Пољопривреда
TRANSCRIPT
![Page 1: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/1.jpg)
Пољопривреда
![Page 2: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/2.jpg)
Пољопривреда Пољопривреда је, уз лов и
риболов, најстарија привредна делатност.
Природни услови за развој пољопривреде у Србији су повољни.
Планински пашњаци и производња друге сточне хране омогућавају развој сточарства.
![Page 3: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/3.jpg)
Удео пољопривредног земљишта по целини
![Page 4: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/4.jpg)
Пољопривредно земљиште заузима скоро две трећине укупне територије Србије.
![Page 5: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/5.jpg)
Развој пољопривреде У раним периодима развоја,
пољопривреду је одликовала примена примитивних средстава, ниски приноси, зависност од природних услова, као и обим производње који је задовољавао сопствене потребе. Тип производње назива се екстензивна пољопривреда и заступљен је и данас у привредно неразвијеним деловима Србије.
![Page 6: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/6.jpg)
Пољопривредна производња Развој науке и технике омогућио је
примену савремених агротехничких мера у пољопривредној производњи. Системима за наводњавање, применом механизације и хемијских средстава, као и селекцијом и укрштањем, знатно су повећани приноси по једном хектару обрадивих површина и по једном грлу стоке. Овај тип назива се интезивна пољопривредна производња.
![Page 7: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/7.jpg)
![Page 8: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/8.jpg)
Укупна површина (m²)
Пољопр.
површина (m²)
%
Централна
Србија
5.596.800 3.305.516 59,1
АП
Војводина
2.150.600 1.747.441 81,3
АП
КиМ
1.088.700 574.231 52,7
Република
Србија8.836.100 5.627.188 63,7
![Page 9: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/9.jpg)
Аграрна реформа Са успостављањем
социјалистичког уређења после Другог светског рата, извршена је аграрна реформа. Велика имања приватних поседника су национализована, издељена и дата на коришћење досељеном становништву из планинских крајева Лике, БиХ и Црне Горе.
![Page 10: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/10.jpg)
Стратегија развоја пољопривреде Фазу транзиције, осим приватизације,
одликује тенденција опште ревитализације пољопривредне производње.
Године 2005. донета је Стратегија развоја пољопривреде, која обухвата три главна елемента:
1. завршетак транзиције из социјалистичке ка потпуној тржишној економији;
2. радикалну реконструкцију и модернизацију целог пољопривредног сектора;
3. интеграцију и придруживање Европској унији.
![Page 11: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/11.jpg)
Гране пољопривреде
Пољопривреду чине две основне гране и то су земљорадња и сточарство.
Земљорадња је грана пољопривреде која обухвата обрађивање земљишта, гајење корисних биљака и добијање производа биљног порекла. Дели се на:
1. ратарство;2. воћарство;3. виноградарство.
![Page 12: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/12.jpg)
Ратарство
Ратарство даје основне намирнице за исхрану људи.
Најважнији ратарски производ су жита.
Скоро две трећине пољопривредних површина у Србији су под ратарским културама (61%).
![Page 13: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/13.jpg)
Удео ратарских култура у укупној производњи
![Page 14: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/14.jpg)
Пшеница и кукуруз Пшеница и кукуруз су најважније житарице и заузимају највећи део ораничних површина.
Пшеница је основна житарица у исхрани, од ње се производе брашно и хлеб, док се кукуруз углавном користи у исхрани домаћих животиња, а мањим делом у прехрамбеној индустрији.
Пшеница и кукуруз се гаје широм наше земље, а најзначајнија област је Војводина, где је 2009. произведено 63% пшенице, а 58% кукуруза.
![Page 15: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/15.jpg)
Пшеница Кукуруз
![Page 16: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/16.jpg)
Раж, јечам и овас Раж, јечам и овас тзв. планинска
или хладна жита. Гаје се у планинској осласти до око 1.500 метара надморске висине.
Углавном се користе као сточна храна. Изузетак је пивски јечам, основна сировина за индустрију пива, који се гаји на подручју Војводине.
![Page 17: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/17.jpg)
Јечам Раж Овас
![Page 18: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/18.jpg)
Укупан принос житарица (хиљ. тона)
![Page 19: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/19.jpg)
Индустријске биљке Индустријске биљке углавном представљају
сировине за прехрамбену, текстилну и дуванску индустрију.
