, razumljive, dakle, precizne, i na izvestan nain

U naem jeziku ima istu etimologiju kao i vest. Postverbal izvetaj je derivat prefiksalno-sufiksalnog glagola sa istom korenskom morfemom kao i imenica vest.

Up. poglavlje o pravilu obrnute piramide.

47

pojednostavljene. Pre svega, one moraju da budu tane. Precizna i svuda vaea definicija vesti ne postoji. Ono to je za jednu lokalnu sredinu vest, ve 50 kilometara dalje nije vest. Ali postoje neka opta pravila na osnovu kojih se moe rei ta vest treba da sadri kako bi zasluila taj naziv.

Te osobine veina teoretiara novinarstva svrstava u sledee katego-rije:

blagovremenost; bliskost; znaaj; ljudski interes; neobinost.

Postoje, takoe, i pravila koja kazuju kako vest treba da bude napisana, odnosno pripremljena. Najpoznatije pravilo koje je ulo u sve udbenike novinarstva je pravilo koje podrazumeva da je vest kompletna tek kada prui odgovor 5W+H pitanja.

Primer takve klasino pripremljene vesti bio bi:

Primer 6:

Vlada Srbije odluila je danas u Beogradu da smanji carinske dabine na uvoz novih putnikih automobila.

Odluka je doneta posle zahteva Brisela da se carinske i poreske stope usklade sa slinim propisima zemalja Evropske unije.

Teoretiari se slau da nema razlike izmeu agencijske vesti i vesti uopte. Ako vest sadri ranije pomenute odlike, ona je vest i za agenciju, i za novine, i za radio, i za televiziju, i za internet. Razlika postoji jedino u tehnikoj obradi i u diskursu vesti za pojedini medij.

Prema navodima urednika u agencijama, idealno sainjena, agencijska vest je univerzalna, odnosno jasna i razumljiva kako lokalnom itaocu, tako i onom koji se nalazi hiljadama kilometara daleko.

Primer 7:

Teheran demantuje da je studentu potvrena smrtna kazna

48

(Beta-AFP)

Iranski dravni tuilac Abas Dafari Dolatabadi odbacio je danas informacije opozicije da je sud potvrdio smrtnu kaznu jednom dvadesetogodinjem stu-dentu zbog uea u antivladinim protestima prolog decembra.

U primeru 7 vidimo da je re o vesti koja je izvorno vest AFP-a, a preuzela ju je, putem razmene, i domaa agencija Beta, to je naznaeno na poetku vesti (Beta-AFP). U pitanju je vest koja je zadovoljila princip univerzalnosti, odnosno jasna je i lokalnom itaocu u Teheranu i itaocima sa drugih kontinenata.

Vest neke domae agencije ne mora po svaku cenu da bude univerzal-na, a razlog za to je trite kojem se ta agencija obraa. Naime, AFP jeste jedna od tri najvee agencije na svetu i njeno primarno trite jeste celi svet; Agencija Beta jeste primarno regionalna agencija i njeno primarno trite, pored Srbije, jeste region jugoistone Evrope.

Primer 8:

Dug za struju u Prijepolju skoro 140 miliona dinara

Potroaci elektrine energije u optini Prijepolje duguju blizu 140 miliona di-nara i graani koji duguju nisu plaali struju u proseku pet meseci.

Oigledno, ova vest namenjena je pre svega lokalnom tritu u Srbiji i teko je zamisliti da e je od agencije kupiti neki medij koji nije iz Srbije.

Postoje i primeri kada novinari i urednici, zbog razliitih razloga, a najee zbog nedostatka vremena, nisu u stanju da uvek potuju princip univerzalnosti, ali mu moraju stremiti.

Primer 9:

Koarkai povreeni u udesu kod Lapova

Sedam koarkaa i trener Koarkakog kluba Novi Sad povreeni su u noi izmeu subote i nedelje u saobraajnom udesu na autoputu Beograd-Ni kod Lapova, reeno je agenciji Beta u policiji Lapova.

