BIBLIOTEKA MEGAHIT KNJIGA BR. 167Web site: www .narodnaknjiga .co .yuE-mail: alfankkl@eunet .yuDanijela Stil POSEBNA ISPORUKAGłavni i odgovorni urednik Miličko MijovićTehnički urednik •Jasmiria ŽivkovićDanijela StilPOSEBNA ISPORUKANARODNA KNJIGA ALFA 1998.Naslov originala:Danielle Steel Special Deliverywww.daniellefiteel.comPrevela s engleskog: Tea JovanovićTomu,Za sva srećna vremena, svom, svojom ljubavlju,D.S.DanijelaStilPOSEBNA ISPORUKA1998.Izdaje NARODNA KNJIGA-ALFA / Beograd, Šafarikcwa 11 / Zaizdavala Snežan^ Mijović / Lektor-korektor Desimir Borfević /Kompjuterski slog Tea Jovanović / Plasman Sverislav Žaric /Virmanska prodaja 011/848-70-31, 848-70-34, 848-70-35 / YelimirMilićević / Klub čitalaca 011/3229-158 Ruža Vasiljević / Marketing011/3227-426 Vida Basara / Štampa BAKAR - Bor1.Gume crvenog ,,ferarija" zaškripale su kada je Džek Yotson zavio za ugao i glatko se uvukao ńa me-sto gde je uvek parkirao. Bilo je to parkiralište nje-gpve radnje na Beverli Hilsu ,,Džulis". Tačno pre dvadeset godina nazvao ju je po svojoj tada devetogo-dišnjoj ćerki. Onda mu je to bila šala, nesto što će ra-diti zabaye radi, nakon što je odlučio da prestane da .producira filmove.Producirao je sedam ili osam niskobudžetnih fi'l-mova, od kojih nijedan nije bio vredan pažnje, a pre toga je proveo šest godina, pošle koledža, radeći s Vrfcmdna na vfeme kao glumac. .Njegova filmska kari-jera bila je relativno neznatna, ispunjena uobicajenom ;nadom i obećanjima koja nikada nisu ispala baš kako je' on planirao, a prečesto se dešavalo da ispadnu r.azo-čaravajude. Ali rijegova sreća se promenila kada je ušao u maloprodaju neočekivanom pomoći njegoyog ujaka, koji mu je ostavio nešto novca. Bez i pokušaja, činilo se^ iraao je radnju za koju bi svaka žena u Los Andelesu ubila da bi kupovala u njoj./U početku mu je žena pomagala u nxabavljanju, ali posle dve godine shvatio je da on ima bolje oko od nje za robu. I na njenu priličnu žalost, i za žene koje su tu robu nosile. Sve žene u gradu, glumice i članice visokog društva, modeli i obične domadice koje su iraale novac za tro-šenje, želele su da kupuju u ,,Džulis"... i upoznajuDanijela StilDžeka Yotsona. On je bio jedari od onih rauškaraca koji nisu morali čak ni da pokušaju. Žene su s.e jednostavne lepile za njega kao pčele na med. A on je to voleo. I njih.Dve godine posle otvaranja radnje, na ničije izne-nadenje osim na njegovo, žena ga je napustila. I pro-teklih osamnaest godina, morao je da prizna, nikada mu nije nedostajala. Upoznao ju je na snimanju jed-nog svog fiłma, došla je na audiciju kod njega/i pro-vela je sledeće dve nedelje izgubljena u strasti s njim u njegovoj kućici u Malibuu. U početku je bio ludo zaljubljen u nju i venčali su se šest meseci kasnije, i\jegov prvi i jedini upad u brak. Trajao je petnaest godina i dvoje dece, ali završio se sa švom gorčinom i zlobom koje su, što se njega tice", neizbežne u bilo kd-jem braku. Samo je jednom u godinama nakon toga bio u iskušenju da pont>vo proba, sa ženom koja je bila previše pametna da bi ga imala. Ona je bila jedina žena koja ga je ikada navela da pbželi da joj bude veran, i bio je. Tada je bio u eetrdesetim, ona je imala trideset devet, bila je Fřancuskinja i veoma uspešna umetnica. Dve godine su živeli zajedno, a kada je po-ginula u saobraćajnoj nesreći kada je krenula da se nade s njim u Palm Springsu, mislie je da se nikada neće oporaviti od toga. Prvi put

u svom životu Džek Yotspn je saznao šta je pravi bol, Ona je bila sve o čemu je oduvek sanjao, i u retkim trenucima ozbiljno-sti čak i sada, i dalje je govorio da je bila jedina ženaPosebna isporukakoju je ikada voleo, i stvarno je to mislio. Dorijan ^Matje je bila zabavna i satirična, seksi i lepa, i na neki svqj način krajnje nekonven'cionalna. Nije trpela ništa od njega, i rekla je da bi se samo budala udala za nje-ga, ali nikada ni za trenutak nije posumnjao da ga voli. A on je nju obožavao. Qdvela ga je «- Pariz da upozna njene prijatelje, i svuda su zajedno putovali, Evropa, Azija, Afrika, Južna Amerika. Njemu se uvek činilo da su trenuci koje je proveo s njom obojeni ča-rolijom. Dok nije umrla i ostavila ga s velikom praz-ninom i poraznim osećanjem gubitka za koji-je zapra-vo srriatrao da bi mogao da ga ubije. .Otada je bilo žena, mnogo, da ispunjavaju noći i dane. Dvanaestak godina posle njene smrti teško da je ikada bio sam, barem fizički, ali nikada nije voleo\/drugu ženUjiiiti je to želeo. Sto se njega tiče, voljenje je bilo previše bolno. y pedeset devetoj Džek Yotson je imao sve što je ikada želeo: posao koji je izgleda samo rastao i mehanički proizvodio novac.Otvorio je radnju u Palm Springsu, pre nego što je Dod umrla", i još jednu u Njujorku pet godina kasnije. A protekle dve godine razmišljat) je o torae da otvori jednu i u San Francisku. Ali u njegovom dobu više nije bio potpuno siguran da li želi glavobolje daljeg proširivanja. Možda ako bi njegov sin Pol ušao u posao s njim, ali do sada nije imao mnogo sreće u od-vlačenju Pola od njegove filmske^karijere. U trideset drugoj Pol je već bio veoma uspešan inlad producent. Bio je kudikamo uspešniji u tome od oca, i iskreno je to voleo. Džek je, medutim, bio duboko nepoverljiv prema nesigurnostima filmske industrije, i njenim go-Danijela Stiltovo neizbežnim razočaranjima. Dao bi sve da nama-mi Pola u posao. Možda jednoga dana. Ali syakako ne zasada. Qn nije želeo ni da čuje za to.Pol je voleo svoj posao, i syoju ženu. Bio je ože-njen već dve godine,i jedino što mu je izgleda nedo-stajalo u životu, ili je barčm tako tvrdio, bila je beba. Džek čak ńije bio siguran kpliko je Polu bilo stalo do toga, ali Džan pčigledno jeste. Radila je u jednoj umetmčkoj gałeriji, i Džćk je uvek imao utisak da se ona sarao mota tamo, čekajući da ima decu. Bila je malo blaga za njega, ali simpatična devojka, i očigled-no je veoma usrecila Pola. Bila je i lepa, njena majka je bila odavno penzionisana glumica ali spektakular-nog izgleda Amanda Robins. Yisoka, vitka i plavuša, i u pedešetoj i dalje ju je bilo divno gledaił. Odrekla se izvanredne filmske karijere pre dvadeset šest go--dina da bi se udala za veoma ozbiljnog, postovanog, i što se Džeka tiče, krajnje dosadnog bankara po imenu Metju Kingston, Imałi su dve lepe ćeřke, ogfomnu ku-ću na Bel Eru, i kretali se u najyišim krugovima.Amanda je bila jedna od nekolicine žena u Los Andelesu koja nikada nije kupovala u Džekoyoj rad-nji, i to ga je Uvek zabavljalo, u retkim prilikama kada su im se putevi ukrštali, to što je shvatio da ona apsolutno ne može da ga podnese. Cinilo se da mrzi sve što on jeste, i sve što jc predstavljao. I uopšte ga ne bi iznenadilo da' sazna da je Amanda učinila sve da odvrati svoju ćerku od toga da se uda za Pola Votso-, na. Izgleda da su ona i njen muž osudivali šou-biznis, i bili su sigurni da će na kraju ispasti da je Pol pod-jednako bludan kao i njegov otac. Ali nije.bio. Pol jePosebna isporukabio ozbiłjan mlad čovek, i već im je dokazao da je po-uzdan, odgoyOran suprug. Na kraju sd ga prihyatili u zajednicu syoje porodice, mada nikada nisu prihvatili ijegovog oca. Džekova reputacija je bila dobro poz-lata' u Los Andelesu. Bio je zgodan^ vidan je svuda, i ?io je 'čuven zbog krstarenja -po krevetima svih star-;ta i manekenki koje bi prešle njegov put. I nije se ŁVinjavao zbog toga. Uvek je bio Ijubazan preraa že-lama s kojima je izlazio, isuviše, u styari. Bio je da-;žljiv, inteligentan, prijatan za društyo, i s njim je ivek bilo zabavno. Žene s kojima je izl-azio uvek su obožavale, a tu i tamo bi neka od njih bila čak do-włjno budalasta da pomisli da bi mogla da ga ,,uhva-na duže od samo jedne kratke veze. Ali Džek Vo.t-son je bio previše pametan za td. Pobrinuo se da one ilaze i izlaze iz njegovog života pre nego što mogu da se srede ili imaju vremena da počnu da ostavljaju 5voju odeću u njegovbm ormanu. I uvek je bio bolno skren s njima, riije davao nikakva obećanja, nije stva-a

o lažne utigke. Pružao im je dobar provod, vodio ih je na sva mesta o kojima su ikada čitale ili sanjale, hranio ih u najboljim restoranima, i pre nego.što su bile svesne šta ih je snašlo, išao je dalje, sledećoj. A .ohe su bile napuštene s prijatnorri, čak i ako kratkom, Uspomenom na vezu sa zgodnim, seksi muškarcem, koji ih je ostavio bez daha i želeći da su mogle da ga zadrže samo još malkice duže.Bilo je nemoguće biti jjut na Džeka, ili čak ostati tako zadugo. Sve u vezi s njim bilo je neodoljivo šar-mantno, čak i način na koji ih je ostavljao. S vremena na vreme je izlazio s udatim ženama, ali je o njihovimDanijela Stilmuževima govoriovsve najbolje. Džek Votson je bio zabavan čovek, strašan u krevetu i neizlečivi plejboj, i nikada se ni za sekund nije pretvarao da je išta drugo. A u pedeset devetoj, još je izgledao-desetak godina mladi. Radio je napolju kad je iraao vremena, često je plivao u okeanu,još je imao svoju kuću u Malibuu, i vpleo je svoje žene gotovo podjednako kap i syoj cr-veni ,,ferari". Jedino do čega mu je bilo zaista stalo i u vezi s čim je bio ozbiljan, bila su njegova deca. Džuli i Pol su bili svetlost njegovog života, i uvek će to biti. 1Vjihova majka je bila saino bleda uspomena, i kad god bi pomislio na nju, bio joj je załwalan što je bila doYoljno mudra da ga napusti. U proteklih osamnaest godina, radio je upravo ono što je želeo, čak i dok je bio sa Dori. Bio je razmažen, imao je novac, njegov posao je postigao ogroman uspeh, i bio je neodoljiv za žene, i štaviše, on je toga bio svestan. Mada, začudo, nije bilo ničeg arogantnog u vezi s njim. Bio je seksi, ' zabavan i |otovo uvek srećan. Yoleo je da se dobro zabavlja. ,,Ljubak" bila je reč koju su žene često koristile da ga opišu. Dopadao im se,\a i one njemu.v - Dobro jutro, Džek - nasmešio mu se poslovoda ,,Džulisa" dok je žurio kroz radnju do privatnog lifta koji će ga odvesti do njegove kancelarije. Nalazila se na četvrtom spratu^ i u potpunosti je bila nameštena u čeliku i crnoj koži. Dekorisao mu ju je čuveni italijan-ski dizajner, još jedna žena s kojom je bio u vezi. Že-lela je zbog rtjega da ostavi svog muža arhitektu i troje dece, a on ju je ubedivaq da bi je život s njim potpuno izludeo. A dok se veza završila, zapravo ju je i uverio u to. Samo posmatranje.Džeka kako se kredePosebna isporukapo svom malom svetu bilo je istovremeno i uzbudlji-vo i uznemirujuće.Znao je da će ga u kancelariji čekati kafa i laki ručak. Bacio je pogled na sat. Kašnio je. Odlučio je da zakasni pola sata na posao da bi plivao u okeanu, ma-da je bio januar, ałi vreme je bilo toplOj premda voda nije. Yoleo je da pliva u okeanu, voleo je svoju kuću na plaži, i sve u vezi sa svojini poslom. I uprko,s nje-govom poigravanju sa ženama, bio je nemilosrdno discipłinovan kada je posao bio u pitanju. Nije bilo slučajno što je ,,Džułis" bila jedan od najuspešnijih malih maloprodajnih lanaca. Tokom godina nekollko Ijudi mu je prišlo s ponudom da ,,Džulis" pretvori u akcionarsko draštvo, ali on još nije bio spreman na to. Voleo je da drži kontrolu, i da bude jedini vlasnik. Ni-je morao nikoga da konsultuje u vezi sa svojim odlu-kama, nikome da podnosi račune, nikoga da ga gnjavi ili da mu objašnjava. ,,Džulis" je stopostotno bila njer gova.Kada je stigao u svoju kancelariju, čekala ga je go-mila poruka uredno poredanih na stolu, lista sastanaka koje je imao zakazane za to popodne, i neki uzorci koje je očekivao iz Pariza. Bili su sjajni. Dori je bila ta koja ga je upoznala s čudesnošću fraticuskih materijała... i francuske hrane... i francuskog vina... i francuskih žena. Još je bio slab prema njima, i puno robe koju je držao u ^Džulis" bilo je iz uvoza. Naj-bolje od svega to su obećali i isporučili.Telefon je zazvonio čim je seo, bio je to interkom, i pritisnuo je dugme nastavivši da gleda u francuske materijałe.Danijela Stil- Zdravo •- prozborio je nonšalantno u interkom, glasdm koji je žene nagońio da pate za njim, ali ne i njegovu sekretaricu Gledi, Znala ga je isuviše dobro da bi je ganuo. Radila je za njega već pet godina, i znala je sve što ima da se zna o njemu. A grupa žena koja mu je bila sveta, s kojima se nikada nije upuštao ni u šta, bile su žene koje su radile za njega u njegovoj kancelariji. Bilo je to jedno od nekoliko pravila u vezi sa ženama u njegovom životu kojfe nikada nije pre-kršio.- Ko je?- Pol je na liniji. Želite łi'da razgovarate s njim ili da mu kažem da ste zauzeti? Sv

aki čas treba da stigne stranka s kojom imate zakazan sastanak u deset i pet-naest.- On može da saceka.Bio je tp sastanak Ikoji je zakazao da bi porazgo-varao s proizYodačem tašni iz Milana koji je uglav-nom radio s krokodilskom i gušterovom kožom.- Kada čovek stigne, zabav]jaj ga nekoliko minu-ta. Želira najpre da porazgoyaram s Polom.Ako je raoguće, pokušavao je da ne odlaže razgo-vore sa svojom deeom, i smešio se kada je podigao slušalicu. Pol je bio sjajno dete, oduvek je bio, i Džek je bio lud za njim.- Zdravo, šta ima?- Pomislio sam da te pozovem i vidim da li želiš da te pokupim ili bi radije da se nademo tamo.Mada je po prirodi bio tih, za razliku od Džeka, danas je zvučao neuobičajeno tmurno.Posebna isporuka- Nadem se s tobom gde? - Polova ponuda da dode po njega nije dirnula strunu sećanja. Nije imao , ama baš nikakvo sećanje da se ńešto dogovorio s njim a obicno, barem kada su deca u pitanju, pamtio je, ali ovoga puta nije.- Hajde, tata - Pol je zazvučao blago očajan i po-malo napet. Očigledno ga nije zabavljalo to što je nje-gov otac goYorio. - Ovo je ozbiljno. Ne šali se s tim.- Ne šalim se - reče Džek, spiištajući francuske materijale i bacivši pogled na papire na svom stolu tražeći neki znak'za ono što mu je njegov sin govorio. - Kuda ćemo? - A onda se, s havalom zbunjenosti, setio. - Ohybože, ja... — Sahrana Polovog tasta. Kako je, pobogu, mogao da zaboravi? Ali nije to zapisao, i mora da nije rekao Gledi da ide, ili bi ga ona yeć pod-setila prethodne večeri i jutros.- Zaboravio se, zar ne, tata? - Polov glas je najed-nom bio pun optužbi. Bilo je očigłedno da nije želeo^da se tradi vre-me,-- Ne rnogu da verujem.- Nisam zaboravio, samo nisam razmisljao o tome. f- Gluposti. Zaboravio si. Služba je u podne, posletoga je ručak u kući. Ne moraš da prisustvuješ tome, ali rnislim.da bi bilo lepo da si tamo.Njegoya sestra Džuli takode je obedala da će biti tamo.- Šta misliš koliko ce Ijudi biti tamo? - upitao je Džek, pitajudi se najednom kako da preorganizuje ne-koliko sastanaka zakazanih za to popodne. To neće biti lako, ali je to nešto značilo Polu, stoga će pokušati da to uradi.Danijela StilPosebna isporuka- Na ručku? Ne znamv. oni poznaju mnogo Ijudi, verovatno dvesta ili trista.Džekje bio zapanjen kada je video više od petsto Ijudi na vencanju svog sina. Ljudi su došli iz svih kra-jeva zemlje, uglavnom zbog Kingstonovih.- Onda irii neću nedostajati na ručku - reče Džek ravnodušno - i ,hvala ti'što si ponudio da dodeš po mene. Naći ćemo se tamo. Verovatno bi ionako tre-ibalo da budeš sa Džan i njenom majkom i sestrom. JDržaću se malo po strani. '- Samo se pobrini da Amanda žna da si tamo -uputio ga je Pol. - Džan bi bila potištena ako bi njena mama mislila da nisi došao na sahranu.- Yeroyatno bi bila mnogo srećnija ako ne bih do-šao - nasmejao se Džek, govoreći iskreno o,blagoj ne-trpeljivosti medu njima. Nekoliko puta je plesao, s "njom na venčanju, i Amanda Kingston mu je bez reči dala do znanja da joj se on uopšte ne svida. Kao i svi u gradu, stalno je čitala o njemu u novinama. A ^tka-ko se odrekla svoje karijere, usvojiła je veoma trezve-no gledište svoga muža da bi čovek trebalo da se po-javi u novinama samo kada se rodi, umre ili venča. Džek se obično pojavljivao u novinaraa zato što je vi-den s nekom umereno poznatom glumicom, ili nekom starletom koja je na začetku karijere, ili zato što je u ,,Džulis" priredio neku zabavu. Radnja je bila pozna-ta, kao što je bio i on, zbog svojih čuvenih zabava za njihove kreatore i klijente. Ljudi su preklinjali za po-zivnice za zabave, ali svakako ne Kingstonovi. A zna-•jući da oni ne bi došli, nikad se nije potrudio da ih pozove.

