5. umetnost u doba bonapartizma (16. oktobar 2012. godine)

7/17/2019 5. Umetnost u Doba Bonapartizma (16. Oktobar 2012. Godine)

http://slidepdf.com/reader/full/5-umetnost-u-doba-bonapartizma-16-oktobar-2012-godine 1/12

U M E T N O S T U D O B A B O N A P A R T I Z M A

Žak Luj David, Antioh i Stratonik

sin je zaljubljen u svoju maćehu i, zato, otac abdicira i daje mu kraljevstvo i svoju ženu, pride

pitanje koje nam se nameće jeste da li je ovo neoklasicizam ili rokoko?

veze između rokokoa i neoklasicizma su, zapravo, bliske – događaji se smenjuju brzo: vreme

pre Revolucije (dinastija Burbona i ancient regime), David koji odlazi, 1775. godine, na Akademiju u

Rimu, vreme Revolucije, kao i vreme Napoleona koje je došlo veoma brzo

sam 19. vek je eksplozija nečega što se usložnjavalo sve do Napoleona i vremena fašizma(poput efemernih spektakla koji se razvijaju od baroka) i, da biste shvatili fašizam, morate shvatiti

sve ove slojeve nagomilanog razvoja i simbolike

Žak Luj David, Andromaha oplakuje Hektora

kritika onog vremena ju je ocenila kao

previše meku i simplifikovanu



Žak Luj David, Sokrat ispija kukutu (1787)

velika socijalna, filozofska i politička tema

Sokrat, lažno optužen da truje mladež, bira ono sto je etički ispravno – smrt

kraj njega, sedi Platon, njegov učenik, u stanju duboke kontemplacije

šta je čitava mašinerija Sokrat – mladež – ispijanje otrova u Francuskoj ovog vremena?

Žak Luj David, Zakletva u Jue de paume 2

zakletva na teniskom terenu koja se desila 20. juna 1790. godine

David je (polu)zvanični slikar jakobinaca koji dosta fino izražava senzibilitet mase

ovde su prikazani čuveni sankiloti koji su se zakleli da će biti u ovoj sali sve dok se ne donese

ustav; predstavljeni su ljudi, u odelima u kojima su bili svakodnevno; dokumentovano je da su

mnoga od ovih lica zapravo portreti (pedesetak ljudi je zaista identifikovano)



ovaj događaj David nije zaogrnuo u političku alegoriju. on je izabrao istinu – istinu

revolucionara! istinu sankilota! istinu trećeg staleža! u ovoj prostoriji, svi sankiloti su Horaciji i svi

će se, sa žarom, sećati ovog važnog istorijskog trenutka

1791. godine, David izvodi ovu pripremnu studiju, koju nikada nije pretočio u sliku

Žak Luj David, Festival slobode (1792)

David je i režiser javnih svečanosti i efemernih spektakla

ovde vidimo prikazane muškarce sa sinovima koji dižu sablje i obećavaju da će braniti

Republiku i zajedno se boriti protiv tiranije, a, sa druge strane, imamo majke sa ćerkama koje

pevaju u slavu prirode, bacaju cveće i dižu tek rođenu decu

sa Robespjerom organizuje festival Vrhovnog bića koje je nedefinisano, arhibiće, ali

esencijalno (vreme kada se raskidaju i određene veze sa crkvom) - DEIZAM – vera u jednog,

vrhovnog Boga, ali bez određenih narativa koji opisuju (Sen Ženevjen je pretvoren u hram Razuma)

istorija je pokazala da je teško reformisati jednu kulturu (reforma faraona Ahmetona koji je

uveo jednog Boga i kult Sunca i monoteizam, a kasnije damnatio memoriae). dakle, određene stvari

je teško promeniti i crkva opet dobija na moći

ovo jeste pobuna, ali neuspešna pobuna



Žak Luj David, Trijumf naroda (1793)

ova Davidova predstava je nedovršena studija za pozorišnu zavesu da bi, kada je scena

zatvorena ovim zastorom, posetioci mogli da gledaju predstavu i zanimaju se

ondašnja kultura isključuje razne vidove zabave i njihova zabava je ovo

na kolicima se nalazi Herakle sa batinom i predstavlja narod; kraj njega imamo antičke

metafore poput figure izobilja sa rogom obilja; napred su sankiloti koji ubijaju kralja dok, nad

njima, bdi Viktorija; iza su martiri revolucije – Brut sa natpisom “smrt će osloboditi moje sinove”,