49

AFP e verovatno putem razmene preuzeti ovu vest agencije Beta, ali e je morati preformulisati, poto se ta agencija obraa celom svetu. Tako preformulisa-na vest mogla bi da glasi ovako:

Primer 10:

Sedam koarkaa i trener jednog kluba iz Srbije povreeni su u noi izmeu subote i nedelje u saobraajnom udesu 120 kilometara juno od glavnog grada Beograda.

Drugim reima, da bi potovao princip univerzalnosti, novinar AFP-a ne navodi da je re o Koarkakom klubu Novi Sad, jer proseni italac u svetu svakako nikada nije uo za taj klub. Takoe, novinar umesto geografske odrednice Lapovo koristi odrednicu 120 kilometara juno od glavnog grada Beograda.

injenica da novinar Bete nije potovao princip univerzalnosti u ovom sluaju, prema ocenama urednika domaih agencija, teko bi se mogla nazvati grekom. Jer novinar jeste vodio rauna primarno o publici kojoj se posredno obraa. A njegova publika dolazi iz regiona jugoistone Ev-rope, koja uglavnom jasno razume navedene geografske odrednice.

Specifina obeleja agencijske vesti uputstva za dobru praksu

Blagovremenost i brzina. Ova dva pojma esto se poklapaju, ali postoje situacije kada e vest iz objektivnih razloga kasniti, ali e ipak biti blagovremena (niko je pre toga nije objavio, na primer). Brzina je jedan od kljunih pojmova koji se vezuje za pojam agencije, ali ne treba teiti br-zini na utrb drugih vanih odrednica: tanosti, pouzdanosti, preciznosti, (Prirunik NA Beta, 2009.).

Na blagovremenost mogu uticati:

Nain slanja vesti. Dopisnici alju vesti u elektronskoj formi, elek-tronskom potom ili direktnim unoenjem u odgovarajui obrazac na internetskom sajtu agencije na koji ulaze pomou interne ifre. Vest se moe slati faksom u sluaju kada ne postoje drugi naini prosleivanja redakciji. Telefonom se diktiraju samo hitne vesti ili vesti sa terena, gde ne postoji mogunost elektronskog slanja. Diktiraju se i kratke verzije sa bitnih dogaaja.

Vrsta i sadraj informacije. Prenos informacija najbri je kada je tekst podeljen na fleeve i vesti. Zato se u sluajevima kada je vest izuzetno

50

vana ili hitna emituje najpre fle a potom kratka verzija, da bi se kasnije emitovala i kompletna vest.25

Vest mora da bude tana i precizna. Tana znai da ne sme sadravati materijalne greke, a precizna da mora sadravati sve relevantne podatke i da korisnika ne sme ostavljati u nedoumici. Novi-nar mora proveriti svaki podatak naveden u vesti. Netanosti u imenima, pojmovima, datumima ili bilo kojoj injenici oduzimaju vesti kredibilitet i stvaraju zabunu u javnosti. Ako u vesti iz objektivnih razloga nedostaje neki bitan podatak ili detalj, jer, na primer, nije dostupan, to se u vesti mora navesti.

Vest mora da bude iscrpna. Onaj ko je uje ili proita ne sme da bude uskraen za bitne podatke i da posle njenog itanja ili sluanja ima pitanja na koja nije dobio odgovor. Zbog toga treba pribaviti objanjenja ili podseanja na sve dogaaje koji su elementi te vesti, ak i ako su se desili veoma davno. To je ono to se naziva bekgraund, to jest kon-tekst vesti. Ono to je za autora oigledno, korisniku odnosno itaocu, gledaocu ili sluaocu nije uvek jasno; on moe da se nalazi hiljadama ki-lometara daleko od mesta dogaaja i da o pozadini zbivanja bude sasvim neobaveten. Ili naprosto moe da bude nedovoljno informisan pa moda

nedovoljno funkcionalno pismen.

