98izrada tehnicke dokumentacije

of 20 /20
IZRADA GRAFIČKE DOKUMENTACIJE IZRADA CRTEŽA OPŠTE Crteži čeličnih konstrukcija i njihovih elemenata predstavljaju njihov grafički prikaz sa svim po- trebnim podacima o obliku i dimenzijama svakog elementa, položaju elemenata u konstrukciji, kao i načinu njihovog vezivanja sa drugim elementima. Za izradu crteža, odnosno način obeležavanja poje- dinih komponenti crteža, usvojene su određene konvencije, regulisane odgovarajućim standardima. Cilj usvajanja konvencija je potreba da crteži predstavljaju jasna i nedvosmislena uputstva za izradu prikazanih elemenata, što je i jedan od uslova za uspešnu i jednostavnu izradu u radionici. Generalno, crteži se mogu podeliti na projektne i radioničke crteže. Projektnim crtežima prikazuje se (obično u sitnijoj razmeri) generalni koncept i glavni detalji. Na njima su uglavnom prikazane osnovne dimenzije elemenata, njihov raspored i konstrukcija u celini. Oni predstavljaju osnov za pro- račun i procenu cene konstrukcije (predračun). Na radioničkim crtežima prikazuju se (u krupnoj razmeri) pojedini elementi sa svim detaljima po- trebnim za njihovu izradu u radionici. U ovom poglavlju biće govora o osnovnim principima izrade ra- dioničke dokumentacije elemenata čeličnih konstrukcija. Neophodno je da crteži čeličnih konstrukcija budu precizno izrađeni i kotirani u dovoljnoj meri. Na crtežu treba prikazati dovoljan broj preseka i projekcija, tako da svaki detalj bude jasan i razumljiv, ili na crtežu dati napomenu kojom se ukazuje na drugi crtež kojim je neki element bolje predstavljen. Ukoliko neki od podataka nije moguće prikazati crtežom, može se uneti napomena, kao i pisano obja- šnjenje. Na svakom crtežu u levom gornjem uglu treba prikazati opštu dispoziciju cele konstrukcije ili nje- nog segmenta u sitnoj razmeri, sa osnovnim dimenzijama sistema i oznakama čvorova. Sistem se pri- kazuje tankim linijama, a debelim linijama se označavaju oni delovi konstrukcije koji su detaljno pred- stavljeni na tom listu. Dispozicioni crteži se izrađuju u razmeri 1:50, 1:100, 1:200 i 1:500, u zavisnosti od veličine objek- ta koji se prikazuje. Detaljni radionički crteži se izrađuju najčće u razmeri 1:10, a ređe u razmeri 1:5. Uobičajeno je da se sistemne dužine i detalji preseka i izgleda crtaju u istoj razmeri. Međutim, za veo- ma velike elemente, moguće je za sistemne dužine usvojiti razmeru 1:20, a detalje konstrukcije prika- zati u razmeri 1:10. DIMENZIJE, SADRŽAJ I KONCEPCIJA CRTEŽA Dimenzije crteža su standardizovane u sledeće formate, čije su dimenzije prikazane u tabeli 1: Tabela 1 - Formati crteža Format Dimenzije mm A0 841 x 1189 A1 594 x 841 A2 420 x 594 A3 297 x 420 A4 210 x 297

Author: gazijabuzim

Post on 08-Aug-2015

261 views

Category:

Documents


4 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

IZRADA GRAFIKE DOKUMENTACIJEIZRADA CRTEAOPTECrtei elinih konstrukcija i njihovih elemenata predstavljaju njihov grafiki prikaz sa svim potrebnim podacima o obliku i dimenzijama svakog elementa, poloaju elemenata u konstrukciji, kao i nainu njihovog vezivanja sa drugim elementima. Za izradu crtea, odnosno nain obeleavanja pojedinih komponenti crtea, usvojene su odreene konvencije, regulisane odgovarajuim standardima. Cilj usvajanja konvencija je potreba da crtei predstavljaju jasna i nedvosmislena uputstva za izradu prikazanih elemenata, to je i jedan od uslova za uspenu i jednostavnu izradu u radionici. Generalno, crtei se mogu podeliti na projektne i radionike crtee. Projektnim crteima prikazuje se (obino u sitnijoj razmeri) generalni koncept i glavni detalji. Na njima su uglavnom prikazane osnovne dimenzije elemenata, njihov raspored i konstrukcija u celini. Oni predstavljaju osnov za proraun i procenu cene konstrukcije (predraun). Na radionikim crteima prikazuju se (u krupnoj razmeri) pojedini elementi sa svim detaljima potrebnim za njihovu izradu u radionici. U ovom poglavlju bie govora o osnovnim principima izrade radionike dokumentacije elemenata elinih konstrukcija. Neophodno je da crtei elinih konstrukcija budu precizno izraeni i kotirani u dovoljnoj meri. Na crteu treba prikazati dovoljan broj preseka i projekcija, tako da svaki detalj bude jasan i razumljiv, ili na crteu dati napomenu kojom se ukazuje na drugi crte kojim je neki element bolje predstavljen. Ukoliko neki od podataka nije mogue prikazati crteom, moe se uneti napomena, kao i pisano objanjenje. Na svakom crteu u levom gornjem uglu treba prikazati optu dispoziciju cele konstrukcije ili njenog segmenta u sitnoj razmeri, sa osnovnim dimenzijama sistema i oznakama vorova. Sistem se prikazuje tankim linijama, a debelim linijama se oznaavaju oni delovi konstrukcije koji su detaljno predstavljeni na tom listu. Dispozicioni crtei se izrauju u razmeri 1:50, 1:100, 1:200 i 1:500, u zavisnosti od veliine objekta koji se prikazuje. Detaljni radioniki crtei se izrauju najee u razmeri 1:10, a ree u razmeri 1:5. Uobiajeno je da se sistemne duine i detalji preseka i izgleda crtaju u istoj razmeri. Meutim, za veoma velike elemente, mogue je za sistemne duine usvojiti razmeru 1:20, a detalje konstrukcije prikazati u razmeri 1:10.

DIMENZIJE, SADRAJ I KONCEPCIJA CRTEADimenzije crtea su standardizovane u sledee formate, ije su dimenzije prikazane u tabeli 1:Tabela 1 - Formati crtea Format A0 A1 A2 A3 A4 Dimenzije mm 841 x 1189 594 x 841 420 x 594 297 x 420 210 x 297

U sluaju formata veih od A4 potrebno je izvriti presavijanje crtea do veliine formata A4. Pri tome treba ostaviti slobodnu povrinu uz levu ivicu, irine 20 mm, za korienje crtea, i povrinu u donjem desnom uglu dimenzije 190 x 297 mm za ucrtavanje peata, upisivanje naziva crtea i raznih napomena, kao i za prikaz eme poloaja predmetnog elementa u konstrukciji (tabela 2). Iz praktinih razloga, u sluaju kada se korii vei broj crtea zajedno, za preporuku je crtee presavijati na 18,5 cm umesto na 19 cm. U sluaju potrebe za crteima veih duina, dozvoljena je upotreba i tzv. produenih A0 i A1 formata za n18,5 cm. U peatu se obino daju sledei podaci: naziv firme koja je uradila projekat, naziv investitora, ime odgovornog projektanta i saradnika, datum kada je crte izraen, naziv i redni broj crtea, razmera, naziv objekta i mesta, itd. U praznom prostoru iznad peata mogu da se upiu razliite napomene od znaaja za konstrukciju, kao to su: kvalitet osnovnog materijala i spojnih sredstava, oznake spojnih sredstava, itd. Uobiajeno je da se elementi na crteu prikau u tri projekcije u ortogonalnom sistemu. Aksonometrijski prikaz daje se samo izuzetno u sluaju komplikovanih sklopova elemenata. Linije koje se odnose na konstrukciju prikazuju se punim linijama veih debljina. Za kotne linije treba primeniti pune tanke linije koje se ucrtavaju neposredno uz detalj. Ukoliko postoji vie kotnih linija, treba ih postaviti na takvom razmaku koji omoguava da se brojevi jasno i nesmetano upiu. Uobiajeno je da se prva kotna linija postavi na 15 mm od prve prepreke na crteu, a ostale na meusobnom rastojanju od po 8 mm. Broj kotnih linija zavisi od sloenosti detalja koji se prikazuje na crteu. Generalno, postoje kotne linije za oznaavanje dimenzija elementa, za oznaavanje rasporeda zavrtnjeva i kotna linija za oznaavanje rasporeda ukruenja i drugih prikljuaka. Na jednoj kotnoj liniji obavezno treba prikazati i udaljenost krajeva elementa od sistemnih taaka ili osa.

