4851 efekat staklene baste.doc

8/18/2019 4851 Efekat staklene baste.doc

1/18

Sadržaj

1. EFEKAT STAKLENE BAŠTE...........................................................................1

STAKLENIČKI GASOVI..........................................................................................2

2. UZROCI................................................................................................................3

3. KLIMATSKE PROMENE.................................................................................5

4. ŠTA NAS ČEKA................................................................................................!5. ŠTA SE PRE"UZIMA....................................................................................12

#. ZAKL$UČAK...................................................................................................1#

LITERATURA........................................................................................................1%

0


2/18

1. E&'(a) *)a(+',' -a)'

Efekt staklene bašte je relativno nov oja! koji "anas #$lavno! #otrebljava #ne$ativno! kontekst# jer $a naj%eš&e ve'#je!o 'a nje$ov# osle"i(# ) $lobalno'a$revanje. *e+#ti!, treba nao!en#ti "a ovaj efekat re"stavlja 'aravo riro"n#

ojav# koja traje ve& !ilioni!a $o"ina i koja je o!o$#&ila -ivot na e!lji. /e'efekta staklene bašte rose%na te!erat#ra na e!lji bila bi ni-a 'a 0)tak steenio" sa"ašnji1 3 45 6

Nai!e, e!ljina at!osfera se i'!e+# ostalo$ sastoji i o" t'v. stakleni%ki1$asova 7ili $asovi staklene bašte8. Oni s# oti%ki ro'irni, ali ne # ot#nosti. 9

tolo! infra(rveno! "el# sektra, ovi $asovi nis# tako ro'irni, ve& i!aj#sosobnost "a "eo ener$ije koj# ri!e 'a"r-avaj# na sebi. :akle, S#n(e 'a$revae!lj# svoji! 'ra(i!a koji #sej# "a kro' at!osfer# sti$n# "o ovršine naše

lanete. ;ovršina se na taj na%in 'a$reva ali i sa!a 'ra%i tolot# na'a" # at!osfer#.;o!en#ti stakleni%ki $asovi sl#-e kao i'olator te je"an "eo te ener$ije asorb#j#.9ravo ti $asovi na! o!o$#j# -ivot ovakav kakav i!a!o, jer s# o#t

okriva%a koji okriva lanet# i ne "o'voljava br'o oti(anje tolote.

:o re nekoliko stotina $o"ina kli!atski siste! je, o"re"en interak(ijo! i'!e+#S#n(a, okeana, at!osfere, kona i -ivi1 or$ani'a!a, #$lavno! bio # "ina!i%kojravnote-i. *e+#ti!, inten'iviranje! lj#"ski1 aktivnosti, o%evši o" in"#strijskerevol#(ijo! i i'#!o! arne !ašine 7. $o"8, a osebno # osle"nji1 stotinak

$o"ina, #sle" rai"no$ rasta otrošnje fosilni1 $oriva, rasta in"#strijske roi'vo"njei koriš&enja 'e!ljišta 'a oljorivre"#, "ošlo je "o sna-no$ orasta e!isije


3/18

stakleni(ki1 linova te oni asorb#j# sve više tolote i sve više 'a$revaj# e!lj#.Ova ojava se na'iva globalno zagrevanje. Na#%ni(i ov# ojav# inten'ivnoi'#%avaj# ve& "esetak $o"ina koriste&i i ko!j#terski $enerisane !o"ele 'a

re"vi+anje nare"ni1 ore!e&aja # kli!i i nji1ovi1 #ti(aja na okolin#. ;o"je"nako

va-no je i ro#%avanje osle"i(a koje &e 7o%ekivani8 nastavak ove&anja e!isijeovi1 $asova #sloviti.

Staklenički gasovi

9k#an #"eo stakleni%ki1 $asova troosferi je nai'$le" 'ane!ariv ) i'nosi sve$a0,?, ali i taj !ali ro(enat tren#tno stvara velike roble!e i re!eti kli!atsk#ravnote-#. Ove $asove !o-e!o o"eliti # "ve $r#e@

• riro"ni 7nis# osle"i(a in"#strijsko$ ra'voja8

) 9$ljenik 7IV8 oksi" 75O28 ) 7o'natiji kao #$ljenik "ioksi"8) *etan 75B8) A'ot 7I8 oksi" 7N2O8) Vo"ena ara 72O8) O'on 7O8

• CnoviC 7ojavili s# se kao osle"i(a in"#strijski1 ro(esa8

) lor)fl#or)#$ljenik 75D5, freon8) lor)fl#or)#$ljovo"oni(i 75D58) ;erfl#or)#$ljenik 7;D58) S#!orni 1eksafl#ori" 7SD=8

a vo"en# ar# i o'on se !o-e konstatovati "a nis# # "o!en# lj#"sko$ #ti(aja jer je nji1ova e!isija #$lavno! #slovljena riro"ni! bio(ikl#si!a, "ok s#

kon(entra(ije ostali1 $asova # velikoj !eri o" #ti(aje! %ovekovi1 aktivnosti, a&e # nastavk# o"eljka biti nešto više re%i o ovi! $asovi!a.

O #$ljenik "ioksi"# se 'na "osta to$a@ ve&ino! nastaje sa$orevanje! ali trebaista&i "a se # 'a"nji1 30 $o"ina nje$ov #k#an #"eo # at!osferi ove&ao 'a 2?.

