adobe premiere pro upoznavanje sa radnim okruženjem - stefan matanovic

30
JU SREDNJA ELEKTROTEHNIČKA ŠKOLA „VASO ALIGRUDIĆ“ – PODGORICA STRUČNI RAD ADOBE PREMIERE PRO: UPOZNAVANJE SA RADNIM OKRUŽENJEM Mentor: Učenik: dipl.inž.el.Mileva Lučić Stefan Matanović S 4 C

Upload: -

Post on 11-Nov-2015

243 views

Category:

Documents


7 download

DESCRIPTION

[email protected] - Izrada maturskih i seminarskih radova

TRANSCRIPT

Adobe Premiere PRO: Upoznavanje sa radnim okruenjem

Stefan MatanoviAdobe Premiere PRO: Upoznavanje sa radnim okruenjem2

JU SREDNJA ELEKTROTEHNIKA KOLA

VASO ALIGRUDI PODGORICA

STRUNI RAD

ADOBE PREMIERE PRO: UPOZNAVANJE SA

RADNIM OKRUENJEM

Mentor: Uenik:dipl.in.el.Mileva Lui Stefan Matanovi S4CPodgorica, Maj 2015.S A D R A J

Strana

Uvod31. Adobe Premiere Pro41.1. Uopteno o samom softveru41.2. Radno okruenje51.3. Timeline prozor101.4. Tools panel16Zakljuak20Literatura21

Uvod

Od starih glomaznih magnetoskopa i skupocjene opreme za video produkciju, do profesionalnog naina montae na personalnom raunaru, preli smo prilino dugaak put. Video montaeri su pre trideset godina po struci bili inenjeri. Zapravo su to i morali da budu, budui da su jedino oni znali kako se rukuje masivnim i sloenim magnetoskopima. Morali su da nadgledaju stvari kao to su: bojenje kadrova (engl. color framing), vremensko sinhronizovanje i blanking. Video montaa je tada smatrana tehnikim zaduenjem, a nipoto umetnikim poduhvatom. Nakon to su maine za montau postale manje i jednostavnije za korienje, inenjeri su polako poeli da ustupaju svoje mesto umetnicima, meutim, montiranje na analognim video trakama i dalje je bilo puno ogranienja. Svaka izmena nuno je dovodila do gubitka generacije (pojavljivanja zrna), naruavanja vizualnog kvaliteta, do kojeg je dolazilo usled nimalo savrenog naina kopiranja analognog signala sa polazne video trake. Da bi se napravili prelazi izmeu scena, bilo je potrebno koristiti vie video rikordera i veoma skupe elektronske skretnice (engl. switchers). esto se dogaalo da video rikorderi nisu pravilno sinhronizovani, to je dovodilo do podrhtavanja ili naglih rezova na montanim takama. Pojavljivanjem digitalnih video traka i programa za video montau, gubitak generacije, skakutavi prelazi kao i skupoceni magnetoskopi i oprema za montau postali su deo prolosti. Danas bilo ko, na personalnom raunaru, pa ak i na laptopu, moe da montira video zapis koji je trenutno spreman za emitovanje u medijima. Zbog neophodnosti to breg prenosa informacija, danas je nezamislivo da jedna televizija u svom sistemu nema nelinearni sistem, kako za montau tako i za emitovanje programa.U ovom radu u pisati uopteno o Adobe Premiere Pro programu kao takvom. Pribliiu njegovu funkcionalnost na to eksplicitniji nain, doarau i jedan pravi mali arsenal alatki kojima raspolae ovaj sjajni softver.1. Adobe Premiere ProJedan od najpopularnijih programa za nelinearnu montau, pri emu posjeduje odlian odnos mogunosti i cijene (govorimo o profesionalnim korisnicima kojima je potreban vrhunski alat), je svakako Adobe Premiere Pro. Ovaj softverski paket omoguava da se lako i relativno brzo izvedu svi koraci koji su prethodno nabrojani.