- U svakom slučaju, budi tačan, tata. Zakasnio bi i sopstvenu sahranu, kad bi mogao.- Koje, nadam se, neće biti još neko vreme, hvala puno - reče Džek, pomislivši na srčani udar koji je io Metjua Kingstona. Umro je pre četiri dana, naniskom terenu, a bio je dve godine mlaćti od Džeka. anda je upravo napunila pedeset. Ljudi koji su ig-ili tenis s njim učinili su sye što je bilo u njihovoj oci da ga ožive, a"li nisu imali uspeha u tome. U pe-set sedmoj njegova porodica ga je oplakivala, čita-bankarska zajednica, i.svi ońi koji su ga poznavali. li Džeku se nikada nije dopadao. Smatrao ga j'e mpeznim, uštogljenim i dosadnim.- Yidimo se tamo, tata. Moram da pokupim Džan d njene majke. Rrovela je ńoć tamo.' V- Da li joj je potrebno bilo šta? Sešir? Haljina? ogu da kažem jednoj od devojaka da skupi nešto za:ebe i da/to usput pokupiš ako ti treba.- U redu je, tata - Pol se nasmešio glasu svog oca. Ponekad je bio dosadan, ali je u suštini bio pristojan tip i Pol ga je voleo. - Mislim da im je Amanda naba-la sve što im je bilo potreb^jio'. Ona je u prilično lo-m stanju zbog Meta, ali je neverovatno organizova-na, čak i sada. Ona je zapanjujuća žena.- Ledena kraljica - reče Džek, a onda je istog tre-nutka to zažalio, ali reči su mu izletele pre nego što je mogao da ih zaustavi.- Ružno je to reći za ženu koja je upravo izgubila svog muža.- Izvini. Nisam razraišljao.Danijela StilPosebna isporukaAli nije bio daleko od istine. Uvek je izgledala da je potpuno pod kontrolom i apsolutno savršena. Sam pogled na nju pmžao je Džeku gotovo neodoljiv na-gon da je ponizi i svuče joj odeću. Sama pomisao na to, čak i sada, nekako mu se učinila čudnora dok je spuštao slušalicu i razmišljao o njoj, što je bilo nešto što je retko činio.Bilo mu je žao zbog njenpg gubitka, još se sećao isuviše dobro kako se osećao kada je Dori umrla, ali bilo je nečeg toliko dalekog i hladnog u Polovoj tašti da je to otežavalo da zaista saoseća s njom. Tako prokleto je bila nepodriošljivo savršena. A i dalje je izgledala neverovatno isto kao i kada je bila Amanda Robins, i napustila film u dvadeset četvrtoj da bi se udala za Metjua Kingstona. To je bilo veliko holivud-sko i društveno venčanje, i Ijudi su se godinama pitali i kladili u vezi "s tim hoće li joj ili neće dosaditi i da li će se vratiti na film. Ali nije. Zadržala je svoj izgled i svoju ledenu lepotu; ali njeiia karijera j'e bila završena zauvek. Bilo je takode lako verovati da joj Metju Kingston to nikada ne bi ni dozvolio. Ponašao se kao da je poseduje.Džek je otvorio orman u svojoj garderobi i bilo mu. je drago kada je video da je u njemu imao tamno odelo. To nije bilo njegovo najbolje odelo, ali barem je bilo odgovarajuće za tu priliku, mada su sve krava-te koje je tu držao za slučaj niižde bile ili crvene, svet-loplave ili žute. Brzo je izašao iz kancelarije da nade Gledi. ,- Zašto me nisi podsetila za sahranu? - mrko ju je pogledao, ali zapravo nije bio Ijut i ona je.to. znala. Onie biooedan od onih retkih Ijudi koji uvek preuzmu odgovornost za sopstvene greške, što je bio jedan od mnogih razloga zbog kojih'je volela da radi za njega. I uprkos njegovoj reputaciji da je drzak i neodgovo-ran, znala je da je on zapravo mnogo bolji. Kao poslo-davac, bib je brižan, darežljiv, pouzdan, i bilo je pra-_ vo zadovoljstvo raditi za njega. ,— Mislila sam da ste sve razradili. Da li ste zabora-vili? - upitala ga je s osmehom, i sa sfiebivłjivim ke-zom. On klimnu,glavom.- Frojdovac, pretpostavljam. Mrzim da odlazim na sahrane Ijudi koji su mladi od mene. Učinite rai uslu-gu, Gledi, trknite do 'Hermesa' da mi kupite crnu kra-vatu. Ništa previše tužno, ali dovoljno ozbiljno kako ne bih osramotio Pola. Nikakvu sa šarom golih žena.Nasmejala mu se i zgrabila svoju tašnu baš dok su proizvodač tašni i njegov pomoćnik ulazili. Bide to veoma břz sastanak.Džek je naručio sto tašni u jedanaest.sati, a Gledi se dotle već vratila iz ,,Hermesa" sa sivom kravatom s majušnim belim geometrijskim šarama. Bila je savr-šena.- Dobro ste obavili posao - r,ekao je zahvalno dok je besprekorno vezivao kravatu ne pogledavši u ogle-dalo. Imao je na sebi tamnosivo odelo i belu košulju, i franc

uske cipele ručne izrade. I izgledao je neverovat-no zgodan s peščanoplavom kosom, toplim kestenja-stim očima i isklesanim crtama lica. - Da li izgledam pristojno? -- Nisam sigurna da bih tu reč upotrebila za vas... možda bi pre odgovarala reč lep - nasmešila mu se,Danijela Stilpotpuno oguglala na njegov šarm, što mu se oduvek dopadalo kod nje. Biti u njenom prisustvu je uvek bilo umiřujuće. Uopšte je nije bilo briga za njegov izgled ili reputaciju, ili njegovo trčanje za ženarfta već samo za njegov posao. - Izgledate super, iskreno. Pol će se ponositi vama.- Nadam se da hoće. Možda će se njegova šar-mantna tašta čak i uzdržati od toga da pozove poj-sko odeljenje za zaštitu javnog morala kada me ugle-da. Bože, mrzim sahrane.Mogao je već da oseti kako ga tibuzima tužna at-mosfera, to ga je još podsećalo na Dori. Isuse, to je bilo užasno... šok, i nepodnošljiv b'ol. Puki jad od po-kušavanja da shvati da je ona zauvek otišla. Bile su mu potrebne godine da to preboli, mada je pokušao da ispuni prazninu s hiljadu žena. Ali nije bilo žene kao što je ona. Bila je tako topla, toliko lepa, seksi, nesta-šna i privlačna, senzacionalna. I samo razmišljanje o njoj ga je iskreno rastužilo dok se nešto pre podneva spuštao liftom. Prošlo je dvanaest godina od njene smrti, i još mu je nedpstajala.Džek nije čak ni primetio žene koje su ga posma-trale s divljenjem dok je izlazio iz radnje, i skliznuo je za volan svog ,,ferarija". Pet minuta kasnije bio je na Santa Monika bulevaru i hitao je ka episkopalnoj crk-vi Svih Svetih, gde će se održati služba. Dotle je već bilo dv-anaest i deset, i saobraćaj je bio gori nego što je očekivao. Bilo je toplo januarsko popodne u Los Andelesu, i činilo se da su svi na svetu u svojim koli-ma i da idu nekud. Kada je stigao u Sve Svete, kasnio je dvadeset minuta i tiho je skliznuo u red u dnu crk-Posebna isporukave. Nije mogao čak ni da zamisli koliko je Ijudi bilo prisutno tamo. S mesta gde je stajao izgledalo je kao sedamsto ili osamsto Ijudi, ali je bio siguran da ih nije moglo biti toliko mnogo.Pokušao je da spazi svoju ćerku Džuli, ali je bila izgubljena negde u gomili. A nije mogao da vidi čak ni Pola koji je bio napred, sedeći izmedu žene i svasti-ke. A njegov pogled na udovicu bilo je potpuno ne-jasan. Svq što je Džek mogao da vidi i o čemu je mo-gao da r.azmišlja bila je neumoljiva neizbežnost kov-čega, toliko pravog i bez ukrasa, puni mahagoni s me-singanim ručkama, prekriven tepihom od mahovine i majušnih belih.orhideja. Bilo je lepo na neki svoj uža-san način, kao i ostalo cveće u crkvi. Orhideja je bilo posvuda, i nekako i ne razmišljajući o tome, Džek je znao da je Amanda to uradila. Biło je iste vrste bes-^ prekorne pažnje do detalja, čak i u ovakrora trenutku, kao i na venčanju njihove dece.Ali Džek je brzo zaboravio na nju i sedeo izgub-Ijen u mislima tokom episkopalne službe, podsećen na sopstvenu smrtnost. Govorio je jedan prijatelj i oba zeta. Polove reči bile su kratke i umesne, ali veoma dirljive, i uprkos samom sebi Džekove oči bile su pu-ne suza kada je posle službe pohvalio sina zbog njih.- To je bilo veoma lepo, sine - rekao je, glasa za trenutak promuklog. - Možeš da govoriš i na mojoj, kada dode vreme. - Pokušao je da ne pridaje značaj tome, ali Pol odmahnu glavom s pogledom gadenja i obgrli očeva ramena.Dtinijela Stil- Ne laskaj sebi. Ne bih mogao da kažem riijednu pristojnu stvar o tebi, niti bilo ko drugi, zato se ne trudi.- Hvala, imaću to na umu. Možda bi trebalo da se odreknem tenisa.- Tata... - izgrdio ga je Pol, brzim upozoravajuc'im pogledom. Amanda se približavala, krećući se tiho kroz gomilu do mesta gde će stajati da pbzdravi neke od ožalošćenih. I pre nego što je Džek mogao da se pomeri, zatekao je sebe kako gleda pravo u nju. Iz-gledala je zadivljujuće lepa, i uprkos godinama koje su protekle od tada, i dalje je bila filmska zvezda. No-sila je ogroman crni šešir i veo, i veoma otmen crni kostim, za koji je odmah posumnjao da ga je vero-vatno napravio fran.cuski kreator.- Zdravo, Džek - rekla je blago. Činila se veoma pribrana, a ipak su krupne plave oči sadržavale toliko bola, da mu je zapravo bilo žao nje.- Žao mi je, Amanda.' V .- Cak i ako mu nije bila draga, bilo je lako uočiti ko-liko je bila opustošena gubit

kom svog supruga. Nije postojalo još mnogo toga što je mogao da joj kaže. Za trenutak je okrenula glavu, naklonila se nekome i kre-nula dalje. A Pol je otišao da potraži Džan koja je sta-jala sa sestrom.Džek je ostao još minut ili dva, nije video nikoga koga poznaje i onda je odlučio da tiho ode bez da uz-nemirava svog sina. Pol je očigledno imao pune ruke posla.I pola sata kasnije Džek je ponovo bio u svojoj kancelariji, ali je čitavo popodne bio tih, misleci naPosebna isporukanjih, na porodicu koja je izgubila čoveka što ih je sve držao na okupu. Čak iako mu se nije dopadao, čovek je morao da ga poštuje, i sažaljeva voljene koje je ta-ko brzo napustio. I celog popddneva, bez obzira na to šta je radio, Džeka je progonila Dori. Čak je i izvadio njenu fotografiju, nešto što je retko činio, ali je držao jednu u dnu fioke svog stoła, baš za ovakve trenutke. A pogled na njeno nasmejano lice na plaži u Sen Tro-u naterao ga jeda se oseća ucveljeniji nego ikada. Gledi ga je jednom ili dva puta obišla, i osetila da eli da bude sam. Čak ju je naterao da otkaže njegova dva poslednja sastanka. Ali i deprimiran, izgledao je divno u tamnom odelu i kravati koju niu je kupila. I nije imao pojma da je, baš u tom trenutku, u kući-na Bel Eru, Amanda Kingston govorila o njemu.- Lepo od tvog oca što je došao - kazala je Polu, kada su konačno otišli i poslednji gosti. Bilo je to bes-krajno popodne za sve njih, i uprkos svojom neuzdr-manom držanju, čak je i Amanda izgledala iscrpljena.- Osećao se veoma potreseho zbog Metjua - reče Pol, dodirnuYŠi joj saosećajno ruku, i ona klimnu gla-vom i pogleda u svoje ćerke.Obe devojke bile su skrhane gubitkom oca, i ba-rem jednom, prestale su čak i da se svadaju. Izmedu Džan i njene sestre Luize postojala je razlika u godi-nama od samo nešto više od godinu dana, ali na svaki mogući način bile su potpuno različite. I sve od de-tinjstva, i danju i noću, svadale su se. Ali, barem za sada, sklopile su prirairje da bi utešile svoju majku. I Pol ih je tiho ostavio same i otišao u kuhinju da uzme šolju kafe. Tamo je još bilo. osoblje preduzeća za is-Danijela Stilporuku gotovih jela, raščišćavajući posude i čaše koji su ostali iza više od trista gostiju dosli da odaju poštovanje Kingstonovima.- Ne mogu da verujem da ga nema - prošaputala je Amanda, stojeći ledima okcenuta ćerkama, gledaju-ći kroz prozor u njihovu savršeno negovanu baštu.- Ne' mogu ni ja - reče Džan, dok su joj se suže ponovo slivali niz obraze, a Luiza je čujno uzdahnula. Yolela ga je, ali se nikada nije slagala s ocem. Odu-vek je smatrala-da je on stroži prema njoj nego prema Džan, i da je od nje očekivao više. Bio je besati na nju kada je odlučila da ne studira pravo i kada se udala odmah posle koledža. Ali brak je bio čvrst,. i u prvih pet godina rodila je troje dece. Ali on je čak i u vezi s tim imao nesto da kaže. Sraatrao je da rada previše dece. Nije mu smetalo što Džan nikada nije imala pra-vu karijeru, niti ju je čak i želela, i što se udala za čo-veka koji je bio u šou-biznisu i imao oca koji nije bio ništa do trgovac na Rodeo Drajvu. Luizi se nije dopa-dao Pol, i to, je otvoreno govorila. Njen muž bio je ad-vokat u firmi ,,Loub i Loub" i bio je pogodniji za jed-nu Kingstonovu.Ali dok je Džan čitaYo popodne posle sahrane pre-plakala, sve o čemu je Luiza mogla da razmišlja bilo je to koliko ju je njen otac kritikovao, koliko je bio težak, i koliko se često pitala da li ju je uopšte i voleo. Yolela bi da kaže nešto o tome, ali je znala da je ni njena majka a ni sestra ne bi razumele. Amanda je •uvek mrzela kada bi ona rekla bilo šta kritički o svom ocu. A što se njene majke tiče, on je sada ved bio svetac.Posebna isporuka- Želim da obe zapamtite koliko je bio divah -rekla je Amanda okrenuvši se ponovo ka njima, drhta-ve brade i očiju punih suza..Plavu kosu je nośila za-tegnutu pozadi u pundu, i kao što su ob,e bile-kritično svesne, bila je mnogo lepša od njih, oduvek. Izvan-redna lepotica, i Luiza je oduyek to mrzela kod nje^ Njenu majku je bilo gotoYO nemoguće dostići, i uv,ek je očekivala od'njih da budu sayršene.; Luiza nikada zaista nije razumela m'ajčinu humaniju stranu, rijenu ranjivost, nesigurnosti koje su je pratile kroz život i skrivale se iza izvanredne fasade. Džan je bila mnogo bliskija majci, što je stalno izazivalo ozlojedenost rae-du sestrama. Luiza je oduvek optuživala Džan da je miljenica roditelja, a Džan se uvek osećal'a nepraved-. no optužena i

