PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU SKLADITA OD POARA I EKSPLOZIJA

/an 1 Ovim pravilnikom propisuju se tehnike mere zatite

skladita od poara i eksplozija. Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na zatvorena

skladita koja slue za uvanje sirovina poluproizvoda i proizvoda (u daljem tekstu: roba).

Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na: skla-dita kod kojih je nosea konstrukcija od negorivog ma-terijala i slue za uvanje negorive robe u negorivoj ambalai, priruna skladita, skladita eksploziva, skla-dita zapaljivih gasova i zapaljivih tenosti, prenosna kontejnerska skladita, kao i skladita opasnih materija (u daljem tekstu: materije) kod kojih opasnost ne potie od pojave poara i eksplozija.

lan 2. Nie navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika,

imaju sledea znaenja: 1) hladnjaa je skladite opremljeno uredajima za

odravanje niske temperature i odredene vlanosti; 2) priruna skladita su skladita u kojima se uva

roba za potronju u toku jednog dana; 3) regalno skladite je skladite u kome se roba

uva u regalima visine do 12 m; 4) silos je skladite krunog ili vieugaonog

horizontalnog preseka koji slui za uvanje prakastih ili zrnastih materija;

5) visokoregalno skladite je skladite u kome se roba uva u regalima visine iznad 12 m;

6) zatvoreno skladite je skladite koje ima krov i zidove kojima je skladite zatvoreno sa svih strana i obezbedeno od prodora atmosferilija.

lan 3. Zatvorena skladita mogu biti: a) skladita u posebno izgradenom objektu; b) skladita u prostoriji koja se nalazi u objektu koji

slui za druge namene. lan 4.

Prema veliini skladita se dele na: 1) mala skladita, povrine do 1000 m2; 2) skladita srednje veliine, povrine od 1001 do

3000 m2 i regalna skladita povrine do 3000 m2; 3) velika skiadita, povrine iznad 3000 m2 i sva

visokoregalna skladita. lan 5 Skladita moraju imati

prilaz za vatrogasna vozila, i to:

1) mala skladita - najmanje sa jedne strane; 2) skladita srednje veliine - najmanje sa dve

strane; 3) velika skladita i hladnjae - najmanje sa tri

strane; 4) silos (ukljuujui prijemno otpremna mesta uz

silos i ostale pomone prostorije koje su neposredno ukljuene u proces rada silosa) - sa sve etiri strane.

lan 6. Put za evakuaciju iz skladita prema bezbednom

prostoru mora da bude: neprekidan, ravan sa to manje krivina, uvek slobodan i nezakren. Smer prema izlazu

za evakuaciju oznaava se na podu, strelicama ute boje. Put za evakuaciju mora biti najmanje irine 0,8 m i ogranien svetlozelenim trakama irine 10 cm.

lan 7. Vrata na putu za evakuaciju moraju biti iroka

najmanje 0,8 m, moraju biti zaokretna, tako da se otvaraju u smeru izlaenja, i ne smeju imati prag.

Ako su vrata na putu za evakuaciju klizajua ili zaokretna i ira od 1,25 m, na njima se moraju napraviti zaokretna vrata koja moraju zadovoljiti zahteve iz stava 1. ovog lana.

lan 8. Skladita sa poarnim optereenjem viim od

1000 MJ/m2 moraju imati najmanje dva izlaza za evakuaciju, postavljena tako da se prostorija skladita moe bezbedno napustiti, bez obzira na to s koje strane je zapoeo poar.

lan 9. Stepenice koje su namenjene za evakuaciju moraju

biti iroke najmanje 0,8 m i izgradene od negorivog materijala otpornog prema poaru najmanje 0,5 h.

lan 10. U svakoj od podrumskih ili suterenskih prostorija u

skladitu moraju se izgraditi po jedne stepenice na dve razliite strane, koje vode do nivoa zemljita.

lan 11. Velika skladita i skladita srednje veliine koja

imaju najmanje jedan nadzemni sprat moraju imati poarne stepenice koje se postavljaju na najveem moguem rastojanju od prostorije za pogonske uredaje.

lan 12. Poarne stepenice prave se sa branicima za zatitu

od pada i postavljaju se od nivoa zemljita do krova, na najveoj moguoj udaljenosti od prostorije za pogonske uredaje.

