PROGRAM PROIZVODNJA LEKOVITOG I AROMATI NOG BILJA

- KAMILICA -Matricaria chamomilla L., fam. Compositae

KAMILICA

Matricaria chamomilla L., fam. Compositae

TITRICA, KAMOMILA, MALA TITRICA,MATERNIK, PODRUMICE, HERMANEK

U promet dolazi: Cvetne glavice kamilice - Chamomillae flus i Etarsko ulje kamilice - Chamomillae aetheroleum

Samonikla kamilica raste u ravnicama i u planinskim predelima. Poto podnosi alkalna zemljita uspeva na slatinama Jugoslavije i Ma arske, a nalazi se i na zemljitima kisele, neutralne i bazi ne reakcije. Ogledima je ustanovljeno da najbolji prinos kamilica daje ako zemljite ima pH 7-8,2, to zna i da na neutralnom i slabo alkalnom zemljitu najbolje uspeva.

Morfoloke i fizioloke odlike

Kamilica je jednogodinja zeljasta biljka, visine 30-60 cm. Visina zavisi od zemljita na kome se biljka nalazi. Na vojvo anskim slatinama visina kamilice ne prelazi 25-30 cm, a na normalnim zemljitima raste i do 60 cm. Li e kamilice je viestruko perasto deljeno, jako urezano i vlaknasto. Stabljika je razgranata. Cvetna glavica je pre nika 1,5-2,5 cm, a sastoji se od mnogo zbijenih cvetova u vr enih na irokoj loi. Po obodu glavica ima 15-18 jezi astih belih latica u zrakastom rasporedu. Duina ovih latica je 4-8 mm, a irina 2-3 mm. uti cevasti ili fertilni cveti i su levkastog oblika, pri dnu srasli u cev. Cvet ima karakteristi an prijatan miris, a ukus malo nagorak i aromati an. Cveta krajem aprila i maja. Jednom cvetu za njegov puni razvoj potrebno je 20-25 dana.

Pored prave kamilice (Matricaria chamomilla L.) postoje i druge vrste roda Matricariae, koje nemaju isto farmakodinamsko svojstvo kao kamilica. Od postoje ih vrsta, sa kojima je mogu a zamena prave kamilice, navodimo: M atricaria maritima L. i M. discoidea. Obe ove vrste su po svom izgledu veoma sli ne kamilici. Razlikuju se od nje jer nemaju karakteristi an prijatan miris i nagorak ukus. Druga karakteristika koja isklju uje zamenu je to prava kamilica ima uplju cvetnu lou, dok ostale vrste u preseku cveta nemaju upljinu.

Hemijski sastav i upotrebaKamilica se gaji radi dobijanja cvetnih glavica. Poslednjih godina se proizvodi i

etarsko ulje, koje se dobija destilacijom kamilice u cvetu.Cvet kamilice se upotrebljava u narodnoj i nau noj medicini kao neotrovno i

nekodljivo sredstvo protiv upala koe i sluzokoe. Daje se za le enje raznih opekotina i rana, za ispiranje o iju i dr. Pranje glave jakim ajem (infuzumom) kamilice pomae obolelom korenu kose.

Etarsko ulje upotrebljava se u medicini, farmaciji, a poslednjih godina sa uspehom u kozmetici i hemijskoj industriji.

Sadraj etarskog ulja u kamilici je prili no neujedna en. Naa kamilica ima etarskog ulja u granicama od 0,2 do 1%. Gajena ima ve i procenat etarskog ulja od samonikle. Glavni sastojak ulja je azulen, koji je nosilac karakteristi ne plave boje ulja. Od sadraja azulena zavisi kvalitet ulja.

Osim za podmirenje naih potreba, kamilica je veoma vaan izvozni artikal. Do pre nekoliko godina Jugoslavija je bila jedan od najve ih izvoznika kamilice.

Uslovi uspevanja

Podneblje. - lako se kamilica kao samonikla javlja na severu Evrope, pa gotovo do krajnjeg juga, ona za razvoj zahteva umereno vlanu i toplu klimu. Ukoliko su klimatski uslovi povoljniji, utoliko je njen prinos ve i. Na niske temperature je veoma otporna.