1.1. Uopteno o samom softveru

Premiere Pro je aplikacija za nelinearnu video montau (nonlinear editor, NLE). Za razliku od starog naina video montae zasnovanog na video trakama u kojima se montiranje naelno moralo izvoditi hronoloki i u nizu, Premiere Pro omoguava pozicioniranje klipova, naknadnu izmenu poloaja, ili njihovo pomeranje na bilo koje drugo mesto i u ve dovrenom video zapisu. Ovaj metod je konceptualno slian cut and paste tehnici koja se koristi u filmskoj montai od samog poetka.

Premiere Pro nije samo raskoan skup alata neophodnih za uobiajenu digitalnu video montau. On sadri i dodatne mogunosti koje mogu da unaprede proces video produkcije i poboljaju kvalitet dovrenih projekata. Premiere Pro sadri sledee karakteristike, koje se odnose na poboljanje radnog procesa:

Napredna montaa zvuka Premiere Pro nudi mnogo bolje audio efekte i alatke za montau zvuka od svih drugih programa za nelinearnu video montau, a sasvim sigurno i od veine programa za obradu zvuka. Mogue je napraviti audio kanale sa ambijentalnim zvunim sistemom 5.1, obezbeuje korekciju na nivou odbiraka i moe se primeniti vie audio efekata na bilo koji audio klip ili inu. Napredne kontrole za kljune slike Premiere Pro CS4 nudi sasvim precizne kontrole koje su potrebne za fino podeavanje vizualnih efekata i efekata kretanja bez potrebe za eksportovanjem u aplikaciju za rad sa kompozitima.

irok raspon hardverske podrke Premiere Pro CS4 podrava rad u formatima DV (digital video) i HDV (a compressed high definition video format) na raunarima koji nisu preterano skupi, ali i na radnim stanicama visokih performansi koje obavljaju digitalizaciju video zapisa visoke rezolucije (HD).

E-pregledanje Ubrzavanje procesa u kome klijenti pregledaju i odobravaju rezultate montaerskog rada, tako to se projekti napravljeni u programu Premiere Pro smetaju u PDF format. Klijenti mogu da pogledaju video zapise korienjem aplikacije Adobe Reader, pri emu mogu da unesu svoje komentare u poseban obrazac, a zatim ih dostave elektronskom potom.

Grafiki procesori za ubrzavanje video efekata Na modernim grafikim karticama se moe koristiti grafiki procesor (graphics processing units, GPU), kako bi se u realnom vremenu izradili efekti listanja strane (engl. page curls), okretanja strane (engl. page rolls), preslikavanja klipa na loptu (engl. spheres with video mapped on them) i druge efekte za izobliavanja slike koji obino zahtevaju skupocenu hardversku opremu i dugotrajno generisanje slike.

Podrka za video format visoke definicije HDV, HDCAM, DVCPRO HD, itd. Premiere Pro CS4 podrava prethodno navedene formate u bilo kojoj rezoluciji (720p, 1080i, 1080p) i pri bilo kojoj brzini slika (24, 23.976, 29.97, 60fps, itd.).

Montaa materijala sa vie video kamera Sasvim lako i brzo se mogu montirati bilo koji zapisi korienjem vie video kamera. Premiere Pro prikazuje ine za sve kamere na podeljenom ekranu, a montane take se izrauju biranjem odgovarajueg ekrana ili pomou tasterske preice.

Upravljanje projektom Upravljanje medijskim datotekama u samo jednom okviru za dijalog. U njemu se mogu pregledati, brisati, premetati, pretraivati ili reorganizovati klipovi iomotnice za klipove.1.2. Radno okruenjeRadno okruenje Adobe Premiere CS4 softvera na prvi pogled moe izgledati zbunjujue, zbog svoje kompleksnosti. Potpuna sloboda modifikacije karakteristinih elemenata doprinosi lakem prilagoenju vizuelnih segmenata individualnim eljama. Bez obzira to poseduje veliki broj panela, vreme privikavanja na korisniki interfejs je mnogo manje nego to se ini na prvi pogled. Dovoljno je shvatiti koncepciju podele glavnih elemenata za video i audio monitoring, poziciju i nain upravljanja panelima za obradu multimedijalnih sadraja. Daljim radom, samo okruenje e postajati sve prirodnije i lake za kontrolu.

