9. psihoanaliza i stvarala+ítvo

7/17/2019 9. Psihoanaliza i stvarala+ítvo

http://slidepdf.com/reader/full/9-psihoanaliza-i-stvaralaitvo 1/83

Психоанализа и

стваралаштво



•

Уметник је човек помало меланхоличан идовољно несрећан (Стендал)

• Неодољива снага уметника у томе је штонам, казујући своју истину, казује, у исто

време, и нашу истину, истину свих људи(! "еротић)

• #Писати значи претварити $ол, емо%ије,чи&ени%е, искуства у нештоуниверзално'!



• Сваки прави стварала% најпре је удуалитету! С једне стране, он је човек

оптерећен разним слаостима својственимсваком човеку! егова потреа за срећом,задовољством, сигурношћу и призна&ем,тако*е га не разликује од других људи!

• На другој страни, он је уоличавала%несвесне душе читавог човечанства!егова потреа за уметничким

уоличава&ем сна+на је као нагон који га%елог оухвата и чини својиминструментом! ("унг)



Сигмунд -ројд (./01 2.343)



0

Улазимо у -ројдову соу заанализу

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Freudsdoor.JPG



-ројдов кауч



• Психоанализа 5 оснивач Сигмунд -ројд

• .) поступак истраживања психичкихпро%еса у %иљу допира&а до &ихових

несвесних корена6 разоткрива&е дуокоскривених мотива човековог понаша&а

• 7) дијагностичко-терапијска методапсихичких поремећаја! 8азвија се на

основу истра+ива&а у домену патологије,анализе симптома неуротичара!

• 4) теорија личности (говори о структурии развоју човека)!

• ) филозофско-антрополошка теорија5примена психоаналитичке теорије намитолошке, антрополошке, уметничке ирелигијске 9еномене



• -ројд је засновао истра+ива&е, опис ианализу психичких про%еса на два

прин%ипа5

– .) несвесно : сачи&ено од потискива&анагона и +еља који делују на свесни+ивот мимо свести!

– 7) либидо : сексуални нагони, нарочитоин9антилна сексуалност, чије јепостоја&е дотада ило негирано, играју,веома рано, одлучујућу улогу у9ормира&у психичке и а9ективнеличности!



• ;ако је -ројд дошао до открића несвесног,као превла*ујућег 9актора у понаша&у<

• ;ао лекара заинтригирали су га узро%итешких и спектакуларних олести(парализе, поремећаји вида, говора, ста&апривремене суманутости, итд!) ез

органског узрока и 9изиолошке аномалије!• Помоћу хипнозе (=ан:>артен ?арко, Париз

и @ернем, Нанси) затим путем слооднихасо%ија%ија (са "озе9ом @ројером, @еч),открива скривене, у несвесно потиснутеузроке у иогра9ији па%ијената!



• Aа годину настанка психоанализео$ично се наводи ./30! када је-ројд, заједно са @ројером, о$јавио#Студије о хистерији'!

• На другим местима се за званичнипочетак психоанализе узима .3BB!када је о$јављен први самостални

-ројдов рад, к&ига Тумачењеснова (година разлаза са@ројером)!



• Према -ројду неурозе (9оије, хистеричнепарализе и олови, неке врсте параноја)потичу од дуоко трауматских искуставаиз прошлости па%ијента, која сузаорављена, скривена од &егове свести!

• Cиљ психоаналитичког третмана је да

омогући па%ијенту да поново постанесвестан тих дога*аја како и се са &имасуочио, интелектуално и емоционално

• Dсновни терапеутски метод је метод

слободних асоцијација које отварајупролаз ка потиснутом и доводе доареак%ије



• Абреакција 5 намерно (индуковано) илиспонтано о+ивљава&е и #пра+&е&еE

а9еката који су или повезани сапотиснутим представама и сећа&има нанеки трауматски до+ивљај!

• Fреак%ија доводи до сма&е&а или

откла&а&а емо%ионалне напетости!• 8едовно је праћена јаким емо%ионалним

#изливимаG, узу*ености у понаша&у иговору!

• >ада до ареагова&а мо+е да до*е испонтано, оично се јавља токомпсихотерапије!



• Неколико -ројдових ученика иследеника врло рзо су развили

различите теорије од -ројдове!