Stepenicama iz stava 1. ovog lana mora se obezbediti slobodan prilaz sa svih spratova u skladitu.

lan 13. Stepen otpornosti konstrukcionih elemenata skladita

prema poaru dat je u tabeli 1. Tabela 1.

Mala skladita Skladita srednje veliine Velika

skladita Poarno optereenje

N S V N S V N S V

Stepen otpornosti

prema pozaru,

prema sta-ndardu JUSU.J 1.240

II II III II III IV III IV V

N - Nisko poarno optereenje S - Srednje poarno optereenje V - Visoko poarno optereenje

Ako je skladite opremljeno uredajima za automa-tsko gaenje poara, stepen otpornosti konstrukcionih elemenata prema tabeli 1 moe se smanjiti za jedan.

Nosee eline konstrukcije u velikim skladitima i skladitima srednje veliine sa visokim i srednjim poar-nim optereenjem moraju se zatititi negorivim materi-

jalom tako da njihova otpornost prema poaru zado-voljava zahteve iz tabele 1, ili prostor skladita mora biti zatien uredajima za automatsko gaenje poara.

lan 14. Otpornost poarnog zida prema poaru odreduje se

prema poarnom sektoru koji ima vie poarno optereenje.

lan 15. Poarni zid mora da nadvisuje krov skladinog objekta

najmanje za 50 cm, a ako je krov od gorivog materijala, na obe strane, po 160 cm od zida, ugraduje se i deo krova od negorivog materijala.

Ako poarni zid vrsto prijanja uz donju stranu krovne konstrukcije ija je otpornost prema poaru najmanje 2 h, takav zid ne mora da nadvisuje krov skladita.

lan 16. Vrata u poarnom zidu moraju imati istu vrednost

otpornosti prema poaru kao i zid u kome se nalaze, moraju se zatvarati automatski i mora da postoji mogunost za runo zatvaranje. Povrina takvih vrata ne sme da prede 25% povrine zida.

lan 17. Zidovi stepenita i ahtovi za liftove koji slue za

prevoz robe i lica moraju biti otporni prema poaru najmanje:

1) 1 h u skladitima ije je poarno optereenje nie od 1300MJ/m2;

2) 1,5 h u skladitima ije je poarno optereenje iznad 1300MJ/m2.

U sluajevima navedenim u odredbama pod 1 ) i 2 ) ovog lana, vrata na iiftovima moraju biti otporna prema poaru najmanje 0,5 h.

lan 18. Nosee konstrukcije rampe i nadstrenice

zatvorenih skladita opasnih materija prave se od negorivog materijala.

lan 19. Najvee dozvoljene povrine poarnih sektora u

zatvorenim skladitima date su u tabeli 2, s tim da svaki poarni sektor mora da ima najmanje jedan spoljni zid na kome se nalazi ulaz u skladite.

Kod skladita koja imaju vie spratova nije dozvoljeno spajanje prostorija sa dva sprata ili vie spratova u jedan poarni sektor.

Visokoregalna skladita, bez obzira na veliinu, ine jedan poarni sektor.

lan 20. U skladitima u kojima postoji opasnost od stvaranja

eksplozivnih smea moraju se preduzeti sledee mere: 1) elektrini uredaji i oprema, kao i manipulativna i

transportna sredstva, moraju biti konstrukciono izvedena u protiveksplozivnoj zatiti;

2) manipulativna i transportna sredstva za iji se pogon koriste motori sa unutranjim sagorevanjem moraju itnati hvata varnica na izduvnoj cevi;

3) podovi moraju biti od negorivog materijala koji ne varnii i moraju provoditi statiki elektricitet;

4) vrata, poklopci i prozori koji se otvaraju moraju biti od negorivog materijala koji ne varnii, a ako su od metala, moraju biti uzemljeni;

5) kuita za sijalice moraju biti od negorivog materijala i moraju biti postavljena tako da se onemogui razbijanje sijalica prilikom rada mehanizacije;

6) skladita se moraju prirodno provetravati, a gde to nije dozvoljeno mora se obezbediti vetako provetravanje. Povrina otvora za prirodno provetravanje ili vetako provetravanje skladine prostorije mora biti tolika da se ne sme dostii vrednost od 10% od donje granice eksplozivnosti bilo koje prisutne zapaljive komponente;

7) na mestima stvaranja eksplozivnih smea, pored opteg provetravanja, moraju se ugraditi uredaji za lokalno odsisavanje;

8) unutranje povrine skladita na kojima bi se mogla skupljati zapaljiva povrina moraju biti glatke i bez teko pristupanih mesta.

lan 21 Zapaljiva praina iz skladita ne srne se izduvavati

pomou komprimovanog vazduha. lan 22.