Na sledeoj slici su prikazani neki od karakteristinih segmenata radnog okruenja:

Slika 1. Izgled radnog okruenjaSvaki element radnog okruenja nalazi se u sopstvenom panelu, a vie panela moe se privrstiti zajedno okno. Pojedini ve prihvaeni elementi potpuno su samostalni, kao recimo Timeline, Audio Mixer i Program Monitor. Timeline u ovom prozoru se odvija najvei deo montae. U njemu se izrauju sekvence (izraz koji se odnosi na montirane video segmente ili projekte u celini). Glavna pogodnost sekvenci sastoji se u tome to se jedna sekvenca moe postaviti u neku drugu sekvencu. Na taj nain se izrada projekta moe razbiti na nekoliko elemenata kojima se lake rukuje. Video klipovi, slike, grafiki objekti i titlovi se mogu smestiti u obliku slojeva na neogranien broj ina. Video klipovi koji se nalaze na inama oznaenim veim brojevima dolaze preko sadraja koji se nalazi ispod njih na vremenskoj liniji.

Monitori Monitor Source (levi monitor na slici 1.) moe se koristiti za pregledanje i grubo skraivanje klipova (polaznog video zapisa). Monitor Program (desni monitor na slici 1.) namenjen je pregledanju razvoja projekta na kome se trenutno radi. Prema elji moe se izabrati prikaz samo jednog monitora. Pritiskom na dugme x na kartici Source se moe zatvorili taj monitor. Iz menija Main, odabirom Window > Source Monitor, je mogue ponovo otvoriti ovaj prozor.

Panel Project Predstavlja mesto na koje se postavljaju veze do projektnih celina: video klipova, audio datoteka, grafikih objekata, slika i sekvenci. Za organizaciju ovih elemenata mogu se koristiti omotnice. Panel Effects Panel Effects (Slika 2.) se otvara klikom na jeziak na vrhu panela Project. Efekti su organizovani u grupe Presets, Audio Effects, Audio Transitions, Video Effects i Video Transitions. U svakoj od ovih omotnica zastupljeni su brojni audio efekti predvieni za unapreenje zvuka ( npr. dva prelaza za ukrtanje zvunih zapisa), prelazi video scena, (kao to su Dissolves i Wipes), i mnogobrojni video efekti predvieni za izmenu izgleda video klipova.

Audio Mixer Otvara se klikom na jeziak Audio Mixer desno od jezika Effect Controls (Slika 3.). Sa klizaima za jainu zvuka i kontrolama za premetanje i ujednaavanje ovaj interfejs umnogome podsea na studijsku opremu za snimanje zvuka po jedan skup kontrola za svaku audio inu u prozoru Timeline i jo jedna ina Master.

Slika 2. Panel Effects Slika 3. Audio Mixer Tools Panel Svaka ikona u ovom panelu (Slika 1.) oznaava alatku koja obavlja odreenu funkciju, a u vezi je sa montaom. U starijim verzijama programa Premiere bilo je zastupljeno mnogo vie alatki, meutim, sada se alatka Selection ponaa shodno situaciji u radu. Ona se menja poprimajui izgled koji odgovara funkciji koju je mogue preduzeti pod datim okolnostima. Panel Effect Controls Effect Controls je prikazan na slici 4. Odabirom nekog od klipovakoji se nalaze u prozoru Timeline, zatim, klikom na jeziak Effect Controls pojavie se parametri za efekte selektovanog klipa. Za svaki video zapis uvek su zastupljena dva video efekta, bez obzira na to da li je re o grafikom objektu ili slici: Motion i Opacity. Parametri za svaki od efekata (u ovom sluaju za efekat Motion: Position, Scale Height i Width, Rotation i Anchor Point) mogu se podeavati u vremenu upotrebom kljunih frejmova. Panel Info U ovom panelu (Slika 3.5.) su predstavljene informacije o bilo kojoj celini koja je izabrana u panelu Project, ili o bilo kom klipu ili prelazu koji je odabran u sekvenci. Panel History Panel History (Slika 3.6.) belei sve korake koji se preduzimaju tokom izrade nekog video zapisa i omoguava povratak na neki od zabeleenih koraka u sluaju da se ne dobije eljeni ishod neke preduzete operacije. Nakon povratka na neki od prethodnih koraka, svi koraci koji su usledili za njim bie poniteni. Ne postoji mogunost da se izdvoji samo jedan pogrean korak iz ponuene hronoloke liste.