nije mogla to da, primeti. •- Žełim da obe znate koliko mnogp, veoma mno-go vas je voleo - nastavila je Amanda,; a zatim nije mogla više da priča vec je meko zajecala. Nije mogla da veruje da je otišao, da je nikada više neće držati u ivom naručju. Njena najgora noćna mdra se ispunila. ^na je u potpunosti zavisila od njega, i nije mogla čak ni da počne da zamislja život bez njega.- Oh, mama -'Džan je Ijuljala majku u svora naru--ju kao dete dok je njena majka jecala, i Luiza je tiho iapustila s6bu i našla Pola u kuhinji. Sedeo je za ku-injskim stolom ispijajući kafu.- Kako je pna? - upitao je zabrinut i Luiza je sleg-nula ramenima, njen sopstveni bol vidljiv, ali, kao i obično, poyezan s besom. Njena deca su otišla kudi sa bebisiterkom, a muž se vratio u kancelariju. I semDanijela StilPola nije bilo nikoga s kim bi mogla da popriča, do-padao joj se ili ne..- Potpuno je sludena. Potpuho je zavisila od njega. Govorio joj je kad da ustane i kad da legne, šta da radi i šta da ne radi, i s kirn sme da se druži. Ne znam za-što mu je to dozvbljavala. To je odvratno.- Možda joj je to bilo, potrebńo - rekao je Pol, gledajući svastiku sa zanimanjem. Uvek je bila toliko puna besa i ozlajedenosti, potajno se pitao koliko je zaista srećna sa svojim mužem. Kao i sve porodice, svi su oni imali tajne planove i skrivene tendencije. A oduvek ga je intrigijalo da sluša kada dpvojke govore o svojoj majci. Svaka od njih je drugačije videla maj-ku, ali žena koju su znale bila je toliko drugačija o'd hladne fasade koju jeprikazivala svetu: Yidele su ne-kog pod potpunom dominapijom i potajno uplašenog. Pitao se da li je to bio pravi razlog što se nikada nije vratila da snima filmove. Možda je, osira toga što Metju to nije žcleb, bila jednośtavno previše uplasena da to uradi. -r Bice ona dobro - uveravao je Luizu, rieznajući šta drugo da joj kaže, dok je sipala sebi čašu vina, Pokazivala je previše znakova nesrećne'žene. -Džan će paziti ńa nju - rekao je da umiri sv6ju sva-stiku, ali ta primedba ju je samo razbesnela. -- Aha, kladim se da .hoće. Ona joj uvek laska. Oduvek je to činila, čak i dok smo bile deca. Izne-nadena sam što vas dvoje niste ponudili da se prese-lite kod nje, to bi zaista moglo da je zadivi. Znaš, biće • joj potrebno mnogo pomodi da sredi imovinu. Sigurna sam da biste ti i Džan bili presrećni da joj pomognete' da to uradi.Ppsebna isporuka- Zašto se ne opustiš, Lu?.- rekao je, upotrebivši nadimak kojim ju je Džan zvala, i ona mu dobaci po-1 očima kdje su iznenadujuće sada nalikivale oči-ma njene majke. Ali, osim toga, bik je slika i prilika svog bca, zgodna, ali ništa više od toga. Izmedu njih dve, Džan je bolje izgledala. — Niko ne pokušava da te Dovredi.- Prekasno je za to - rekla je, rtasuvši još jednu :ašu vina čim je popila prvu. - Rade to već godihama.ložda će mama sada da odraste, bez tatice. Možda ;mo svi mi - kazala je, spustila čašu i izašla u baštu, Pol nije napravio pokret da je sledi. A iz radne sobe u kojoj su sedele, Džan i Araanda šu je' yidele kroz prozor.- Ponovo je Ijuta na mene - rekla je Džań. - Uvek :je Ijuta na mene zbog^nečega.-,Volel'a bihś kada biste vas dve prestale da se sya-date - kazala je tužno Amanda, pogledavši syoju mla-, lu ćerku. - Oduvek sam mislila da će biti drugačije cada odrastete, da ćete biti najbolje prijateljice, po-sebno kada obe budete udate i imale decu. - To je bilo śye što je ifcada predvidała za njih otkako su bile be-be, ali gotovo čim je to izgqvorila, u Džaninim dčima se p,ojavila tuga.- Pa, ja ne... zar ne.:.,- Šta? - njena raajka je za trenutak izgledala zbu-njena, i toliko tužna da je pogled na nju slomio Dža-nino srce.- Nemarii decu.Nešto u vezi sa načinom na koji je to izgovorila privuklo je pažnju njene majke.Danijela StilPosebna isporuka- Zar ne želis da imaš decu? - Amanda je izgle-dala šokirana, kao da bi sama pomisao da njena kći ne želi decu bila izdaja.- Da - klimnul'a je Džan glavom i pogłedala kroz prozor u syoju sestrii. Lu je rodil

a troje dece za pet godina, prosto kao pasulj, čim je to poželela. I ovoga puta je Džan bita Ijubomorna na nju. - Naravno da že-lim. Već godinu dana pokušavamo i ništa se nije do-godilo.- To rie znači nista - nasmešila joj se Amanda. -Ponekad je potrebno malo vremena za to. Samo budi strpljiva.- Tebi nije bilo potrebno 'malo' vremena. Ti i tati-ca ste nas dobili u prve dve godine braka. - Zatim je uzdahnula i pogledala u majku, dok joj je Amanda tapšala ruku. A ono što je Amanda videla u ćerkinim očima ranilo joj je srce, nije to bila samo tuga već i strah i gorko razočaranje. - Želim da Pol ode sa mnom kod doktora, ali on to neće.'Misli da sam luda što se brinem.- D'a 11 si ti pričala sa doktorom, da li on smatra da postoji neki problem? - Amanda je počinjala da iz-gleda ozbiljno zabrinuta za nju.- On ne zna', ali smatra da vredi proveriti. Dao mi •je ime jednog specijaliste, ali Pol je pobesneo kada sam mu rekla. Kazao je da njegova sestra iraa decu, a i Lu takode. Ne postoji razlog zbog kojeg bismo mi imali problem. Ali nije uvek tako jednostavno.Amanda se najednom upitala da li postoji nešto što ona ne zna, strašna bolest u ćerkinoj mladosti, nekaindłskrecija, neki abortus, ali nije se usudila da pita. Bolje je prepustiti to njenom doktoru.- Pa onda, možda bi trebalo da poslušaš Pola, ba-rem za neko vreme, i pokušaš da ne brineš zbog toga.- To je svep čemu razmišljam, mama - priznala je, dok su joj se suze slivale niz obraze i kapale na njenu haljinu a majka je posmatrala s bolom. - Toliko želim bebu... i toliko sam uplašena da je nikada nećli imati.- Naravno da hoćeš... - nije mogla da podnese po-misao da gleda svoju ćerku toliko nesrećfiu, posebno sada, kada je upravo izgubila oca. — Uvek možete da usvojite kasnije, ako se ne;dogodi.- Pol kaže da nikada to neće učiniti. On želi sopst-yenu decu.Amanda je morala;da zadrži jezik za zubima, da joj ne bi rekla da Pol ne zvuči samo kao da je težak, već i krajnje tvrdoglav i se.bičan.- Nemoj da brineš unapred. Za sada se jednostav-no opusti i kladim se da će se to desiti pre nego što toga i budeš svesna. •Džan je klimnula glavom, ali je bilo očigledno na 3snovu pogleda u njenim očima da je sada sve samo ubedena u to. Celih godinu dana je brinula zbog 3ga, i zabrinutost se brzo pretvarala u paniku. Ali ako iŠta drugo, oWorila su se vrata izmedu majke i ćerke.- Šta je sa tobom, mama? Da li ćes biti u redu bez ate? - bilo je to mučno pitanje, i ponovo je Amandi lateralo suze na oči dok je odmahivala glavom i pla-ala.Danijela Stil- Ne mogu čak ni da zamislim život bez njega. Nj-kada neće biti bilo koga drugog u mom životu, Džan. Nikada. Nq ,bih mogla to da podnesem. Bili smo u braku dvadeset šest godina, više od pola mog života. Ne mogu čak ni. da počnem da razmišljam šta ću sada da radim. kako se budim svakog jiltra... — Džan je •zag&ila majku i pustila je da plače, poželevši da raože da joj obeća da će se osećati bołje, ali ni ona nije mo-gla da zamiśli da njena majka živi bez njĕga. On je \ bio životria snaga njihove porodice, on je štitio Aman-du od sveta, goyorio joj šta da radi u vezi sa svim,-i mada je bio samo sedam godina stariji od nje, na neki načjn joj je bip kao otac. - Jednostavno ne mogu da živim bez njega - rekla je,.i Džan je znala da to i misli.Sedele su i razgovarale o njemu još sat vremena, a . onda se Pol ponovo vratio u prostoriju. Lu je otišla ne pozdravivsi se, plakala je dok je odlazila, nakbn što ih je posmatrala kroz prozor, a PoLje imao posla kod, kuce. Dotle'je već bilo gotovo šest sati, i pre ili kaS-nije, morali su da napuste Amandu, bez obzira na to koliko joj to teško palo. Morala je d'a nauči da se sarria suoeava ša životom.Izgledala je toliko patetično dok su odlazili, stojeći u svom crnom kostimu na ulaznim stepenicama kuce na Bel Eru, mašudi im, da je Džan ponovo briznula u plaČ čim su zarnakli za ugao,- Moj bože, Pol, ona de jednostavno urareti bez tatice. - Nije mogla da prestane da plače pri pomisli na oca kojeg je izgubila, sestru koja ju je mrzela, maj-ku koj

a je bila u tolikom bolu, i bebu za koju se bojalaPosefyna isporuka

da je nikada neće imati. Sve je to bilo potpuno pora-zno i Pol je držao za ruku dok su se vozili kući I po-kusao je da je uteši. • /-'Uskoro će, biti dobro. Yidedeš. Samo je pogle-daj, još je mlada i lepa. Do davola, kroz še'st meseci, čitav Los Andeles će kucati na njena vrata, pozivajući je da izade. Možda će se eak vratiti na film. Syakako je dovoljno młada da to uradi.- Nikada to neće uraditi, čak i ako bi to želela, zato što zna da tatica ńije želeo da se ona vrati na film. Želeo je za sebe, ioria je to učinila zato što ga je volela.Pol nije rekao da ako je to tačno onda je Metju Kingston bio najsebičniji Nčovek koji je ikada živeo, zato što je znao: da bi ga t)žan ubila ako bi to rekao.- I kako si mogao i da pomisliš/da bi moja majka izašla sa bilo kim? To je odvratno.•^ To nije.odyratno - rekao je tiho. - To je realno. Ona ima pedeset godina, Džan. A umro je tyoj otac, ne'oria. Ne možeš zaista očekivati od nje da zauvek ostane sama. -^Kazao je to sa raalim smeškom, i Džan je izgledala besna kada je bńcila pogled_ka njemu.- Naravno da neće izlaziti ni sa kim. Ona nije tvoj )tac, pobogu. Ona je imala divan brak, i volela je taticu.- Onda će verovatno želeti da se ponovo uda. Bio bi, zločin ako to ne učini.• Ne mogu da verujem šta si upravo rekao - rekłaDžan bez daha, izyukavši svoju ruku iz iyegove, izureći u njega. - Ti zapravo misliš da će moja majkada iźJazi s muškarcimal Ti si bolestan, inemaš pošto-vanja ni za šta. Štaviše, ne poznaješ mmajku.- Pretpostavljam da ne poznajem, srce - rekao je umirujuće. - Ali poznajem Ijude.'Nije mu rekla više ni reč, i zurila je kroz prozor odvrativši gJavu od njega', besna zbog onoga što je re-kao, dok su se vozili kućJ u ti'šini. Džan bi se rado zaklela na gotnilu Biblija da cq njena majka biti verna uspomeni na svog muža do kraja života.2.Amanda Kingston je u junu pbvela obe ćerke u hotel ,,Biltmor" u Santa Barbari. Pol je-bio-u Njujor-ku, radeći na poslednjirn detaljima jednog filmskog : posla, a Luizin rauž Džeri na pravnoj konferenciji u Denveru. I to je izgledalo kao ideaJna prilika da pro' vedu neko vreme zajedno. Ali čim su stigle u hotel, i zapravo sele i porazgovarale, obe mlade žene su shva-tile u koliko je lošem stanju njihova riiajka. I dalje je stalno nosila crninu, kosa joj je bila zategnuta čvrsto , pozadi i izgledala je preozbiljno, i nije se šminkala, a čim ju je Džan upitala kakb je, briznula je u plač i nije mogla da prestane.Bio je to jedan od onih retkih trenutaka kada suobe devojke odlagale netrpeljivost i kada su bile uje-dinjene u brizi za majkom. I dok je Amanda još spa-vała u nedelju ujutru, zajedno su sišle u trpezariju na^doručak.- Trebalo bi da poseti doktora. Jednostavno je pre-vise depresivna - rekla j'e Loiza za doručkom. - Plašř me. Mislim da bi trebalo da bude na nekirn ]ekovima.- Od toga bi joj bilo još gore. Potrebno je da izlazi i vida svoje prijatelje. Srela sam gospodu Oberman prošle nedelje i rekla^mi je da nije videla mamu otka-ko je tata umro. Prošlo je pet meseci, ne može samo da sedi u kuci i plače zauvek.Danijela StilPosebna isporuka- Možda može - rekla je Luiza, pogledavši sestru u oči, pitajući se, kao što je to uvek čini, da li uopšte imaju bilo šta zajedničkog, - Znaš, to je ono što bi tata'želeo. Da je mogao da-ostayi uputstva u tom pog-ledu, sahranio bi je sa sobom.', .- To je odvratno - Džań je pogledala svoju stariju sestru s momentanim besom. - Ti źnaš koliko cm nije yoleo kada je ona nesrećna!-, Ti znaš koliko qn nije voleo kada je ona imala bilo kakav zivot osim onog kad nas je. posraatrala na časovima baleta ili kada je igrala bridž sa suprugama njegovih partnera. Mi&lim da ona podsvesno misli da bi on baš želeo da ona bude toliko nesrećna koliko jeste. Trebalo bi da poseti psihijatra - rekla je Luiza otvoreno.- Zašto je ne bismo povele na odmor? - Džan koja je lako uzimala slobodne dane od ga

lerije to se činilo kao lepa ideja, ali Luiza nije videla kako bi mogla da pstavi syoju decu. -Možda/u septembru, kada ponovo krenu u školu. Mogle bismo da je odvedemo u Pariz.- Meni to zvuči dobro - rekla je Luiza, ali kada su to za ručkom predložile Amandi^ ona je odrnah od-mahrmla glavom i .rekla da ne bi mogla.- Nikako ne bih mogla sada da odem - kazala je odlučno. - Još imam previše toga da obaVim oko imo-vine, Ne želim da to doveka visi nad mojom glavom,Ali svi su znali da je to izgdvor. Ona jednostavno nije želela da se ponovo pridruži svetu živih, ne bez Metjua.- Pusti neka se advokati pobrinu za to, mama -rekla je' I^u praktično - ohi to ionako čine. Prijało bi ti da pobegneš.Dugo se dvoumila, a onda je odmahnula glavom dok su joj se oči ponpVo puniłe śuzama i bila je iskre-na s njima.- Ne želim\ Osećala bih se preyiše kriyora.^-- Za šta? Štd ćeš potrošiti malo novca? Syakako možeš da priustis sebi put u Pariz. - Ili mgo, mno-go putovanja, kao što-su svi oni znali. Nije to bilo u pitanju. Ali'pravi problem je bio znatno dublji.'..-Nije to,ja jednostavno... Jednostavno osećam da ;hemam pravo da uradim nešto tako bez.Metjua.;, Za-što bih izašla i hladila pete'? Zašto bih se provodila? -zajecala je, ali morala je to da kaže, dok su je obe de-vojke posmatrale. - Zašto sam ja i dalje živa a on ni^ je? To je toliko nepravedrio. Zašto je to moralo da se desi? - Iraala je krivicu preživelog, i nljedna od njih je nikada nije čula,da to govori.To se jednostavno dogodilo, mama - rekla je Džan nežno.•— Jednostavnb, desilo se. To nije bila tvdja greška, niti njegova, niti bilo čija. To je jedno-stavno bilo grozno,-ali moraš da nastaviš da žiyiš... zbog sebe... zbog nas... razmisli samo o tome. Ako ne želiš.da ideš u Pariz, otići ćfemo na nekoliko dana u Njujork ili San Francisko. Ali moraš da uradiš nešto. Ne možeš jednostavno da dignes ruke od života, ma-ma. Tatica ne bi voleo da ti to uradiš.Ali bilo je očigledno, na osnovu samog razgovora s njom na putu ka kući, da, nije spremna da to uradi. Još je bila u predubokpj žalosti za svojim mužem daDanijela Stil« bi-čak i poželela da živi dalje, ili da pomisli da uradi bilo šta konstruktivno ili zabavno.- Kako je ona? - upitao je Pol kada je doleteo iz Njujorka u nedelju uveče, i Džan ga vozila kući s aerodroma.- Nikako. Potpuno sludena. Lu smatra da bi tre-balo da bude na sedativima. Ja ne znam šta da mislim.v Kao da je pokušala da sahrani sebe sa'tatom.- Možda bi on to želeo. Možda ona to zna.- Zvučiš baš kao moja sestra - rekla je Džan, po-gledavši ,kroz prozor, a zatim u njega. - Že.lim da te pitam nešfry. - Rekla je to toliko svečano da joj se nasmešio. Bio je srećan što je vidi nakon puta u Nju-jork. Zaista mu je nedostajala.- Svakako. Želiš da je joj sredim sudar s raojim ocem? Nema problem'a. Srediću to. Biće mu drago.Ideja je'bilo toliko nečiwena da' se čak i Džan nas-mejala, ali.trenutak kasnije, oči su joj. ponovo bile oz-biljne, i šta god da je bilo u pttanju, mogao je da oseti da je njoj to važno.- Imam nešto drugo na umu - rekla je nervozno, ne baš sigurna kako da načne temu, ali očajna da ga ubedi.- Gukni, Džan. Čekam.- Zelim da oboje odemo kod doktora. Specijaliste. Prošlo je šest meseci otkako smo poslednji put pričali0 torae, i ništa se nije dogodilo. - Izgledala je ozbiljna I1 užasnuta dok je govorila, ali Pol nije -bio baš sa-osećajan. ,- Isuse, ponovo to. Nikada ne odustaješ, zar ne? Poslednjih Šest meseci sam radio na najvećem fiłrn-Posebna isporukaskom poslu.u raojoj karijeri,.a sve o čemu ti razmiš-Ijaš je beba. Nije ni eudo štp se nije dogodilo, Džan. ViŠe saro bio u avionima nego kod kuće. Kako možeš da kažeš da imamo proem?