Шећерна репа се користи у индустријској производњи шећера, али је и веома квалитетна сточна храна. Највише се производи у Војводини, а у знатно мањој количини у Мачви, Поморављу и на КиМ.
Сунцокрет је најзначајнија индустријска биљка. Производња јестивог уља од семена сунцокрета
започела је тек после Другог светског рата. До тада су се за производњу уља користиле уљана репица и семенке бундеве. У последњих дведесетак година све је значајнија и производња соје.
Војводина је 2009. дала 93% производње сунцокрета, 92% соје и 87% производње уљане репице.
![Page 20: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/20.jpg)
![Page 21: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/21.jpg)
Шећерна репа
![Page 22: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/22.jpg)
![Page 23: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/23.jpg)
Сунцокрет
![Page 24: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/24.jpg)
Хмељ, конопља и лан, дуван, крмно биље Хмељ је индустријска биљка која се користи
за производњу пива и кваса. Целокупну производњу хмеља у Србији даје Војводина, а највише се гаји у околини Бачког Петровца.
Конопља и лан су текстилне биљке од којих се добијају груба влакна за канапе и грубо платно. Конопља се највише гаји у Јужном Поморављу, а лан у Централној Србији.
Дуван се гаји у Јужном Поморављу, Косовској котлини, подринју и знатно мање у Војводини. Након интензивне кампање против пушења производња ове индустријске биљке знатно је опала.
Производња крмног биља представља основу за развој савременог интензивног сточарства. Детелина, грахорица и сточни грашак својим коренским системом везују азот из ваздуха, због чега њихов узгој има и велики значај за побољшање плодности земљишта.
![Page 25: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/25.jpg)
Конопља Хмељ Дуван
![Page 26: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/26.jpg)
Поврће Поврће има велики значај у исхрани
становништва и важан је извозни пољопривредни производ наше земље. Најважније повртарске културе у Србији су кромпир, пасуљ, купус, лук, парадајз и паприка.
Кромпир се, осим у исхрани, користи и као сировина у индустрији за производњу алкохола и скроба. Највише се гаји у брдским крајевима Србије.
Пасуљ се углавном гаји као међукултура на кукурузним пољима. Највише се производи у равницама Централне Србије, Западном и Јужном Поморављу и на КиМ.
Купус тражи влажно и плодно земљиште. Највише се гаји у јужној Бачкој.
Паприка се највише гаји у Јужном Поморављу. Остале врсте поврћа (грашак, шаргарепа, краставци и др.) гаје се у мањим количинама, углавном у околини градова.
![Page 27: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/27.jpg)
![Page 28: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/28.jpg)
![Page 29: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/29.jpg)
Поврће
![Page 30: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/30.jpg)
Однос ратарских производа
![Page 31: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/31.jpg)
Воћарство Воћарство је веома значајна грана
пољопривреде Србије. Воће се у највећој мери гаји на приватним поседима брдовитих крајева Централне Србије и КиМ.
![Page 32: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/32.jpg)
Шљива и јабука Шљива не само да је најраспрострањенија
врста воћа, већ даје и највећи род. Највећи број стабала налази се у Шумадији, Мачви и Подрињу, као и Западном и Јужном Поморављу.
Јабука се, за разлику од шљиве, далеко више користи у исхрани, а највећи број стабала је на великим плантажама у Војводини, Подунављу, околини Београда и на КиМ.
Плантажно се гаје и брескве, кајсије, вишње и трешње и највећи део производње овог воћа прерађује се у џемове и сокове.
![Page 33: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/33.jpg)
![Page 34: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/34.jpg)
![Page 35: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/35.jpg)
Воће
![Page 36: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/36.jpg)
Виноградарство
Виноградарство се у Србији највише суочава с бројним проблемима. То су: обнова и одржавање винограда, ниске откупне цене, уситњеност поседа и др.
Око 80% произведене количине грожђа прерађује се у вино, а преостали део се суши или се користи у исхрани. Међу виноградарским рејонима у Србији по производњи се истичу фрушкогорски, вршачки, подунавски, шумадијски, тимочки...
![Page 37: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/37.jpg)
![Page 38: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/38.jpg)
Виноград
![Page 39: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/39.jpg)
Сточарство Сточарство је грана пољопривреде
која се бави гајењем, укрштањем, селекцијом и искоришћавањем домаћих животиња.