Mara i Lepeletje koji pokazuju rane (kao Hrist) i Bara; pod točkovima su simboli crkve i monarhije

(uništena i monarhija i teokratija) - ovo je vreme kada se menjaju i mnoge političke stvari i teror

jakobinaca (crveni teror) smenio je drugi teror (beli teror)

Žak Luj David, Engleska uprava

karikatura postaje dobar način

razračunavanja, posebno zbog

brojnih novina koje se javljaju u tom

periodu

ima neke amblematike u

svemu ovome



Žak Luj David, Intervencija Sabinjanki (1799)

iako David menja puno vladara i biva dva puta blizu same smrti (jednom kada je Robespjer

giljotiran), ostaje tu gde jeste i mnogi ga poštuju

međutim, vrlo je zanimljivo da jedna ista osoba radi delo Smrt Mara i delo Krunisanje

Napoleona

već 1805. godine, Napoleona nazivaju Napoleon Veliki, a, oko 1811. godien, gospodari

Evropom, od Amsterdama do Rima; Napoleon određuje vladajući ukus i mnoge zemlje ga pamte kao

dobročinitelja - Napoleon je heroj do tada marginalizovanih slojeva

sliku David izlaže 1799. godine, u trenutku kada izlazi iz zatvora, nakon što je Robespjer pao

i što je okončan crveni teror; ovom antičkom temom se nadovezuje na ono što je, ranije, radio Pusen

Žak Luj David, Napoleon na San Bernaru

jedna od prvih ikoničnih slika vezanih za prelazpreko San Bernara na Alpima - prikazan je brilijantan

vojskovođa kakav nije postojao od vremena Karla Velikog

ovaj imitatio svoja dva prethodnika, možemo

pratiti preko potpisa na Davidovom delu – Bonaparte,

Karolus Magnus, Hannibal

ova slika je očigledna propaganda! i namenjena je

kao podstrek svima onima koji treba da se bore

prava istina je da je Napoleon prešao Alpe na muli, dok

je i vojska is am vladar trpeo ogromnu hladnoću; takođe,španski kralj tek kasnije poklanja Napoleonu ovog konja

sa slike što nas tera da shvatimo da ništa od ovog ne

odgovara aktuelnom trenutku. propaganda!

80ih godina, Napoleon uzima Davida da oficijalno



Žak Luj David, studija za prvu verziju Krunisanja (konsekracije) Napoleona



Žak Luj David, Krunisanje Napoleona (1808)

opet se pitamo da li je moguće da je ovo slikar čije je delo Smrt Mara?

tadašnja plata slikara nedeljno je 1 franak. David je za ovo delo dobio 65 hiljada franaka i, u

to vreme, on je već bogati građanin i zemljoposednik

uzima papu u obzir i daje mu određeno mesto u okviru kompozicije, ali ga, ipak, tretira kao

jednog od službenika Carstva

majka se nalazi na centralnom mestu, pod zavesom, iako fizički nije prisustvovala ovom

događaju, carica Žosefina kleči, a Napoleon okreće leđa samom papi dok kruniše svoju ženu

Napoleon je bio zadovoljan slikom i rekao “Davide, ja ti salutiram!”

ne treba zanemariti ni dimenzije ove slike – 10x6m

takođe, ovde vidimo stil aktuelan za vreme Napoleona - AMPIR STIL sa sfingama, šapicama,

kandžicama, kombinacijom pozlaćene bronze i drveta; ampir haljine, koje nose dame prisutne na

krunisanju, vraćaju ženskom telu njegovu fantastičnu ženstvenost

levo se nalazi papski grb, Napoleonov grb je na teškoj, plavoj zavesi, a gospoda koja stoje sa

desne strane nose konzolske kape

dakle, papske insignije su ispred, a Napoleonove insignije su u svetom prostoru, kraj Piete i