Navoenje lica i mesta. Lica i mesta koja se navode u vesti treba uvek da budu identifikovana i treba precizirati najvaniju osobu u vesti. Izuzetak su sluajevi gde se zbog pravnike pretpostavke nevinosti ili zatite maloletnika ili rtve ne navode puna imena. Kada je re o javnim linostima, u vesti je neophodno navesti puno ime, prezime, titulu, funkciju ili in. Starost osoba se unosi u tekst26, a nacionalnost aktera vesti se navodi iskljuivo u sluaju kada je to od znaaja, o emu se po pravilu prosuuje od sluaja do sluaja, ali uvek vodei rauna da se ob-javljivanjem takvog podatka ne sugerie odgovornost ili krivica.

Pouzdanost. Svaka vest, posebno ona u kojoj je izvor anoniman, odnosno poznat novinaru/redakciji, mora biti pouzdana. Ako sumnjamo

rei govornika, a ne moemo da ih proverimo, treba ih citirati i propra-

Vrste vesti detaljno su obraene u poglavlju o specifinim agencijskim proizvodima. Godine ivota, a ne godina roenja.

51

titi izrazom kako tvrdi XY, ili slinim. Nije posao agencije da doka-zuje da neko ne govori istinu, ali cilj novinara je da ponudi sve injenice. Ako postoji kontradikcija, novinar treba da sloi injenice na nain koji e omoguiti korisnicima da sami izvuku mogue zakljuke (Prirunik NA Beta 2009). Ako ministar napravi lapsus i kae da je budet za ovu godinu 848 umesto 484 milijarde (podrazumeva se da od ranije znamo da je budet 484 milijarde), u izvetaju emo napisati 484 milijarde. Ako, meutim, kae da je, kada je on izabran, prosena plata bila 100 evra, a mi znamo da je bila 400 evra, napisaemo da on tvrdi da je bila 100 evra.

Opti principi. Da bi neto uopte postalo vest, mora da zado-volji principe kao to su vanost, aktuelnost, i/ili ljudski interes27 i/ili neobinost28. Na primer, izbori za gradonaelnika nekog mesta u Brazilu nisu vest u Srbiji, ali je vest ako kandidati obilaze amazonska plemena koja ive na isti nain kao i pre nekoliko vekova i agituju da se glasa za njih.

Ekskluzivnost. Ekskluzivna informacija je uvek posebna vrednost za medij koji je obelodanjuje. To vai i za agencijske vesti. Da bi vest bila ekskluzivna, potrebno je da se objavi pre nego to to uini neki drugi medij.29 Pri tome treba voditi rauna i o trenutku emitovanja ekskluzivne vesti. Naime, kako navode agencijski urednici, iskustvo pokazuje da je takvu vest bolje emitovati dovoljno rano da bude objavljena, ali i do-voljno kasno da konkurencija nema vremena da je, eventualno, emituje kao svoju.

Izvor vesti. Svaka agencijska vest mora da sadri izvor.30

Saetost. Vest treba da je maksimalno saeta, bez ijedne suvine

rei.

Preglednost. Vest mora da bude pregledna, razumljiva, pisana jed-nostavnim stilom, po principu: jedna reenica, jedna misao, koja je napisa-

Tema mora da bude poznata i zanimljiva potencijalnim korisnicima. ak i ako je tema nepoznata, bie zanimljiva poto je neobina. Retkost, a naroito ekskluzivnost, podiu ugled novinaru, a tira listu, i sluanost-gledanost elek-tronskim medijima. Ipak, niko ne objavljuje ekskluzivnu vest po svaku cenu. Zato engleska novinarska izreka saima profesionalno pravilo: Budi prvi, ali budi u pravu. Ekskluzivna vest, dakle, mora da bude istinita, (uri 2003: 53). Up. poglavlje o izvoru agencijske vesti.

52

na po pravilu u jednom pasusu. Zato agencijski novinar mora da pie samo ono to je jasno i to je on kao autor vesti razumeo, i to jednostavnim stilom.