Njoj je to zvučalo kao odbijanje. Uvek je bilo iz-govora, objektivnih stvari koje je trebalo kriviti, ali krajnji rezultat je bio da ona nije zatrudnela a poku-šavali su više nego što je on priznaVao.- Samo želim da źnam da li nešto -nije u redu. Možda smo oboje dobro, ili sam možda ja u pitanju. Želim da znam kako bismo mogli da se pozabavimo time. To je sve, da li previše tražim? - Oči sii jcřj se napunile suzama dokje'to govorila i on uzdahnu, pogledavši je.- Zašto ne odeš da tebe pregleda? I'dok to obavi, verovatno ćeš već biti trudna.Ali ona više nije tako mislila, protekla.je tek gO-dina i po'dana otkako pokušavaju, i sada je vee i njen ginekolog bio zabrinut, i terap je da ide na dalja ispi-tivanja, ako ozbiłjno želi da rodi bebu. Nije rekla Polu da je ona bila kod specijaliste tri nedelje pre toga, i do sada nije pronašao da nešto nije u redu s njom, što je značilo da je sada red na Pola da se pregleda.Hodeš li i ti otići, posle mene? - Možda - bilo je sve na šta je hteo da se obaveže, ekavši to, odvrnuo je radio malo preglasno, i Džan tužno zurila kroz prozor. Počelo je da joj se čini znadežnim, s obzirom na Polov stav. Do avgusta specijalista joj je potvrdio da je s njom u redu, i da su ili njegova sperma i njena jajašca °nipatibilni na neki način, ili je možda probłem,Danijela Stiiukoliko postoji, kod njenog muža: Ali kada je ponovo, potegla tu temu, Pol je biobesan na nju, nije želeo ,da bude prisiljayan. Bio je to loš period za njega, i dozlo-grdilo mu je da vode ljubav po rasporedu, i da dve nedelje kasnije ona postane histerična kada śazna da nije zatrudnela.— Jednostavno zaboravina to neko vreme! - povi-kao je jedne noći na nju kada je poželela da vode Iju-bav zato što.je vreme bilopravo. A onda je izašao na piće sa svojim ocem. Džekse vidao sa nekom noyom ženskom, glumicom za koju su svi čuli, i ponovo je bio po npvinama, gotovo svakodnevno. Takode je vi-še nego ikad želeo da Pol ude u posao sa njim ali to, što se Pola tiče,"nije dolazilo u obzir. Osećao je kao da svi u njegovom životu žel'e tiešto od njega. ,A u septembru Luiza i Džan ponpvo su pokušale da nagovore Amandu na put, ali bez uspeha,. Oslabila je.šest i po kilbgrama i izgledala'je premrsavo, i dalje je bila depresivna i hikud nije izlazila. I do decembra obe ćerke su bile uspaničene.- Moramo nešto da uradimo - rekla je Džan Luizi izbezumljeno jednog popodneva telefonom, dve nede-Ije posle Dana zahvalnosti koji je bio grozan. Njihova majka je preplakala čitav obNed, \ bila je u takvom tuž-nom stańju, da je čak uznemirila i.decu. T Ne mogu više to da podnesem., - Možda bi jednostavno trebalo da je pustimo na miru - rekla je Luiza filozofski. - Možda ovako želi da provede ostatak svog života bez tatice. Ko smo mi da odlučujemo da bi trebalo da bude drugačije?Posebna isporuka- Mi smo njena deca, i ne može da je jednostayno pustimo da živi ovako. Neću joj dopustiti.- Onda smisli nešto. Ona neće da sluša mene. Ni-nije. Ti si joj meziraica. Ti i4i svakog dana kod nje i sipaj joj piłule u dus. Smatra da ima pravo da živi kako god hoće.- Luiza, ona umire, pobogu - rekla je Džan jadnp. - Zar ne vidiš šta-se dešava sa njom? Potpuno je digla ruke od života. Isto kao da je umrla sa taticom.- Ja nemam odgovore, Džan: Ona je odrasla žena, a ja nisam psihijatar. I i&kreno govoreći, dozldgrdilo mi je da je glpdam kako sažaljeva sebe. Newolim da je' gledam, ne volim da je slušam. To je patetično^ ali ona to voii. Ona pliva u kriYici što je ona živa, a tatica nije. Pa neka.je. Možda je na neki boleśtan način srećna.- Neću joj 4ozvoliti da to čini -- Džan je bila uporna.- Ne možeš je ponovo povratiti u žiYot, Džan. Ona mora da poželi da to uradi, a ona ne želL Suoči se s tim. Jednom u životu ona ima kontrolu nad sopstve-nim žiYotom, i možda ovako želi da ga prožiYi. Ba-rem joj tatica sadalne goyoři šta da radi.- činiš da on zYuči kao čudoYiste - požalila se Džan.- Bio je ponekad. Barem meni.,Kao i obično, sestre nisu mogle da se slože ni dko čega.A nedelju dana pre Božića, Pol i Džan su dobili od Polovog oca da dodu na^božidnu zabaYu u is". Džan ove godine nije bila raspoložena za to.

Danijela StilIIPol je i dalje odbijao da poseti specijalistu i Džan je bila neraspoložena zbog toga, i zabrinlita zbog svoje majke. Ali Pol je rekao da će osećanja njegovog oca biti povredena ako ne učine napor da se barem pojave na zabavi.- Za'što ne odeš bez mene? - rekla je Džan Polu jutro uoči zabave. Jednostavno joj se nije išlo. - Obe-ćala sam majci da ću je obići danas po podne, i ve-rovatno ću se osećati još re nakon što je posetiiji. -Srljala je iz života u smrt, a Džan je izludivalo da je posmatra kako to radi. Osećala se potpuno bespomoć-nom da^je zaustavi.- Zašto ne dovedeš tamo i svoju majku? - predlo-žio je u trenutku inspiracije dok je polazio ńa posao, j Džan ga je pogledala potpuno iziritrana.- Da li-si slušao bilo šta od onoga što sam ti priča-la proteklih godinu dana? Ona je u depresiji, gubi te-žinu, ne vida nikcrga. Samo sedi tamo čekajući da umre, pobogu. Da li zaista misliš da bi došla ne jednu od drečavih zabava tvoga oca? Ti sanjaš.- Možda de joj prijati. Barern je pitaj - rekao je to s osmehom i Džan je poželela da baci nešto na njega, On jednostavno nije shvatao.- Ne poznaješ moju raajku.- Samo je pitaj.- Mogla bih isto tako da je pitam da svuče svu sYoju odeću i trči gola ulic.ama Bel Era, pobogu.- Barem bi susedi bili s'recni. - lako u depresiji, i dalje je izgledala spektakularno. Gak je imao.ludu ideju da je pita da glumi u njegovom slĕdećem filmu, ali se plašio.da pita Džan^šta ona piisli o tome. Već jePosebnct isporuka:-znao šta bi mu rekla. - U svakom slučajuvreci joj bi moj otac bio oduševljen ako bi ona došla. To radnji pružiłoxpoštovanośt - našalio se, poljubivsi na odlasku, i upřkos samoj sij dopustila mu je. je duboko pqvredena što još nije posetio doktora n vezi.s njihoYom neraogućnošću da začnu dete, i poči-njala je da razmišlja, već neko vreme, da nikada bitieće u njihovoj budućnosti. Na neki način, bilo gotoYO depresivna koliko i njena majka, samo to pokazivala, ali veći deo vremena se osećala podjedna-ko loše kao i njena majka.Ali kada je tog popodneva yidela Amandu, srce jq| se slomiło. Izgledala je mršavo, umorno i bledo i kao da joj nije preostalo ništa zbog čega bi živela. U pede-setoj, Amanda se osećala kao da joj se život zavrsio. Džan je pokušala sve, predložila sve čega je mqg d^ se seti, nagovarala, preklinjala, pretila, rekla joj da će, ukoliko se uskoro ne pribere, ona i Luiza da.se preselej kod nje i vuku je iz kuce ako bude bilo potrebno.- Vi devojke imate na pametnije stvari da troŠite vreme nego da brinete o meni. Kako je Polov novi film? - Uvek je menjala temu, i poentu razgovora, n^ nešto drugo, ali do kraja popodneva, Džan je bila to-liko uznemirena dai je zapravo bila besna na nju, i to joj je i rekla.- Znaš, prokleto me Ijutiš. Imaš sve na čeniu bi trebalo da budeš zahvalna, dobar život, lep dom, dve ćerke koje te vole, a sve što ti radiš je da'sediš ovde i sažaljevaš sebe i plače taticom. Zar nas barem ne voliš, mama? Zar ne možeš barem jednom da mislisbilo koga drugog osim na'sebe? Zar ne vidiš kolikoDanijela Stilsmo žabrinute? Isuse, to je sve o čemu uopšte više i razmišljam. To i o činjenici da nikada neću imati de-cu. - I bez da je to nameravala da uradi, najednom zaplaka i njena majka ju je zagrlila, i držala je u naru-čju, i izvinjavala se za bol i brigu koju im je prouzro-kovala. Obe su plakale, ali su barera za promenu stva-ri koje je izgovorila Džan-bile purgativne, i njena\ V "majka je zapravp izgledala malo bolje. - Cak se više i ne šmiiikaš, mama. Ne oblačis se. Kosa' ti izgleda užasno.Bio je dobar osećaj biti iskren sa njom, i za•prbme-nu Amanda se kroz suze nasmejala i procenjujući po-gledala u ogledalo. A ono što je tamo videla nije bilo prijatno. Ono što su obe videle u ogledalu bila je lepa žena, tužna, bleda i zapuštena. I najednom je Džan . odlučila da iśproba Polovu taktiku. Rekla je majci .za Džekovu zabavu te noći u

,,Džulis".- Da idom tamol U tu.radnju'? - Kao što je Džań i predvidela da će biti, Amanda je izgledala užasnuta predlogom. - To je ludo.- Kao i qno što si uradila sebi u proteklih godinu dana. Hajde, mamice, učini to zbog merie. Nikoga ne-deš poznavati. Samo obuei haljinu i našminkaj se ma-lo i.otići ćemo zajedno. To de zaista usreciti Pola.- Izaci du sa vama jedijo veče na večeru. To bi mu ,se dopalo^ Odvešću vas u 'Spago'. -- Želim da izadeš sada sa mnom. Ne moraš da os-taneš dugo. Pet minuta. Samo. učini napof. Za mene.... za Lu... za taticu... on ne bi voleo da te vidi ovakvu, mama. Zaista verujem u to. - Gotovo je zadržala dah kada je pogledala u syoju majku. Bila je potpuno si-Posebna ispgruka

eurna da ni na koji način njena majka neće poći s niom, ali Amanda je stajala veoma mirna, posmatra-juci je dugć, nesignrna.- Da li stvarno misliš da bi tvoj otac želeo da ja'to uradim? - upitala je i Džan je polako klimnula gla-vom. Bilo je zapanjujuće koliko joj je to i dalje zna-čilo.- Stvarno, mama.Bila je to laž, ali je želela da njena majka poveruje u to, a onda, polako klimnuvši glavom, Amanda se okrenula na petama i otišla u svoju spavaću sobu, dok ju je Džan pratila, zapanjena. Nije se usudivala da upita majku šta radi. Ali Amandaje umarširala u s'vo-ju -garderobu i Džan je mogla da čuje š.uštanje i pre-raestanje haljina. Prošlo je punih pet minuta pre nego Što se ponovo pojavila, noseći jednu tmurnu crnu 'ha,-Ijińu.- Šta misliš o ovoj? - upitala je, dok ju je Džah posmatrala razrogaČerilh očiju, nesposobna da pove-ruje da je uspela. Konačno je doprla do nje, i nekako je uspela da je izbaci iz kuće i muževljevog groba. To je bilo više ńego zapanjujuce.- Mislim da je malo prestroga, zar ne? - Uputila za majkom natrag u garderobu, plašeći se da je pot-puno ne obeshrabri, ali haljina je zaista bila depte-sivna.V- Sta misliš o ovoj? - pokazala je rukom na jednu Purpurnu za koju je znala da je njena majka voli, ali ju je vołeo i njen otac,-i Amanda je odmahnula glavom cini joj je Džan pokazala. Umesto toga, odabrala jemornarskoplavu yunenu haljinu koja je oduvekDanijela Stil.Posebna isporukabila pretesna a sada joj je lepo isticala liniju, i u kojoj je izgledala mnogo mlada nego u onoj prvoj. Haljina je bila, na neki svoj način, podjednako otmena kao što je bila i Amanda, i izgledala je kao zvezda, koja je ne-kada bila, dok ju je isprobavala ispred ogledala. Obula je mornarskoplave cipele s visokim potpeticama, sta-vila par safirnih minduša, počešljala je kosu pozadi u pundu koja je bila njen zaštitni znak u mnogim nje-nim filmovima, i tako blago se našminkala da.Dzan nije mogla to čak'nrda přimeti.v' - Možda malo više, mama? Sta_misliš? Amanda je odmerila sebe u ogledalu i priznala:- Možda samo još malkice. Ne želim da izgledam kao kurva.-.. Mislim da bi za td bilo potrebno u stvari malo istinskog posla, a mi za to sada nemamo vremena -nasmešila śe zadovoljno Džan pogledavši svoju maj-ku. Izgledala je śpektakularno, i nalik na ženakoju je poznavala i volela čitavog svog života, a ne na strašilo kpje je postala u poslednjih godinu daija,, dok je op-lakivala muža.- Šta misliš? - upitala je Amanda nervozno. - Da li ličim na sebe ili na tužnu vreću kakva sam bila? - U očima su jbj se caklile suze kada je to rekla.- Ličiš na sebe, mama - rekla je Džan i sama sa suzama u očima, zahvalna kakvim god sudbinama ko-je su konačno ubedile njenu majku. - Oh, bože, volim te - rekla je, zagrlivši je. Amanda je fino dunula.nos u maramicu, ponovo iskusnom rukom pppravila ruž na usnama, a onda nekoliko .neophodnih sitnica stavila u mornarskoplavu tašnu, i s divljenjem pogledala u svo-ju ćerku. Džan je imala na sebi crvenu vunenu haljinu koju je volela i nosila svakog

Božića, i dok su stajale iedna pored druge u crv€nom i plavom, izgledale su gotovo kao sestre.- Ti si dobra devojka, Džan, i ja te volim - proša-putala je kada su se uputile ka vratima. Amanda i da-Ije nije mogla da veruje da je dozvolila Džan da je •nagoYori na ovo, ali je sada bila odlučna da to uradi. -Mada nećemo ostati dugo, zar ne? - upitala je nervo-zno kada je zgrabila bundu od lasice iz ormana u predYorju. Nije je o'bukla od sahrane svoga muža, ali nije dopustila sebi da sada razmišlja o tome, Řadila je ovo zbog svoje ćerke. - Ne želim da ostanem više od nekoliko minuta; .- DOYCŠĆU te kući kad god budeš htela, mama. Obećavam.- U ředu, onda - rekla je, izgledajući iznenadujući mlada i ranjiva dok je sledila Džan napolje, i kao da je htela da se oprosti sa nekim ko nije bio tamo, samo za trenutak se osvrnula preko ramena, zastala a zatim meko za sobom zatvorila vrata.3.Pripreme za zabavu u radnji tekle su još od ranog jutra. Iznad vrata su bili venci a i u svim izlozima. Zatvorili su tačno u.četiri sata, a u radnji se nalaziło prelepa božićna jelka, sva okićena u srebro. Džek je bio zadovoljan kada je video. ,- Znam da politički više nisu tspravne. Ali ih vo-lim. Ova je lepotica. - Radnja je bila iskričava kada se osvrnuo uokolo. Na tri. mesta su bili postavljeni baro-vi, a sanduci francuskog šampanjca su se hladili u ku-hinji. A unajmio je četiri muzičara da sviraju, da oži-ve atmosferu, ali ne za ples, Očekivali su dvesta Ijudi. Tp je bila jedna od njihovih najekskliizivnijih zabava, samo za njihove najbolje mušterije, i poznate ličnosti za koje je Džek znao da će doći. Za razliku od njiho-vog nepojavljivanja na većini dogadanja, uvek su pri-sustvovali Džekovirn zabavama'. Svi 'su.ga voleli, i zato su dolazili u ,,Džulis".- Pa, Gledij kako ti se čini? — upitab je, kada se poslednji put osvrnuo po radnji pre nego što ode da se presYuče. Za tu priliku je kupio novo Arrnanijevo odelo.- Meni izgleda dobro, Džek. Zaista dobro - rekla je, dok se divila svim detaljimai Yolela je njegove za-bave. Uvek su bile izvanredne.- Pazi na stvari za mene. Idem gore da se presvu-Čem - kazao je i nestao u liftu. Yratio se dvadeset mi-nuta kasnije, kad naslovna strana časopisa GQ. O.delo e bilo tamnoplavo, ali nije bilo ničeg uštogljenog u vezi s njim.i način na koji ga je nosio činiO jeda iz-gteda kao maneken._:Veoma zgodno - rekla je Gledi tihokada se vra-tio dole. - Izgledaš izvanre,dno. Imaš li pratilju veče-ras? - upitala ga je sa zanimanjem. Poslednja starleta je prosla kroz njegove'ruke nedeljama pre toga, i zna-' la je da trenutno obraduje poznatu manekenku.-r Barern tuc.en.jih — nasmejao se, - Nažalost, Star je jutros otišla za Pariž. Ałi me je naterala da pozo-vem njenu sestru.-'Yeoma darežljivo od nje... ili-veoma_glupo... -prokomentarisala je Glĕdi s psmehom.- Mislim da ima prijatelja u Parizu, - Nasmešio se, osecajući se zadoyoljan živ6torn, i prijatno neopte-rećen, baš onako kako je voleo da stvari budu;- Da li deca večeras dołaze? - upitala je Gledi, poslužiYŠi se čašom šampanjca kada su prviosti po-čeli da ulaze na vrata. Elizabeta Tejlor je upravo tišla sa Majklora Džeksonom. A Barbra Strejsend i neki prijatelj bili su odmah iza njih.;- Rekli s'u da će pbkusati - rekao je Džek odsutno dok je odlazip da pozdravi svoje goste i u roku od po-la^sata mesto je poskakivalo. Muzika je pridodala sve-čanom raspoloženju, a poznate ličnosti su dolazile i,. odlazile, dok su ib napolju fotografi slikali, ali Džek im neće dozvoliti da udu unutra. Želeo je da se svi opuste i da uživaju na zabavi, bez straha od štampe, tabloida ili fotoaparata. '