*etan je n#sro"#kt svako$ rasa"anja a is#šta se # at!osfer# riliko! roi'vo"nje, trans!isije, rera"e i "istrib#(ije fosilni1 $oriva, ali i # oljorivre"i,enteri%ko! fer!enta(ijo! ko" "o!a&i1 -ivotinja i fer!enta(ijo! ota"a te senje$ov #"eo # isto! ra'"oblj# ove&ao 'a 230?. Ono što je va-no nao!en#ti jeste"a je nje$ovo "elovanje na efekt staklenika ve&e 2B #ta ve&i o" "elovanja 5O2.

2


4/18

N2O nastaje tako+e ri ro(esi!a sa$orevanja, ali je 'na%ajniji i'vor # ra'ni!in"#strijski! ro(esi!a, # oljorivre"i, a ove&anje 'a osle"nji1 30 $o"ina !#

je 'a 3?.

;reostala %etiri $asa se koriste # in"#strijski! ro(esi!a, ali iak, iako se ra"i o!ali! koli%ina!a, i!aj# veliki #ti(aj na efekt staklenika. Dreon 7osi! # in"#strijikoristio se # "e'o"orasi!a, kli!a #re+aji!a, 1la"nja(i!a it".8 i 5D5 s# noviji

roi'vo"i, stari tek oko 0)tak $o"ina, a o nji1ovoj štetnosti !o-"a najbolje $ovori&injeni(a "a 'abranjeni o"nosno re"#(irani, a osi! što ove&avaj# efekt staklenika#ništavaj# i o'on.

;ro(enj#je se "a je 5O2 najva-niji #'ro%nik ove&anja efekta staklenika 7=B?8,'a nji!e !etan 720?8, a'ot 7I8 oksi" 7=?8, it".

2. U/r0

9 "r#$oj olovini 20. veka "e$ra"a(ija %ovekove okoline je 'ari!ila o$ro!nera'!ere. Najve&i ne$ativni #ti(aj na lanet# i!ali s# sle"e&i faktori@

) orast broja stanovnika ra&en viši! -ivotni! stan"ar"o!) rast #otrebe riro"ni1 "obara

) 'a$a+enje okoline # lokalni!, re$ionalni! i svetski! ra'!era!a) nestajanje riro"ne i biološke ra'novrsnosti

;rvi erio" i'ra'ito$ rasta broja stanovnika "ose-e i' "oba Neolita re 0 000 "o2 000 $o"ina. ;ove&avanje oljorivre"ni1 ovršina i stalno naseljavanje#'rokovali s# stvaran o%etak ve&i1 ro!ena e!ljini1 ovršina 'bo$ %ovekovi1aktivnosti. 9 ra'"oblj# o" 0 000 "o 3000 $o"ina broj stanovnika ove&ao se 0 "o20 #ta. Tako je re 3000 $o"ina broj "ose$ao 00 !iliona i "o o%etka naše ere

ove&ao se na 30 "o 00 !iliona.

Go"ine 300. "akle # tren#tk# otkri&a A!erike, na svet# je bilo oko B30 !ilionastanovnika i "o 0. $o"ine ono se #"vostr#%ilo, "ose$n#vši je"n# !ilijar"#.Vre!e #"vostr#%enja s!anjilo se na oko 00 $o"ina i # erio"# "o >0. $o"ine 72!ilijar"e lj#"i8 onovno se skratilo na 00 $o"ina. /r-i rast broja stanovnika

revas1o"no je osle"i(a koloni'a(ije (ele lanete, naretka te1nolo$ije,in"#strijske revol#(ije te oboljšanja '"ravstveni1 i -ivotni1 #slova.

9 erio"# >0F


5/18

kraje! še'"eseti1 $o"ina 20. veka i oto! se o%eo olako s!anjivati. Statisti%ki, broj stanovnika # svet# se svake $o"ine ove&a 'a oko 0 !iliona. Iak, rvi #t #novijoj istoriji %ove%anstva erio" #"vostr#%enja se o%eo olako ove&avati, što jesvakako "obar nare"ak 'a koji re sve$a treba 'a1valiti restriktivnoj natalitetnoj

oliti(i # Kini ali i ne$ativnoj stoi rasta # najra'vijeniji! "elovi!a sveta 7Evroa,Severna A!erika 8. *e+#ti!, %ak i ob'iro! na taj ovoljniji tren" o%ek#je se "a &elj#"ska o#la(ija "o 2030. $o"ine i'nositi i'!e+# >,B i 0, !ilijar"e.

bo$ rasta broja "o!a)&instava # svet# ove&avao se i

ritisak na riro"ne siste!e i"obra. 9 ra'"oblj# >30F>


6/18

3. K+a)*(' r0','

;osle"i(e, najbla-e re%eno, ne!arno$ onašanja %ove%anstva re!a laneti ve&se #veliko !o$# ri!etiti. 9 nastavk# o$lavlja s# kao ri!er nave"eni "o$a+ajikoji s# se i'"ešavali osle"nji1 $o"ina, a koji najbolje $ovore koliko je sit#a(ijao'biljna.

;laninski $le%eri se s!anj#j# # !no$i! "elovi!a sveta !a"a s# na#%ni(i osebno 'abrin#ti 'a oblast Aljaske. 9 to! o"r#%j# je # 'a"nji1 30 $o"ina nestalooko 0 k#bni1 kilo!etara le"a. Gle%eri se obi%no toe ka"a # tok# 'i!e a"ne

!anje sne$a ne$o što se toko! leta istoi. Koli%ina sne$a na ve&ini lanina Aljaske je 'natno s!anjena. Ha%#na se "a je stvar toliko o'biljna "a %ak olovina vo"e koja#sle" toljenja i"e ka okeni!a oti%e o" toljenja le"a na Aljas(i.