Zemljite. - U pogledu zemljita kamilica ne postavlja neke odre ene uslove. Moe da se gaji gotovo na svim zemljitima - kako na plodnim i bogatim, tako i na siromanim. Kao samonikla u nas se javlja na zaslanjenim zemljitima Vojvodine. Zbog toga se do nedavno pogreno smatralo da kamilica najbolje uspeva na zaslanjenim zemljitima. Kasnije je ogledima utvr eno da kamilica najbolje prinose daje na normalnim zemljitima, ali da dobro uspeva i na zaslanjenim. Dobar uspeh kamilice na naim slatinama tuma i se time to se ona relativno rano bere (krajem aprila i po etkom maja), kada je vlanost zemljita jo povoljna, pa koncentracija soli nije postala takva da tetno deluje na biljku. Zbog osobine da dobro uspeva na slatinama, kamilicu bi trebalo najvie gajiti ba na tim zemljitima.

Gajenje

Plodored. - Kamilica podnosi monokulturu, naime, moe da se gaji dve do tri godine uzastopno na istom zemljitu. Gajenje kamilice nekoliko godina na istom mestu preporu uje se zato jer je setva pojedinih godina nesigurna, pa se sistem >>zaliva ivanja

Setva.- Kamilica se seje u jesen i u prole e. Za nae prilike jesenja setva je bolja i sigurnija od prole ne. Jesenja setva je po etkom ili sredinom septembra. Nedostatak ove setve je to je septembar obi no u nas mesec bez ve ih padavina, pa se deava da posejano seme ne nikne zbog nedostatka vlage. Ukoliko seme dobije dovoljno vlage, za 8-10 dana po inje da klija. Ako jesen nije sasvim suva, mlade biljke do zime oja aju i takve prezime. Rano s prole a, im se sneg otopi, kamilica intenzivno po inje da se razvija. Ako nismo uspeli da kamilicu posejemo u jesen, onda se setva obavlja rano u prole e. Prole na setva je krajem februara ili po etkom marta, odnosno im se moe u i u njivu. Ako se taj vremenski termin propusti, onda treba odustati od setve.

Kamilica se seje uglavnom omake i u redove. Bilo da je u pitanju jedan ili drugi na in setve, pravilo je da seme mora da se nalazi na povrini zemljita, jer je seme kamilice sitno i klija isklju ivo na svetlu.

U redove (vrste) seje se sejalicom za ito. Rastojanje izme u redova treba da iznosi 30-35 cm. Izbegava se da se seje isto seme kamilice, nego se prethodno pomea sa sitnim peskom, kukuruznom prekrupom ili mineralnim dubrivom. Odnos semena kamilice prema materijalu sa kojim se mea je 1:3. Posle setve, posejana povrina valja se lakim glatkim valjkom da bi se seme priljubilo uz zemlju, dolo u dodir sa zemljinom vlagom i osiguralo da ga vetar ne odnese. Kako se valjanjem stvara pokorica koja negahtivno uti e na posejanu kulturu potrebno je, im se pojave mlade biljke, da se pokorica razbije praenjem ili okopavanjem.

Omana setva se obavlja ru no. NJu moe da obavi samo iskusni i vet seja . Seme se i ovde mea prethodno sa nekim materijalom da bi se to ravnomernije rasturilo. Seje se po tihom vremenu, jer i najslabiji vetar moe da poremeti setvu. Posle setve zasejana povrina se obavezno valja. Nedostatak ove setve, izmedu ostalog, je i u tome to je za odravanje parcele u istom stanju potreban ve i broj radnika, jer povrina moe samo da se plevi.

Koli ina semena potrebna za setvu 1 ha zavisi od upotrebne vrednosti semena. Pri isto i od 90 odsto i klijavosti od 80 odsto dovoljno je 4-5 kg semena za setvu 1 ha. Kako se ovakva isto a semena retko postie (u nas je obi no isto a semena oko 50 odsto), to je za setvu 1 ha potrebno 10-12 kg semena kamilice, pod uslovom da je klijavost semena oko 80 odsto.