Danijela StilBilo je gotovo sedam sati kada su se Džan i Aman-da dovezle do vrata, i Džan je ostavila svoja kola momku da ih parkira i uputila se ispred svoje majke u ,,Džulis". Usput je bila zabrinuta da će se Amanda na-jednom uspaničiti i predomisliti, a fotografi koji su. odmah skočili na njih gotovo su to uspeli, A.li Džan ju je gurnula u radnju što je brže mogla i Amanda je od-jednom izgledala bez daha i pomalo zapanjeiia

kada je ušla. Sve je bilo tako zaslepljujuće, svečano i puno Ijudi. Tu su bila lica koja je svuda prepoznavala, a dve glumice s kojima je godinama ranije radila pohrlile su ka njoj i zagrlile je... Očigledno su bile uzbudene što je vide i želele su da znaju:sye što je'radila. Uśpela je da im kaže za Meta, i da je ovo prvi piit da je izašla otka-ko je on umro. A sa male distance, Dižan ju je pono-sno posmatrala, uputivši se da se pozdravi sa svojom zaovom Džuli.A s drugog kraja prostorije, gde je řazgovarao sa starim prijateljem, Džek ih je najednom pbgledao za-panjen.- Ne mogu da verujem... - prorrtrmljao je sebi u bradu i izvinio se da pozdravi Džan. - Di li bi bilo ne-uljudno da kažem da sam zapanjen? - prošaputao joj je, bacivši pogled na Amandu, i Džan se nasmejala kada mu je uzvratila šapatom.- Ne toliko zapanjen koliko sam ja. Godinu dana pokušavam da je izvučem iz kuće. Ovo je prvi put da je izašla otkako je tata umro, i.verovatna prvi put da je na ovakvoj zabavi otkako se povukla sa filma.- Počastvovan sam - rekao je, i zazvučao kao da -to i misJi, i strpljivo je čekao u blizini da^Amanda za-Posebna isporuk^I

vrsi svoje razgovore, a onda joj je prišao i zahvalio joj gto je dosla. - 'Džulis' nikada više neće biti ista posle Ovoga - nasmešio joj se. -'Konač.no si nam dala ugled za koji sam oduvek smatrao da ga zaslužujemo, ali-ni-srno mogli da ga postignemo bez tebe. - Zadirkiyao je, ali samo malo.- Sumnjam u to, Džek. Dobro je videti te, Zabav* je diyria. Vgć sam naleteła na puno starih ^prijateljaovde.- Siguran sam da su srčćni sto te vide. Moraćes češće da navraćaš. Priredićfcmo ti zabavu sut kada budeš poželelada dodeš u kupoviriu. - Činilo se da je dobro raspoložen i Amanda je prihv'atila čašu Jampanjca od konobara koji je prolazio 'tuda. I dok jeto činila, Džek je primetio da joj se/ruka malkica tre-se. Ali nije bilo nikakvih drugih znakova da je neWO-zna. Bila je čistokrvna do srži, i za razliku od nekiti svojih starih koleg'a zvezda, izgledala je i lepO i otme-no. - Izgledaš neverovatno, Amand'a - rekao je, na-dajući se da nije zYučao' previše napadno, ali bilo je' teško ne uočiti svuda njen izgled, čak i u ovoj gorńili. A medu haljinama na šljokice i prazničnim sateniraa, njena dobro skrojena mornarskoplava vunena haljina i safirne minduše činile su njen izgled još spektakular-nijim od njjhovog. - Da li si dobro? - upitao ju je uljudno.Dvoumila se samo na trenutak.- Manje-više - rćkla je iskreno, s tužnim os-me-hom. - Bila je to prilično teška godina. Gledajuči una-zad, jednostavno sam srećna što sam je preživela. - A to je i mislila.Danijela Stil- Ja sam jednom prošao kroz ,to - rekao. je za-mišljeno, misleći najednom na Dori. Bilo je to drugi put da ga je Amanda navela da razmišlja o njoj, yiše zahvaljujući okolnostima nego fizičkoj sličnosti, ili je to možda bilo-samb osećanje.- Mislila sam da ste bili razvedeni - rekla je Araanda, gledajući zbunjeno dbk su je Ijudi svuda po prostoriji prepoznavali i diskretno pokazivali prs-tom... gledaj... tamo... to je Amanda Robins... da li je ona na filmu?... nisam je video godinama... izgleda bajno... misliš li da je imala zatezanje lica?... i dalje izgleda sjajno... Prostorija je brujala, mada je ona iz-gledala nesvesna toga. Imala je ogromnu prjsebnost i staloženost.- Bio sam razvedeti - rekao je Džek tiłio, objaš-njayajući joj svoj koraentar. U svom tamnorn odelu, stojeći kraj nje, izgledaoje gotovo kao njen pratilac. -Ali jedna moja bliska prijateljica je umrla pre trinaest godina. Nije bilo baš isto kao to kroz &ta si ti prošla, ali je bilo prilično burno. Ona je bila veoma posebna osoba.- - Žao mi je - rekla je Amanda nežno, očiju koje su dodirnule njegove kao šibice zapalivši nešto što ga je gotovo uplašilo kada je to osetio, Iza' hladne fasade, bila je snažna i veoma privlačna osoba. I čudno, na-kon njene godine pune agonije izgledala mu je življa nego kada je bila s Metjuom. Ali pre nego što je.'rao-gao da joj kaže išta više, pozvali su ga;da reši neki manji problem s listom gostiju. Dve velike zvezde su se upravo pojavile na vratima, a nisu bile pozvane, Rekao je morncima iz obezbedenja

na vratima da ih^Posebna. isporukaiste unutra, a onda ga je Głedi odvukla zbog nečeg ugog. A dotle je Džan došla da proveri da li je njeha lajka dobro.- Kako si, mama? Da li si dobro? - nadala se da )š nije spremna da ide. Džan je smatrala da je za nju 3bro da bude tu, a pored toga, zabava je;biła izvan-jdna.- Dobro S'am, dušci. Hvala ti što si me dovela, Go-dinama nisam videla neke od ovih Ijudi, a pžek je bio veoma prijatan. - Bilo je to gotovo izvinjenje za stva-ri koje je izrekla o njemu u poslednje tri godine, ali joj se činio'mnogo uvaženiji nego ranije, i ,veoma ugodan na -sopstvenoj teritoriji. Ne bi volela da to prizna, ali gotovo da joj s'e dopao. - Kada će Pol da dode?- Svakpg trenutka, nadam se. Bio je na sastanku. -I ubrzo posle toga, Gledi je pozvala Džan na telefon. Bio je to Pol,- sastanak nikako da s'e završi, ali je obe-ćao da će do.ći čim se okonča."/ ' ' . - •"''.'•- Nikada nećeš pogoditi ko je ovde - rekla je, za-zvučavši srećno i nestašno, i nasmejao se dok je slu-šao. Bila je u boljem raspoloženju nego što je nedelja-ma bila i'bio je sreean da to čuje. Napetost medu nji-ma postajala je sve vise naglašena.- Poznajući mog oca, mogao bi da'bude bilo ko. Tom Kruz.. Madona...- Bolje od toga T- nasmešila se držeći telefon -r Amanda Robins. v- Stvarno si je nagovorila da pode sa tobom? Do-bar posao, mala. Ponosan sam na tebe. Kako je ona?- Poznaje praktično svakoga ovde i izgleda izvan-redno. Počešljala se, malo našminkala, i odmah magi-Danijela Stilja, filmska zvezda se vraća. Yolela bih da izgledarn kao ona.- Lako si je pobedila, malena. Nemoj to nikada da zaboraviš.- Volim te - rekla je, dirnuta onim što je rekao, bez obzira d-a li je to mislio ili,ne.- Samo drži mog oca podalje od nje, ako ona iz-gleda tako dobro. To je jedna glavobolja koja nara jiije potrebna. Nikada više rie bi razgovarala sa mnorn,, a ne bi ni ti.- Mislim da nema opasnośti od toga - nasmejala se Džan onome što je rekao. - Medutim, bip je veorna Ijubazan prema njoj. Mesto je puiio Ijudi a on je bio prilično zauzet. Stalno im upadaju poznate ličnosti.- Samo žene, siguran sam. Jadničak, verovatno ce ga živog pojesti i pocepati mu odelo... život je težak za neke* od nas. To je moj tatica. U svakora slučaju, dušo, doći ću čim přdem mogao. Drži se.;Pozvaću te kada krenem iz kancelarije.- Yidimo se uskoro. .rBio je to najljubazniji razgovor koji su iraali nede-Ijama unazad, i-kada je otišla da potraži svoju majku, videla je da ona ponovo priča sa Džekom, i odlučila je da ih ostavi nasamo. N.e bi bila tako loša śtvar ako bi oni konačno mogli da^budu prijatelji, i prestanu da se žale jedno na drugo. A sa daljine, dok su razgovarali, Džan je mogla da vidi da se njena majka smeška, a Džek je izgledao veoma ozbiljan.Kako se ispostavilo, pričao joj je o svojim nabav-Ijačkim putovanjima u Evropu, i koliko mu se Milano ne svida, a koliko rau se Pariz više dopada. I ra'zme-niivali su iskustva u hotelu ,,Kleridž" u Londonu. Izgledali su kao stari prijatelji kada je Džan otišla la-gano da prodaska s nekim koga. poznaje, i prošlo je još sat vremena pre nego što se' Pol ponovo javio, ali je ovoga puta zvučao napeto. Sastanak nije dobro pro-šao, a kada je sisao dole, saznao je da mu je pauk od: neo kola, i nije bilo načina da stigne na zabavu, osim da pozove taksi, ali je želeo da Džan dode po njega, a, zauzvrat, obećao je da će je odvesti na večeru. Zaista je bilo prekasno za njega da pokuša da dode na za-bavu. . - .- Šta ćemo sa mojom mamom? Ne mogu jedno-stavno da je ostavim ovde - rekla je, zazvučavši za-brinuto.-^Zdšto ne pitaš mog tatu da je smesti u taksi. Možda ima i limuzinu ili dVe na čekanju. Obično to čini za velike zvezde kojima je potrebna vožnja neg-de. Samo ga pitaj.

- U redu, pokušaću. Ali ako ona dobije napad, po-zvaću te. Možda,ću morati da je dovezem kući. U suprotńom, bidu tu za deset minuta.~ Budi ovde - rekao je odlučno. - Imao sam ušlji-u popodne i želim da.te vidim. - I njoj.je fina;,tiha ečera negde zvučala divno, i ponadala se da će njena a biti voljna da je Džek sraesti u taksi ili Hmu-zinu.Kada ih je ponovo našla, i dalje zajedno u uglu -prostorije, objasnila im je situaciju i za trenutak je njena majka izgledala uspanjčena. Ali Džek se ume-.šao pre nego što'jĕ Amanda mogla da-kaže ćerki bilo. šta.Danijela StilPosebna isporuka- Pol je u prayu, Imam dva automobila odmah jspred. Kad god tvoja majka želi da ide kući, jedna odnjih će je odvesti. Kako ti to zvuči? - upitao je, okre-nuvši se ka Amandi, koja je i dalje izgledala zapanje-na što je Džan napusta, ali nije ni želela da joj bude teret.• — Ja... u, redu je... zapravo, ne moraš to da činiš, Džek. Ja sam tu blizu na Bel Eru. Pozvaću taksi.- Nećeš - rekao je tiho ali odlučno - uzećeš limu-zinu. Ne bi trebalo da se u ovo doba voziŠ okolo tak-sijem.Amanda se nasmejala njegovoj odlučnosti i pažnji, i složila se da uzrne limuzinu. U stvari, počela je da pominje odlazak, ali pn je izgledao tako razočaran da joj je bilo neprijatno,,i pristala je da ostane još malo, Zapravo se ,divńo zabavljala. Metju je oduvek rnrzeo zabave, i jedva da su ikada qtišli na neku.Džan ju je poljubila za rastanak i otišla da pre-uzrae svoja kolai pokupi Pola, a Džek je očinski pa-zio na Amandu, pobrinuvši se da ima nešto za piće, neko meze na tanjiru, cia upoznaje njegove prijatelje, i da se u potpunosti «seća prijatno na zabavi. Bila je šokirana kada je konapno shvatila da je medu p6sled-,njima koji odlaze, a već je bilo pola devet.- Ka'ko mi je neprijatno,.. moraćeš da rne šutneš napolje da bi me se otarasid - rekla je izvinjavajući se, i pružila ruku da se rakuje s.njim, ali je on insisti-rao da je lieno limuzinoni otprati kući.- Ne budi luda, Amanda. Nije mi nikakav prob-lem. Mi smo porpdica, osirrr toga, lepo je imati priliku

ja proćaskamo posle svih ovih godina. Drago mi jeda to uradim.Nije bilo načina da ga odvrati od toga da je isprati kući, \ ostavio je Gledi sa svi potrebnim uputstvima kada je otišao, Zabaya je bila gotova, a prijatelji sa kojima je planirao dd večera već su otišli bez njega: Rekao im je da će im se možda pridružiti kasnije, a možda i n,eće, ali da ne računaju na lijega za slueaj da . mu nešto iskrSne. A nije imab drugih obaveza. A kada su seli u kola i povezli se Rodeo Drajyom, nonšalant-no ju je upitao da li bi volela da stanu negde da nešto pregrizu, samo neki hamburger ili salatu, to je bila , tako dobra prilika da porazgovaraju o'syojoj deci. Nećkala se;razmišljajući da bi zaista trebalo da ode ići, ali nije imala kome da podnosi racune. A i bila pomalo gladna. Bio je u pravu. U poslednje vreme bila zabrinuta za Dzan i Pola, i zapitala se.da-li je i uočio neku zategnutbst medu njima. Možda je jg toga želeo da večera sa njom. Pretpostavila je da tako i zaključiła da je to dobřa ideja i zahvalno ihvatila njegovu pońudu.Rekao je vozaču da ih odveze u ,,Ajvi" na Nort -obertsonu, i pošto su ga tamo dobro poznavali, dali -.u mu tih sto u uglu. Tamo je bio i Džordž Kristi, s grupom prijatelja, i mahnuo je řukom kada je ugledao Džeka, a onda su mu se oči razrogačile kada je video da je on s Amandom Robins.Naručili su pastu i salate, i Džek je s lakoćom pre-mostio prazninu u razgovoru. Kao što je to učinio i u radnji, razgovarao je o raznolikim stvarima, slikarst-YU, umetnosti, putovanjima, kiijiževnosti, pozorištu.Danijela Stil• Bio je zapanjujuče.dobro obavešten i prijatan za raz-govor, i veoma brzo je shvatila da nije osvajač žena kao što je ona mislila. A onda jĕ napokon, kada je , stigla hrana, potegao temu njihove dece.- Misliš li da su njih dvoje dobro? - izgledao je' zabrinut, ali se činilo da inu je

savršeno prijatno s njom. Činilo se da mogu da razgovaraju 6 bilo kojoj temi.- Ne znara - rekla je iskreno. - Ved neko vrerae sam zabrinuta za njih, ali pretpostavljara da nisam bi-la od velike pomoći Džan. Toliko sam bila zaokuplje-na samom sobom poslednjih godinu dana da se ose-ćam kao da sam je iznpverila kao majka. ,- To je glupost - rekao je Ijubazno - ovo je bilo vreme koje je bilo potrebno za tebe. Ne možeš uvek biti tu za sve druge. Siguran sam da je ona to razume-la. Ona je izvanredna devojka... samd se nadam daje Pol flobar prema njoj. Ona ne izgleda sredno.Amanda tada uzdahnu, ne želedi da izda povere-nje, ali željna da podeji s Polovim ocem infbrraacije koje ima. Ovo je bila savrsena priłika da pomognu svojoj deci.- Ne želim da kažem bilo šta što ne bi trebalo, Džek. Ali mislim d"a je vepma uznemireha što'nc os--t'aje. u drugom stanju.- To" sam i mislio - rekao je, gledajući zamišljeno Amandu. - Da li su toliko ozbiljno pokušavali? Pol mi ništa ne govori. ,- Koliko sam razumela, ved dve godine. To može da bude veoma depresivno.Posebńa .isporuka- Hi veoma zabavrio, zavisi kako gledaš na to -o je satirično, iona se uprkos samojsebi nasmeja-i, a onda su se oboje ponovo uozbiljili.- Ne izgledaju kad da se zabavljaju mada je veče-is bila bolja nego inače. Izgleciala je kao devojčicacada je otišla da pokupi Pola.-' Možda joj je jednostavno laknulo što vidi da se' ti oseeaš bolje - rekao-je nežno i Amanda je klimnula glayom.- Možda. Poślednje što sam čula o tome bilo je da je ona početkom godine želela da Pol ode kod spe-^ijaliste, i da je on to odbio.- To je onda ozbiljito. To nisu dobre vesti. Misliš. li da je već otišao?- Mislim da nije, mada znam,da ona jeste.- I?- Ne znam detatje - priznala mu je Amanda. - Ali snara da nije trudna, Ili barem mislim da nije.- Do sada bi nam već rekli da su uspeli, To je ^aista zabrinjavajući problem. S.vremena na vreme.ga zadirkivao u vezi s tim, bezoseeajan fnoron cakav jesam... a naravno sada shvatam da nije trebalo" da Činim. Pitam se da li ja mogu da povedem raz-?ovor o tome s njim. - Izgledao je zamišljen.- Mislim da on puno brine o svom poslu - rekla je-Amandapošteno. U posłednje tri godine veoma je za-volela Pola, baš kao što jet)žek njenu ćerku. Oboje su )ili fini Ijudi.- Pol brine o svemu - rekao je Džek zabrinuto se iršteći. - On je jednostavno takva osoba, zato je do-bar u onome što radi^ i on ce jednoga dana biti većiDanijela Stiligrač u filmskoj industriji. Za razliku od svog o koji je producirao neke od najgorih filmova koje ikada videla. Nadrnašili su ih sarno oni u kojima s glumio. Mnogo sam bolji u ženskim haljinama.-f Sigurna sam da si skroman u vezi sa filmovima -Amanda se nasmejala, a pnda mu rekla koliko joj se dopala radnja. - Lepa je, Džek. Moraću da se vratim jedno popodne da kupujerń. - Dopalo.joj se ono što je videla tamo, i na njeno veliko iznenadenje, i on joj se dopao. Bio je inteligentan i zanimljiv i zabavan za društvo. Veče je veoma brzo proteklo. I dok su napu-štali restoran, obećao joj je da će porazgovarati s Po-lorri o torae da ode kpd specijaliste sa Džan.- Možda nećfe ceniti to šio ja o .ifeome razgovaram sa njim ali ,ću pokušati. .- Zaista bih ta ceriila - rekla je zahvalno kada su se vratili u limuzinu.- Obavesticu te kako je ispalo - obedao je. - Samo pomisJi, ako pravilno budemo odigrali naše karte, po-novo bismo mogli da budemo deda i baba dogodine u ovo vreme. To je rnisao. Punim šezdeset odnjah posle Božića. To je dovoljno loše bez dodavanja još unu-ka... za čoveka kao što sam ja, to bi u potpunosti moglo da uništi moju reputaciju. - Dopadao joj se na-čin na koji se, šalio s tim, i nije mogla a da se i ona ne nasmeje s njim zbog toga, a onda u jednom ozbiljnom trenutku, poriovo joj je pričao o Dori, koliko mu je značila, i činjenici da otada nije više želeo da ima ozbiljnu vezu

