www.diplo

mski-rad.c

om

KAZNA I KANJAVANJE ............................................................................................................. 3 Ciljevi kanjavanja .......................................................................................................................... 5 Vrste kazni i oblici kanjavanja ....................................................................................................... 6 Nepeoeljne posledice kanjavanja ................................................................................................. 8 Literatura ........................................................................................................................................ 9

www.diplo

mski-rad.c

om

Kazna i kaznjavanje se razliito definiu ne samo u razliitim naukama, ve i u okviru jedne nauke, pa ak i jedne discipline. Znaenje pojma kanjavanje esto se suava samo na fiziko kanjavanje i grubo postupanje i oko takvog znaenja esto se vode rasprave da li je uopte potrebno i opravdano koristiti kanjavanje u vaspitanju dece. Prema Pedagokom reniku kazne u vaspitanju su sredstvo pedagokog uticaja koje se primenjuje kad vaspitanik prekri norme drutvenog ponaanja ili ne izvri opravdano postavljeni zahtev vaspitaa1 Aleksandar Saterlend Nil, osniva Samerhil kole u Engleskoj, ne daje precizno odreenje kanjavanja ali estoko ispupa protiv kanjavanja dece u vaspitnom radu smatrajui da one nemaju uticaja na deije ponaanje , da imaju lo uticaj na razvoj deteta i da razvijaju lo odnos izmeu deteta i vaspitaa. Nil veruje da u detetu nema prirodne sklonosti ka zlu, da se u korenu svakog deijeg zloinstva nalazi ljubav. Dete je pre svega egoista i tek kad mu je ego zadovoljen ono moe da izraava dobrotu. Da bi dete bilo bobro potrebno mu je dati ljubav, a ne da ga autoritet ugnjetava. Vaspitanje dece zasnovano na kanjavanju i strahu stvara od dece delinkvente. Slino Rusou, zalae se za prirodan razvoj deteta, niim ne ometan, uz podsticanje snaga koje postoje u detetu. Detetu je potreno dati potpunu slobodu, ljubav, mogunost da se igra, osloboditi ga autoriteta i tek tad e se dete razvijati u pravom pravcu. Makarenko navodi da kad bi se svi roditelji u svom odnosu prema detetu ponaali dosledno i vaspitavali ga linim primerom onda ne bi bilo potrebno mnogo rei za pouavanje, ni mnogo kazni za prinudu. Smatra da autoritet roditelja ne proistie iz injenice da su oni roditelji i govori da mnogi roditelji pokuavaju da izgrade autoritet na lanim osnovama. Prema jednoj od irih i optijih definicija kanjavanje je namerno nanoenje bola ili neprijatnosti od strane nekoga ko je na poloaju autoriteta, osobi koja je uinila prekraj neke vrste. Oseanje neprijatnosti se moe shvatiti u opsegu od slabe do jake neprijatnosti i nije ogranieno na nanoenje fizikog bola. Autoritet nije samo osoba koja ima zakonski autoritet, nego i osoba koja ima moralni autoritet, a prekraj je bilo koji postupak koji osoba koja je autoritet smatra prekrajem. U psiholokoj literaturi kanjavanje je shvaeno na razliite naine, mada se sve svodi na smiljeno i namerno davanje negativnih potkrepljivaa ili uskraivanje pozitivnih, koje je uslovljeno detetovim nepoeljnim ponaanjem i koje se preduzima 1 Pedagoki renik, 1967 : 421

www.diplo

mski-rad.c

om

sa ciljem da se to ponaanje sprei. Pozitivni potkrepljiva moe biti bilo ta to se pokae uspeno u pojaavanju eljenog ponaanja, dok negativni potkrepljiva moe biti sve ono to smanjuje verovatnou ponovnog pojavljivanja kanjavanog ponaanja. Pozitivni potkrepljivai koji se detetu uskauju u procesu kanjavanja mogu biti.: materijalni ( opipljive i materijalne stvari kao to su jelo, novac, igrake), socijalni (neki oblik panje ili pohvale o strane roditelja ili vrnjaka), aktivnosti ( uee u igri, gledanje televizora) i simboliki ( znake, etoni, koji su sami po sebi bezvredni ali dobijaju vrednost jer ih dete zamenjuje za neto to eli - ekonomija etona ). Elen Kej smatra da kazne nemaju vaspitnog efekta i da su poniavajue i za onog ko ih primenjuje i za onog ko se kanjava. Telesne kazne predaju slabijeg u ruke jaeg i duboko vreaju linost deteta. Dete je otroumno i dobro zna da nema nieg to se mora i da se ljubav moe izraziti i na drugaije naine. Telesna kazna podstie razvoj mrnje i straha, oseanja koja se koren skoro svakog zla na svetu.

www.diplo

mski-rad.c

om