Neka ostrva # Ti1o! okean# s# nestala #sle" o"i'anja nivoa !ora, astanovništvo raseljeno na be'be"nija !esta. Otoljavanje le"eni1 ovršina na

olovi!a se nastavlja. Na relask# !ilenij#!a s!o bili sve"o(i oasnosti koja sena"vila na" Novi! elan"o!. Kao # neko! fil!# katastrofe, o$ro!na santa le"a,ve&a o" te ostrvske 'e!lje, o"lo!ila se o" #-no$ ola i kren#la "a se s#"ari sa(elo! "r-avo!. Sre&o!, vojska je #sela "a #ništi le"eno$ !onstr#!a re ne$o što

je sti$ao "o (ilja.

9 !art# 2002. javnosti je skren#ta a-nja na #(anje le"ene lo%e Larsen / naAntarktik#. Na#%ni(i s# bili rili%no i'nena+eni br'ino! kojo! se o"vajanje"o$a+alo. JKo!a"C le"a 'a koji je ro(enjeno "a te-i oko 3000 !iliona tona i kojii!a ovršin# nešto !anj# o" "r-ave # kojoj -ivi!o, o"lo!io se o" kontinenta irasao na 1ilja"e !anji1 santi le"a. Ekserti s# ovakav is1o" re"vi"eli još renekoliko $o"ina ali s# i oni bili i'nena+eni ka"a se sve 'avršilo 'a sa!o !ese("ana. O"vajanje ove le"ene !ase

nije #ti(alo na nivo !ora ošto jei re o"vajanja le" l#tao navo"i. To na-alost nije #klonilos#!nje na#%nika "a &e b#"#&ao"vajanja le"a na Antarktik# i"r#$i! !esti!a i!ati o'biljno$#ti(aja na nivo !ora.Te!erat#re s# na Antarktik# #

rosek# orasle 'natno više #

o"nos# na ostatak lanete 7%ak 2.345 'a 30 $o"ina8 a ra'lo$ 'a

3


7/18

to i "alje nije sasvi! jasan. Krivi(a ne!inovno a"a na $lobalno otoljavanje koje je i'a'vao %ovek ošto br'ina o"vajanja le"ene lo%e o#t Larsena / "o ta"anika"a nije 'abele-ena. Ako se o%n# toiti i le"ene !ase na sa!o! kontinent# tj.koneno! "el# Aljaske, ne!inovno &e "o&i "o "rasti%no$ ove&anja nivoa !ora.

Na ri!er, ako se ot#no otoi (ela le"ena !asa 'aa"no$ Antarktika nivoi !ora&e orasti 'a 3 "o = !etara. Ovakav is1o" bi re"stavljao katakli'!# $lobalni1ra'!era.

Sit#a(ija ni # Evroi nije !no$o bolja. O" 30. $o"ine istoila se oko olovina#k#ne !ase le"a Alski1 $le%era a ro$no'e ka-# "a &e se "o kraja ovo$ vekaistoiti olovina o" sa"ašnje reostale le"ene !ase. 9 osle"nji1 00 $o"ina nivoi!ora s# orasli o" 0 "o 20 (! a re"vi+a se "a &e rast nivoa # b#"#&nosti biti još"rasti%niji.

Leto 2002. $o"ine se'avršilo sa o'nati!"#$otrajni! kiša!a ikatastrofalni! olava!a #Kini, Ne!a%koj, Češkoj,A#striji, H#siji, H#!#niji,Italiji i vaj(arskoj sa rekoB !iliona #$ro-eni1 #

olava!a.

;o$le"aj!o 'ati!sle"e $o"in#, tj. leto200. Dran(#ski najviši'vani%ni(i ka-# "a je vla"a

ri1vatila ro(ene o više o""eset 1ilja"a #!rli1 'bo$

reko!erni1 vr#&ina koje s# bile toko! leta 200. :alje, # ;ort#$aliji se ro(enj#je"a je talas vr#&ine #'rokovao s!rt .= osoba, re!a i'javi ort#$alsko$

!inistarstva '"ravlja. Ovaj je talas vr#&ine bio najtoliji i naj"#-i talas ika"'abele-en # ;ort#$aliji, a ina%e je bio sa!o "eo šire$ talasa vr#&ine koji je 'a1vatiove&i "eo Evroe. bo$ veliki1 vr#&ina ;ort#$alij# s# o1arali najve&i o-ari ika"'abele-eni, # koji!a s# i'$orele š#!e ovršine L#kse!b#r$a6 9 Sloveniji,Tri$lavski le"nik koji se nala'i neosre"no iso" 2.=B !etara visoko$ Tri$lava na

lanini Kre"ari(a, kao osle"nji $le%er # j#$oisto%no! "el# Ala je o" osle"i(anenor!alno visoki1 te!erat#ra "efinitivno "o-eveo svoj kraj i otoio se. Naa"ran# je 'abele-ena rekor"no visoka te!erat#ra !ora o" 0 456

*e+#ti!, treba se osvrn#ti i na %injeni(# "a $lobalno 'a$revanje naše lanete"ra!ati%no #ti%e na -ivotinjski i biljni svet. Kraje! "eve"eseti1 $o"ina rošlo$

=


8/18

veka #!no-ili s# se "o$a+aji koji alar!antno #o'oravaj# "a je osle"nji tren#tak sasavanja riro"e ve& nast#io.