• ;арл Hустав "унг (./I0:.31.) лиидосхвата као неку врсту +ивотне енергије,чија је само једна од компоненти, и то неод одлучујућег значаја, сексуалност!Уводи и појам колективно несвесног

• Fл9ред Fдлер (./IB:.34I) поставља у

средиште психичког +ивота орупротив осећа&а ин9ериорности : вољаза моћ!



• Статус психоанализе5 потврде и

оспорава&а

• Психоанализа је једна од онихпојава у култури које изазивајуполариза%ију ставова, честонеочекивано емотивних5 док је

једни ватрено прихватају, други јеисто тако ватрено ода%ују!



.0

Потврде

• Смелост да завири у мрачне странепсихе и храрост да то изнесе у јавност

• Jеоријски %еловит систем заснован напракси

• Jехнике за истра+ива&е и про%ену итерапијски метод!

• Dткриће скривених узрока и динамикепонаша&а : улога несвесног!

• -ројд је ио оригиналан, храар,ескомпромисан мислисла%6 стрпљивпосматрач, аналитичар, талентовантерапеут!



.1

;ритике

• По -ројду је човек механичко, реактивноиће, детерминисано спољним иунутраш&им силама, ро своје природе! >аломеста за личну одговорност и слоодну вољу!

• @иологистичко схвата&е људске природе покојем је човек енергетски систем, који је5

– подстакнут сексуалним и агресивнимнагонима (пансексуализам)

– егоистичан (прин%ип задовољства)

– детерминисан (дети&ством и несвесниммотивима)

– у вечном сукоу са друштвенимограниче&има



• Психоанализа је, с озиром на све, ипакграндиозна појава!

• Ниједна оласт људске делатности у којој је тако велик е9екат постигнут са такомало инструментарија5 -ројд саморазговара са својим па%ијентима! Нема тусло+ене машинерије савремене меди%ине,никлованих инструмената, електронике,лампи%а које се пале и гасе, или некесло+ене статистичке анализе из којенаучник %еди кап по кап истине! Само двачовека разговарају.

• Aадивљујући продор човековог духа учовеков дух!



Jеорија личности

• Према -ројду, људима управљају инстинктикоји се могу свести на мали рој основних игруписати у две категорије!

•

Kрос, инстинкт +ивота5 сви еротскиинстинкти и инстинкти самоодр+а&а,увећа&а +ивота!

• Jанатос, инстинкт смрти5 агресивни пориви

управљени ка (само)деструк%ији иокрутности!

– Сам -ројд није користио назив Jанатос,већ само 'инстинкт смртиG!



• Структура личности

• Jроделна

• Lд ( 'DноG)5 иолошки део личностикојим владају инстинктивнисексуални пориви који тра+е

задовоље&е!• Не познаје законе времена, логике и

морала, у &ему не постоје време ипростор!

• Fрхаична оласт и језгро нагонскихсила чији је једини %иљ непосредно ипотпуно задовоље&е!



• 7! Супер-его ('Над:јаG) : савест,друштвено контролни механизми које

родитељи уса*ују де%и у најранијемдети&ству!

• Носила% моралних норми5 9ормира сетоком про%еса со%ијализа%ије у

најранијем дети&ству!• -унк%ије самопосматра&а, савести и

идеала

• Супер:егM комуни%ира, (мо+да ипримереније ило рећи контролише), саNгMм преко осећа&а попут поноса,срамоте и криви%е!



• . !го "#$а%& је средиш&и део троделне

структуре личности• -унк%ије ега5 посредова&е изме*у

захтева Lда и Супер:ега6 управља&епрема прин%ипу реалности6 разликова&а

стварности од 9антазије, одлага&еграти9ика%ије, одрана од стресора

• Снага ега5 капа%итет поједин%а за

логичко размишља&е, интелиген%ија,самоконтрола над импулсима!



• ;арактер наше личности зависи одспособности 'га да балансираизме(у ове две мо)не силе којецарују нашим умом

• Уколико его не успева да #помири'те+&е Lда са мерилима Супер:ега

јављају се различити механизми

одране!



• >еханизми одране могу ити адаптивни(успешни) или патогени (неуспешни)

•

адаптативне* успешне одбране5коришћене у слу+и ољег9унк%иониса&а Kга !

• патогене или неуспешне одбране5

ригидне, аутоматске, доводе до неурозе• !го дезинтеграција + психозе , слом

спосоности Kга да се носи са сопственим9унк%ијама (разликова&е 9антазије од

стварности, самоконтрола, посредова&еизме*у захтева Lда и захтеваокру+е&а!!!)