Na mestima prolaza kroz granine konstrukcione elemente poarnog sektora, otvori za prolaz elektrinih kablova moraju se obloiti negorivim materijalom iste otpornosti prema poaru kao i granini konstrukcioni elementi i moraju biti zaptiveni negorivim materijalom.

lan 23. U svim skladinim prostorijama mora postojati

glavni prekida koji omoguuje iskijuivanje eiektrine struje u celom skladitu, a u svakoj skladinoj prostoriji mora postojati glavni prekida za iskljuivanje elektrine struje u toj prostoriji, bez obzira na broj sektorskih prekidaa.

Prekidai iz stava 1. moraju biti postavljeni na mesta koja su lako prisfupana u sluaju poara.

U visokoregalnim, velikim skladitima i skladitima srednje veliine, kao i u silosima i hladnjaama, mora postojati prekida pomou kog se moe iskljuiti eiektrina struja u celom skladitu, a u svakoj skladinoj prostoriji mora postojati glavni prekida za iskljuivanje elektrine struje za tu prostoriju.

lan 24. Skladita moraju biti snabdevena nunim svetlom

koje se automatski ukljuuje nestankom elektrine struje i koje obezbeduje osvetljavanje u sluaju poara u trajanju od najmanje 1 h. Tabela 2.

Najvee dozvoljene povrine poarnih sektora, u m2

Vrsta materijala Bez instalacija

za automatsko otkrivanje

poara

Sa instalacija-ma za

automatsko otkrivanje

poara

Sa uredajima za automat-

sko otkrivanje i gaenje poara

Zapaljive pra-kaste materije do 400 do 800 neogranieno

Cvrste kom-paktne zapalji-

ve materije, temperature paljenja do

300 C

do 2000 do 3000 neogranieno

vrste kom-paktne materi-je, temperatu-

re paljenja iznad 300 C

do 3000 do 4500 neogranieno

lan 25. Skladita se mogu grejati elektrinim radijatorima ili

sistemom centralnog grejanja toplom vodom ili parom, pod uslovom da se kotlarnica nalazi van skladita i van zone opasnosti i da su dimnjaci snabdeveni uredajima za spreavanje isputanja varnica.

Grejna tela u skladitu opasnih materija ne smeju dostii temperaturu 10 C niu od temperature samo-paljenja materije koja ima najniu temperaturu samopaljenja.

lan 26. Mala skladita negorivih materija u negorivoj

ambalai ije poarno optereenje ne prelazi 300 MJ/m2 mogu se grejati i elektrinim peima i peima na vrsta, tena i l i gasovita goriva. Pei moraju biti smetene u boksove od negorivog materijala, moraju biti osigurane od ispadanja ara i l i izlivanja tenog goriva, a njihova postolja moraju biti od vatrostalnog materijala.

lan 27. Udaljenost uskladitene robe od elektrinih

prekidaa i hidranata mora biti tolika da je mogu nesmetan pristup do njih, a od sijaliinih mesta i grejnih tela, koja nemaju titnik od zraenja toplote, udaljenost uskladitene robe ne sme biti manja od 0,5 m.

lan28. Visokoregalna skladita u kojima se skladiti goriva

roba upakovana u gorivu i l i negorivu ambalau obezbeduje se stabilnim instalacijama za automatsko gaenje poara.

lan 29. Skladita moraju biti zatiena gromobranskim

instalacijama. lan 30.

Ako se skladita materija koje mogu da stvore eksplozivne smee sastoje od vie prostorija u posebno izgradenom objektu, svaka od tih prostorija mora imati zaseban eksplozioni oduak.

lan 31. Skladita koja se nalaze u objektu koji slui i za

druge namene moraju imati najmanje jedan spoljni zid na kome se nalazi ulaz u skladite.