Nega

Nega kamilice je okopavanje, plevljenje i prihranjivanje. Ako je sejana omake, onda se nega sastoji samo u plevljenju i prihranjivanju.

Plevljenje. - Kamilica za berbu pristie rano, dok korovi jo nisu krenuli, tj. od po etka do kraja maja, pa borba protiv korova ne iziskuje mnogo napora. Jedno prskanje protiv korova krajem marta i eventualno plevljenje krupnijih korova sredinom aprila bila bi cela nega ove kulture u toku godine.

Prihranjivanje. - Prihranjivanje kamilice treba da se obavi to ranije u prole e i to sa malom dozom azotnih ubriva. Preporu uje se da se na 1 ha baci 100-120 kg

KAN-27. Prihranjuje se samo ona kamilica koja je posejana na slabo produktivnim zemljitima.

Bolesti i teto ine. - Od bolesti na kamilici je zapaena vrsta plamenja e (Pernospora leptosperma De By), koja je zabeleena i na drugim pripadnicima familije Compositae. U kulturi kamilice ovo oboljenje do sada nije zapaeno u ve im razmerama, tako da se njegovo suzbijanje ne postavlja kao problem.

Od teto ina treba spomenuti larve jednog sjajnika (Olibrus aeneus Fbr.) koji izgriza unutranjost cvetnih glavica, ali ni ova teto ina nije u nas zapaena u ve im razmerama.

Neke vrste pueva gola a (Limax sp.) koriste kamilicu za ishranu, nasuprot ranijim shvatanjima po kojima su biljke koje sadre etarsko ulje, alkaloide i sli ne materije bile zati ene od njih.

Osuen cvet kamilice napadaju neke skladine teto ine, od kojih je najzapaenija gusenica plamenca suvog vo a (Plodia interpunctella Hb.). Razvi u ve ine skladinih teto ina pogoduje vlaga, a kako je osuen cvet kamilice higroskopan, drogu u magacinu treba e e kontrolisati i im se primeti da je kamilica primila vlagu odmah je treba dosuiti.

Berba. - Kamilica se gaji radi dobijanja cvetnih glavica. Cvetanje kamilice po inje krajem aprila, a zavrava se znatno kasnije. Najve i procenat etarskog ulja u cvetnim glavicama nalazi se u fazi punog cvetanja. Kamilica ne cveta istovremeno, pa se etva produava za dui vremenski period. Jo zatvorene ili napola otvorene cvetne glavice ne treba brati, jer im je sadraj etarskog ulja manji nego kad su cvetovi potpuno otvoreni. Najbolje je ako se berba obavi kada bele latice zauzmu vodoravan poloaj.

Berba se obavlja ru no, pomo u naro ito za to napravljenih eljeva. Berba kamilice obi no po inje u zoru i bere se sve dok dan ne otopli. Kasnije ubrana kamilica se lako ugreje i dolazi do gubljenja kvaliteta.

Pre suenja kamilica se reeta na sitima odgovaraju ih dimenzija (12-15 mm), i na taj na in se vri klasifikacija droge.

Osim ru ne berbe, poslednjih godina, po inje da se uvodi u proizvodnju i kombajn (bera ) za kamilicu. Me utim, on je za sada jo uvek u fazi ispitivanja.

Suenje. - Obrana kamilica se sui u termi kim suarama i sli nim promajnim mestima. Ako se kamilica sui po tavanima onda se ona rasprostire u to tanjem sloju i tako ostavlja dok se ne osui. Za vreme suenja kamilica se ne prevr e da se ne bi izdrobila. U termi kim suarama sui se na temperaturi 30-35 oC. Na ve oj temperaturi droga se bre sui, ali znatno gubi boju i sadraj etarskog ulja, pa na taj na in i trgova ku vrednost. Vreme suenja zavisi od temperature prostorije u kojoj se kamilica sui, kao i od debljine sloja. Prirodno suenje moe da traje 7-10 dana. U termi kim suarama suenje je mnogo kra e. Odnos suenja, tj. odnos svee kamilice prema suvoj moe biti razli it i kre e se od 4:1 do 6:1. Kod nas su, kako proizvo a i, tako i stru njaci prihvatili da se od 6 kg sveih cvetnih glavica dobije 1 kg suvih.