• >еханизми одране су несвесни унутрашњимеханизми и представљају одрану ега против

угро+авајућих спољаш&их опасности, али јошвише од сопствених неприхватљивих +еља!

• Aаједничке одлике свих одраменихмеханизама5

• несвесни, аутоматски орас%и (јављају сеневољно) и кривотворе стварност (искривљенотумаче&е стварности)!

• &ихово јавља&е је (скоро увек) испрово%иранострахом, стидом, осећа&ем криви%е!



• Нису све реак%ије на захтеве спољаш&есредине одране!

• Aа изврше&е тог задатка, здрав Kгокористи, у првом реду, своје ра%ионалнеKго 9унк%ије, а само понекад иодрамене механизме!

• >еханизми одране нису сами по сеипатолошки5 многе од &их користездраве осое, а +ељене или не+ељенепоследи%е зависе од околности, врсте иначина како се ти одраменимеханизми користе!



• >ентално здрав човек више користисавла*ива&е тј! суочава&е са

пролемом и свесну ору за &еговопревазила+е&е, док ментално оолеливише користе механизме Kго одране(патолошке), а ма&е савла*ива&е!

• Савла*ива&е:оуздава&е је свесноразрешава&е кон9ликтне ситуа%ије иприпада основној рационалној

функцији !га!



• Kго нормалне личности се успешноори са захтевима Lда и Супер:ега

• Fли у случају великог стреса, трауме,када страх ступи на с%ену Kго осећапотреу да се одрани од насртаја,како спољаш&их, тако и унутраш&их9актора који му прете!

• елики изазови, дога*аји у +ивотупоједин%а покрећу неке механизме

одране док се не саере, не 'до*е ксеиG!



Dдрамени механизми

• >огу се препознати по следећимкарактеристикама5

• .! понаша&а су ригидна6

• 7! тешко их је контролисати6• 4! јавља се анксиозност када је

одрамена реак%ија локирана 6

•

! постоји неподударност изме*увералне и невералне комуника%ије(израза ли%а, покрета, поло+аја телаитд!)



• отискивање (репресија)5 према -ројду,темељ, праораза% свих психичкиходрана, кључни и најва+нији механизамодране

• @локира&е и активно спречава&епродира&а у свести непријатних представавезаних за зара&ене +еље и негативнихимпулса, ( еса, мр+&е, љут&е итд! )

• Садр+ај је потиснут у несвесно, а несвесно је тај садр+ај (представа) P сила која гаспречава да продре у свест

• >еханизам потискива&а је користан јер нампома+е да се сачувамо од непријатнихдога*аја и анксиозности!



• Потискива&е, у свакодневном +ивоту,узрокује заоравља&е неких ствари,

имена, дога*аја! – Fко смо нпр! заоравили да одемо на

неки састанак, вероватно смо ималинеку непријатну мисао у вези с тим

састанком, тако да смо искључили изсвести оавезу да на тај састанакодемо у одре*ено време!Lз личног

искуства мо+емо да запазимо даоично заорављамо оно што не+елимо или нам је непријатно даурадимо!



• Dмашке, лапсуси, симптоматске рад&е

• Потискива&е је итан 9актор када

говоримо о механизмима 9ормира&аснова!

• Jоком спава&а потискива&е слаи, па

се у сновима јављају неки нашипотиснути садр+аји, али у прерушеномолику (јер је присутна %ензура)!

• Прва карика у лан%у механизама који

доводе до неуротичних поремећаја јесте неуспешност потискива&а, услед

чега се појављују симптоми!



• орицање "стварности& и негирање"сопствених нагона* жеа* мотива&:Eискључива&е из стварностиE! "едан од

најпримитивнијих најопаснијих механизама(јер се не мо+е поећи од стварности езпоследи%а)!

• Пример за овај олик одране је одија&е

људи да прихвате смрт вољене осое,неприхвата&е неуспеха и слично!

• Aа ове људе ка+емо да не +еле да 'погледајуистини у очи'!

• >о+е да има трагичне последи%е, нпр! када сепоједина% суочи са неком тешком олешћу, онуместо да узима лекове који могу да му спасу+ивот, пориче да је олестан!



• /ационализација : пошто су потиснути правиразлози понаша&а, тра+е се неки други који и намили прихватљивији!

• Приегава&е со%ијално прихватљивом, ма&е вишелогичном, ра%ионалном ојаш&е&у за рад&е илиодлуке које су произведене несвесним импулсима!

