Rani razvoj komunikacije i govora

Prof.dr V.Radoman

FASPER

Biološki fundament

• Početak komunikacije i razvoja govora zavisan je od biološkog sazrevanja

• Različiti delovi mozga i različite moždane funkcije sazrevaju različitom brzinom

• Motorička oblast korteksa sazreva brže od senzornih

• Medjutim auditivne senzacije se javljaju još kod fetusa intrauterino pre vizuelnih

...

• Kod postnatalnog razvoja redosled sazrevanja vizuelne i auditivne percepcije je obrnut.

• Potrebno je duže vreme za razvoj razumevanja onog što se čuje nego za razvoj razumevanja onog što se vizuelno opaža

• To znači da vizuelna percepcija sazreva brže od auditivne

Prenatalna komunikacijabebe i njene majke

Čulo sluha se razvija pre drugih

• Čulo sluha koje ima vitalnu ulogu u komunikaciji razvija se veoma rano

• Čulo sluha se razvija još intrauterino

• Čulo sluha razvija se pre čula vida

• Zadnje se gubi tokom umiranja

Vreme aktivacije čula sluha

• Tokom poslednja tri meseca intrauterinog života kada fetus menja položaj u utrobi majke, okrećući se glavom prema karlici,

počinje da reaguje na zvuke, posebno na ljudski glas (Einsberg 1976)

Prenatalna komunikacijabebe i njene majke

• Tokom poslednja tri meseca intrauterinog zivota fetus čuje i reaguje na majčin glas i na otkucaje majčinog srca .

• Majčine emocije (npr.strah) deluju na uznemirenost fetusa

• Ova prenatalna komunikacija ima veliki uticaj na postnatalno, percepciju, emocinalni razvoj,emocionalno vezivanje, učenje govora itd.

Prenatalni i neonatalni period

• Fetus može da šutira majku ili pomera udove intrauterino što nastaje kao reakcija na glasne zvuke ili buku, moguće i na druge intrauterine podražaje

• Neonatus može odgovarati na različite zvuke. Novorođenče trepće na zvuk koji stvara zvučna viljuška ili okreće oči prema zvuku zviždaljke. Reaguje startl refleksom na jak zvuk

Istraživanja De Casper i saradnika

• De Casper &Fifer (1980.) novorođenčad već tri dana nakon rođenja preferiraju majčin glas u odnosu na glasove drugih

• De Casper&Spens (1986.) Trudnica je poslednjih 6 nedelja trudnoće sistematski svakog dana glasno čitala isti odeljak romana. Tri dana nakon rođenja novorođenče preferira poznati odeljak

• De Casper&Sigafoos(1983)Novorođenče staro 3 dana može da nauči operantnim uslovljavanjem različite šeme sisanja ako se kao potkrepljenje koristi zvuk otkucaja majčinog srca

Rane postnatalne komunikacije• Nakon rodjenja javlja se prvi plačnovorođenčeta

kao prva komunikaciona draž za majku na koju ona daje komunikacioni odgovor(komunikacina reakcija).

• Prvih nedelja beba započinje sa vokalizacijom na koju majka takođe odgovara

• U petoj nedelji beba emituje refleksni osmeh,a u 3-5 mesecu javlja se socijalni osmeh, oba podspešuju afektivnu komunikaciju sa majkom i okolinom

Rani razvoj senzacija-uslov za razvoj komunikacije

• Odojče selektivno reaguje na stimuluse već u prvoj nedelji života. Reaguje na određene auditivne draži, a vizuelno obraća veću pažnju na površine sa prugama ili koncentričnim krugovima ili slike koje podsećaju na ljudski lik nego na jednobojne jarko obojene površine.Objekti udaljeni 30 cm. su mutni.

• Odojče je od rođenja osetljivo na dodir i toplotu

Longitudinalno straživanje Špica i Volfa (1946g.)