Dobro osuena kamilica pakuje se u sanduke koji su sa unutranje strane obloeni papirom. Ovako upakovana uva se na suvom, hladnom i promajnom mestu. I pored toga to je pravilno upakovana i uvana, kamilicu treba prodati jo iste godine. Stara droga gubi prirodnu boju, karakteristi an miris, drobi se, a i podlee kvarenju.

Prerada. - Osim upotrebe kao cvetne droge, kamilica se poslednjih godina gaji i radi dobijanja etarskog ulja. Ulje je nalo veliku primenu u farmaciji, a naro ito u kozmeti koj industriji. Nae etarsko ulje od kamilice veoma je traeno zbog velikog sadraja azulena i karakteristi nog i prijatnog mirisa. Kamilica se destilie u standardnim aparatima kao i ostalo aromati no bilje. Jugoslovenski zavod za standardizaciju propisao je za drogu Chamomillae flos - cvet kamilice standard JUS E.B3-015. Prema obradi sirovine droga se razvrstava u tri kvaliteta: kvalitet I, kvalitet II i kvalitet Ill.

Merila za ocenu kvaliteta droge dajemo u slede oj tabeli:

N a z i v Sadraj u procentima za kvalitet

I II III

Glavica koje su sa uvale prirodnuboju sveeg cveta,najmanje 85 80 80Glavica na drkama ve im od20mm,najvie 5 8 10Pupoljaka,najvie 6 8 10Smrvljenih glavica,najvie 10 15 20Delova kamilice (drke,li e,semenje),najvie 0,5 1,6 2,5Stranog bilja i drugih ne isto a najvie 0 0,25 0,8 2,5Alkoholni ekstrakt (70%alkohol),najmanje 25 %Vodeni ekstrakt,najmanje 28%Etarsko ulje,najmanje 0,30%Vlaga,najvie 15%Pepeo,najvie 9 10 11

Prinos.- U nas je kamilica po ela da se gaji od nedavno,pa zbog toga nemamo neka velika iskustva sa njom. Istraiva ki rad na polju ispitivanja mogu nosti gajenja kamilice,kao i njenih prinosa,zapo et je nedavno.Ipak, utvr eno je da se prinos gajene kamilice u nas kre e u slede im granicama:

prinos suvih cvetnih glavica 700-1200kg/haprinos sirovih cvetnih glavica 5000-6500kg/haprinos semena kamilice 100- 120kg/ha

prinos etarskog ulja 2,5- 3kg/ha Uopte,prinosi kamilice variraju i razlike od godine do godine su prili no velike.

Trokovi proizvodnje po 1 ha

1. Mainska obrada 153 2. Repromaterijal 300 3. Radna snaga 200

4. Trokovi berbe (mainsko) 250

5. . Suenje sirovog cveta 150 6. Ambalaa 200 vre a 130

Svega trokovi 1183

Prinos i prihod

1.000 kg suvog cveta 2 = 2000

Bilans uspeha

1. Ukupan prihod 2000 2. Trokovi proizvodnje 1183 3. Bruto dobit 817 4. Porez na dobit 204 5. Neto dobit 613

Na 1 hektar kamilice ostvaruje se dobit koja je ve a od 50 % trokova proizvodnje

KAMILICAMorfoloke i fizioloke odlikeHemijski sastav i upotrebaUslovi uspevanjaGajenjePlodored. - Kamilica podnosi monokulturu, naime, moe da se gaji dve do tri godine uzastopno na istom zemljitu. Gajenje kamilice nekoliko godina na istom mestu preporuuje se zato jer je setva pojedinih godina nesigurna, pa se sistem >>zalivaivanja