• 8а%ионализа%ијом осоа саму себе обмањује, јерпостоји те+&а сваког човека да свој поступак

ојасни и оправда со%ијално и етички оправданиммотивом!

– Нпр! иако је у незавидној 9инансијској ситуа%ији,човек купује нова кола и самог сее уе*ује да је

разлог то што стара кола неће издр+ати зиму



• 0дентификација : заме&ива&е својеличности другом, погоднијом у датој

ситуа%ији, прихватљивијом илигламурознијом!

• Aаме&ива&е се врши у сврху ослоа*а&а одемо%ионалне неприлаго*ености, осећа&а

ин9ериорности, напетости или страха!• ;ао одрамени механизам пома+е поједин%у

да своје личне неуспехе ула+ииденти9икова&ем са неком другом успешном

осоом или групом!• Qо+ивљава&е ту*ег успеха као свог

властитог!



• Lденти9ика%ија се углавном дешава акопостоји емоционални однос изме(у субјектаи објекта иденти9ика%ије и то првенствено у

позитивном смислу (љуав, симпатија,призна&е)!

• У неким случајевима однос мо+е итиинвестиран и у негативном смислу и тадаимамо # иденти9ика%ију са агресором'! Dва

врста иденти9ика%ије је могла да се приметикод затвореника у кон%! логорима у току RRсветског рата, када су се поједини логораши ,поставши помоћни%и стра+ара, зог великогстраха за сопствену егзистен%ију,

иденти9иковали са понаша&ем агресивнихстра+ара и понашали се чак и суровије одсамих стра+ара!

• Стокхолмски синдром



• /егресија : повратак у неке раније9азе +ивота приликом сусрета са

опасношћу! -ројд тврди да севраћамо до онога тренутка кадасмо се послед&и пут у +ивоту

осећали потпуно сигурно!• Jо је те+&а да се личност врати у

ранију ситуа%ију, која је пријатнија,

јер јој је актуелна мучна,неподношљива!

• Повратак и на 9антазију, машта&е!



• Sесто се мо+е видети да се неке осоевраћају на ни+е, примитивније начине

реагова&а када наи*у на неку препрекуили пролем који не могу да реше! – Нпр! почи&у да плачу као мала де%а6

када дете зог ро*е&а рата или сестреиспољава регресивне олике понаша&акао што су повратак на сиса&е изочи%е, дете које већ увелико ходапочи&е да пузи, да му%а и сл!

– Неки дуљи оли%и регресије јављају се

код душевних поремећаја, психоза!



• 8егресија се јавља и код 'нормалнихG

људи и слу+и рекреа%ији, опушта&у!• ;арта&е (ез игре у нова%),

рекреа%иони спортови, игре одраслих,опуштеност и ин9антилно понаша&е

на одмору, све то спада у регресијунормалних и знак је уравноте+ености!

• 8егресија на ин9антилне нивое

мишље&а и понаша&а мо+е да се јавии у сну!



• /еактивна формација "веровање усупротно&: овај начин одране Kга језаме&ива&е неприхватљивог импулса у

прихватљиви!• Пример : осоа са хомосексуалним

склоностима ће често и +естоко тврдитида презире хомосексуал%е!

• 0золација (интелектуализа%ија)5

одстра&ива&е ило каквих емо%ија уодносу на дога*ај који у нама изазива страхили негативне реак%ије6 'линдира&еG!• Jипичан пример за изола%ију је спутава&е

природних реак%ија човека на крв, смрт,

ране! Присутно је код поли%аја%а,ватрогаса%а, лекара, на ратиштима и тд!



• Lзола%ија мо+е да се огледа у томеда поједина% изегава препреке које

га 9рустрирају!

– Нпр! ученик који је до+ивио честенеуспехе на тесту из математике,

почи&е да изегава да излази натестове! Dн уради све припреме затај тест, али на крају одустане!Sесто

је повезано са ра%ионализа%ијом!



• омерање или супституција 2 када сенаша агресија зог неуспеха усмери, не

према стварном извору 9рустра%ије већпрема неком другом ојекту или осои!

• Нпр! дете које је 9рустрирала мајка илидруг у игри мо+е реаговати

непримереном агресијом према своммла*ем рату! Lли девојчи%а коју јенаљутила мајка, помера своју агресијуна лутку, па јој откине главу!



• Qевојка, напуштена од младића,налази другога према коме усмеравасвоје емо%ије и развија иста осећа&а!