Tabela 2 - Formati crtea Format A0 841 x 1189 ema i nain presavijanja crtea

A1 594 x 841

A2 420 x 594

A3 297 x 420

Ako postoji vie paralelnih kotnih linija treba ih rasporediti tako da prva bude kotna linija za detaljne kote (na primer za spojna sredstava), zatim kotna linija za sekundarne elemente, a na kraju zbirna kotna linija, tako da vertikalne podeone linije ne presecaju kotne linije. Kotni brojevi upisuju se neposredno iznad kotne linije, i po pravilu paralelno dimenziji koju oznaavaju, blizu njene sredine. Ako nema dovoljno mesta da se svi brojevi upiu sa jedne strane linije, mogue je upisati ih naizmenino iznad i ispod kotne linije. Ne treba primenjivati kotne brojeve veih dimenzija od 5 mm, ni manjih od 3 mm. Brojeve treba upisivati tako da se mogu itati sa donje ili desne strane crtea. Dimenzije svih elemenata elinih konstrukcija daju se u milimetrima i zaokruuju se na najbliu celu vrednost milimetra.

Slika 1 - Oznaavanje pozicije elementa

Kotiranjem svaki element konstrukcije dobija svoje obeleje kojim se oznaavaju njegov oblik i dimenzije, kao i redni broj za specifikaciju materijala - pozicija (slika 1). Broj pozicije se upisuje ispred ili iza oznake dimenzija. Svi elementi istih dimenzija i iste obrade dobijaju isti broj pozicije. Obino se ispred broja pozicije upisuje skraenica Pos. Sve linije koje karakteriu presek elementa treba ucrtati punom linijom, ukoliko se u odgovarajuoj projekciji vide, a isprekidanom linijom ukoliko se ne vide, ak i ako ne lee u jednoj ravni (slika 2).

Slika 2 - Prikazivanje projekcija elemenata

Elementi koji ne lee u ravni crtea, a ne pripadaju delu konstrukcije iji se detalji predstavljaju, ne ucrtavaju se na tom crteu. Popreni presek treba postaviti tako da su preseeni samo oni elementi koji se pruaju po celoj duini elementa koji se eli prikazati u preseku. Ostale elemente ne treba presecati, jer se na taj nain postie vea jasnoa crtea (slika 3).

Slika.3 - Odreivanje mesta preseka

Osne linije oznaavaju se crta-taka linijom. Takvom linijom oznaava se i prekid elementa konstrukcije upravno na osu profila, ali tako da prelazi granicu profila, da bi se napravila razlika u odnosu na granicu kraja elementa, koja se oznaava punom linijom u okviru irine profila (slika 4).

Slika 4 - Oznaavanje ose, prekida i kraja elementa

Popreni presek elementa uvek treba odvojiti od crtea u projekciji. Presek elementa oznaava se za crtee u razmeri 1:10 zatamnjeno, sa belim linijama sa gornje i leve strane (slika 5a). U razmeri 1:5 do 1:1 preseeni elementi konstrukcije se rafiraju (slika 5b). Pri crtanju na raunaru uobiajeno je da se svi preseci rafiraju bez obzira na razmeru, jer to predstavlja reenje prikladnije ovom nainu izrade crtea.

Slika 5 - Oznaavanje preseka elementa konstrukcije

Elementi koji slue za popunjavanje praznina (podmetai), radi lakeg uoavanja, rafiraju se u svakoj projekciji (slika 6a). Vee povrine podmetaa rafiraju se samo po obodu (slika6b).