• Pokazalo je na uzorku od 145 beba uzrasta od 2-6 meseci,koje su opservirane četiri do pet sati nedeljno,da njih 142 reaguju osmehom na pojavu ljudskog lika i da na ovom uzrastu ništa drugo ne može izazvati ovakvu reakciju , čak ni hrana.

Razvojne karakteristike značajne za razvoj komunikacije• Beba prati pogledom osobu koja se kreće

u četvrtom mesecu života• Refleksni osmeh javlja se u 5-6 nedelji. On

se javlja i kod slepe dece• SOCIJALNI OSMEH u 5 mesecu je

značajan podatak o komunikativnoj sposobnosti bebe

• 8-9 mesec- traži sakrivene predmete

Istraživanje Džona Bolbija

• Bolbi je ustanovio da od rođenja do 12 nedelje beba prestaje da plače kada čuje ljudski glas, prestanak glasa izaziva plač.

• Takođe je ustanovio da nešto kasnije ljudski glas izaziva refleks sisanja i babling

Majčin glas efikasno provocira vokalizaciju bebe

• Jedno istraživanje pokazalo je da majčin glas postaje najefikasnije sredstvo za izazivanje vokalizacije kod bebe u 5-oj nedelji života.

• Majčin glas se pokazao mnogo efikasnijim od glasa istraživača

Majčin glas i dodir umiruju i teše uznemirenu bebu

• Majčin glas ima umirujuću ulogu kada je novorođenče uzbuđeno i uznemireno

• Majčin dodir, posebno poljubac ima umirujuće dejstvo

Istraživanja o plaču beba

• Plač beba u bolnici smanjivao se na polovinu uz magnetofonske zvuke otkucaja srca. Oni takođe imaju umirujući efekat.

Umirujuću ulogu imaju

• Osim majčinog glasa i uzimanje novorođenčeta u naručje , učešće senzacija dodira, toplote i kinestetskih senzacija

• Sve ovo zajedno može imati umirujući efekat i dovesti do smirenja deteta koje je uznemireno ili plače

MAJČIN ZAGRLJAJ PROBUDIO BEBU IZ KOME Petak, 27 Juli 2012 12:15

• Beba Adam Cheshire je imao samo jedan dan kad je prestao da diše i kad je počeo da dobija bolne napade zbog infekcije mozga. Beba je pala u komu i uključena je na aparat za veštačko disanje, dok su se lekari borili za njen život. Roditeljima je rečeno da poslednji put fotografišu svog sina i da se

oproste od njega.

Tada je majka uzela svoje deteu naručje i počela da ga miluje

Na opšte iznenađenje svih u bolnici, Adam je počeo da pokazuje znake života nakon što ga je majka zagrlila i mazila.

• Dečak se postepeno oporavljao i nakon nekoliko dana lekari su mogli da isključe aparat za veštačko disanje.

• Nakon nekoliko sedmica hranjenja kroz cevčicu, dečak je mogao početi da sisa.

• Lekari su za njega rekli da je "istinsko čudo".

• Adam sada ima šesnaest meseci i već pravi svoje prve korake.

U neonatalnom periodu

• Dominantan vid glasovne produkcije novorođenčeta je plakanje. Zanimljivo je da su istraživači konstatovali i intrauterini plač . Plakanje se zatim javlja na rođenju.

• Wolff je utvrdio da postoje distinktivni tipovi plača kao što je plač usled bola, plač usled gladi , plač zadovoljstva, svaki sa različitim akustičkim karakteristikama

• Majke su veoma rano sposobne da identifikuju uzrok plača novorođenčeta i reaguju na njega

Majka se spontano uključuje (verbalno i neverbalno) u komunikaciju sa bebom

• Reagujući na bebine signale kao što su kijanje , kašljanje,plač, stenjanje, refleksni osmeh,

motoričke radnje,vokalizacija, gukanje...