Slika 4. Effect Controls Slika 5. Panel info Slika 6. Panel historyAdobe Premiere CS4 poseduje mogunost promene osvetljenosti korisnikog interfejsa, pomeranjem klizaa ka svetlijoj ili tamnijoj strani. Odabirom opcije Edit > Preferences > Appearance otvara se prozor kao na sledeoj slici:

Slika 7. Promjena osvjetljenja korisnikog interfejsa

Kada se izabere najvea vrednost za tamno, tekst e postati beo na sivoj pozadini. Ova opcija je predviena za one montaere koji rade u zatamnjenim prostorijama.1.3. Timeline prozorU ovom prozoru se obavlja glavna montaa. im se postavi projekat, u ovom prozoru se automatski postavlja Sequence 01 sekvenca. Sa leve strane (Slika 8.) moe se primijetiti kolona sa video i audio trakama (inama).

Slika 8. Izgled Timeline prozoraMogue je imati neogranien broj video i audio traka. Na poetku projekta je uvek tri ina za audio i tri za video. Ukoliko je neophodno dodati vie traka, to se moe postii klikom na meni Sequence > Add Tracks, to je prikazano na sledeoj slici:

Slika 9. Dodavanje audio i video trakaU ovom prozoru (slika 9.) mogue je dodavati video, audio u Submix Audio trake. U opciji Add upie se broj dodatih traka koje se ubacuju, a u okviru Placement mogue je odabrati: Before first (ispred prve trake), After Target (iza selektovane trake) i After Last (iza poslednje trake). Pre poetka montae video klip se mora postaviti na Timeline. To se moe uraditi tako to se iz Project prozora prevue jedan ili vie klipova na Timeline (na odgovarajuu traku u okviru Timeline prozora). Nakon pravilnog smetanja klipa, pojavljuje se njegov grafiki prikaz, a ako on poseduje i zvuk, pojavie se i zvuni segment na audio traci. I video i audio deo tog klipa imaju identian naziv (u okviru njihove reprezentacije na trakama), samo je u zagradi, iza imena, karakter koji ih definie, tj. V za video, A za audio (slika 3.10.). im se na ovaj nain postavi klip na Timeline, on e se postaviti u svojoj punoj duini. To se moe prepoznati po tome to su u gornjim uglovima klipa (levo i desno) postavljeni mali truglovi (crveni okviri na slici 10). Pomeranje klipova po Timeline-u se postie primenom Selection Tool-a (strelica u okviru Tools Panel-a), i to tako to se prvo klikne na sredinu klipa i drei taster pomeramo klip levo-desno ili gore-dole. Ukoliko je potrebno skratiti klip sa poetka ili kraja, onda se isti alat postavi na poetak ili kraj klipa, pri emu se pojavi crveni kursor, zatim se, drei taster, klip moe skratiti na odgovarajuu duinu. Svaka deformacija duine trajanja klipa, ima za posledicu nestajanje trouglia iz gornjeg ugla.

Slika 10. Postavljeni klipovi na Timeline

Klip koji se nalazi na traci sa viim brojem, maskira klipove koji se nalaze na trakama sa niim rednim brojem (tj. ispod njega). Ovaj princip ne vai za audio trake, jer se one istovremeno uju, bez obzira na njihov poloaj. Ispod imena sekvence postoji Timecode koji pokazuje gde je pozicioner. Pozicioner je vertikalna, crvena linija koja predstavlja deo Timeline-a koji se moe videti na monitoru (slika 11.). Klikom na Timecode, moe se upisati nova pozicija za pozicioner. Ukoliko je potrebno pomerati pozicioner to preciznije (frejm po frejm), tada se koriste strelice na tastaturi.