Slika 6 - Oznaavanje podmetaa

Kod nastavaka elemenata, eone povrine elemenata koji se nastavljaju su obraene, ali se ne dodiruju. Razmak izmeu delova elementa iznosi 2-5 mm. Na crteu se to predstavlja dvema isprekidanim linijama na malom razmaku (slika 7).

Slika 7 - Oznaavanje nastavka elementa

Delovi koje treba glatko obraditi oznaavaju se sa (slika 8).

Slika 8 - Oznaka glatke obrade povrine

Potrebno je voditi rauna i o kompoziciji crtea radi njegove preglednosti. Pravilan princip kompozicije crtea prikazan je na slici 9. U centralnom delu crtea treba prikazati izgled elementa, sa svojom najveom dimenzijom. Sa gornje strane daje se izgled odozgo C, sa donje presek B-B, a sa leve i desne strane presek A-A i izgled D. Vertikalne i horizontalne preseke treba crtati tako da se gledaju sa donje, odnosno sa desne strane crtea.

Slika 9 - Kompozicija crtea

Svaki crte treba da sadri i sistemnu skicu konstrukcije sa istaknutim elementom ili grupom elemenata koji su predstavljeni na tom crteu (slika 10). Na sistemnoj skici sastavni elementi se prikazuju ematski punim debelim linijama koje predstavljaju teine linije. Na ovoj skici upisuju se samo sistemne duine elemenata i to uz sam tap, bez kotiranja. Ukoliko se predvia nadvienje, duine sistemnih linija se odreuju na osnovu geometrije preddeformisanog nosaa. Na crteu se, takoe, naznaavaju vrednosti nadvienja u karakteristinim takama.

Slika 10 - Sistemna skica konstrukcije

OZNAAVANJE PROFILA I LIMOVAOsnovna oznaka profila i limova (A B x C D) sadri etiri komponente: oznaku vrste profila ili lima, numeriku oznaku koja definie geometrijske karakteristike preseka, ukupnu duinu profila ili lima, broj pozicije profila ili lima. Svakom elementu treba u izgledu istai njegovu osnovnu oznaku. Osnovne oznake profila i limova prikazane su u tabeli 3. Kod znaajnih objekata (npr. kod dinamiki optereenih konstrukcija) potrebno je da se glavni pravac napona poklapa sa pravcem valjanja lima. U tom sluaju, poslednji broj u osnovnoj oznaci lima treba da oznaava dimenziju u pravcu glavnog napona.

Tabela 3 - Osnovne oznake profila i limova Proizvod Pljosnati elik iroki pljosnati elik tapovi ipkasti elik Oblik poprenog Preseka Opta Oznaka Primer

Toplo oblikovani nosai Otvoreni Hladno profili oblikovani profili uplji profili Toplo i ili hladno oblikovani sa ili bez ava Ravni Limovi Talasasti Profilisani

OZNAAVANJE I KOTIRANJE ZAVRTNJEVA I ZAKIVAKA U VEZAMAZavrtnjevi se na crteima prikazuju simbolinim oznakama prikazanim u tabeli 4. U sluaju crtea u razmeri 1:10 (ili manjoj) zavrtnjevi se predstavljaju pomou kruga iji je prenik jednak preniku glave zavrtnja, a u sluaju razmere 1:5 (ili krupnije) crta se prenik rupe za zavrtanj. Oznaavanje zakivaka definisano je u poglavlju dva, a poto su zakivci danas skoro u potpunosti izvan upotrebe, ovde se nee posebno prikazivati. Na radionikim crteima obavezno treba dati legendu sa primenjenim oznakama zavrtnjeva (tabela 4) i naznakom klase vrstoe. U sluaju zavrtnjeva poviene tanosti, potrebno je u legendi pored oznake zavrtnja upisti cifrom prenik rupe u mm.