• Aапослени је љут на свог ше9а, алисузија своје реак%ије, долазећи кућиоштро ка+&ава де%у за лоше

понаша&е, за које их оично не иказнио!

• Помера&е је често (не увекT)задовољавајући и прихватљив

механизам5 механизам ' волим оно штоимам, исто је као и : имам оно штоволим!E



• ројекција као механизам одране сесастоји у томе да се властите осоинеличности приписују тј! виде у другима! Jо су

углавном оне осоине које ми не +елимо дапризнамо у сеи јер су со%ијално и моралнонеприхватљиве!

• Несвесна мр+&а према неком се пројектује

на ојекат 5 # не мрзим ја &ега 2 он мрзимене'!

• Пројек%ија онемогућује поједин%у да сесуочи с својим манама и агресивним

импулсима јер их приписује другима!• Sесто присутна у настанку суманутости и у

параноји!Уопштено говорећи, ово јенепо+ељан, 'ру+анG механизам!



• /еактивна формација , испољава&есупротних емо%ија и понаша&а од

потиснутих!• >еханизам одране који подразумева

одлазак у другу крајност, у супротност6надкомпенза%ија за неприхватљивеимпулсе!

– Нпр! претерана љуав старијег ратапрема мла*ем (у одраслом доу)

мо+е ити реактивна 9орма%ијамр+&е, непријатељства и љуомореиз дети&ства!



– неки људи који у сеи носе велике

количине непријатељства и агресивнихимпулса у реактивној 9орма%ији се могупонашати претерано љуазно ипредусретљиво према околини

–

опсесивно уредне осое које имајусна+но потиснуте +еље за прља&ем6

– велики моралиста који се зала+е зазаране у погледу порногра9ије, у

ствари се на тај начин рани од својихпотиснутих +еља за потпуном слоодому погледу сексуалног понаша&а!



• 1ежање у болест: понекад, кад се јавиопасност по Kго, оно мо+е да се заштитие+а&ем у олест! Све док трајеопасност, Kго не дозвољава оздравље&е!

• @е+а&е у олест је и основахипохондрије6 несвестан про%ес за

разлику од симула%ије олести која секористи да и се свесно, намерноизвукла нека корист или погодност!

• Не треа заоравити да су одрамени

механизми великим делом или потпунонесвесни.

ј ј ј



• овлачење , један од најподмуклијихмеханизама одране јер се у свим другиммеханизмима одране осоа ори да

прона*е излаз из тешке ситуа%ије, ори сеса својим 9рустра%ијама и кон9ликтима, асамо у ситуа%ијама повлачења осоаодустаје и изегава да се суочи са ило

каквом кон9ликтном ситуа%ијом! – Нпр! сиромашан човек напушта своју

вишечлану породи%у јер не види излаз изсвојих пролема и не +ели да се суочи са

страхом како свакодневно пре+ивети! – Fдолес%ент е+и од куће јер не +ели да

се суочи са родитељима с %иљемрешава&а пролема!

2



• 2аштање и дневно сањарење слу+и9иктивном остваре&у онога што немо+е да се оствари у стварном +ивоту!

ећина нас је имала са&аре&е ока+&ава&у оних које мислимо датреамо казнити или о успесима којеникада у реалности нећемо постићи!

• Dвај механизам одране уколико сеумерено користи, мо+е нам помоћи дасачувамо самопоштова&е и равноте+у,

али претерано и свакодневно машта&еи са&аре&е мо+е осоу одвући одреалности!



• Насупрот потискива&у као основи свиходрана, стоји сулима%ија која је основастваралаштва!

• Сублимација5 преусмере&е негативнихпорива на друштвено по+ељне и%е&ене као што су креативни импулси

или импулси у слу+и друштва• Нпр! авље&е агресивним спортовима као

сулима%ија деструктивних,непријатељских импулса!

• Aрели, продуктивни механизам одране, јер не локира психичку енергију, азадовоље&е потрее усмерава кроздруштвено прихватљиву активност!



• -ројд је тврдио да је сулима%ијадруштвено најпозитивнија одрана, али инајздравија за личност!

• Најре*е употрељаван механизам 2 јерзахтева постоја&е других 9актора(интегрисани Kго, интелиген%ију,

таленат, сензиилитет, креативност, алии присуство стваралачких подсти%аја удети&ству)

• -ројд је %енио и хумор као здрав и

продуктиван механизам одране (али несве врсте хумора, јер постоје агресивнешале)!