Осим за исхрану, сточарски производи се користе као сировина за занатску и индустријску привреду.
Некада су се широм Србије гајиле домаће расе, као што су праменка (овца), мангулица (свиња), буша (говече). Променама које су настале у новије време, традиционални начин сточарења смењује се савременим, интезивним сточарством.
![Page 40: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/40.jpg)
Праменка
![Page 41: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/41.jpg)
Сточарство
Све је мање катуна и бачија, а замењују их фарме са технички опремљеним шталама. Самим тим и домаће расе, које дају мале приносе, замењују високоприносне расе добијене селекцијом и укрштањем. То су мерино овце, свиње ландрас и јоркшир, као и сименталско говече.
У односу на услове за развој сточарства, сточни фонд у Србији није на задовољавајућем нивоу. Процес осавремењавања сточарства у већој мери присутан је у равничарским пределима (Војводини, Мачви, Поморављу).
![Page 42: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/42.jpg)
Сточарство Свињогојство је значајније заступљено на
подручју брда и ниских планина Централне Србије, овчарство доминира на југу и истоку Србије, а говедарство у Војводини (фарме) и југозападној Србији (пашњаци).
На КиМ, овчарство и говедарство су поједнако добро развијени, док је узгој свиња скоро безначајан. У Србији је у већој мери заступљено живинарство. Некада је значајно место у сточарству Србије заузимао узгој коња.
Пчеларство у новије време се све више развија, а производња меда се значајно повећава.
![Page 43: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/43.jpg)
![Page 44: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/44.jpg)
![Page 45: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/45.jpg)
Пчелињак
![Page 46: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/46.jpg)
Лов и риболов
Лов и риболов су најстарије делатности којима се човек бавио како би себи обезбедио храну и задовољио друге животне потребе. Под ловом и риболовом подразумева се узгој дивљачи ради лова у посебно организованим просторима ловиштима као и узгој рибе у рибњацима.
Разноврсни географски услови у Србији условљавају и разноврсност дивљачи и рибе. Улов, рибе, осим у рибњацима,обавља се на нашим рекама и језерима. У Србији не постоје фабрике за прераду и конзервирање рибе.
![Page 47: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/47.jpg)
Риболов
![Page 48: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/48.jpg)
Шумарство
Шумарство је привредна делатност која се заснива на узгајању, очувању и рационалном искоришћавању шума.
Шумом се сматра свака површина већа од пет ари која је обрасла дрвећем у облику састојине. Шумске састојне служе за индустријску производњу, имају заштитну функцију или другу намену. Према подацима под шумом је 29,1 % Србије.
![Page 49: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/49.jpg)
Површине под шумом у Србији
![Page 50: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/50.jpg)
Шумарство
Више од половине шума налази се у приватном власништву. Природних шума је мало. Природне, густе шумске састојне, које се развијају без икаквог утицаја људи, заузимају само 1.200 ha. Највећи део чине полуприродне шуме.
У Србији доминирају лишћарске шуме и највише заузимају лишћар, храст или буква. Затим долазе мешовите лишћарске шуме (буква и јасен, јасен и јавор, буква и граб...).
Четинарске шуме заузимају тек нешто преко 9 % наших шума, а најмање је мешовитих састојна лишћара и четинара.
![Page 51: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/51.jpg)
Иришки венац-Фрушка гора
![Page 52: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/52.jpg)
Шумарство
Шуме имају вишеструки значај, због чега је шумарство веома важна привредна делатност. Посечено дрво се највећим делом користи за огрев, и као сировина за дрвну индустрију и индустрију целулозе и папира.
И поред знатних површина које наше шуме заузимају, стање шумског фонда није задовољавајуће.
Планско газдовање, уз очување еколошких вредности шума и биодиверзитета, основни је циљ стратегије развоја шумарства.
![Page 53: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/53.jpg)
![Page 54: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/54.jpg)
Посечена дрвна маса по намени 2007. године
![Page 55: Пољопривреда](https://reader035.vdocuments.mx/reader035/viewer/2022062514/557f9ecdd8b42ad60b8b478e/html5/thumbnails/55.jpg)
Јелена Судар, Јована Новаковић, VIII1