Ispod Timecode-a se nalaze sledee opcije:

Snap omoguava da se automatski spoje dva klipa im se priblie (kao magnet)

Set Encore Chapter Marker slui za postavljanje Adobe Encore markera na Timeline-u koji omoguava da se postavi novo DVD poglavlje (Chapter). Ovo funkcionie samo ako se materijal pripremljen u Premiere-u prebacuje na DVD iz programa Adobe Encore

Set Unnumbered Marker slui za postavljanje markera na mestu gde se nalazi pozicioner na Timeline-u

Slika 11. Elementi Timeline prozora

Work Area je linija koja na svojim krajevima ima uglove kojima se moe menjati njena duina. Ovaj segment je bitan za montau, jer se njime ograniava deo koji se eksportuje i renderuje. Na dnu, sa leve strane u Timeline prozoru nalazi se Zoom kliza za uveanje ili smanjenje prikaza na Timeline-u. Zoom je mogue kontrolisati i tasterima + i -.

Off Video i Off Audio (na slici 11.) omoguavaju iskljuivanje bilo koje od traka (audio i video). Pored postoji kvadrati koji onemoguava razdvajanje audio i video materijala na istom klipu primenom opcije UnLink. Dalje se uoava Lock, ijom se upotrebom zakljuava traka, tj. ne moe se nita vie menjati na njoj.

Set Display Style opcija omoguava odabir izgleda klipa na Timeline-u (sa sliicama ili bez njih).

Mogua su sledea podeavanja:

da se vidi samo prvi i poslednji frejm i ime klipa

da se vidi samo prvi frejm i ime klipa

da se tokom celog klipa vide njegovi frejmovi

bez frejmova, samo sa imenom klipa

Show Keyframe slui za podeavanje vidljivosti kljunih frejmova. uta linija, koja se moe primetiti du klipova na slici 11, predstavlja vrednost parametara efekata na klipu. Kljuni frejm se predstavlja kao krui na klipu, i mogue ga je pomerati. Ako je potrebno postaviti novi kljuni frejm, to se moe uiniti klikom na kvadrati koji se na slici 11. nalazi iznad broja 2. Kljuni frejm se moe obrisati jednostavnim klikom na taku i pritiskanjem dugmeta Delete na tastaturi. Pozicioniranje na prethodni kljuni frejm se postie kruiem iznad broja 1 (slika 11.), a na sledei kljuni frejm tasterom iznad broja 3. Desno od kanala se nalaze ine na koje se postavljaju klipovi. Uz Drag & Drop opciju iz Project prozora prebacimo sve klipove na neki od video kanala. Na gornjem delu ovog prozora je Timeline vremenska skala sa podeocima koji mogu imati vrednosti izraene u satima, minutima, sekundama, frejmovima i na nju se jednim klikom postavlja pozicioner.

Desnim klikom, na neki od klipova koji se nalazi na Timeline-u, otvara se meni, koji sadri dodatne alate za manipulaciju video i audio sadrajem (Slika 12.).

Kopiranje klipova u okviru Timeline-a se moe vriti jednostavnom kombinacijom selektovanja klipa, odabirom opcije Copy iz padajueg menija, i sputanjem sadraja opcijom Paste na ciljano mesto. Ukoliko je potrebno iskopirati efekte nekog klipa, procedura je identina, samo je na kraju potrebno odabrati opciju Paste Attributes.

Ripple Delete opcija padajueg menija, brie klip i pomera na njegovo mesto sve klipove koji se nalaze desno od njega. Moe se primeniti i na prazan deo Timeline-a. Opcija Enable omoguava vraijaciju vidljivosti selektovanog klipa na monitoru. Kada je obeleena, klip je vidljiv, u suprotnom postoji na Timeline-u, ali se ne prikazuje na monitoru. UnLink razdvaja video klip od njegovog audio dela. Mogue ih je kasnije ponovo spojiti opcijom Link.

Group/Ungroup omoguava grupisanje vie klipova kako bi se istovremeno pomerali. Najpre se selektuju svi klipovi koji se ele grupisati, zatim se na jednom od njih odabere opcija Group.

Ungroup predstavlja inverznu akciju Group opcije.

Nest slui za prebacivanje selektovanog klipa u novu sekvencu.Synchronize postavlja sve selektovane klipove, iz vie traka, na istu poziciju. Mogue ih je postaviti tako da svi ponu ili da se zavre na istoj poziciji.