Ka"a s# se na la-# severne Kalifornije nas#kali više o" stotin# o" $la"i

#!ir#&i1 !la"#na(a foka, na#%ni(i s# naravili istra$# "a bi rešili 'a$onetk#.Isostavilo se "a s# se sitne ribe koji!a se !la"e foke 1rane sklonile # revelike"#bine, ne"ost#ne foka!a)sisari!a, a sve 'bo$ re$rejanosti ovršinsko$ slojaokeana. Sl#%aj C$la"ni1 fokaC na -alost nije je"ini koji #ka'#je na ore!e&enostekološko$ siste!a, i!a i1 be'broj.

9 role&e >>. $o"ine "esila se još je"na tra$e"ija o kojoj naši !e"iji nis# ništarekli, jer se ko" nas ekološke vesti skoro i ne renose. Ho"e, koje s# se vra&ale nasever Evroe osle 'i!ovanja # toloj Afri(i, naišle s# na i'#'etno 1la"an talas koji

je okovao sne$o! i le"o! Ne!a%k# i ;oljsk#. Nji1ovi instinkti s# i1 vo"ili što

"alje o"atle, tako "a s# se one vrtele # kr#$ i'na" T#rske i /alkansko$ ol#ostrva. Na 1ilja"e i1 je na+eno !rtvi1. Lj#"i s# tako+e o%eli ose&ati vrelin# koja "onosisve više s#šni1 erio"a be' kai kiše.

Toli talas koji je re neko leto 'a1vatio severoistok A!erike i'a'vao je lan%anenestanke str#je, a sve 'bo$ reotere&enosti !re-e !asovno! #otrebo! kli!a#re+aja. Nestanak str#je #sre" leta # "r-avi Nj#jork bio je #'rokovan

re$rejavanje! je'era Ontario o"akle je lokalna n#klearna (entrala #'i!ala vo"# 'a1la+enje # ro(es# roi'vo"nje ener$ije. Ono što je "o j#%e bilo C"osa"noC

'vo(anje ekolo$a i #"r#-enja 'a 'aštit# -ivotinja, "anas se ve& #veliko ostvar#je@ne&e sa!o -ivotinje i!ati roble!a sa $lobalni! 'a$revanje!. ;o-ar # bli'iniolMoo")a, nove!bra 200. $o"ine, "esio se na ovršini ve&oj o" ovršine/eo$ra"a, a ri to!e s# -ivotinje bile najve&e -rtve. aa-ene s# 'aista velike

ro!ene # riro"i. a$revanje! !ora se broj 'oolanktona, $lavno$ i'vora 1rane'a !no$e riblje vrste, s!anj#je # o$ro!ni! ro(enti!a. Na ovršini 'e!lje se'aa-aj# !i$ra(ije vrsta #'rokovane $lobalni! 'a$revanje!@ %ak se i letiri sele #1la"nije, severnije krajeve ili na višlje lanine "a bi se sklonili o" tolote.

Tako+e, ne treba 'aboraviti nisve ve&i broj torna"a i'a'vani!'a$revanje! at!osfere, (iklona itros1i1 vetrova. Ono što jetako+e evi"etno jeste "a se osi!nji1ove #%estalosti ove&ava inji1ova ja%ina što naravno "aljei!a 'a osle"i(# ove&anje broja-rtava i o$ro!ne !aterijalneštete.


9/18

4. Š)a ,a* '(a

;ostoji više teorija o to!e šta se # b#"#&nosti !o-e "esiti sa našo! laneto! # o$le"# kli!atski1 ro!ena. Na -alost, nije"na on nji1 ne re"vi+a ništa leo#koliko nastavi!o "a "osa"ašnji! te!o! #ništava!o riro"#.

;re!a je"noj $r#i teorija koja i!a ve&i broj ristali(a, ove&anje e!isijestakleni%ki1 $asova 7rete-no #$ljen)"ioksi"a8 #'rok#je orast te!erat#re nae!lji o"nosno efekat $lobalno$ 'a$revanja. 9' ovakv# roi'vo"nj# i otrošnj#stakleni%ki1 $asova orast $lobalne te!erat#re # sle"e&i1 stotin# $o"ina bi !o$ao

biti i'!e+# ,B i 3, 45. To ove&anje te!erat#re !o$lo bi "ovesti "o o"i'anjanivoa !ora, jer je "oka'ano "a se e!lja 'a$reva neje"nako. Nai!e ove&anjete!erat#re na Arktik# je %etiri #ta br-e o" ve&e$ "ela laneta, što "ovo"i "ootaanja er!afrosta 7trajno 'ale+eno$ tla 8 i ti!e "o ove&anja nivoa okeana i!ora. Ka" to!e "o"a!o "a na na"!orskoj visini "o je"no$ !etra tren#tno na svet#-ivi više o" 30 !iliona stanovnika olako !o-e!o s1vatiti kakve s# osle"i(eefekta staklenika.