Majka na njih reaguje imitirajući te zvuke ili radnje, glasno ih tumačeći,postavljajući pitanja i često sama odgovarajući na njih. Ona takođe odgovara osmehom, mrštenjem, pretnjom kažiprstom,upućivanjem značajnih pogleda i mimikom

Majka spontano koristi sve čulne modalitete da bi stimulisala

komunikaciju• Dodirivanjem, maženjem,privijanjem bebe u

naručje, pevušenjem,ljuljanjem, pričanjem, pokretanjem bebinih udova majčinom rukom itd.

• Beba na ove poruke reaguje telom i glasom: vokalizacijom, gukanjem, bablingom, samostalnim pokretima rukama ,nogama i kasnije glavom, zatim socijalnim osmehom, smehom,plačem, upućivanjem značajnih pogleda itd.

• Neka istraživanja: majčin glas najefikasnije izaziva vokalizaciju (efikasnije nego glas istraž.)

Majčinski govor

• Majčinski govor je posebna vrsta govora koji majka upotrebljava u komunikaciji sa bebom. On ima svoje specifične prozodijske, sintaksičke i druge karakteristike kao i pozitivnu afektivnu obojenost. Prozodijske karakteristike su korišćenje viših tonova,specijalna intonacija i ritamska šema, a sintaksičke-upotreba množine i trećeg lica.Prisutno je i često ponavljanje reči i rečenica. Prisutno je i tepanje.

Majčinske igre• Glasovne igre, pevanje,tapšanje, ritmičko

razmrdavanje bebinih delova tela i ljubljenje po telu,imitativne igre uz korišćenje igračaka ili bez njih koje majke spontano same kreiraju

• Popularne su igre sa bebama karakteristične za određenu kulturu .

• Primeri iz naše kulture su: “Taši taši tanana”, ”Motala motala svilicu”, “šećer, brašno, kafa rum- bum bum bum” “Igra skrivanja-otkrivanja majčinog lica ” itd.

Beba kao pošiljalac namernih poruka

• Posle šestog meseca namerni pokreti koje proizvodi beba imaju za cilj da privuku pažnju majke ili okoline generalno.

• Između 8 i 10 meseca započinje komunikaciju rukama, pokazivanjem i slično

Namerno preverbalno opštenje bebe

• Namerno glasanje, babling , upućivanje značajnih pogleda , namerni pokreti, namerni plač

Namerne poruke

Socijalni osmeh ...• Namerno glasanje,

babling , upućivanje značajnih pogleda (“dodaj mi flašicu”)

• 2-5 mesecu javlja se socijalni osmeh, koji pospešuje afektivnu komunikaciju

Psihološka funkcija rane komunikacije

• Ima ogroman značaj za uspostavljanje pozitivne afektivne veze između majke i bebe,utičući na dalji pozitivan emocionalni razvoj deteta

• Ima takođe veliki uticaj na kognitivni, socijalni i jezički razvoj deteta

Rani razvojni momenti relevantni za komunikaciju

• Krajem prve godine najveći broj dece p r o g o v a r a zatim počinje da stoji i

prohodava• Dvogodišnja deca ispoljavaju žalost i

uznemirenost ako se jedan roditelj ljuti na drugog• Faze razvoja igre (Mildred Parten 1932)1. Solitarna igra, 2. paralelna igra u kojoj se

sopstveno ponašanje povezuje sa ponašanjem drugog, 3. kooperativna igra u 4g.

Međusobno emocionalno vezivanje

• Bolbi: privrženost (attachment)• Teoretičari socijalnog učenja: psihička

zavisnost ili psihička vezanost• Bitna odlika ovog odnosa jeste interakcija (komunikacija)u dijadi majka-dete, koja

dovodi do obostranog emocionalnog vezivanja.

Socijalizacija i komunikacija • Socijalizacija započinje kroz komunikaciju majke i deteta

kasnije deteta i oca , a zatim i šire porodične sredine (braća, sestre, babe, dede, tetke itd.)