• -ројдова гледишта о уметностимо+емо груо поделити на теорије

које су се јавиле сук%есивно5 – 3. 4метност је сублимација.

– 5. 4метност је катарза.

–

. 4метност је регресија у служби $а. – 6. 4метност је фантазија и објект-

катекса

• Dва уче&а се делимично преклапају, асулима%ија је најопштија



• 3. Fко је сулима%ија ослоа*а&е,путем преусмере&а ка другачијим

%иљевима, притиска невесних илипотиснутих тенден%ија које прете дапоремете нашу духовну равноте+у :онда је уметничко ствара&е нека врста

ну+ности, а не троше&е сувишкаенергије!

• 4метност као реакција на једноунутрашње стање напетости* која

служи првенствено успоставањуравнотеже.



• Уметничко ствара&е је и нека врстакомпенза%ије, че+&а за

надокна*ива&ем и превазила+е&емраног депресивног страха који сеникад потпуно не превазилази!

• 'Уметник је човек који се мо+еуспешно суочити са својомдепресијом и решити је у раду којиоухвата и деструктивност инадокна*ива&еG! (>елани ;лајн)



• 'Kстетски до+ивљај зависи од

разреше&а противречностипроизашлог из симултаног делова&алиида и деструктивних нагона!

Dдатле ва+ност да се произведепојам UV%еловитог предметаVV,лепоте!!!G (8ид)

• Сетимо се потрее за доримгешталтом!

ј ј



• Сулима%ија има двојаку9унк%ију5

•.! Усмеравамо нагонску енергијупрема вишим 9унк%ијама психичког+ивота

•

7! Садр+ају наших нагонских сукоа,комплекса, дајемо виши садр+ај,општији, прихватљивији,прилаго*авамо их другим људима,

поди+емо лични до+ивљај наопштељудски план!



• Стога у уметничком изра+ава&уналазимо увек две супротне тенден%ије5

• .! те+&у да изразимо своја опа+а&а иосећа&а, +еље и личне пролеме и

• 7! те+&у да тим личним те+&ама дамо

општи значај, да их прилагодимодругим људима! Aато их преоликујемои у том настоја&у и маскирамо!

• Уметничко стваралаштво је истовремено

израз и маска!



• Уметник подле+е не само личној,

несвесној %ензури, кад су посреди&егови комплекси, већ идруштвеној, свесној %ензури, да и

тим комплексима дао друштвенозначајан олик!

• По томе се уметник и разликује одпуког са&ара и неуротичара!



• Сулима%ија успева онда, кад

личном садр+ају, који и нас,усвојој сировости и непосредности,закочио у изра+ава&у, мо+емо да

дамо један социјални значај,потресан за све људе, а не само зааутора!

• Jе друштвене тенден%ије примајуенергију од нагонских, односноеротичких тенден%ија!

У ј



• У сулима%ији се дешавасоцијализација* екстернализација неке мучне личне ситуа%ијезахваљујући и механизму помера&аисте на друго ли%е!

• Jако се Hете ослоодио своје депресије

писа&ем "ада младог ертера!'DкидачG је ило самоуиство &еговогпријатеља, јер је и он сам помишљао насамоуиство након прекида &егове

прве љуави!



• Qва несвесна механизма који користепис%и за 'окајава&е своје криви%еG!

•

.! уво*е&е читала%а као саучесника,што укључује5

– ула+ава&е кривице путем заједничкогучествова&а6

– Пулика, преко литерарног дела, усваја ипишчеве несвесне мотиве и учествује у&еговој криви%и!

• 7! изра+ава&е несвесне одране одпотиснутих +еља, које изазивају осећајкриви%е, креативним писа&ем!

• Сулима%ијом се пости+е катарза!

• 7 Уче&е о уметности као катарзи среће



• 7! Уче&е о уметности као катарзи срећесе у више посених видова!

• Појам катарзе (грч! catharsis, чишће&е,прочишће&е) срећемо још код старих9илозо9а (Fристотел)!

• >еханизам катарзе 2 ослоа*а&а од

унутраш&е тензије, олакша&е

Нпр постоји тумаче&е да се катарза



• Нпр!, постоји тумаче&е да се катарзапости+е механизмом пројек%ије,екстернализа%ијом свог унутраш&ег

пролема и преа%ива&ем на другу,оично 9иктивну личност! Jиме сепости+е реализа%ија и пра+&е&е или

чишће&е емо%ионалног наоја!• Aато је популарно уија&е личности у

романима и причама, па чак и главних јунака 2 уијајући &их уметник рани

сее од сопствене депресије!• Сличан е9екат уметност пости+е и код

пулике!