Jednostavnost je takoe vaan elemenat novinarske obrade ves-ti koji se najbolje iskazuje u njenoj konstrukciji. Najlaki nain da se pripremi jednostavna vest jeste da se novinar (posle konferencije za novinare ili nakon to proita saoptenje ili izjavu) zapita ta je tu vest

da u jednoj reenici prepria ono to je bitno. Ta reenica, eventualno, podeljena u dva pasusa, pojaana citatom i zainjena neizbenim bek-graundom, bie dobra vest.

Pravilo fioka. Izuzetno vaan deo novinarskog posla, bez obzira na to da li je u pitanju agencijska vest ili druga forma informacije, jeste izbor iz mnotva detalja na osnovu kojeg e se sastaviti tekst. Agencijska vest treba da bude napisana u obliku fioka, to znai da pasusi moraju da ine posebne celine koje se, po potrebi, mogu izbaciti a da se celokupni tekst bitno ne narui.31

Duina pasusa. Nijedan pasus ne sme da bude dui od pet redova. Ima izuzetaka, kada se, na primer, citiraju tekstovi, dokumenti ili nabra-jaju elementi nekog sporazuma. To, meutim, ne vai i za glavu vesti (lid), koji na svaki nain treba svesti na najvie etiri reda.

Tekst ne sme da bude organizovan hronoloki. Hronoloki nain pisanja vesti je pogrean i svojstven je poetnicima koji su skloni da se fasciniraju sagovornikom. Oni na primer, mogu vest da zaponu sa Pred-sednik Srbije Boris Tadi posetio je danas Novi Sad, jer su, usled treme i neiskustva, fascinirani posetom visokog gosta. Takav novinar propustie moda Tadievu izjavu u kojoj je on, recimo, najavio raspisivanje vanred-nih parlamentarnih izbora u Srbiji.

Pravilo pro et contra. Novinarska obaveza, koja proizlazi i iz Kodeksa novinara Srbije, jeste da saslua obe strane. U izuzetnim sluajevima ako, na primer, neko optui nekoga za neto vest moe da se emituje bez reakcije druge strane samo ako onaj ko iznosi optubu ima toliki autoritet da je to to govori samo po sebi vest. Odmah potom

31 Up. poglavlje o pravilu (sistemu) fioka.

53

treba se obratiti i drugoj strani. Ako druga strana ne eli da reaguje ili je nedostupna, to treba navesti u tekstu: XY nije danas eleo da reaguje na navode (nije bio dostupan za komentar)...

p) Novinarski talenat. Iako napisana po svim navedenim pravilima, vest moe da bude nedovoljno zanimljiva iako sadri sve injenice. Zato je pitanje novinarske vetine i talenta da, u okviru zadatog, vest uini za-nimljivom i dinaminom. Na primer, izvetaj sa suenja moe sadrati sve to se zahteva: biti taan, precizan, blagovremen (brz), saet, pregle-dan, sa dobrim lidom, ali suvoparan, jer je, na primer, izostavljena at-mosfera koja je vladala u sudnici prilikom izricanja presude. Jedan mali detalj (sudija je kinuo, na primer) oivee atmosferu, a korisnika e uveriti da je novinar zaista bio u sudnici i da je, pored atmosfere, verno preneo i sve injenice.

3.1.3. Ostali anrovi u agencijskom novinarstvu

U agencijskom novinarstvu vest i izvetaj jesu najzastupljeniji nov-inarski anrovi, ali to ne znai da su i jedini. Kao oblik novinarskog izraavanja, veoma esto se koristi i izjava a ree kompleksniji anrovi poput intervjua, reportae i lanka.

3.1.3.1. Agencijski intervju

Intervju32 je takoe zastupljen u agencijskom novinarstvu kao anr sa svojim tipinim anrovskim osobinama, ali i sa svojim podvrstama: izjavom, zatim konferencijama za novinare, okrugli