Skladita iz stava 1. ovog lana moraju biti odvojena od ostalih prostorija poarnim zidom.

lan 32. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika, prestaje

da vai pravilnik o tehnikim normativima za skladita zapaljivih i opasnih materija ("Sl. list SFRJ", br. 14/80 i 9/81).

lan 33. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana

objavljivanja u "Sl. listu SFRJ".

Ovaj pravilnik je objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 24/87, dana 03.04.1987. godine stupanjem na snagu ovog pravilnika prestao je da vai Pravilnik o tehnikim normativima za skladita zapaljivih i opasnih materija ("Sl. list SFRJ", br. 14/81 19/81).

Ovim pravilnikom su propisane tehnike mere zatite od poara i eksplozije za zatvorena skladita koja slue za uvanje robe. Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na:

- skladita kod kojih je nosea konstrukcija od negorivog materijala, a slue za uvanje nego- rive robe u negorivoj ambalai;

- priruna skladita u kojima se uva roba za jednodnevnu upotrebu;

- otvorena skladita; - skladita eksploziva koja su regulisana

pravilnikom o zatiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipuliranju eksplozivima i barutima ("Sl. list SFRJ, br. 55/69);

- skladita zapaljivih gasova koja su regulisana pravilnikom o izgradnji postrojenja na teni naftni gas i o uskladitavanju i pretakanju tenog naftnog gasa ("Sl. list SFRJ", br. 24/71 i 26/71). Za druge zapaljive gasove koriste se tehniki propisi tehniki razvijenih zemalja (DIN, NFPA i si.), s obzirom da naih propisa osim za teni naftni gas ne postoji;

- skladita zapaljivih tenosti koja su regulisana Pravilnikom o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskiaditavanju i pretakanju tenosti ("Sl. list SFRJ", br. 20/71 i 23/71) i Pravilnikom o smetaju i dranju u|ja za loenje ("Sl. list SFRJ", br. 45/67);

- prenosna kontejnerska skladita, i - skladita opasnih materija kod kojih opasnost

ne preti od pojave poara i eksplozija (razne vrste otrova i dr.).

Po Pravilniku zatvorena skladita mogu biti: a) skladita u posebno izgradenom objektu, i b) skladita u prostoriji koja se nalazi u objektu koji

slui za druge namene.

Skladita moraju da imaju prilaz za vatrogasna vozila; mala skladita najmanje sa jedne strane, srednja najmanje sa dve strane, velika najmanje sa tri strane (isto vai i za hladnjae) i silosi sa sve etiri strane. Prilazni put mora da ima okretnicu ili plato za okretanje vatrogasnog vozila. Prilazni put mora da ima minimalnu irinu od 3,5 m, minimalnu slobodnu visini prolaza od 4,5 m, minimalni poluprenik krivine unutranji 11 m, a spoljanji 14,5 m, nagib najvie 10%. Nosivost puta mora biti minimalno 10 tona osovinskog pritiska.

U lanovima 6, 7, 8, 9, 10, 11 i 12. pravilnika postavljeni su zahtevi za puteve za evakuaciju. Velika skladita i skladita srednje veliine koja imaju najmanje jedan nadzemni sprat moraju imati poarno stepenite. Ono mora osigurati neprekidan i neometan put do povrine koja predstavlja bezbedan prostor. One mogu da budu:

a) spoljna b) unutranja.

Spoljna poarna stepenita moraju imati slobodan prilaz sa svih spratova skladita, kao reenje se ne smeju koristiti spiralna stepenita, a materijal od koga su izradena mora biti negoriv (beton, elik i dr.).

Unutranja poarna stepenita moraju biti opasana zidom od negorivog materijala, otpornog na poar 2 asa, a oblaganje unutranjeg prostora gorivim materijalom nije dozvoljeno. Stepenini prostor mora biti obezbeden od prodiranja vatre i dima za sve vreme trajanja poara u objektu i mora biti dostupno sa svakog sprata skladita. irina stepenita ne sme biti manja od 1,25 m. Konzolna i spiralna stepenita nisu dozvoljena, a stepenini kraci i gazita moraju se napraviti od materijala koji obezbeduju otpornost na poar najmanje 2 asa. Poarno stepenite mora da ima vrata iste

otpornosti na poar. Vrata moraju da imaju mehanizam za zatvaranje. Aktiviranje ovog mehanizma moe se vriti na vie naina, to je detaljno objanjeno u komentaru pravilnika o tehnikim normativima za uredaje za automatsko zatvaranje vrata i l i klapni otpornih prema poaru.