• Lсти%а&е катарктичног значаја



• Lсти%а&е катарктичног значајауметничког ствара&а уједно означавада је уметничко дело интимније везано

за сам +ивот уметника, да је посталодео &еговог властитог +ивота!

• Fко се уметничко ствара&е заснива на

сакупља&у и изија&у афективнихпотен%ијала које уметник стиче у току+ивота, у том случају уметничко делоније некаква интелектуална играрија

већ ствар која се дуоко и сна+нодотиче личне, психичке и духовнеегзистен%ије уметника!



• По илхелму, сваки уметник јенеуротик (орнуто, на+алост, нева+и5 сваки неуротик није самим

тим и уметник), јер је основнипокретач за стварање + неуроза(унутраш&и кон9ликт, пат&а,

депресија, анксиозност итд)

• Неуротичари се плаше да покрену



Неуротичари се плаше да покренусопствене репресије, потискива&а!

• Насупрот &има, уметни%и осећају своју

анксиозност и не плаше се да је осете!

• Уместо јалових симптома, уметни%иразвијају експресије на основу којих

мо+е ити схваћено и несвесно другихљуди!

• Про%ес ствара&а је сличан кодуметника и научника, (иако се

психоаналитичком приступу ствара&учесто замера да потен%ира експресијунауштр сазна&а!)

• 'Сваки прави уметник је не само



• Сваки прави уметник је не самопсихоаналитичар своје сопствене душе,већ и наше! ;ада успемо повремено да

унисоно вирирамо са оним најдуљимиз чега уметник ствара, за сее и занас, ми и сами постајемо за тренутак и

уметни%и и психоаналитичари! >и исами до+ивљавамо поменуту катарзу,постајемо ољи и племенитији и управона овај начин једно уметничко дело

пости+е свој врхунски индивидуални исо%ијални %иљ!G("еротић, @олест иствара&е)

• Уметник стварала% пројектује своје



• Уметник:стварала% пројектује својекомплексе и сукое у дело5 а исто

тако и посматрач пројектује својекомплексе у дело у којем у+ива! Dвапројек%ија подсвесне природе, чининам се као дуок узрок у+ива&а!

• Уметност је, дакле, за посматрачакао и за стварао%а, имагинарноостварење његових жеа* и то

несвесних жеа! (@одуен)



• Снагом транспози%ије и

уо$личава&а сна+них до+ивљајау уметничку 9орму, стварала%пости+е не само спасоносну

катарзу у самом се$и, већ ипосматрачу помаже да среди*доживи и изживи сопствене

кошмаре свесног и несвесногживота.

– Преко уметничког дела које слу+и као



– # Преко уметничког дела, које слу+и каосредство жаења, и уметник и пуликапоново до+ивљавају и ула+авају своју

депресију (>! ;лајн) – -унк%ија катарзе је прочиш)авање од

емо%ионалне напетости !'Песникстварајући постаје свој властити лекар,

те је уметничко изра+ава&е једна врстааутоанализе, један хотимично илидоровољно изазвани поступакареагова&а, ослоа*а&а од

депримирајућих а9ективних ста&а! Сва је разлика у томе, што је у том поступкунеуротичар само покушај* док јегенијални човек успех! (8уди Супек)

• 4 Jумаче&е уметности као механизма



• 4! Jумаче&е уметности као механизмарегресије у служби $а мла*е је у

односу на тумаче&е сулима%ијом икатарзом

• Qок је код неуротичара или другихолика душевног ооље&а регресија

неповратна или ар споро и тешкоповратна, у уметности представљаконтролисан про%ес, са сачуваном и

стално присутном могућношћуповратка!!



• Qругим речима, стварала%контролише и користи регресију

али се враћа у реалност, у зрелоста&е!

• 8егресија му слу+и да лакше

приступи несвесним садр+ајима,кроз повратак на 9азу машта&а,са&аре&а, 9антазије



• сихоаналитичар 7рис описујеискуство инспирације каорегресију која се дешавапродором несвесног садржаја усвест!