s nekim. - To je jednostavno previše bolno - rekao je iskreno. - Ne želim da mi je ponovo do nekoga toliko stalo, osirn do moje dece. Kada ženePosebna isporu^au mom životu gdlaze, želim da mahnem rukorn zbo-. gom i zaboravim ih. A ne da dve godine plačem i s tueom ih se sećam ostatak života. Ne mogu da nate-fam sebe da to uradim.- Možda se prava osoba nije ponovo pojavila, Džek - rekla je tiho, misleći na Metjua. Ni ona nije rriogla da zamisli da bilo>koga ponovo voli, i to je irekla.- Za febe je drugačije% rekao je osećajno - vi ste bili u braku dvadeset šest godina. Ti nisi koristila syo-je karte na sve strane onako kako sam ja to činio. Ja • sam še samo zabayljao, i to je sve što želim. Ti bi tfe-balo da irrlaš život s nekim drugim, ako je to ono što želiš, nakon što malo potražiš okolo'- kazao je nežno.Dugo nisi izlazila. Možda ćeš da shvatiš da zapravo vaš u tome. • •- Sumnjam li to - rekla je iskreno. - Ne.mogu čak ni da zamislim da se ponovo vidam s-a nekim, Džek. Ne posle svih ovih godina. Mislim da je to iza mene.- Nikada ne znaš šta će se desiti u životu, ili ko,će naići. Život nam nekako daje darove ka ih najmanjekujemo.„ ili dobar šut u stražnjico. Šta god. Ali>tQ ada nije ono što si očekivala. ^Climnula je glayom, smešeći se onopie što je re- • kao,,biloje izvesne istine u tome, a onda je pogledala Džeka & pitanjem.- Kakva je bila Polova majka? - Srela ju je nakrat-na venčanju, ali bilo je teško redii toliko toga seešavalo, toliko puno gostiju, toliko mnogo važnih detalja.: iDanijela Stil- Barbara? - izgledao je iznenaden pitanjem. -Bila je čudovište. U stvari, ona je bila ta koja me je iz-lečiła od toga da ikada poželim da se oženim, i slgu-ran sam da bi ti ona rekla isto za mene, kad bi je pita-, la. Osim što je ona naravno bila dovoljno glupa da sc. preuda. Jedva da'više raogu da se sptim da smo bili ubraku, srećom. Napustila me je pre devetnaest godina,Dogodine, planiram da'proslavim dvadesetogodišnji-cu moje nezavisnosti.Oboje su se nasmejali kada je to rekao. -Džek Yotson, ti si grozan i sarkastičan. Kladim . se da kada bi se pojavila prava žeria, odmah bi se ože-nio. Ti si samo prezauzet jurenjptn starleta i manekerr-ki da bi je pronašaO.-.Otkud ti to znaš? - upitao je, glumedi nevinašce, ali neubedljivo, barem kada je Amanda u pitanju.\/- Citam novine - rekla je saraozadovoljno, i bio je uljudan da'z.a trenutak izgfeda ,kao da rau je nepri-jatno.-. Pa', kako god da je, inogu te uveriti da ako upo-źnam gospodu ili gospodicu Pravu, uputio bih s'e pra-vo ka najvišoj zgradi i odmah skoeio.na ulicu; Naučio sam svoju lekciju. Iskren sam sa tobom, Amanda. Ne bih mogao to da uradim.-r- Tako se ja sada osecam, mada iz drugačijih raz-loga. Oh, dobro, to nije problem s kojim sada treba da se suočim - rekla je. s malim uzdahom kada su stigli do njene kuće i kada se okrenula da mu zahvali.- Divno sam se provela, t)žek, hvala ti što si se ta-ko dobro pobrinuo za mene i što si me izveo na veče-ru da porazgovaramo o deci. tPosebna isporukaIzgledao je malo zatečen kada je to rekła, a onda se osmehnuo i klimnuo glavom.- Pozvaću te i reći ti šta kaže Pol - poncwio je, i ona mu se iznova zahvalila, otključala svoja vrata, uš-la i zatvorila ih za sobom. Čula je kako limuzina'od-' łazi dok je pałila^vetlo, i bila je iznenadena kada je shvatila koliko je pogrešila « vezi s njim. On jeste bio ženskaroš, i.nije to tajio, a ipak je u rijemu bilo mnogq više od toga. Bilo je nečeg čudno dragog, kao dečačić koji je podivljao, ali. s pogledom u očima koji vas je terao da poželite -da ga zagr-lite.Za trenutak, to je gotovo upalilo upozoravajuće .ampice u njeńoj glavi. Muškarci kao što

je Džek su błli opasni, čak i za pedesetogodišnje udovice, a ipak je znala da nema čega da se boji. Onje imao svoj hor žena, i sv^ što su oni zaista imali zajedničkog bila su njihova deca. Ali dok se Džek vozio natrag na Rodeo Drajv da proveri da je radnja kako treba zatvorena, zavalio se na sedištu i zatvorio oči, i u mislima jfe mo-gao da vidi samo Amandu.4.Sledčćih nekoliko dana Aman4a s.e nije čula sa. Džan, a Džek ju je pozvao nedelju dana posle zabave; Rekao je da ima nešto da joj kaže, i pozvao je da dode u radnju? i ruča sa njim u njpgovoj kancfelariji. I ona je bez dvoumljenja prihvatila..Zńala je sasYinhdobro da je njegov jedini motiv što ju je pozvao da porazgoya-, raju o njihoYoj deci.Čekao ju je u prizemlju kada je stlgla i otpratio je gore do njegove lične kancelarije, gde je za njih bio postavljen ručak s uštirkanim belim stolnjakom i sal-vetama ńa konferencijskom stolu. Bili su sami i jeli su salatu odjastoga i kavijar i pili šampanjac. Bio je tp veoma elegantan ručak. ,-Da li ovo radiš svakog:dana? -'upitala je, kujući ga a on je odgovorio samo kada želi da ii sionira nekoga. - Onda smatraj da śam impresionira-na, zato štp ja syakoga dana jedem kiselo mleko iz pakovanja.- Pa, izgleda da delaje. Irnaš neverovatnu liniju, Amanda. - Pocrvenela je na to što je rekao, a onda su prešli na razgovor o njihovoj deci. Kazao je da je imao ručak s Polom, i da je usput potegao temu, ono-liko nonšalantno koliko je to raoguće kada je ,takva tema u pitanju; Raspitao se o tome otkud tp da još ne-maju decu, i Džek je rekao da je Pol bio prilično 6tvo-ren u vezi s tim, i rekao mu ptpriJike isto što i Aman-Posebna isporukaTakode je priznao-da zaista ne želi da ide kod\tora u' vezi s tirn. Pol je smatrao da je to nepri-n0 i osećao je kao da je njegbva muškost dQvedena, nitanje Ali posle podužeg razgovora sa svojimocem napokon je pristao da učini neSto u vezi sa.tim, ko to hije želeo Obećao je da če otići kod doktora-sa Džan odmah posle Božića. Očigledno, njen doktor'ie bio na odmořu do tada._ Dakle rekao bih, naša misija je obavljena. Ba-rem njena prva faza. Operacija Unuče je u svojim pp-četnim fazama.Amanda je bila impresionirana time koliko 3bri rezultati, i činjenicom da rau. je' bilo dovoljno ilo da to uradi, i naslonila še u stolici i nasmešila „ se žadivljeno.-Džek.Yotson, ti si izvanredan,Ne mogu da veru ^i. Jadna Džan ga je poslednjih godinu dana prekh-jala'da ide s njom, a on to nije.hteo da učmi. -On seyefovatnosamoplašimene.Rekao samda '. ga razbastiniti ako to ne uradi. - Nasmešio joj se adovoljan njenom reakcijom. Očigledno mu je.1 /eoma zahvalna. / , ,- Ozbiljno, Džek, hvala ti. J.adna Džan toliko zelbbu. ; .__misliš šta će se dogoditi.ako ne mogu da j<laju? - izgledao je- zabfinut kada ju je upitao, i ona takode jzgledala zabrinuta, pošto joj je Džan reklaPol nije zaiusvaj.anje.- Pretpostayljam da će morati da se suoče sa ft stvari kad dode vreme. Uvek raogu da usvoje ako ga ne začnu, ali teško je poverovati da danas, sa svim timDanijela Stilmodernim metodinia koje koriste da reše neplodnost.^ ne bi raogli da im pomognu. Sigurna sam da će nešto dobro ispasti iz ovoga, uz malo strpljenja.- Stvari su šada toliko prokleto komplikovane, zarne? U raoje vreme, ako. zařsta irhaš sreće, bilo je pot-rebno šest meseci da dovučeš neku devojku na zadnjesedište kola tvog oca u nekom drive-in bioskopu, aako bi se makar rukovao s njom, ona bi ostala u dni-gom stanju., Sada se svi leče od neplodnosti i imaju

decu napravljenu u epruveti, to svakako oduzima dražsastajanju. - Araanda nije mogla da se ne .-nasraejeono.me što je rekao. To je bil» tačno, čak i u svombraku s Metjuom, često je bila zabrinuta da ne ostaneu drugom stanju, Samo se nadala da. će Pol j Džansada imati sreću, i uspeti da dobiju bebu. - Obavešta-vaću te ako čujera bilo šta dalje - obecao je Džek.- I ja ću tebe - uverila ga je Amanda, a onda je ponudio da joj pokaže radnju. Nije mogla da odoli da ne proba nekoliko stvari, 1 na kraju ju je ostavio s upravnikom radnje i njihovim najboljim prodaYačica-ma, i dva sata kasnije pojavila se u njegovpj kancela-. riji da mu još jednom zahvali.- Da 11 si se zabavila? - upitao ju je, ustavši od isvog stola kada je ona ušla u prostoriju. Izgledala jesredna i opuštena i sjajno se prove]a kupujudi u ,,Džu-lis":^ Bajno, i pbkupovala sam sve na vidikUj uključu-jući šest zaista sjajnih kupacih kostima za sledeće leto iz vaše linije za krstarenje. - Takode je kupila neko-liko lepih spavadica, novu haljinu, i jednu senzaci-onalnu ernu tašnu od aligatora. - Kupila sam sve štoPosebna isporukaje bilo na vidiku - pOnovila je, s dozom nelagodnosti._ Nikada u životu nisam biła ovoliko ekstravagantna, li rnoram da priznam da sam uživala u tome. -.Nas-nejala se kada je priznala, i zatekao je sebe kako źuritoliko je bila lepa, i pitajući se kako bi mogao da jenagovori da večera sa njim.- Da li voliš tajlandsku hranu? - upitao ju je izne-s buha.- Zašto, da li i to prodaješ? Postoji li neko ode-Ijenje koje sam propustila? S prehrambenom robom?- smejala mu se i izgledala je senzualna, mlada i srećna. .- Da, u stvari, pokazaću ti gde se nalazi - kazao je ubedljivo. - Ali to je druga naša radnja, i moraš da se voziš mojim kolima da bi stigla tamo.- Oh, ti si užasan lažov, Džek Yotson. Pokušavaš da rae kidnapuješ i držiš radi otkupa, jednvno to znam.- Kakva dobra ideja - rekao je, smejući se s njom.- Kakve su mi šanse?- Sada? Yečeras? - Već je bilo pola šest, ali radnja je bila otvorena do devet kako bi njihove mušterije mogle da kupuju z*a Božić. - Danas si'mi dao ručak, ne moraš i večeru da mi daš. Imam drugu ideju. Zašto malo kasnije ne dodeš do mene kući, i ja ću ti skuvati večeru. Ni§ta posebno, samo Šta god nadem u frižide-ru, manje-više. Dugujem ti jednu, veliku, što si nago-vorio Pola da ode kod dpktora. .- Yoleo bih to.Odmah je priłwatio njen poziv i obećao da će doći u sedam sati da joj pomogne. A čim je ona otišla',Danijela StilPosebna išporuka,ipodigao je slušalicu i otkazao sastanak za to veče koji je zakazao nedeljama ranije. Izgovorio se na prehladu a devojka koju je pozvao samo mu se nasmejala. Za-ista nije marila, ali ga je poznavala mnogo bolje nego što je pretpostavljao.- Kako se ona zove? - devbjka koju je pozvao nije mogla da odoli malom zadirkiyanju..- Šta te navodi da misliš da je u pitanju druga žena?..•f Zato što nisi peder, i verovatno nisi imao prehla-du od svoje druge godine. Meni zvučiš dobro, Džek... srećno sa ko god ona bila. - Ona se ionako vidala s nekim drugim, i załwalio joj je što je imala toliko ra-zumevanja.Tačno u sedam sati stigao je na Amandina vrata, a o,na je bila u sivim pantalonama, bledoplavom džem-peru i iraala je nisku bisera. Izgledala je kao nasledni-ca, ali je imala pregaču na sebi'.- Yeoma domaća slika - prokomentarisao je dok je ulazio i spustio bocu veoma skupog vina koju joj je kupio, i nasmejala se na njegov komentar.

- Nadam sĕ da je tako, posle dvadeset šest godina braka.- Znaš, nikada ranije nisam o tebi tako razmišljao, mislim kao o domaćici - priznao je Džek, kada se'uputio za njom u kuhinju, a ona mu zahvalila na vinu. Bilo je.to odlično vino, i imalo je -impresivnu godinu berbe. - Mislio sam o tebi kao o filmskoj zvezdi. Teš-ko je zaborayjti ko si bila ranije. Cak i izgledaš isto.-U stvari, u svojoj glavi, ja uvek razmišljam o tebi kao o Amandi Robins, a ne o Amandi Kingston.je to rnrzeo - 'rekla je jednostaviio. - Puno Ijudi je to običavalo da govori._ Da li se zbog toga nikada nisi vratila nafilm? -bioje znatiželjan.- Verovatno. Met ionako ne bi' želeo da se vratirii. Dosta smo razgovarali o tome pre nego što smo se venčali,Nisambiladugp-.u tome,ali sambila spremna da se odreknem toga... zbog nečeg boljeg... muškarca kojćg .sam vołela i porodice. ,-1 da li je bilo bolje? Da li si bila srećna? - upitao je dok ju je posmatrao.- Volela sam dabudem sa svojom decom, i sa Me-tom. Bio je to dobar život. - Zatim je za trenutak iz-gledaia zamišljena, dok je razmiŠljala o tome, - Teškopoverovati da se završilo, Sve se toliko brzo pore-.jtilo. Jednog trenutka je odlazio iz'kuće s teniskim fetorn u raci, a sledećeg ga'yiše nije bilo, samo dva ata kasnije. Teško je privići se na to. Džek je klimnuo glavom.- Zvuči glupo reći to, ali barem se nije patio.- Pretpostavljam da je tp tačno, ali mi jesmo. Ja ipste nisam bila pripremljena na to. Cinio se takoadim. Nikada nismo čak ni razg6varali o tome ita će se dogoditi ako jedno od nas dvoje umre. Nikadav nismo imali vremena da razmislimo o tome, ili da se oprostimo, ili... - oči su joj se napunile suzama i okre: nula se, i odjednom je Džek bio iza nje, držeći je zaramena.- U redu je.>. znam... tako je bilo i meni sa Dori. Imala je saobraćajnu nesreću kada je krenula da se sastane ša mnom. Čeoni sudar. Nije ni znala šta ju j.eDanijela Stilsnašlo. Ali ja jesam. Osećao sam se kao da je taj pro-kleti kamion udajrio mćne. Dugo sam želeo da jeste.Stalno sam želeo da to budem ja a ne ona..'. Osećaosam se tako prokleto krivim.- I ja sam -^ rekla je Amanda kada se okrenula da je pogleda. Imao je Ijubazne oči, bile su tople braon boje, kosa peskovitoplave boje prošarana sedima. ZapanjujUce je dobro izgledao. - Poslednjih godinu dana, stalno sam želela da sam ja umrla umesto Meta. Ali, eto, nedelju ili dve najednom mi je drago što rii-sam. Ponovo uživam u svojoj deci, i radim sitne stva-ri... Čydno je kako se stvari samo malo promene,'i to napravi neku razliku. -Klimnuo je glavora, i stavio jednu od njenih pre-gača preko pantalona i crnog džempera s rolkragnom koji je nosio.- U redu, dosta ovih ozbiljnih stvari, madarn. Šta . ima za večeru? Da li želiš da seckam, rendišem ili pa-sirajn, ili bi radije da me samo posmatraš kako -se t|Ho napijam u kuhinji? Mpgu i jedno i drugo.Nasraejala mu se'kada ju je pogledao zabavljaju<5i se. Tako je lako bilo biti s njim.- Zašto Jie sedneš i ne opustiš se. Sve je vee uglav-nom uradeno. - Sipala mu je čašu vina, obavila neko-liko stvari u kuhinji, i pola sata kasnije, jeli su biftek, pečeni krompir i sałatu. Bila je dobra kuvarica, i sati-ma su pričali, sededi za njeriim kuhinjskim stolom, a kasnije su presli u dnevnu sobu i bacio je pogled na neke od .slika. Bili su zgodna porodica, mada mu je Met uvek izgledao usiljen,_ali Amanda je izgledala--divno na.,svakoj fotografiji.

lim§ Šteta je što ste ti i tvoje derke tolik-o ružne.- Tvoja deca su podjednako zgodna kao i moja -da mu'je kompliment i on se nasmejao,- Eto desilo se samo da smo mi veoma atrakti^ni Ijudi. Svi'u Los Andelesu to jesu. Ružne Ijude prese-łjavaju u neku drugu državu, ili grad, ili ih u ponoć prebacuju preko granice brodom. Sarao iti pokupe i odvedu i niko ih nikada više ne vidi... puf.