Tabela 4 - Oznaavanje zavrtnjeva Nazivna mera zavrtnja M12 M16 M20 M22 M24 M27 M30 Neobraeni zavrtnjevi i zavrtnjevi sa tanim naleganjem28 31

Oznaka zavrtnja Zavrtnjevi sa tanim naleganjem Montani zavrtanj28 31 28 31

28

31

Montani rupa i zavrtanj Visokovredni zavrtnjevi Zavrtanj bez tanog naleganja Zavrtanj sa tanim naleganjem Tabela 5 - Oznaavanje rupa Rupa Izbuena u radionici Izbuena na montai Tabela 6 - Oznaavanje zavrtnjeva Zavrtnjevi ili zakivci Montirani u radionici Montirani na montai Montirani na montai i rupa izbuena takoe na montai Oznaka za montirane zavrtnjeve ili zakivke Bez uputanja Uputeni sa gornje strane Oznaka za zakivke uputene sa obe strane Oznaka za zavrtnjeve sa odreenim poloajem navrtke Oznaka rupe Bez Uputena samo sa Uputena sa obe jedne strane strane uputanja31

31

Kod visokovrednih zavrtnjeva, ukoliko je predvieno ugraivanje zavrtnjeva prednapregnutih silom pritezanja Fp koja je manja od vrednosti Fp propisane standardom ( Fp Fp ), to je neophodno posebno naznaiti u legendi crtea (na primer Fp 0,5Fp ). Za izradu montanih i radionikih crtea metalnih konstrukcija od ploa i limova, profila i sloenih elemenata propisan je standard, kojim su utvreni opti principi prikazivanja na crteima i kotiranja. Prema standardu, za oznaavanje rupa ili zavrtnjeva u ravni projekcije paralelnoj njihovim osama upotrebljava se tanka puna crta kroz celu vezu, sa odgovarajuim oznakama na krajevima (tabele 5 i 6).

Kotiranje poloaja rupa, odnosno zavrtnjeva vri se u izgledu (slika 11).

Slika 11 - Kotiranje poloaja zavrtnjeva

Uvek je potrebno iskotirati meusobno rastojanje svih zavrtnjeva kao i rastojanje krajneg zavrtnja do ivice svakog elementa koji se spaja tim zavrtnjem. U sluaju jednakog meusobnog rastojanja vie zavrtnjeva moe se navesti samo broj ponavljanja i dimenzija tog rastojanja. Ukoliko je u grupi vie identinih zavrtnjeva mogu se oznaiti samo krajnji, ali oznaku tada treba dopuniti brojem zavrtnjeva u grupi (slika 12).

Slika 12 - Kotiranje ponavljanja rastojanja izmeu zavrtnjeva

U sluaju elemenata u krivini kotiranje se vri na nain prikazan na slici 13.

Slika 13 - Kotiranje elemenata u krivini

vorovi reetkastih nosaa formirani spajanjem tapova pomou vornog lima i zavrtnjeva kotiraju se na nain prikazan na slici 14. Na istoj kotnoj liniji upisuje se udaljenost kraja tapa ispune od centra vora (take preseka teinih linija) i poloaj rupa na tapu.

Slika 14 - Crte vora reetkastog nosaa

Osnovne linije za kotiranje vornih limova su teine linije tapova koji se vezuju preko tog vornog lima. Oznaavanje rastojanja se vri na kotnim linijama paralelnim teinim linijama, ucrtanim ispod teinih. Na njima je potrebno oznaiti meusobno rastojanje rupa, najmanje rastojanje do ivice vornog lima, kao i rastojanje do centra vora, odnosno, potrebno je oznaiti sve dimenzije koje u potpunosti definiu poloaj zavrtnjeva na vornom limu, kako bi se odgovarajue rupe mogle izbuiti na predvienom mestu. Takoe je potrebno oznaiti i nagibe konstrukcionih tapova, to se vri malim pravouglim trouglovima, ucrtanim u uglovima crtea, u koje se upisuju stvarne duine u odnosu na centre vorova. to se dimenzija samog vornog lima tie, potrebno je iskotirati eventualna zakoenja, kako bi oblik vornog lima u potpunosti bio definisan. Jedan primer vornog lima sa oznakama i kotama prikazan je na slici 15.

Slika 15 - Kotiranje vornog lima

Kod veih objekata, sa velikim brojem vornih limova sa odsecanjima, za preporuku je u oznaci definisati stvarnu povrinu vornog lima, jer dimenzije odseenih delova mogu znaajno da utiu na ukupnu masu.