• 8аствара&е унутраш&их препрека(%ензуре, локаде!!!) личност осећакао да јој се нешто јавља и дога*а

неодољивом снагом дога*а, као дадолази из неког спољаш&ег извора

• 'Qок прави уметник који ооли од неке психозе,



готово по правилу престаје да ствара у токуакутне 9азе олести, или уколико постанехронична, престане сасвим са ствара&ем, дотле

неки други човек, који никада раније нијестварао, у току исте душевне олести почи&еодједном да слика или пише! ;ада олеснемани9еста%ије сасвим про*у, уметник се оично

враћа свом ствара&у, док онај који је стварао утоку олести престаје са ствара&ем!

• Уколико ипак настави, морамо код &ега дапретпоставимо постоја&е талента! @олест јеонда представљала само провокативнифактор који је покренуо унутраш&у динамикуличности на ак%ијуG!("еротић !! @олест иствара&е)

• Психоаналитичко тумаче&е



• ! Психоаналитичко тумаче&еуметности повезано је даље са уче&емо ојект:катекси и 9антазији!

• ;атекса (грч! cathexis, : окупирати,превод -рMWдовог Bezetzung)

• Lзвесна количина психичке енергије

или лиидX је инвестирана и везана занеке осое, менталне представе, идеје,ојекте итд! преко којих пости+езадовоље&е!

• ;ако Lд нема доар контакт са



д д рреалношћу, &егова #представаE, сликаојекта који треа да га задовољи је мутна

и ис9антазирана!• Све почи&е са том 9антазијом5 енергија

Lда усмерава се кроз 9антазију имаштаре&е ка нејасном %иљу, а тек ће

секундарни про%еси (опа+а&е,мишље&е) , делатност Kга, уоличити ту9антазију и везати је за одговарајућеојекте у реалности!

• Нар%истички лиидо се путем механизмакатексе шири и повезује его саразличитим аспектима стварности



• 'Lстинско уметничко дело управо сеодликује тиме што успева да се

ослободи )орсокака личног* дапревази(е оно лично у себи, оноин9антилно:аутоеротско и да нампружи универзално дело, које, иако

проистекло из уметничког личногдо+ивљава&а и времена у коме је иоделатан, пру+а и нешто више! Jо више

је управо оно што је у делу универзално,

заједничко свим људима у свимвременима!G ("еротић, @олест иствара&е)

• У креативном про%есу долази до



транс9орма%ије несвесних тенден%ија!

• 8еуротичари користе енергију за

потискивање* док уметници користе овуенергију за стварање.

• Kнергија уметника је 9лексиилна у смислуда постоје велике могућности да се она

транс9ормише у одре*ене симоле иуметничке креа%ије!

– '9ормула стварао%аG5 слоодна енергијаP инвестирана у неке аспекте реалности

–'-ормула неуротичараG5 локиранаенергија P 'увезанаG у унутраш&икон9ликтни чвор

A



Aакључак

• Уметник мо+е да уде ојаш&енсамо с озиром на &егову

уметност, а не на основу &еговихличних кон9ликата инедовољности &егове природе!

• Сва четири психоаналитичка тумаче&а



• Сва четири психоаналитичка тумаче&а9еномена уметности су, у ствари,тумаче&а потребе за уметношћу!

• Предло+ена реше&а су очигледнооме*ена на мотивациону сферучовекове психе 2 зашто човек ствара!

• L док многи не сагледавају ограниче&атаквог тумаче&а, сам -ројд трезвенокоментарише5



• # Спосоност сулима%ије треаприписати органским основама личности!

Dна је просто чи&ени%а и произилази изструктуре наше психе и нашегорганизма! ;ако се она врши, не знамо, истога је и сама природа уметника*

његова надареност* његовауметничка генеза недоступна нашимистраживањима!

• >орамо признати да нам је природа

уметничке способностинеприступачна са гледиштапсихоанализе.'

• Yаику који овде мо+да сувише очекује од



#Yаику, који овде мо+да сувише очекује оданализе, мора да се призна да она нерасветљава два пролема која га вероватно

највише интересују! Анализа не моженишта да каже о уметничкојобдарености* нити је њено да откривасредства којима уметник ради* дакле

уметничку технику' (#Fутоиогра9ија',стр! 13)!

• 9на није* како то и сам :ројд уви(а*издвојила ону битну компоненту по којој

један тако мотивисан човек постајеуметник* а други исто тако мотивисанчовек производи безвредна дела



• #ред про;лемом креативногуметника* психоанализа мора*авај* да положи своје оружје.%

9. psihoanaliza i stvarala+ítvo

Documents