.. nema više ružnih Ijudi. - Yoleo je da se poigrava s njom, i da je zadirkuje. Lako je bilo uočiti zašto je imao toliko mnogo uspeha sa ženama.- Zar se ne umoriš od toga? - upitala ga je iskreno a su seli. Osećala se kao da može da ga'pita bilo. Sada su b'ili prijatelji. - Sve te žene, rnislim. "Mis-da bi bijo iscrpljujuće biti stalno sa strancima. Ja ne mogu čak ni da zamislim da se ponovo majem sa tim, da stalno počinjem ispočetka, postavljanje svih tih dosadnih pitanja..^'- Prestani! - podigao je-ruku zastenjavši. - Uni-štavaš moj životni stil. Ako me navedeŠ da se zapi-tam, možda to neću moći da učinirn. To je jednostay-no jedan način da se nikada ne vežem. To je sve. To je ono što mi je bilo potrebno sve otkako je Dori umrla.- Ja bih radije gledala televiziju ili čitala knjigu -rekla je Amanda iskreno i on se nasmejao.- Pa, zapravo... tb bi mogla biti sustina razlike iz-medu muškaraca i žena. Sve do sada, da je izbor iz-rnedu knjige, televizije ili žena, odabrao bih žene. Ali ako me nateraš da o tome ozbiljno .porazmislim, mož-da ću morati da kupim sebi sutra,ujutru novi televizor.Danijela Stil- Ti si beznadežan slučaj.- Jesam. To je bio deo mog šarma, ali mogu da primetim da brzo postaje prepreka. Možda ne bi tre-balo da razgovaramo o tome.Zatim su razgovarali o drugim stvarima, o svojira porodicama kada su biJi mladi, svojim snovima, svo-jim ambicijama, svojim karijerama, i ponovo o svojoj , deci. I nod je iznova proletela. Prošia je pgnod kadaju je napokon napustio. I hije još bilo ni devet sati kada ju je sledećeg jutra pozvao da joj zahvali na večeri. Još je spavala.- Da li sam te probudio? - činip se iznenadenim. Delovala je kao ranoranilac, i normalno je to i bila, ali je prethodne nodi dugo bila budna, pokušavajudi da čita i razmišljajući o iijemu.,- Ne.j-ne; nikako. Bila sam budna — slagała je pog-ledavši na sat i knenadivši se koJiko je bilo sati. Iraala je zakazano kod zubara i zakasnide.- Lažeš - rekao je s osmehom na licu. ~ Čvrsto si spavala i ja sara te probudio. Život lenjih bogataša. Ja sam za svojim stolorn od pola devet. - Imao je da obavi brojne telefonske razgovore s Evroppm, koja je;bila devet sati ispred njih. Ali ona mu je bila u misli- \ ma, i u trenutku se odlučio da je pozove. A śada, čuv-ši je, bio je neočekivano nervozan. - Šta misliš o ve-čerias?'- upitao je bez uvoda, i razrogačila je oči, zapi,tavši se da li ga je dobro čula.- Yečeras? - Nije imala ništa isplanirano, mada je sledećeg dana bila pozvana na božidnu zabavu. - Ja... zar nedeš da se umoriš od mene?Posebna isporuka- Mislim da je to nemoguce, a moramo štošta da' nadoknadimo, zar ne?- Šta na primer? - Ležala je na ledima i protegla se, tačno se sećajući kako on izgleda.»- Oba naša života. Medu nama to pokriva sto de-set godina, moglo^bi da potraje, a shvatio sam da bi zaista trebalo da počnemo, sinod smo napravili neke dobre začetke.- Da li ti to ovako radiš? - nasmešila se. - Sav taj šarm? Sto deset godina... lcakav način razmišljanja o tome. Pa, u redu, pošto si to tako postavio, bilo bi bo-łje da to učinimo. Šta si imao na umu? \- Šta misliš o večeri u^Loranžeriju'? Dodi cu po be u pola osam.•^ Zvuči divno. iBidu spremna. - Ali čim je spustila alicu, uspaničila se. Sela je u krevetu i zurila pre-spavace sobe koju je dvadeset šest godina delila sasvojim mužem. Bože, šta radi? Da li sa Džekom Vot-sonom izigrava prolaznu žensku? Koliko je glupa?,Ustala je iz kreveta i odlučila da ga nazove da otkaže.Ali čira je pozvala, Gledł joj je rekla da je otišao na• ... _ - . vsastanak, ali mogla, je da mu ostavi poruku. Cinilo se, medutim, toliko neučtivim ostaviti mu poruku da ne raože 'na večeru ś njim, zato je rekfe da nije ništa važno.Ipak joj je uzvratio pozi.v u podne, i kada se javila na telefon, zvučao je'zabrinuto.- Da li'nešto nije u redu? Da li si dobro? - zapravo je zvučao kao da mu je to važno, što je čak još više uticalo na njenu pribranost.

Danijela Stil- Dobro sam... sarao sam mislila... oh, ne *.«mn Džek, samo sam se.osećala glupo. Ne želim da buderti trenutna ženska.'Ja. sam iidata žena, ili sam to barem bila... ili sarrr to još..-. u svojoj glavi, i ne znam šta do vraga radim sa tobom, ili koju igru igram, Ne mogu čak ni da riaterara sebe da skinem burmu, a sada svake Yeeeri večeram s tobom, i nemam pojma kuda ov6 vo-di - izgledala je i osećala se iscrpljenom kada je zavr-šila 's pričom, a on je sa svog kraja zvučao smireno, " mada -se nije tako osećao.- Ni ja ne znam kuda ovo vodi. I ako ćeš se od to-I ga osećati išta bolje, ř ja ću kupiti burmu, i onda ćemo barem biti jednaki. Ljudi će veroyati da oboje varamo svoje supružnike. Samo znam da uživam u tvom dru-štvu više nego što sam godinama uživao u bilo čijem društv možda ikada, I ne mogu ti reći više od toga. -Sasvim iznenada, žiypt koji sam dvadeset godina vodio izgleda kao loša šala na koricama 'Plejboja'. Neprijatno mi je zbog toga, želim da se otarasim toga,, i neka mi Bog pomogne što ovo govorim, ali želim da budem takva osoba s kojom bi bila ponosna da budeš videna, zato što sam ja tako prokleto ponosan da bu-dem s tobom, da ne mogu to.da podnesem.- Ali ja nisam spremna za vezu - rekla je žalosno. - Ne želim da počnem da se sastajem s nekim. Prošlo je samo godinu dana otkako sam izgubila Meta, i ne znam šta radim sa tobom... ali volim i da razgovaram ~ s tobom... i ne želim da prestanem, ali možda bi tre-balo. Misliš li da bi trebalo da otkažemo večeru veče-ras? Misliš li da je to pogrešno? - zazvučala je toliko zabrinuta da je jednostavno poželeo da je zagrli.pnsebna isporukau redu - rekao je nežno.- nećemo Ura-•»"5to ne želiš. Samo ćemo razgovaran o našoj lltini^2zanemoradabudeviseod'aU nile^o da je uplasi^ili'joS gore, da je iz-ka/e, ali nije OSVoiio Odjednom mu.jenrenego štoju je cak i OSYOJIO. ^' P »- ----- ;e nešto drugo palosasvim sigurno; om bistrou, ili čak r Łto zvłiři sjajno,Džek. I zao im je sto udak. JednostaYno nisam očekiYala d elii iii u svakom slučaju ne oYako... sto gpd ,: _ Nasmejala se nerYOzno i pokusao je da jeći ću po tebe. Možeš da obuceš farmerke, akbSjajno - uzela ga je ža reč, i.kada je stigao, bi^ je u 1Zbledelim farmerkama pripijenim ? njeno spek akularno telo i velikom udobnom ruzicastom dzem, peru od angore. Umirao je od želje da joj kaze kohko^^^^^^^^i^u Odvezli su se do La bjeneza,malom restoranu koji ranije nije čak « vidda Zwo su razgcwarali dok su ulazili, i najednom ga je stegla za mku i okrenula s& s izrazom straha.Šta ie? - Da je bila udata, pretpostaYio bi da jeupraYo'ugledala sYOg muža u uglu.s cirugom ženom.Mogao je da primeti s.amo mladi Par koj! je YcceraoDanijela Stiltamo, ali Amanda je već izašla, a srce joj j'e tuklo Ko je to bio?- Moja kći Luiza i njen muž jpžeri.- Oh, bože. U redu je. Zar nam nije dopušteno da yečeramo? Oboj'e smo obučeni. - Pokušao je da nap-ravi šalu od toga, ali je ona izgledala kao da žeJi da pobegne, a nije žeJeo da s'e to desi. Yratili su se do njegovih kola, i za trenutak razgovarali kada su već bezbedno sedeli u njima,- Ona to nikada ne bi razumela!V- Ona je odrasla žena, pobogu. Sta tvoja deca oče-kuju? Da ostaneš kod kude ostatak''svog života? Ja ••] sam Džanin svekar, ja sam bezopasan. - Pokušao je '•;da izgleda nevino, ali ovoga.puta mu se Amandaraejala.Posebna isyomka- Ti si sve samo ne bezopasan, i ti to znaš. A moja deca misJe da si osvajač žena.- To je fino. Nadam se da Džan to ne misJi... pa, kada razmisJim o torae, mpžda i misfi. Mislim da sam sada več neko vreme to i bio. Ali uvek postoji moguc-nost da bih mogao da se promenim. Da Ii bi se to ra-čunalo?- Ne. A svakako ne večeras. Možda bi trebalo da odem kući.

- Da ti kažem, otici cemo u 'Džoni Roket', -Nasmešila se na predJog. Tarao su se skupJjali klinci, pili railkšejk ł j'eJi hamburgere, kao što su oni to činili pedesetih.A fcada su stigli tamo, seli su za pult i jeli Ijute vir-sle i pomfrit, i piJi milkšejk, i Araanda je čak uspela da se nasmeje sebi, pre nego što su naručili kafu.

pa li izgledam kao kompletna budala-što sam is-- ia odande? - nalikovala je na dete koje je načinilo T0lllan pogrešan korak, i nije mogla da poveruje da je&to učinila, ali Džek je voleo sve u vezi s njom. _ Ne. Izgledala si kao udata žena koja je izašla na sastanak, ali je upravo ugledala svog muža.. Tako sam se i osećała - priznala je s uzdahom, a onda podigla pogled ka njemu. - Džek, ja nisam dora-sla ovome. Iskreno, nisam. Mis-lim dabi trebalo da se vratiš svom horu, mnogo ti je bolje sa njiraa, veruj mi.- Mislim da bi trebalo da pustiš meni da to odlu-čim. - A onda ju je iznebuha upitao šta radi slededenedĕlie za Božid.. - \- Deca dolaze kod.mene za Badnje veče, svakegodine to čine. A onda 6ve godine iderno kod Luize za Božid. Zašto? Šta ti radiš?- Spavam, obično... mislim, kao u hrkanju, ništa egzotičnije od toga. Božic je nodna mora u malopKK dajnom poslu. Otvoreni smo do ponodi na Badnje ve-če, da bismo uslužiłi naše mušterije koje ne stignu da kupe do devet sati te nodi, a uglaVnom su to muževi. Kao da svake godine izgube svoje kalendare i nadu ih U šest sati na Badnje veče... Oh, moj bože, Božid! Ja obično uzmem poslednju šmenu a onda odem kuci i spavarn dva dana. Meni to odgovara, ali sam se samo pitao da li bi volela da slededeg dana ideš sa mnom na skijanje. Znaš, ,odvojene sobe,-samo dobri prijatelji i sve to.- Mislim da ne bi trebalo. Šta ako me neko vidi? Još nije prošlo godinu dana.- Kada de to biti? - iskreno nije mogao da se śeti.Danijela $til- Četvrtog januara - rekla je ozbiljno - i ja, u si 1 ri nisarn baš skijaš.- Bila je to samo ideja, pomislio sam da bi moglo. da ti prija, da udahneš malo Svežeg vazdiiha i pobegJ neš. Mogli bismo da se odvezemo do jezera Taho, ilj da se zaustavimo u San Francisku. •.'•- Možda jednog dana - rekla je neodredeńo j on jef klimnuo glavom. Bio je svestan da zaista nije bilaj spremna.- Ne brini zbog toga. Zašto rie navratiš do radnjej ovih dana. Bidu tamo cele nedelje i možemo jesti ka-2 vijar u mojoj kancelariji.Nasmešila se na predlog. Uprkos njegovoj reputa-» ciji i činjenici da nije bila spremna za ovo, zaista joj | se dopadao. A činilo se da on razume sve što ona ose-1 ća. Imao je toplu, brižnu, stranu, koja ju je iznenadila i i uhvatila je potpuno nepripremljenu. I izgledao je toli-ko mladi od Meta, toliko'.pim života, toliko srećan što'ij je sa njom, i ma koliko ona nije želela da se tako^ oseda u yezi s njim, shvatila je da voli da bude s njira.Razgovarali su o tome te.nodj u kolima, na putu kudi, i priznao je da ona uopšte nije. ono_ što je oče-kivao, sada kada ju je upoznao. Bila je zabavna, topla, I Ijubazna i saosedajna, ř toliko ranjiva. Sve što je rekla I ili učinila teralo ga je da želi. da je zaštiti.- Da li možeš da izdržiš da neko vreme budemo I samo prijatelji - upitala ga je iskreno - ili možda cak zauvek? Ne znam da li du ikada želeti da ponovo iraařn vezu. Jednostavno nisam sigurna da bih ikada to mogla da uradim.Posebncł isporuka._ od tebe oe traži da doneseš tu odluku - re-je trezveno, iona se smirila i prestala da se oseća toliko krivom. Svfatio je.do nje, i pilfsu čaj od nane u njenoj kuhinji, a onda je na kraju upalio vatru u dnev-jioj sobi, i dugo su raźgayarali o stvarima koje su imt,ile važne.Bilo je dya sata kada je otišao i ona nije. znala kad je.nod prošla. Činilo se da sati lete kada su zajedno. Slededeg dana je bio zauzet u radnji, a oha je proyela-dan obavljajudi poslednje pripreme za BoŽid. Ved je kupila jelku, i kitila je.kada ju je on te noći pozvao.- Šta radiš? -upitao je, zazvučavši umorno. Dva-laest sati je proveo u radnji i bio je i

scrpljen.- Kitim jelku ~ rekla je, alije źazvueala tužno, i pustila je Božidne pesme na stereu, što'se odjednom•inilo još tužnijim. Bio je to njen prvi Božid bez Me-, njen prvi kao udovice.- Da li želiš da navratim? Za pola sata kredem iz idnje, a ti si mi na putu kudi. Yoleo bih da te vidim.- Mislim da ne bi trebalo - rekla je iskreno. I dalje j je bilo potrebno vreme da ožali, i ovo je bio jedanonih privatnifi trenutaka. Umesto toga, popričali su .alo, i kada su spustili slušalice, bsedala se malo bo-Ije, a on se ośećao gore, i najednom očajnički usam-U.en. Zapitao se'da li de ikada da pusti Meta, ili da 'ude spremna da pusti nekoga iza svojih zidova. Znao da je provirio u njeno srce, ali još se plašila da ga usti da joj se približi, i možda de se uvek plašiti. • Džek se polako provezao kraj njene kude na putu ći, i mogao je da primeti kako unutra trepere svetla jelci, ali nju nije mogao da vidi. Sedela je u svojojDanijela Stil. spavacoj sobi, plačudi, zato što se očajnički plašila da se zaljubljuje u Džeka a to nije lela: To nije bilo fer prema Metu, a više od svega, nije želela da ga izda. Posle dva4eset šest godiria braka dugovala mu je više od toga, više od toga da se zaljubi u prvog čpveka koji naide, bez obzira koliko je šarmantan. I šta bi se do-godilo ako bi se ispostavilo da je ona jedna od devoja- , ka iz njegovog hora? Ona bi spustila sebi ceni ni za šta. A.'znala je s potpunom sigurnošdu da, zbog Meta, i zbog sebe, ne može da dopusti da se to desi.Džek ju je pozvao kada je stigao kudi, ali se nije javila na telefon. Instinktivno je znala da je to on, i nije želela da razgovara s njim. Želela je da okonča ovo pre nego što je i počelo.Pogasila je svet|a te noci i otišla u krevet, i osta-vila uključenu muziku, i melodija ,,Tihe noći" strujala je kućom dok je ona plakala, za dvojicom muškaraca, za jednim kojeg je toliko dugo volela, řza drugim ko-jeg nikada nede poznavati. Bilo je teško redi baš u fom tren.utku koji je bol bio veci, i za kojim od njih.dyo-jice je više čeznula.5.U slededih nekoliko dana Džek ju je nazvao samo jednom ili dva puta. Mogao je da oseti šta joj se de-šava, i znao je koliko joj je teško tokom prazriika. Do-ri je umrla u novembru, bio je pijan čitavu nedelju iz-medu Božida i Nove godine.Mudro je ostavio Amandu nasamo da se privatno izbori sa svojim osedanjima, ali jutro uoči Badnje ve-čeri isppručili su joj njegov božidni poklon. Bio je to mali crtpž andela iz osamnaestog veka kojem se divila u radnji, i bio je veoina Ijubak. Uz poklon je napisao kratkn poruku, i rekao joj da se nada da de je andeo paziti, ovog Božića i uvek. Potpisao ju je sa ,,Džek", i bila je duboko dirnuta kada je to videla, i raalo kasnije ga je pozvala da załwali. Zvučala je povučenija nego Fanije? ali mnogo smirenija. Očigledno se mirila sa šta god to bilo što je osedala. I mada je bio sredan sto je čujeybio je pažljlv da je ne uplaši time što bi bio pre-više prisan s njom. Ali sada je ionako bio potpuno za-okupljen radnjom. Imali su nekoliko problema, jednu sitnu kradu, i'gbtoyo fatalan srčani udar prethodnog dana, i malu vojsku izgubljene dece. Uobičajene_krize tokom Božida. Takode su łzgubili i złatnu haljinu sa šljokicama jedne ,čuvene zvezde, a onda je nekim ču-dom našli. Praznici nisu bili bez uzbudenja.- Nadam se da deš se večeras lepo provesti sa svo-jom decom, mada znam da de ti błti teško bez Meta.Danijela Stil- On je uvek sekao^durku - rekJa je tužno. Najed-nom je zazvučala tako mala, i śve .štoje želeo da uradi bilo je da je zagrli.- Neka Pol to uradi - rekao je Džek nežno. - Na-učio sam ga sve što znam. Q ćurkama, ne o ženajna.Nasraešila se tome što je rekao, i upitala ga da li ,jma nekih novosti o Polu. Džek joj je kazao da Pol ima zakazano kod specijaliste izraedu Božida i Nove godinĕ.- Nadam se da ce 'svi rezultati ispasti dobri - do-dao je Džek pun nade.-1 ja se nadam - složila se sa.njim, i najednom je poželeJa da ga pozove na vvečeru, ali bi se deca pitala zašto je on tu, a on ionako nije mogao da napusti rad-nju i kakve svrhe onda iraa da ga pita? Ona neće pod-sticati vezu s njim. Ved je donela t