:va $lavna na%ina kako se #$ljenik #klanja i' at!osfere jeste kro' rast "rve&a ikoralni1 $rebena. Ova "va C#sisiva%a #$ljenika "el#j# kao je"an veliki re'ervoar #$ljenika, "r-e&i $a i'van at!osfere. Iako s# korali !no$o trajniji, š#!e s# # stanj#

"a 'a"r-avaj# #$ljenik kro' vekove. A ako se š#!e fosili'#j# i retvore # naft# ili#$alj, one !o$# "a 'a"r-e ret1o"ni at!osferski #$ljenik toko! "#$o$ vre!ensko$

erio"a. Sa"ašnje š#!e re"stavljaj# naj!asivniji siste! 'a skla"ištenje ostoje&e$#$ljenika i' at!osfere. Na#%ni(i isti%# "a ostoji !erljiva $o"išnja ro!ena #at!osfersko! nivo# #$ljen)"ioksi"a što se "ešava ka"a biljke rast# toko! leta 7i#'i!aj# #$ljenik i' va'"#1a8 i ka"a i! oa"a liš&e # jesen i 'i!# 7i tako ot#štaj##$ljenik # va'"#1 kako se liš&e rasa"a ili salj#je8.

Na -alost, stoa C#skla"išteno$ #$ljenika koji se osloba+a se ove&ava

neverovatno! br'ino!. Toko! erio"a o" sa!o 0 $o"ina ) toko! "e(enije >0)i1 ) na#%ni(i s# ro(enili "a #ni1 3? novo$ #$ljen)"ioksi"a # at!osferi je bilooslobo+eno kao re'#ltat sa!o je"no$ lj#"sko$ ost#ka@ saljivanja troski1 kišni1š#!a # A!eri(i, #$lavno! ra"i ravljenja ran%eva 'a krave. :alje, na#%ni(is!atraj# "a ka"a $#bitak š#!a a"ne "o ta%ke ka"a reostalo -ivo "rve&e ne b#"e!o$lo "a #ije višak #$ljen)"ioksi"a, re'#ltat &e biti #ništavaj#&i "o!ino efekat saveo!a veliki! #ve&anje! #$ljen)"ioksi"a # at!osferi. Nje$ova koli%ina &e se

ove&avati olako, ali si$#rno, sve "ok Ckriti%na $rani(a se%enja š#!a ne b#"e robijena, a on"a &e "o&i "o i'nena"no$ i ne'abele-eno$ ove&anja, što &e "ovesti

"o velike ro!ene # $lobalnoj kli!i, !o-"a toko! erio"a koji i'nosi !anje o"nekoliko $o"ina.


10/18

*e+#ti!, neki analiti%ari s!atraj# "a je sva teorija oko $lobalno$ 'a$revanjane"ovoljno "oka'ana, a kao je"an o" ar$#!enata i'nose stav "a je onašanje#$ljen)"ioksi"a # at!osferi ne"ovoljno istra-eno. Ali "a li je 'aista tako *erenja

oka'#j# "a se koli%ina #$ljen)"ioksi"a # osle"nji1 00 $o"ina stalno enje a

tako "anas i!a!o koli%in# 5O2 # at!osferi reko 20? ve ne$o ika" # istoriji.;re!a !erenji!a, koli%ina 5O2 # va'"#1# rešla je 30 "elova na !ilion # o"nos#na 20 ! i'!ereni1 00)te $o" 7! P !erna je"ini(a "elova na !ilion ) o"!ilion !olek#la va'"#1a, 20 i1 je 5O28. Go"išnje i'ba(#je!o oko < !ilijar"i tona#$ljen)"ioksi"a # at!osfer#.

;aralelno s ti! !erenji!a treba obratiti a-nj# i na !erenja !eteorolo$a. ;atako o" strane Norveški1 istra-iva%a i!a!o >


11/18

Na -alost, to nije ni i'bli'a sve što na! se !o-e "o$o"iti. Tolije i vla-nijevre!e i'a'vano $lobalni! 'a$revanje! sti!#liše rast !o%vara, a o'nato je "a s#

bakterije # ti! !o%vara!a $lavni i'vor !etana a on !etan 0 #ta efikasniji ne$o#$ljen)"ioksi" # i'a'ivanj# $lobalno$ 'a$revanja. Oasnost je jasna ) ako o%etne

ro!ene # kli!i #%ine svet vla-niji!, to &e i'a'vati roširenje !o%vara i 'ao%eti"alje, rai"nije 'a$revanje.

:alje, # !no$i! teorija!a se ra'!atraj# osle"i(e $lobalno$ 'a$revanja oGolfsk# str#j# koja je "eo t'v Jveliko$ kr#-no$ tokaC. Nai!e, Golfska str#ja je

je"na o" najja%i1 okenaski1 str#ja naše lanete. ;okre je kretanja vetra na ovršini i ra'like # $#stini vo"e iso" ovršine. ;ovršina vo"e # severno!Atlantik# se 1la"i vetrovi!a sa Arktika. T# vo"a ostaje slanija i $#š&a a onire na"no okeana. la"na vo"a se o!era ka ekvator# $"e se olako $reje. Golfskastr#ja, "a bi 'a!enila 1la"n# vo"# sa ekvatora o!era vo"# i' *eksi%ko$ 'aliva kasever# # Atlantik. Ova str#ja "onosi tolot# na obale 'e!alja severo'aa"ne Evroei $lavni je ra'lo$ što s# ta!o 'i!e relativno bla$e 7# ore+enj# sa 'e!lja!a iste$eo$rafske širine koje se nala'e "#boko # Evrosko! kontinent#8. ;rose%na$o"išnja te!erat#ra na severo'aa"# Evroe je oko > steeni viša o" roseka 'aov# $eo$rafsk# širin#.