Stepen otpornost i konst rukt ivnih elemenata skladita prema poaru dat je u tablici u okviru lana 13. Pravilnika. Stepen otpornosti zavisi od poarnog optereenja skladita. Poarno optereenje se odreduje na osnovu JUS-a. Po JUS-u U.J. 1.030 postoje tri grupe poarnog optereenja:

a) nisko poarno optereenje do 1 GJ/m2; b)srednje poarno optereenje od 1 do 2 GJ/m2, i c) visoko poarno optereenje preko 2 GJ/m2.

U zavisnosti od povrine skladita i njegovog poarnog optereenja iz tablice i pravilnika biramo stepen otpornosti konstruktivnih elemenata skladita prema poaru. Skladite i l i deo skladita moe imati slede i stepen otpornosti protiv poara prema standardnom tipu konstrukcije:

I stepen - bez otpornosti, II stepen - mala otpornost III stepen - srednja otpornost IV stepen - vea otpornost i V stepen - velika otpornost. Utvrdivanje otpornosti skladita protiv poara i l i dela

skladita vri se po JUS-u LJ.J 1.240, odnosno prema standardnim tipovima konstrukcije skladita to se vidi iz priloene tabele.

Stepen otpornosti prema poaru 'SOP) elemenata/konstrukcija zgrada

(u satima) Vrsta kons-trukcije

Metoda ispitivanj

a JUS Poloaj

I (NO) neznatna

II (MO) mala

III (SO)

srednja

IV (VO) vea

V(WO) velika

Nosivi zid U.J1.090 1/4 1/2 1 1.5 2

Stub U.J1.100 1/4 1/2 1 1,5 2

Greda U.J1.114 - 1/4 1/2 1 1,5

Me 3,6 m2 U.J1.160

Na granid poamih sektora

1/4 1/2 1 1,5 2

Konstrukcija evakuaciono

g puta negoriv materijal 1/2 1/2 1 1,5

Fasadni zid U.J1.092 1/2 1/2 1 1

Krovni pokri-va U.J1.140

Spoljna konstaikcija - 1/4 1/2 3/4 1

Ako je skladite opremljeno uredajima za automatsko gaenje poara, stepen otpornosti i konstrukcionih elemenata prema tablici 1 pravilnika moe se smanjiti za jedan.

Nosea elina konstrukcija u velikim i srednjim skladitima koja imaju visoko i srednje poarno optereenje moraju biti zatieni negorivim materijalima u sluaju kad skladita nisu zatiena uredajima za automatsko gaenje poara, tako da njihova otpornost prema poaru zadovolji zahteve iz l. 13. Praviinika. Ovu otpornost moemo postii na vie naina. Neki primeri su dati na priloenim crteima.

elini stub zabetoniran i zatitni sloj lako armiran (vatrootpornosti 2 sata za debljinu sloja 5 cm i vatrootpornosti 1 satza debljinu sloja 2,5 cm).

Zatita elinog stuba sa azbestnom izolacijom (za

a = 8 mm, vatrootpornost iznosi 1 sat, za a = 45 mm, vatrootpornost iznosi 3 sata).

Zatita elinog stuba sa azbestnom izolacijom, vatrootpornosti 2 sata, za a = 25 mm.

elini stub zatien perlit-betonom, vatrootpornosti

2 sata za debljinu sloja od 25 do 30 cm.

Armiranobetonski stub, vatrootpornosti: 2 sata za debljinu od 30 cm, 1 sat za debljinu od 25 cm i 30 minu-ta za debljinu od 20 cm.

Armiranobetonski stub sa oblogom, vatrootpornosti 2 sata za debljinu od 26 cm.

Zid od opeke debljine 12 cm, neomalterisan, vatro-

otpornost 1 sat

elini stub obzidan opekom (prostor izmedu stuba i opeke ispunjen betonom), vatrootpornosti 2 sata za debljinu d = 5 cm.