Slika 12. Padajui meni

Multi-Camera omoguava rad sa materijalom koji je snimljen iz vie uglova, sa vie kamera. Speed/Duration obezbjeuje podeavanje brzine odreenog klipa. Brzina koja je manja od 100% (to predstavlja originalnu brzinu klipa), dovodi do produenja trajanja klipa. Reverse opcija omoguava reprodukovanje unazad (suprotnim smerom). Sledea slika prikazuje izgled menija nakon selektovanja Speed/Duration opcije:

Slika 13. Opcija Speed/DurationRemove Effect opcija, u okviru padajueg menija (Slika 12.), brie sve efekte selektovanog klipa.

Frame Hold moe da zamrzne frejm. Napravi se rez na klipu, na poziciji na kojoj je potrebno zamrznuti frejm i na ostatku klipa sa desne strane se aktivira Frame Hold. Zatim se selektuje Hold On (Slika 14.). Ako klip poseduje efekte, a elimo i njih da zamrznemo, to se moe postii opcijom Hold Filters. Ovakve modifikacije video sadraja, mogu dovesti do podrhtavanja slike. Kako bi se ovaj efekat ublaio potrebno je odabrati Deinterlace.

Slika 14. Frame HoldField Options (Slika 12.) omoguava podeavanje redosleda polja u svakom frejmu. Svaki video frejm koji nije progressive scan materijal, je sastavljen iz dva polja: Lower Field i Upper Field. Njihov redosled je veoma bitan, i ukoliko doe do poremeaja, mogue je izvriti korekciju opcijom Field Options.

Frame Blend je automatski ukljuen, i slui da se koriguje pulsiranje video klipa ukoliko mu se promijeni Frame Rate.

Scale to frame size se aktivira u sluaju da se na Timeline-u nalazi neki materijal koji nije istog formata kao projekat. Tada e se selektovani materijal postaviti na format projekta.

Audio Gain je opcija kojom se podeava jaina audio signala. Neophodno je voditi rauna o nivou zvunog signala, jer preveliko pojaanje moe dovesti do izoblienja zvuka. U okviru Audio Gain-a, najpraktinije je koristiti Normalize funkciju kako bi se najvea amplituda audio signala postavilana maksimalno moguu, nedestruktivnu vrednost (vrednost od maksimalno 0dB, kako ne bi dolodo odsecanja signala pri D/A konverziji).

Rename omoguava promenu imena klipa, kako bi na Timeline-u imao drugaiji naziv. Originalni klip u Project prozoru ostaje nepromenjen.

Make Subclip pravi od postejeeg klipa novi, subklip, to predstavlja duplikat originalnog klipa, ali mora da se razlikuje od originala po imenu i sadraju (moraju mu se promeniti poetak i kraj).Edit Original je opcija kojom se selektovani klip otvara softverom koji je podeen, u okviru operativnog sistema, za njegovu reprodukciju (npr. za fotografiju e se pokrenuti PhotoShop).

Reveal in Project automatski selektuje originalni klip u Project prozoru.

Properties prua informacije o osnovnim podacima koji su vezani za selektovani klip. Mogue je imati uvid na kojoj lokaciji na hard disku se nalazi klip, koja je vrsta klipa, njegova veliina, kao i format slike.

1.4. Tools panel

Tools panel predstavlja skup alata koji omoguavaju efikasnu kontrolu sadraja u okviru radnog okruenja. Na sledeoj slici je prikazan njegov izgled sa oznaenim nazivima karakteristinih segmenata:

Slika 15. Tools panel

Selection je glavni alat za pomjeranje klipova po Timeline-u. Omoguava i promenu trajanja klipova (pri emu se njegova forma menja kada detektuje poziciju odgovarajue akcije, npr. kada se postavi na kraj klipa promeni vizuelnu reprezentaciju u oblik koji asocira na trimovanje). Selektovanje odgovarajueg klipa se takoe postie primenom Selection alata.Ripple Edit se koristi u sluaju da se na Timeline-u nalaze dva klipa koja nisu prikazana u punoj duini. Tada se, primenom ovog alata, moe menjati duina jednog klipa, na mestu spajanja klipova, dok drugi klip ostaje nepromenjen. Na desnom monitoru e se pojaviti prikaz iz dva dela, pri emu je na levoj polovini prikazan poslednji frejm prethodnog klipa, a na desnoj prvi frejm sledeeg klipa. Na taj nain je omogueno jednostavnije, vizuelno uklapanje prelaza izmeu dva video klipa. Rate Strech omoguava usporavanje ili ubrzavanje klipa, u odnosu na to koliko je njegovo trajanje, prethodno, produeno ili skraeno.Slip Tool primjenjuje se u sluaju da su na Timeline-u postavljena i spojena tri klipa, koja nisu prikazana u punoj duini. Tada se ovim alatom moe pregledati ostatak neprikazanog sadraja klipa, koji se nalazi izmeu prvog i treeg klipa (u sredini). Pritom se ne mijenja duina video sadraja na Timeline-u. Na desnom monitoru, u vidu malih sliica, prikazani su poslednji i prvi frejm sa prethodnog i sledeeg klipa, a u sredini su prikazani prvi i poslednji frejm klipa iji se sadraj menja. Na taj nain je obezbijeen pregled reza.

Slika 16. Primjena Slip alata

Pen Tool je alat za pomeranje dela anvelope izmeu dve take, tj. izmeu dva kljuna frejma. Hand Tool je alat za pomeranje celog Timeline-a napred-nazad.

Zoom slui za uveavanje obeleenog dela Timeline-a. Obeleavanje se vri tako to se ovim alatom selektuje deo Timeline-a koji je potrebno videti uveano.

Slide Tool je slian alat kao Slip, samo to je sada klip fiksiran, a menjaju se duine prethodnog i sledeeg klipa. Na monitoru se, kao male sliice, u gornjem delu, prikazuju poslednji i prvi frejm sa klipa u sredini, a kao velike se prikazuju prvi i poslednji frejm prethodnog i sledeeg klipa, kojima se menja poetak ili kraj, kao to je prikazano na slici 18.

Slika 17. Ilustracija primene Pen Tool alata

Slika 18. Primjena Slide alataRazor Tool omoguava podelu klipa, na dva dela, na mestu pozicije kursora

Rolling Edit se koristi u sluaju da su na na Timeline-u dva klipa koja nisu prikazana u punoj duini (skraeni su). Tada se ovim alatom, na mestu spajanja ta dva klipa, moe menjati duina jednog klipa, na tetu drugog (jedan se produi, a drugi se skrauje). Sadraj desnog monitora je identian kao kod Ripple Tool-a.

Track Select slui za pomeranje sadraja jedne video trake, tj. pomera se cela traka iza strelice.

ZakljuakKako se progresivna ekspanzija performansi raunara nastavlja, nelinearna montaa postaje sve jeftinija i optimalnija za realizaciju, pruajui ogroman broj algoritama za implementaciju. Najobinijim laptop raunarom se mogu realizovati, nekada nezamislivi kreativni poduhvati. Sama kompleksnost linearnih sistema i njihova nesavrenost je dovela do potpune dominacije nelinearnih sistema. Trenutna budunost programa za nelinearnu montau vezana je za televiziju i postprodukciju, gde kompjuteri polako ali sigurno istiskuju linearni sistem kako u vidu montanog procesa tako i u snimanju video materijala, to e se sigurno nastaviti, time pre to svi tee ka uvoenju digitalnih sistema koji prua brojne prednosti u odnosu na analogne.

Pojavom digitalnih tehnologija i digitalnih alata, proces televizijske proizvodnje je ubrzan, olakana i postao je kreativniji nego ranije!Literatura[1] E.P.J. Tozer, Broadcast Engineers Reference Book, 2004.

[2] M.Fisher, Digital Video and audio broadcasting technology, Berlin 2003.

[3] Dr. Irini Reljin, materijali sa predavanja predmeta Televizija

[4] Dr. Irini Reljin, materijali sa predavanja predmeta Video sistemi

[5] Adobe Systems Incorporated, Adobe Premiere Pro CS5 Classroom in a Book, California 2011.

[6] http://en.wikipedia.org/wiki/Linear_video_editing

[7] http://livedocs.adobe.com/en_US/PremierePro/

[8] http://en.wikipedia.org/wiki/Bayer_pattern