Najnovija !erenja s# oka'ala "a je o" >30. "ošlo "o s!anjenja o" 20? # rotok# 1la"ne vo"e kro' kanal i'!e+# Grenlan"a i kotske. Ova #tanja je je"ano" $lavni1 i'vora $#š&e 1la"ne vo"e koja okre&e "r#$# ko!onent# 7ba'iran# na

$#stini8 Golfske str#je. *o$#&e je "a ostoji ove&an "otok i' "r#$i1 i'vora 1la"nevo"e, ali ako to nije sl#%aj ovo bi !o$ao biti o%etak slabljenja Golfske str#je.

Nai!e, sa"ašnji kli!atski !o"eli re"vi+aj# sle"e&i s(enario ) #koliko e!isija$asova staklene bašte nastavi "a se ove&ava, ko!onenta ba'irana na $#stini vo"ekoja okre&e Golfsk# str#j# &e najverovatnije oasti 'a 23? # nare"ni1 00 $o"ina.Kako Golfska str#ja b#"e slabila bi&e sve nestabilnija a nije isklj#%eno "a #

b#"#&nosti ot#no stane. Ako bi 'aista veliki kr#-ni tok, #klj#%#j#&i i Golfsk#str#j#, restao "a te%e, re'#ltat bi bio i'nena"an i "ra!ati%an. 9sostavila bi se'i!a # isto%noj olovini Severne A!erike i # (eloj Evroi i Sibir#, i nika"a ne bi

restala. 9 tok# tri $o"ine, ovi re$ioni bi ostali ne!o$#&i 'a -ivot lj#"i i skoro "ve!ilijar"e lj#"i bi bilo i'lo-eno $la"ovanj#, #!iranj# o" 1la"no&e ili bi !orali "a se resele. 5ivili'a(ija kakv# !i o'naje!o verovatno ne bi !o$la "a i'"r-i #"ara(takvi1 ra'!era. Ka"a se "osti$ne kriti%ni ra$, kli!a &e i'nena"a ostati kli!ale"eno$ "oba koja &e trajati naj!anje


12/18

Ono što je o%i$le"no jeste "a te!erat#ra e!lje # 'a"nji1 00 $o"ina ove&ala'a nešto !anje o" 45. e"an steen je, reklo bi se sitni(a na koj# ne treba obra&ati

a-nj#. Ali, "a li je baš tako Kao što je # ret1o"no! o"eljk# o!en#to, toko!'a"nji1 ar stotina 1ilja"a $o"ina e!lja je rošla kro' nekoliko ra'"oblja le"eni1

"oba. Tren#tno se nala'i!o # !e+#le"eno! ra'"oblj#. No ono što fraira jeste%injeni(a "a rose%na ra'lika i'!e+# le"eno$ i !e+#le"eno$ ra'"oblja i'nosi sve$a)= 456 :akle ra'lika o" sve$a nekoliko steeni reba(#je e!lj# i' je"no$ stanja #"r#$o. *o-"a rilo-ene slike najbolje il#str#j# šta ovo 'aravo 'na%i 'a %itavekosiste! e!lje.

*esto na e!lji "anas

Isto !esto, = 45 !anje7ostrva s# 300 ! iso" le"a68


13/18

Isto !esto, = 45 više7#stinja8

5. Š)a *' r'd6/a

;reo'naj#&i o'biljnost roble!a $lobalni1 kli!atski1 ro!ena, 9je"injenena(ije 79N8 s# kraje! 0)ti1 $o"ina QQ veka okren#le ni' !#ltilateralni1rasrava o rešavanj# to$ roble!a. Ovaj je ro(es k#l!inirao >>2. $o"ine

ri1vatanje! Okvirne konven(ije 9N)a o ro!eni kli!e 79N Dra!eMork 5onvention on 5li!ate 51an$e F 9ND5558 na sa!it# # Hio "e Reneir#. Osnovni(ilj Konven(ije je stabili'ovati kon(entra(ij# stakleni%ki1 $asova # at!osferi nanivo koji &e sre%iti oasno antroo$eno "elovanje na kli!atski siste!. Taj bi senivo, re!a Konven(iji, trebao ostvariti # vre!ensko! okvir# "ovoljno "#$o! "a

o!o$#&i ekosiste!# "a se riro"no rila$o"i na kli!atske ro!ene, a "a se ne#$ro'i roi'vo"nja 1rane i o!o$#&i nastavak ekono!sko$ ra'voja na o"r-iv na%in.

Konven(ij# s# "o "anas ratifikovale skoro sve 'e!lje sveta 7nji1 >8, i one s# re!a sa!oj Konven(iji o"eljene # "ve $r#e. T'v. J'e!lje Aneksa C #klj#%#j#sve ra'vijene 'e!lje sveta i 'e!lje s ekono!ija!a # tran'i(iji, koje s# kro' istorij#najviše "oriniele ove&anj# kon(entra(ija stakleni%ki1 $asova # at!osferi. Te s#'e!lje re#'ele obave'# "a 'a"r-e e!isije ovi1 $asova na nivo i' >>0. $o"ine 7t'v.referentna $o"ina8, s ti! "a je 'e!lja!a s ekono!ija!a # tran'i(iji o!o$#&enao"re+ena fleksibilnost # i'bor# referentne $o"ine 7je"na o" $o"ina i'!e"# >3. i>>0.8. Ostale 'e!lje se #brajaj# # $r## J'e!alja van Aneksa C.