Zid od opeke debljine 12 cm, omalterisan s obe strane (debljina maltera najmanje 2 x 1,5 cm), vatroot-pornosti 2 sata

Zid od nabijenog betona neomalterisan, agregat ljunak

Radi spreavanja irenja poara na celo skladite,

skladita se u zavisnosti od robe koja se uva u njima i u zavisnosti od toga da li imaju ugradenu za automat-sku dojavu i gaenje poara u skladu sa tabelom 2 iz lana 19. dele na poarne sektore ograniene povrine. Poarni sektor posmatramo kao deo skladita koji e eventualno poarom biti potpuno uniten, ali se van tog prostora poar sigurno nee proiriti za odredeni vre-menski period. Poarni sektori se odvajaju poarnim zidovima, ija se otpornost odreduje prema poarnom sektoru koji ima vie poarno optereenje. Otpornost poarnih zidova na poar se bira na bazi priloene ta-bele iz JLJS-a U.JL.240. Na priloenim crteima je dat nain postizanja otpornosti na poar poarnih zidova.

Debljina u cm Vatrootpornost u asovima 12 2

10 1

7,5 1/2

Agregat: smrvljena opeka, ljaka

Debljina u cm Vatrootpornost u asovima

10 2

Zid od uplje opeke Armiranobetonski zid debljine do 12 cm (agregat:

ljunak, smrvljena opeka, ljakai i dr.)

Debljina u cm Vatrootpornost u asovima

22 10

2 1

Debljina u cm Vatrootpornost u asovima

10 7,5

2 1

Zid od upljih betonskih blokova (agregat: smrvljena opeka, ljaka itd.)

Zid od perlit-betona omalterisan sa obe strane malterom od perlit-gipsa

Debljina u cm Vatrootpornost u asovima

12 2

7,5 1 6 1/2

Debljina u cm Debljina maltera u

mm Vatrootpornost u

asovima

50-60 2x25 2

38 2x12,5 1

Pored zahteva koji je dat u l. 15, a odnosi se na poarne zidove, gde se trai da oni nadvisuju krov skladita, isti moraju da presecaju i fasadne zidove (vidi sliku), i l i sa jedne i druge strane poarnog zida ne sme da bude nikakvih otvora na fasadi. Vrata u poarnim zidovima moraju da imaju istu otpornost na poar kao i zid i moraju biti sa mehanizmom za zatvaranje.

Skladita moraju da imaju unutranju i spoljanju hidrantsku mreu u skladu sa Pravilnikom o mehanikim normativima za spoljnu i unutranju hidrantsku mreu za gaenje poara ("Sl. list SFRJ", br. 44/83).

U prilogu dajemo i tabelu koja omoguava pravilan izbor vatrogasnih aparata za gaenje poara.

Skladita u kojima postoji opasnost od stvaranja eksplozivnih smea moraju imati ventilaciju, prirodnu ako ista moe da obezbedi max. 10% od donje granice eksplozivnosti bilo koje prisutne zapaljive komponente. Otvori za prirodnu ventilaciju trebaju da budu postavljeni na naspramnim zidovima, na jednom zidu pri podu, na drugom ispod plafona, tako da se omogui izmena celokupne koliine vazduha u skladitu. Skladita kod kojih se prirodnim putem ne moe obezbediti max. 10% od DGE, moraju imati prinudnu ventilaciju. Kanali prinudne ventilacije moraju da budu od negorivog materijala, ventilator od materijala koji ne varnii, a elektromotor ako je u struji vazduha u protiveksplozionoj zatiti. Na mestima prodora kanala kroz poarne zidove obavezno je postavljanje automatskih poarnih klapni.

POARNO OPTEREENJE JUS U.J.1030

NISKO do 1

SREDNJE od 1 do 2

VISOKO iznad 2

Povrina objekta (m2) do

GJ/m2 GJ/m2 GJ/m2

50 2 2 2 100 2 2 3 150 2 3 3 200 3 3 4 300 3 3 5 400 3 4 6 500 3 4 7 750 4 6 9 1000 5 7 12 2000 6 9 17 750 4 6 9 1000 5 7 12 2000 6 9 17 3000 7 12 22 4000 10 17 32 5000 12 22 42 6000 15 27 52 7000 17 32 62 8000 20 37 72 9000 22 42 82 10000 27 52 102