OZNAAVANJE AVOVAOznake avova i principi njihovog prikazivanja na crteima, definisani su standardom. avovi se na radionikim crteima prikazuju pomou simbolikih oznaka, od kojih su osnovne, za najee primenjivane avove, prikazane u tabeli 7.Tabela 7 - Oznake avova Naziv Jednostrani I av Jednostrani V av Jednostrani V av sa jednom zakoenom stranicom (1/2 V) Podkoreni zavar, odnosno av Ugaoni av Popreni presek Oznaka

U nekim sluajevima potrebno je precizno prikazati oblik ava. Tada se primenjuju dopunske oznake koje karakteriu oblik povrine ava, date u tabeli 8. Primeri njihove primene prikazani su u tabeli 9.Tabela 8 - Oznaavanje oblika povrine ava Oblik povrine ava a) ravna (obino obraena) b) konveksna c) konkavna Oznaka

Osnovni nain prikazivanja ava na crteu prikazan je na slici 9.16. Strelica ukazuje na mesto spoja i, u odnosu na spoj, poloaj strelice moe biti na strani spoja ili na suprotnoj strani (slika 17). Pokazna linija predstavlja se pravom linijom koja je paralelna sa donjom ivicom crtea ili, ako je to nemogue, upravna. Isprekidana linija, koja moe biti iznad ili ispod neprekidne linije, odreuje poloaj lica ava u odnosu na strelicu.

Tabela 9 - Primeri dopunskih oznaka za oblik povrine ava Naziv Jednostrani V ravni av Dvostrani V ispupeni av Jednostrani V av sa potkorenim ravnim zavarom, odnosno avom Ugaoni konkavni av Popreni presek Oznaka

Slika 9.16 - Prikazivanje avova na crteima

Slika 17 - Poloaj strelice u odnosu na spoj

Kod sueonih avova poloaj strelice u odnosu na av, generalno, nije od znaaja. Meutim, kod spoja sa 1/2 V avom strelica treba da je usmerena prema strani koja je zakoena (slika 18).

Slika 18 - Poloaj strelice kod sueonih avova: a) generalno; b) kod 1/2 V ava

Oznaka ava moe biti postavljena iznad ili ispod pokazne linije. Ukoliko je oznaka postavljena na strani neprekidne pokazne linije, lice ava je na strani strelice. U suprotnom, lice ava je na suprotnoj strani (slika 19).

Slika 19 - Poloaj oznake ava: a) kod simetrinih avova; b) lice ava je na strani strelice; c) lice ava je na suprotnoj strani

Svaka oznaka za av mora da sadri i brojne vrednosti mera. Glavna mera, koja definie dimenziju poprenog preseka ava, upisuje se sa leve strane oznake i obeleava se sa "s" kod sueonog, a sa "a" ili "z" kod ugaonog ava. Mera "s" oznaava najmanje rastojanje od povrine komada do dna provara i ne moe biti manja od debljine najtanjeg komada u spoju. Ukoliko se ne naznai, sueoni av je u potpunosti provaren. Uobiajeni nain oznaavanja ugaonog ava je pomou mere "a", koja predstavlja visinu jednakokrakog pravouglog trougla upisanog u av. Ugaoni av se moe oznaiti i pomou mere "z", koja predstavlja katetu istog trougla. Ukoliko se ova oznaka mere ne upie podrazumeva se "a". Duina ava kao i broj i rastojanje segmenata kod isprekidanih avova upisuju se sa desne strane oznake. Nain upisivanja mera za sueoni i ugaoni av prikazan je na slici 20. Primeri primene razliitih oznaka avova ilustrovani su u tabeli 10.

