Божић се празнује 7. јануара као успомена на дан рођења Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља света.

Божић се проводи у кругу породице, у миру и љубави.

Овај празник украшен је код Срба најлепшим обичајима. Радују му се унапред сви: и стари и млади.

Детињци – трећа недеља пре Божића

Материце – друга недеља пре Божића

Оци – прва недеља пред Божић

Деца воле ове празничне дане пред Божић. Везивање представља чврсту везу међу члановима породице, слогу, мир, поштовање, а поклони (откуп) су добра дела.

Дан уочи Божића, 6. јануар, зове се Бадњи дан. Тог дана се сече бадњак (младо храстово дрво) и уноси у кућу. Бадњак представља дрво које су пастири донели у пећину и заложили ватру кад се родио Исус Христ.

Најчешће су домаћин и најстарији син, у рано јутро, пре изласка сунца, ишли у шуму по бадњак.

Бадње вече спаја Бадњи дан и Божић. Увече се у кућу уноси најпре печеница, затим бадњак, па слама уз поздраве: „Добро вече! Честит Божић и Бадње вече!“

Породица је на окупу око бадње вечере која је посна. Вечера је тиха јер су сви породични преци са укућанима. Сећамо их се.

Носећи бадњак домаћин обилази кућу квоцајући као квочка, а домаћица и сва деца иду за њим пијучући као пилићи. Домаћин баца у све углове дома по један орах намењен прецима. Остали ораси и лешници се остављају у слами испод стола и најчешће се једу са медом. Ораси у углу се не дирају.

Кад се унесе у кућу, бадњак се пољуби, маже медом и ставља на огњиште уз речи:

„колико искрица толико парица, пилића, кошница...“ 

Бадњак се ложи на огњишту. Тамо где нема пећи, ставља се на сто поред печенице. Испред православних цркава ватра великог бадњака помаже Сунцу да што пре изађе (дани су дужи после Божића и најављују пролеће).

Некадашње огњиште

Печеница се назива и веселица или божићњар. Обично је то прасе, а понегде ћурка или гуска.

Слама се посипа по целој кући. Деца испод стола по слами траже скривене поклоне и слаткише тако што пијучу као пилићи. После Божића се ова слама носи у обор, шталу или амбар, а њоме се и обавијају воћке да би боље родиле.

На Божићно јутро звоне звона на свим храмовима и у свим црквама и најављују најрадоснији празник код Срба. Људи се поздрављају: „Христос се роди!“ „Ваистину се роди!“

Рано ујутру, на Божић, у кућу долази посебан гост – положајник. Он доноси срећу у кућу. Домаћица га дарује. Положајник џара ватру уз здравицу:

„Колико варница, толико срећица, колико варница, толико парица,

колико варница толико у тору оваца, колико варница толико прасади и

јагањаца, колико варница, толико гусака и

пилади, а највише здравља и весеља, амин,

Боже дај!“

Чесница се ломи за божићни ручак. Неко нађе дреново дрвце, па ће бити здрав као дрен, а неко парицу, па ће бити срећан током целе године.

Према народном веровању, на Божић све ваља започети и на божићно јутро треба радити оно што се жели постићи током наредне године.

Божићне песме Ој, бадњаче, бадњаче,Ти наш стари рођаче,Добро си нам дошао

И у кућу ушао!

Мили српски бадњаче,Ти наш стари рођаче,Бадњаче, бадњаче,

Рођаче, рођаче. (рефрен)

Доносиш нам много среће,Сваког добра пуне вреће.Ти нам Христа објављујеш,Њега славиш и казујеш.

Кол`ко, кол`ко варница,тол`ко, тол`ко срећица

И толико овацаИ толико јањаца.

Христос нам се родио,У пећину спустио,

Да свуд љубав посејеИ озебле огреје.

Коледарске песме Пред Божић, а нарочито на Бадњи дан, окупљале

су се групе од најмање седам момака, ишле од куће до куће и певале коледарске песме, желећи домаћину и укућанима родну годину и здрав живот. Људи су коледаре даривали. Према веровању, песма је помагала младом Сунцу да ојача и победи таму.

„Отвор врата, домаћине,Коледо, Коледо!Домаћине, домаћине,Коледо, Коледо!Додај нама ладне воде,Коледо, КоледоДа купамо, окупамо,Коледо, Коледо!Млада бога тог БожићаКоледо, Коледо,Тог Божића Сварожића...“

„Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому...“