• Kasnije na socijalizaciju deluju društvene institucije kao što je vrtić i školska sredina u velikoj meri kroz govor detetu

• Dete uči poželjna ponašanja na primer: higijenske navike, navike u vezi ishrane, a kasnije usvaja određene društvene norme i pravila ponašanja, zabrane i sl.

• Veliku ulogu tokom socijalizacije ima učenje (modelovanje, uslovljavanje itd.), važno je učenje komunikativnih pravila

• Usvajanje društvenih moralnih normi i moralno prosuđivanje nastaju razvojno kasnije i deo su procesa socijalizacije

Dete takođe kroz komunikaciju utiče na roditelje i roditeljstvo

• Odrasli socijalizuju dete ali i dete socijalizuje odrasle (Harijet Rejngold)

• “Dete svojom bespomoćnošću,plačem , osmehom uči roditelje čime želi da se pokrije, kakvo mleko voli da pije, u kakvoj vodi voli da se kupa. Jednom rečju od odraslih ljudi, od bračnog para dete prekonoć stvara roditelje” (Smiljanić 1979)

Faze pre progovaranja• Refleksivni uzvik- niz jednosekundnih pulsacija

razdvojenih kratkim pauzama- proizvodi zvuk “a” koji vuče na “e”

• Vokalizacija (u prvom mesecu preko 30 glasova) - gluve bebe takođe vokalizuju

• Gukanje “• Babling “ • Neverbalna komunikacija putem

pokazivanja,pogledima, mimikom osmesima, plačem

Lingvistička faza• Pojava prve reči predstavlja prekretnicu u

razvoju komunikacije koja postaje verbalna• Uz verbalnu komunikaciju i dalje paralelno teče

neverbalna ali se postepeno smanjuje• Prva reč koja ima značenje se javlja većinom

između 9-14m.• Prva reč sa značenjem normalno se pojavljuje u

12 mesecu ali postoje varijacije: 5% dece progovori u 8 mesecu, a drugih 5% progovori u 18 mesecu i kasnije (Morley 1965.)

Prva reč

• Prva reč u pravom smislu, mora imati značenje ali je ono prošireno i višeznačno (semantički aspekt)

• Obično izražava neku emocionalnu ili fiziološku potrebu i predstavlja komunikacionu draž za okolinu (majku).

• Prva reč je obično upućena majci

Receptivna funkcija pre ekspresivne

• Razumevanje govora dešava se pre govorne produkcije

• Mala beba paralelno razume i gestove, a često može na njih i odgovoriti gestom (mahanje u znak pozdrava)

Dalji lingvistički razvoj

• Oko 18 meseca obično započinje rapidno bogaćenje rečnika koje prerasta u “eksploziju rečnika” (18-24 meseca)

• Oko 24 meseca obično nastaje iskaz od dve reči• Dete krajem druge godine obično raspolaže

leksičkim fondom od oko 300 reči• Oko 30-og meseca produkuje složene rečenice• Oko 7 godine sposobno je da otpočne učenje

pisanja i čitanja (može se oko 5g. obučavati pisanju pa nastaje “eksplozija pisanja”)

Razvoj govora

• Beba postepeno uvećava rečnik da bi po nekim istraživačkim nalazima (Harley 1996) u 18-om mesecu dostigla fond od oko 50 reči

• Stručnjaci često period od 18-24 meseca nazivaju periodom eksplozije rečnika, kada se oformljuje fond koji dostiže od 200-300 reči

• Sa psihološke tačke je bitna činjenica o postojanju motivacije bebe da uči govor

Psihološke razvojne teorije o nastanku govora

• Nativističke: većina razvojnih psihologa bazira nastanak govora na urođenoj biološkoj sposobnosti i kritičkom periodu

• Empirističke: bihejvioristi proučavaju razne oblike sticanja i učenja govora, imitacijom, modelovanjem,potkrepljenjem ili klasičnim uslovljavanjem.

• Obe teorije u ekstremnom vidu su na principu ili-ili ,ali umerene teorije implicitno ne isključuju

onaj drugi faktor.