Slika 20 - Oznake mera: a) sueonog ava; b)ugaonog ava

Tabela 10 - Definicija i oznaavanje glavnih mera avova Vrsta Definicija Oznaka

Sueoni av

Jednostrani neprekidan ugaoni av

Obostrani neprekidan ugaoni av

Isprekidan jednostrani ugaoni av

Naizmenian isprekidani ugaoni av

U nekim sluajevima, da bi se istakle neke druge karakteristike ava, moe biti potrebno i dodatno oznaavanje ava. Na primer, av izveden po itavom obimu komada oznaava se krugom, montani av zastavicom, a ugaoni av zavaren po celoj duini precrtanim trouglom (slika 21 a, b i c). Postupak zavarivanja takoe se oznaava posebnom oznakom i brojem - ifrom postupka, kao na slici 21d (npr. elektroluno zavarivanje sa obloenom elektrodom oznaava se ifrom 111).

Slika 21 - Dopunske oznake za: a) av po obimu; b) montani av; c) av po celoj duini; d) postupak zavarivanja

Kod nastavljanja konstrukcija veih duina sueonim zavarivanjem potrebno je na crteu istai dimenziju tzv. "razguravanja", odnosno, dimenziju razmicanja delova koji se spajaju pre zavarivanja. Naime, eksperimentalno je utvreno da kod sueonih spojeva dolazi do poprenog skupljanja ava. Ukoliko se ovaj fenomen zanemari, kod duih konstrukcija kod kojih obino postoji vie nastavaka, moe doi do znaajnog zbirnog skraenja. Iz tog razloga potrebno je naznaiti i redosled zavarivanja.

PRIMERI RADIONIKIH CRTEAIzrada radionikih crtea elinih konstrukcija na tradicionalan nain (runo) predstavlja relativno sloen postupak. Na slici 22 dat je primer jednog radionikog crtea izraenog na ovaj nain. Danas se sve vie prelazi na izradu crtea pomou raunara primenom takozvanog CAD postupka. Poslednjih godina razvijeni su programski paketi koji koriste prethodno napravljene datoteke razliitih tipskih detalja, sa razliitim vrstama veza. U tom sluaju crtei se izrauju direktnim pozivanjem odreenih tipskih detalja i njihovim povezivanjem u celinu. Crte izraen na ovakav nain prikazan je na slici 23.

Slika 22 - Radioniki crte izraen runo

Slika 23 - Crte izraen na raunaru

SPECIFIKACIJA MATERIJALAObavezan deo dokumentacije za elinu konstrukciju je i specifikacija materijala. Ona se izrauje na posebnim listovima i sastavni je deo crtea. Specifikacija materijala se izrauje za svaki crte i predstavlja tabelarni pregled svih pozicija na crteu i njihovih karakteristika, kao to su: broj pozicije, naziv pozicije, kvalitet materijala pozicije, ukupan broj komada elemenata te pozicije prikazanih crteom, dimenzije pozicije, jedininu teinu (kg/m), teinu jednog komada (proizvod jedinine teine i duine), ukupnu teinu svih komada iste pozicije (proizvod teine komada i ukupnog broja). Prilikom odreivanja teine elemenata usvaja se specifina teina elika: =7850 kg/m3 za valjane profile i = 8000 kg/m3 za limove. Na osnovu navedenih podataka za svaku poziciju izraunava se ukupna teina svih elemenata prikazanih na crteu. Teina celog objekta dobija se kao zbir teina sa svih crtea. Specifikaciju treba izvriti i za spojna sredstva, gde treba navesti: veliinu i duinu zavrtnja, klasu vrstoe zavrtnja, ukupan broj komada, naziv JUS-a kojim je definisan zavrtanj, vrstu navrtke i podloke, njihov broj, klasu vrstoe i JUS kojim su definisani. Teina zavrtnjeva, kao ni teina avova se ne izraunava i ne ulazi direktno u teinu konstrukcije. Njihov doprinos ukupnoj teini izraava se kao procentualno uveanje i iznosi najee 1,5-3% ukupne sraunate teine konstrukcije, u zavisnosti od tipa konstrukcije. Izgled zaglavlja jednog lista specifikacije materijala prikazan je tabelom 11.Tabela 11 - Zaglavlje lista specifikacije materijala

Naziv objekta: Dimenzije Debljina (mm) Masa Po komadu (kg)

Strana: 1

Duina (mm)

POS

Naziv elementa

Materija l

Ukupno (kg)

irina (mm)

Komada

g (kg)