2


14/18

;re!a Konven(iji, Vla"e 'e!alja otisni(a obave'#j# se na@

• rik#ljanje i "eljenje infor!a(ija o e!isija!a stakleni%ki1 $asova i!era!a nji1ovo$ s!anjenja

• kreiranje na(ionalni1 strate$ija rešavanja roble!a e!isija stakleni%ki1$asova #klj#%#j#&i i r#-anje finansijske i te1nološke o"rške 'e!lja!a# ra'voj#

• sara"nj# # rire!i 'a rila$o+avanje na osle"i(e kli!atski1 ro!ena.

*išljenje str#%njaka je "a s# kli!atske ro!ene neovratan ro(es. bo$ to$a,ve& # tren#tk# re"#'i!anja ak(ije ostoje k#!#lativni efekti, što 'na%i "a što sekasnije krene # re"#'i!anje !era, bi&e otrebne "rasti%nije !ere. Osnovno na%elo

ri1va&eno # !e+#naro"no! o"$ovor# na kli!atske ro!ene je reventivno"elovanje, što 'na%i "a event#alne nesi$#rnosti # ro$no'iranj# ri'ika iak ne bis!ele biti ra'lo$ 'a o"#$ovla%enje.

Koto rotokol i' >>


15/18

Ne!a%ka )2;oljska )=;ort#$alija 2<Slova%ka )

Slovenija )anija 3ve"ska BVelika /ritanija )2,39k#no E9 )

'e!lja sa ekono!ijo! # tran'i(iji

S!anjenje e!isije $asova 'a nr 3,2 ? #ošte nije je"nostavno, kako !o-"a"el#je na rvi o$le". ;o" retostavko! "a je e!isija neke 'e!lje i' Aneksa ,>>0. $o"ine bila 0 !ilona tona #$ljen)"ioksi"a, ti1 3,2 ? i'nosi sa!o oko 32.000tona 5O2. *e+#ti!, o" >>0. "o 2003. ra'vijene 'e!lje ove&ale s# e!isije #$ljen)"ioksi"a jer s# i!ale staln# #'la'n# sto# ekono!sko$ ra'voja, a tako 'e!lja koja# 2003. b#"e e!itovala 3 !ilona tona 5O2, # erio"# 200)202. $o"ine !ora "as!anji e!isij# 'a naj!anje 3,03 !ilona tona, što nije ni je"nostavno ni jeftino.

Kao i'vori Ce!isija s!atraj# se ener$etska ostrojenja, in"#strijska ostrojenja,

saobra&aj, oljorivre"a i "eonije. S#rotno e!iteri!a, š#!e se s!atraj# onori!a, jer ve'#j# #$ljen)"ioksi" # "rvn# !as#. Ka"a se ra%#naj# nana(ionalno! nivo#, o" #k#ni1 e!isija $asova o"#'!e se koli%ina koj# #ijaj#š#!e.

:a bi se 'e!lja!a %lani(a!a Kjoto rotokola olakšalo ri1vatanje o"re"bisora'#!a, "ok#!ent "o'voljava koriš&enje nekoliko Cfleksibilni1 !e1ani'a!a@

. Tr$ovina e!isija!a, koja se o"nosi na 'e!lje %lani(e Aneksa

2. *e1ani'a! 'aje"ni%ke i!le!enta(ije, koji se tako+e o"nosi na 'e!lje %lani(eAneksa

. *e1ani'a! %isto$ ra'voja # ko!e ra'vijeni !o$# "a investiraj# # %iste iliener$etski efikasnije te1nolo$ije # 'e!lja!a # ra'voj#, a "a 'a#'vrat ti!'e!lja!a obe'be"e ovoljne ili neovratne kre"itne aran-!ane, s ti! "a seefekat s!anjenja riis#je investitor#, "akle ra'vijenoj 'e!lji. Ekono!ski$le"ano, to 'na%i "a #koliko neka ra'vijena 'e!lja investira # nek# 'e!lj# #ra'voj# i i' to$a roistekne s!anjenje e!isije o" nr. !iliona tona 5O 2, ona

!o-e t# koli%in# "a o"bije o" svo$ bilansa e!isija. e"na tona 5O2 sa"a se ro(enj#je na "o 0 evra, što 'na%i "a ti1 !iliona tona vre"i )0 !iliona

B


16/18

evra. Ovakva investi(ija bila bi ekono!ski islativa i 'a ra'vijene i 'a 'e!lje #ra'voj#.

B. A"ata(ioni fon" for!iran 200. $o"ine je !e1ani'a! kro' koji &e ra'vijeni

o!a$ati 'e!lja!a # ra'voj# "a se a"atiraj# na kli!atske ro!ene koje !o$#"ovesti "o ojave s#ša ili reveliki1 a"avina.

Teksto! Koto rotokola re"vi+eno je "a &e nje$ove o"re"be ostatiobave'#j#&e >0 "ana nakon što se ostvare "va #slova@

• ;rotokol !ora ratifikovati bare! 33 otisni(a Konven(ije 9N)a,• *e+# 'e!lja!a koje s# ratifikovale rotokol !oraj# "a se nala'e "r-ave

Aneksa , koje s# # >>0. $o"ini bile o"$ovorne 'a bare! 33? e!isija#$ljen)"ioksi"a svi1 J'e!alja Aneksa C.