Raspeća



istaknute figure u Napoleonovoj Francuskoj imaju pravo na sopstveni grb (broj kraka u kruni

pokazuje status vlasnika grba), ali to egzistira relativno kratko vreme

Žak Luj David, Podela barjaka

tri dana nakon konsekracije, na Marsovom trgu u Parizu, Napoleon deli barjake i David

prikazuje trenutak kada Napoleon traži od vojnika da se zakunu da nikada neće ostaviti te insignije

i da će štititi interese Carstva. oni se zaklinju

velika svečanost, snažna aklamacija, u gornjim zonama Viktorije koje dolaze iz stare, rimske,imperijalne kulture (kada god Evropa želi da se veže za nešto imperijalno, vezuje se za tradiciju

Rima)

ovaj vid prezentacije je popularan među mnogim diktatorima 20. veka; ovo koristi i Hitler u

Trećem Rajhu, samo sa dodatim svastikama i orlovima

artikulisan događaj na praznom prostoru koji će dovesti ljude do klimaksa



Žak Luj David, Madam Rekamije (1800)

kada je Napoleon došao na vlast, David više nije mogao da koristi određene atribute koji su

odgovarali zagovaranju potpune slobode i bunta protiv tiranije

na primer, bele trake za kosu mesto revolucionarnih, Marijaninih kapa i podesniji, neutralniji

fon

Žak Luj David, Madam Serizije

Davidova rođaka

pomalo hladne boje koje je ovde

koristio imaće dobre odjeke u

bidermajer slikarstvu



Žak Luj David, Papa Pije 7 (1805)

David stiže da portretiše i pape,

zanimljiva sfera stvaranja

papska suprematija, čitavaimperijalna papska simbolika i sam Rim

pali su u ruke Francuskoj

i sam papa je portretisan u Parizu i

pozira kao da je primoran da igra ulogu

pontifexa maximusa

sada su to samo gomila ljudi bez

ikakve stvarne ekonomske ili političke moći

Žak Luj David, Pogled na Luksemburški

park

David slika ovo dok je bio utamničen

Delakroa kaže da je on preteča

pejzažnog slikarstva, ali su slikarski procesi

ipak složeniji od toga



Pobuna u Davidovom studiju

Žak Luj David, Car Napoleon u svom kabinetu

prikazan kao legislator

nije u vojnoj uniformi, već u opuštenijem

odelu; ovo nije Napoleon koji pokorava Evropu, već vladar koji radi do kasno u noć (obratiti

pažnju na sat koji pokazuje da je rano jutro, kao

i dogorelu sveću koja pokazuje koliko dugo već

car radi u svom kabinetu)

car ima dvostruku ulogu (još od vremena

Justinijana i njegovih zakona) i proviđenje da

zakonima uredi svoju državu

upravo tada se formira identitet državnika

stolica koja se nalazi u Napoleonovom

kabinetu je zaista postojala i sam David ju je

kreirao – Napoleonov monogram i pčela kao

carska životinja (solarno biće, najpodesnije, uz

orla i lava)

strašno je fenomenološki zanimljivo što

David kreira čitavu vizuelnu kulturu ovog

vremena



na početku 19. veka, na Salonu u Parizu bilo je izložena 681 slika od kojih je bilo najviše

pejzaža i portreta, poneka slika religiozne tematike i samo jedna slika istorijske teme

Davidovi učenici i đaci su dosta zasićeni herojskim, antičkim temama i, upravo iz te

prezasićenosti, formiraće se antiakademizam – od prvog velikog reformatora i revolucionara, doći

ćemo do oficijalne umetnosti Napoleona

ovaj crtež radi grupa umetnika oko Goje i Engra i predstavljaju naoružane Davidove učenike

kako napadaju Davida, koji je simbol klasične umetnosti

jedna grupa Davidovih učenika odlazi na periferiju i vraća se koncepcijama kvatročenta -

nazareni

5. umetnost u doba bonapartizma (16. oktobar 2012. godine)

Documents