;rvi #slov je is#njen ve& sre"ino! 2002. $o"ine, ali "r#$i #slov nije biois#njen sve "o kraja 200B. $o"ine. Nai!e, "o kraja 2002. $o"ine rotokol s#ratifi(irali Evroska #nija, $otovo sve 'e!lje sre"nje i isto%ne Evroe, aan iKana"a, %i!e je "osti$n#t #k#ni #"eo # e!isija!a i' >>0. o" BB?. S "r#$estrane, ratifika(iji s# se otvoreno #srotivile Sje"injene A!eri%ke :r-ave, kaonajve&i i'vor e!isija 5O2 7=? # >>0.8, i A#stralija, s!atraj#&i rotokol retnjo!svo! rivre"no! ra'voj#. ;ri takvo! rasore"# o"nosa, #se1 Koto rotokola'avisio je o" o"l#ke H#ske De"era(ije 7s #"elo! o" oko


17/18

#. Za(+j6a(

Kli!atske ro!ene # osle"nji1 nekoliko $o"ina s# 'aista evi"entne. Na%ove%anstv# je "a ove 'nake s1vati kao #o'orenje i "a o"$ovaraj#&i! !era!as!anji svoj ne$ativan #ti(aj na lanet#. Hatifikovanje! Koto rotokola !no$e"r-ave s# "oka'ale "a s# b#"#&nost e!lje s1vatile o'biljno, ali ostaje roble! štoneke o" "r-ava koje sa"aj# # najve&e e!itere stakleni%ki1 $asova još #vek to ne-ele "a #%ine 7SA:, A#stralija i "r8. Nai!e, ra'lo'i ist#anja SA: i' Koto

rotokola s# ekono!ske riro"e@ SA: "o!iniraj# # koriš&enj# i tr$ovini nafto! iin"#strijski! roi'vo"i!a koji koriste fosilna $oriva ili "r#$e s#stan(e %ije

sa$orevanje stvara $asove staklene bašte. e"an o"atak, !e+#ti!, navo"i nara'!išljanje@ Evroska ko!isija je ro(enila "a &e s!anjivanje! e!isije $asova 'a,# rosek#, ,3? na $o"išnje! nivo# "ovesti, osle 202. $o"ine, "o s!anjenja

rivre"no$ rasta # E9 'a sa!o 0,3 "o ,3 ?, "o 2023. $o"ine. ;ostavlja se itanjekoliko s# on"a orav"ana obra'lo-enja SA: "a ri1vatanje Koto rotokola 'na%islabljenje ekono!ije

E9 koristi ra'ne !e1ani'!e 'a s!anjenje e!isije stakleni%ki1 $asova@ ri!enaener$etski1#$ljenik)"ioksi" ore'a, re$ovori sa a#to!obilsko! in"#strijo! kako

bi se i'!e+# >>3. i 200. $o"ine s!anjila e!isija #$ljenik)"ioksi"a i' novi1a#to!obila 'a 23?, i!le!enta(ija Inte$rate" ;oll#tion ;revention an" 5ontrol7I;;58 :ire(tive kako bi se koristila najbolja "ost#na te1nolo$ija i #nare+enaener$ijska efikasnost, i!le!enta(ija Lan"fill :ire(tive kako bi se #!anjilakoli%ina or$ansko$ ota"a # o"la$ališti!a i ti!e #!anjila e!isija !etana o"nosno

rik#ljao i koristio nastali !etan, i!le!enta(ija osebni1 ro$ra!a %iji je (iljrast ener$etske efikasnosti. Nai!e, kao alternativa fosilni! $orivi!a !o$#&e je #

oje"ini! "o!eni!a koristiti "r#$e i'vore ener$ije kao što je nr bio!asa 7$rane ikore "rveta, iljevina, sla!a, k#k#r#'ovina, stabljike s#n(okreta, osta(i ri re'anj#vinove lo'e i !asline, košti(e višanja, kore o" jab#ka, -ivotinjski i'!et...8,

ko!#nalni i in"#strijski ota", bio"i'el i "r.

:akle, %ovekova svesnost # o$le"# #%inka na $lobalno 'a$revanje je iak #i'vesnoj !eri ris#tna. Na -alost, #ošteno $le"aj#&i, re"#'ete !ere još #vek nis#na 'a"ovoljavaj#&e! nivo# i 'aista je teško re&i koliko &e vre!ena trebati "a se sve"r-ave okren# ro$ra!i!a 'a o%#vanje lanete. *e+#ti!, ako ni'ašta "r#$o, svakose o" nas treba ose&ati !oralno o"$ovorni! 'a svet koji ostavlja oto!(i!a. Akoova svest reovla"a kao kolektivna, sa%#va&e!o lanet#. 9 rotivno!, nastavi!o liovakvi! te!o!, veliki s# i'$le"i "a se otvr"e teorije o katastrofalni!

osle"i(a!a o lanet#.

=


18/18

L)'ra)6ra

8 National Geo$ra1i(, rvatska, http://www.nationalgeographic.com.hr

28 9NE;GHI:)Aren"al 9nite" Nations Environ!ent ;ro$ra!!e,http://www.grida.no

8 Kli!atske ro!ene, http://www.zivotinjsko-carstvo.com

B8 Globalno 'a$revanje i s!anjenje efekta staklene bašte,http://www.pregled.com/nauka.php?id_nastavak=274tmpl=nauka_tmpl

tekuca_strana=2

38 ;riro"a i 'a$revanje, http://www.slo"oda-za-zivotinje.org/ekologija/ priroda_zagrevanje.html

=8 Kli!atske ro!ene, http://www.cps.org.#u/$uducnost/"uduc%&.htm

4851 efekat staklene baste.doc

Documents