u odluku, i dok je sedeo slušajuci je preko telefona, za svojim stolorn, Džek je u njenom tonu mogao da čujq njertu odluku u vezi sa njim. Pomišljao je da pozove nekoga da izade s njim na doček Nove godine, ali pryi put' u životu nije to čak ni želeo. Već je napravia rezervacije da ode na jezero Taho dan nakon Božića, i ići će sam.- Srecan ti Božić, Amanda - rekao je nežno pre riego što su spustili slušalice, i dugo'je sedeo u svojoj kancelariji, razmiSljajudi o njoj. Nikada nije poznavao nekoga kao -što jc ona., I te noći, dok je šetao po radnji, pomažudi gde god je .to biJo potrebno, mislio je na njih kako u njenoj ku-ći jedu curku, na decu, jelku, svog sina, i njene dve derke, i najednom je shvatio kako je njegOv žiyot bio pust. Proveo je poslednjih deset godina juredi sise iPosebna isporukaa dupenca u tesnim farmerkama, i šta mu je to*J" * , •jonelo? Apsolutno ništa.- Ne izgledaš kao da se baš dobro provodiš za Bo-Žić - rekla je Gledi kada je te nodi odlazila. Poklonio joj je lep kašmirski kaput i ogromnu premiju. - Nešto nije u redu'? 'Da li su deca dobro? - Bila je zabrinuta za njega, Lznala je da trenutno ne postoji žena,u nje-govom životu., Takode je znala da je nekoliko^ puta . zvao Polovu taštu, i bpjala se da bi mogao biti bale-stan, ili možda'nešto riije u redu s njegovim brakom, ali Džek namerno nišlia nije rekao o tome.Ne, dbbro sara - slagao je. Osim što sam proder-»q svbj život, jedina žena koju sam voleo umrla je trinaest godina a najbolja žena koju sam uopšte ioznao želi da sahranj sebe sa svojim mužem. — Ni-posebno,Gledi. Sredan Božić. Samo sam umoran, ;tpostavljam. Božid u ovom poslu je ubistyen.- Svake godine kažem sebi nikadii ga hedemo pre- v živeti, ali preživimo - nasmešila se. Finansijski, bilaje to njihova najbolja godina do sada.- Dakle,'šta ćeš da radiš večeras? - Osmehnuo joj se dok je oblačila svoj novi kaput. Bio je meke plave boje i dopadao joj se.- Spavadu sa svojim mužem. Bukvalno. Jadnik me šest nedelja nije video budnu, i verovatno nede još nedelju dana.- Trebalo bi da uzmeš nekoliko slpbodnih dana. Zaslužuješ ih.- Možda dok budeš na Tahou.Danijela StilAli je znao da neće. Nikada to nije činila. Ona je bila jedino Ijudsko bice koje jĕ poznavao koje je radi-lo više od njega.Kao što je to činio svake godine, radio je do iza ponodi, i bio je sa nodnim čuvarem kada su konačno zaključali u jedan sa.t ujutru,- Sredan Božid, gospodińe Yotson.- Hvala ti, Harł, I 'tebi takode - mahnuo je rukom i polako skliznuo u svoj crveni ,,ferari". Ali bio je pre-više umoran da bi spavao kada je stigao kudi. Neko, vrerne je gledao televiziju i razmišljao je da pozove, nekoga, ali dotle je ved bilo tri sata ujutru. I iz nekog , čudnog raz-loga, osedao se kao da su ti dani završeni, Jednostavno više nije mario. Više nije bilo doyoijno dugih nogu, dovoljno velikih grudi, dovoljno raeke kože da im se udvara.- Isuse, možda umirem - rekao je naglas, a zatira se nasmejao sebi kada je otišao u krevet. Možda je na to uticalo to što puni šezdeset godina, a ne samo Amanda. Neraa budale do stare budale, a on je to svakako bio.Sledeceg dana je spavao do podneva, i razmišljao . je da je pozove, ali kada je to učinio, ved je bila otišla, Bila je kod Luize sa svojom porodicom, jeduci opet. još jednu curku. Umesto toga, odvezao śe do severnog Los Andelesa i uzeo nešto kineske hrane, a zatini seo na svoj nenamešten krevet, jedudi je i gledajudi fud-bal. Posle toga je, nazvao nekoliko devojaka, i želeo je da ih pozove da izadu na večeru te nodi, ali su śve bile napolju, i zapravo mu je laknulo što ih nije našao.Posebna isporukaZnao je da je Amanda te nodi kod kude. Ali je nije . Šta je mogao da joj kaže? Da ii si ved pre-svog rnuža? Najednom se osetio ka&budala što ;e navaljivao na nju, i bacakao se i prevrtao cele nodi i mislio na nju. I napokon, sledećeg jutra, nije moga

o da izdrži. Tog popodneva je połazio na Taho, alikada se javila, upitao ju je da li bi mogao da svrati na kafu.Zvučala je iznenadena, i pomalo zabrinuta, ali ga je ipak pozvala kod sebe. Uvek je postojala mogud-nost da želi da razgovara s njora o Polu, ili o Džan, ali nije mislila da je to u pitanju. A kada je videla njego-vo lice, kada mu je u jedan sat otvoriia vrata, znala je da to nema nikakve veze sa njihovom decom.- Izgledaš umorno - rekla je, zabrinu^ši se .za njega.'- I jesam. Ne mogu više da spavam. Navršavanje šezdeset godina je teže nego što sam mislio - rekao je sa suvim osmehom. - Mislim da sam koftačrio poša-šaveo.- Otkud to?Uputio se za njom unutra, i ušli su u njenu ugodnu kuhinju. Vee je skuvala kafu, i ponudila mu šolju, a onda su seli za kuhinjski sto,Pogledao ju je překo svoje šoljice i upitao je otvoreno:- Napravio sam pravu smetnju od sebĕ, zar ne? Pretpostavłjam da se ošvajači žena ne čiste baš tako dobro. Malo sam se previše uzbudio. Žao mi je ako sam učinio da ti bude nelagodno, to mi nikada nije bi-la namera. — Izgledao je očajnički nesredan kada je to rekao, i mnogo mladi od šezdeset godina. Ponovo je•KPosebna isporuka'izgledao i osećao se kao klinac, koji je došao u posetu jedinoj devojci u razredu koja neće da se ozbiljno za~ bavlja s njim. - Znam koliko je ovo vreme teško za tebe. Izvini ako sam ti ga imalo otežao.- Nisi, Džek - rekla je nežno, oeiju uprtih u njego-ve, ona je izgJedala podjednako hesrećna kao što'seon osecao, i kao da se osećala toliko očajnički rastrza-^na da nij'e znala šta da učini u vezi sa tim. - Znam dane bi trebalo oyo da ti kažem, ali nedostajao si mi.Dok se pretvarao da izgleda smireno, srce'rmi je ; poludelo kada je to rekla.- Stvarno? Kada?- Poslednjih nekoliko dana. Nedostali su mi raz-govori s tobom i paša videnja. Tako rni Boga ne znam I šta radim. , ;- Ne znam ni ja. Osećao sam se kao potpuna budala, i najveća napast koja je ikad živela. Pokuša-Vao sarti da te ostavim nasamo, zato što sam smatrao da je to ono što želiš. (- I'jesara - aJi glas joj je zapeo u grlu kada je to izgovorija.- A sada? - zadržao je dah dok je čekao.- Ne znam.Pogleda ga je očima b.oj'e kameje i želeo je samo da je poljubi, ali je znao da ne može.- Samo poJako. Nije potrebno da donosiš bilo kak-ve odluke. Polako. Ja sam tu. Ne idem nikuda... - A onda se setio, s osmehom. - Osim na jezero Taho.- Sada? - nasraešila mu se, zaista je vo]ela da bu-de s njim.^ Kasnije. Treba još da odem do kuće i spakujepi svoju skijašku odcću. Trebalo je da se spakujem juče, ali sam bio previše smlaćen da4o uradim. - Zatim je klimnula glavom, i razgovarali &u, i rnalo kasnije, po-, novo im je bilo ugodno, i smejala mu se. Opisivao j^ incident u radnji kada su se dve žene pobile zbog za-jedničkog momka,- Možeš li da zamisliš šta bi tabloidi uradilj s tim? I naravno, da su to saznali, obe žene bi nas krivile da smo to prijavili. Zapravo, zaslužuju to. - I dalje joj nije rekao koje žene su u pitanju, i rekao je i da nede. Bio je iznenadujude, diskretan u vezi sa svojim pos-lom. - Pa, šta ćeš da radiš py.e nedelje?- Ništa posebnd. Možda ću da posetira decu, ako ne budu previše zauzeti. - Ali nije ponovio svoj poziv za jezero Taho. Znao.je da ona jednostayno nije' * , Vspremna. - Možda ću da odem u/bioskop. Sta je s.W-bom? Dali vodiš nekoga sa sobom? - Još je pokuša-vala da ubedi sebe da su samo prijatelji, i ni najmanje joj ne bi smetalo da on vodi neku ženu sa sobom, ali bi, i ona je toga. bila 'syesna.- Ne, idem sam. Tako se bolje skijam. - A onda, umoran od igranja igrica s njom, uzeo ju je za ruku i držao je. - Nedostajaćešjni. - Ona klirhnu glavom i, , \^

ne reče ništa, a onda ga je pogledala. - Sta radis za d(Sček Nove godine? - upitao je nonšalantno i ona mu se nasmejala:- Istp što radim svake godine. Metju je mrzeo do-ček Nove godine. Svake-godjne bismo otišli u krevet. u deset sati,'i poželeli jedno drugome srećnu Novu godinu sledećeg jutra.Danijela Stil- Zvuči uzbudljivo - osmehnuo se.- Šta je s tobom? - upitala je sa zanimanjem.- Moj će ove godine biti otprilike kao tvoji do sa-da. Mogao bih da ostanein na Tahou. -'A onda, kada ju je pogledao, osetio se odjednora glupo. - S druge strane, Amanda, ... raogli bismo da uradimo nešto drugo. Mogli bisrao da zajedno visimo ovde. Samo. kao prijatelji, i da idemo u bioskop i zajedno gledamo televiziju. Ne m0ram da idem na posao, a ne postoji zakon u kojem piše da ne bismo mogli da budemo. prijatelji, zar ne?- Šta je sa tvojim skijanjem?- lonako imam loše koleno - iskezio se. - Moj or-toped bi ti zahvalio.- A šta pnda? Mislim posle toga... to je deo-koji me plaši. - Zaeudo, bilo-joj je lako da bude iskrena s njim.-Ne moramo još,da brinemo o tomdelu. Ovde ni-ko ne udara recke. Imamo pravo da ne budemo samitokom praznika. Kome šta dokazujemo? Tebi? Meni?Našoj deci? Metu? Prošlo je godinu xiana. Odala sipoštu. Ako ništa drugo, imamo pravo na malo utehe iprijateljs'tva. U koliku nevolju možemo upasti u bios-kopu? - Bio je veoma ubedljiv.- S tobom? Verovatno u veću ńego što se usudu-jem i da pomislim.- Sedeeu sam u zadńjem redu. Neću čak ni da ti pridera.- Ti si lud - odmahnula je glavom kada ga je pog-ledala, pokušavajudi da navede sebe da mu kaže ne,Pbsehna isporukada ga pošalje na put, znala je da bi trebalo, ali sve u vezi s njim bilo je toliko prokleto privlačno.- I ja sam juče došao do istog zaključka... da sam lud. U stvari, to me je gotovo zabrinulo.- I mene - ponovo se nasmejala. - Sve u vezi sa tobom me zabrinjava. D.a imam iole razuma, rekla bih ti da ne želim ponoyo da te vidim do krštenja Polove i Džanine prve bebe.- To bi moglo da potraje. Čak i u ffajboljem sluča-ju, goYorimo o devet meseci. To je dug period za uz-državanje od bioskopa. Dakle, šta kažeš?- Kažem idi na jezero Taho;, divnd se provedi, Džek. Javi mi se kad se vratiš.- U redu - rekao je. Bio je dovoljno star i dovolj-. no mudar da zna kada neće pobediti. Ubijalo ga je da je ostavi, ali je ustao, poželevši da može da je ubedi. -Srećna Nova godina - kazao je, kada ju je poljubio u vrh čela i izašao iz njene kuhinje. Već je bio na ulaznim vratima, i otvorio ih, kada ju je čuo da nešto govpri, i okrenuo se i ugledao je kako stoji na dovrat-ku kuhinje. - Šta si upravo rekla?Pogled u njenim očima ukopao ga je na mestu. Iz'-gledala je uplašena, ali jaka, i njene oči ga nisu napu-Štale.- Re-kla sam da iraa film koji želim da pogledam u 'Beverli centru'. Počinje u četiri, ako želiš da mi se pridružiš.- Da li to zaista misliš? — glas mu je bio šapat u prohladnom hodniku.- Mislim da želim... želim da... ali još ne znam.

Ddnijela Stil- Doći cu po tebe u pola četiri. Obuci farmerke; Otići ćemo na veceru u tajlandski restoran. U redu?Lagani osmeh spustio mu se na li'ce kada je klini nula glavom. 1 bez ijedne reči više, pre nego što je tnogla da se ponovo predomisli, odvezao se kuci da otkaže rezervacije za Taho.6.

Sledećih pet dana bilo je magičnih. Ci^ilo se da ise u prostorukao vrenienski iskrivljeni. Išli su u bi-ikop, šetali po parku, razgovarali o svemu što im je lo na pamet ili ponekad jednostavno sedeli zajedno, u tišini. Činilo se da nije bilo pritiska ni kod-jednog od njih dvoje. Nazivao je' radnju, ali'nije išao u nju, i, naravno, Gledi je bila tamo. Ipak nije uzela slobodne dane. Ali prvi put posle toliko godina nije ga-bilo bri-ga za ,,Džulis". Samo je žeieo da bude s Amandom. Ništa nije-rečeno, nikakva pitanja nisu postavljana, nikakvi odgovori nisu nudeni, i ništa^nije obećano.nośtavno suprovodili yreme zajedrio. I to je upra-bilo ono sto su oboje želeli i što 'je oboma bilo pot-rebno.Bilo je kao da iz dana u dan može.da oseti kako se isceljuje. A on sarn je postajao čovek, koji je nekada bio, sa Dori, samo bolji. Bio je stariji i mudriji, i u poslednjih trinaest godina puno vremena je proćerda-no. Najednom mu se činilo kao da je to bio nečiji tudi život, i više nije bilo važno.Ponekad je pričala o Metu, 1 jednom je zaplakala zbog njega, ali činilo se da se oseća smirenija u vezi sa njim. Polako je priłwatala to da je on uraro a da ona živi, i želela je da prestane da se o'seća krivom zbog toga. I bez da je.išta rekla Džeku, tiho je skinula svoju burmu, i odložila je u kutiju za nakit. Proplakaki jeDanijela Stilzbog toga, ali više nije osedala ispravnim da je nosi prvom trenutku, kada ju je skinula, pomislila je da ć joj to pokidati srce. Nikada to nije pomenuJa Džeku Ali on je to odmah primetio kada su slededi put veče-rali zajedno, i znajući koliko to mora da je bio veliki korak za nju, diplomatski nije ništa komentarisao. ć Jeli su dobru hranu, u restoranima svuda po gradu gde nisu videli nifcoga koga poznaju, i pogledali su neke od najgorih filmoVa ikada napravljenih, a onda im se smejali. Noćli še vradao u svoj dom, i dugo bi gJuvarili na njenom dovratku, samo razgovarajući ř/ opraštajudi se. Tek je dan pre dočeka Nove godine,; bez razrnišljanja, dok rriu j'e te_ večeri kuyała večeru,' pružio ruku i privukao je sebi i poljubio je. Toliko du-^o je to želeo da učini, i najednom je bio užasnut da de je ponovo preplašiti, ali ona je izgledala sve samo ne uplašena kada jo^podigla pogled ka njemu i zatirU mu se polako osmehnula, i osetio je' kako ga preplav-Ijuje olakšanje. Nije je izgubio. Ništa nisu rekli, ali ju je kasnije te nodi ponovo poljubio, dok su sedeli u dnevnoj sobi, u mraku, držedi se za ruke i gledajuci u vatru koju je upalio. Osecala se potpuno ugodno s njim.A u ponod je otišao kudi, i čim je stigao tamo, I nazvao ju je.- Ponovo se osedam kao klinac, Amanda - rekao je, i zazvučao je neodoljivo seksi.-1 ja takode - nasmešila se. Hvaia ti što nisi žurio sa mnom. Ova nedelja'je bila neveroyatna. To je bijo upravo ono što mi je bilo potrebno. Samo sam želela neko vreme s tobora. To je redak dar, bolji od Božica.Posebna isporukaLI su se činjenici da.je telefon te noci ne-, puta zazYonio. Oboje su pretpostavljali da su hila njena deca, ali se nrje.javila na telefon. ŽelelaT-V ^_i_:-----____i;i njena u^^u, u^ ^ i^j^.j^.^^ „.-----------—_..•"ovo vreme za sebe, i za njega. Deca su tokom godi-na dobila svoj pošteni deo njenog vremena, a i Met, a sada je bio red na nju. Bilo je to prvi put posle tolikih godina da je imala život za koji niko nije znao, i koji nije uključivao njenu porodicu. Ovo je za promenu bi-lo dobro za nju, i ona je toga bila svesna.Već su isplanirali da slededeg dana odu na kliza-nje, i možda da pogledaju još jedan film. Dotle su vee--videli gptovo sve filmove u gradu, a uoči Nove godine de skuvati večeru, i piti šampanjac, 1 pokušati da ostanu budni do ponodi.- Žao mi je što nisi stigao da odeš na skijanje -rekla mu ie velikodušno telefonom.• • ~~ .- Mem.flije - nasmejao se pri pomisli - ovo jemnogo bolje. Ovo je najromantičnija stvar koju sam uradio u čitavom svom životu, i ne bih to ni za šta propustio, svakako ne zbog goraile bogataša.Poželeo joj jĕ laku nod, i poželeo da može ponovo daje poljubi, i slededeg dana su se smejali kao deca kada su otišli na klizanje. Divno su se proveli. A te nodi, uoči Nove godine, napravila mu je pečenu pat-ku, i sufle za desert. Bila je to savršena večera.Dotle je ved bilo deset sati i ponovo su bili ispred

i-'uue je vci; uiiu ucsti sau-i p"jn»jvw o *-^K.kamina, i on ju je Ijubio, a ona mu je sa strašdu uzvra-ćala Dolinnre. Sinao ie t>o času šampanjca, i ispili su

—")'"»*j—j~-j— —,- jćala poljupce. Sipao je po času.šampanjca, i ispili su ga brže nego što su to planirali. U toplini vatre, i vat-renosti šampanjca, njegovi poljupci su izgledali opoj-niji nego' ikada, a ona nije imala pojma koliko je satiPosebna ispo.rukakada joj je njegov dubok, seksi glas rekao da je voli * upitao je da ode u krevet sa njim, Ništa nije rekla Safflp se priviła uz njega i klimnula glavom. Želela ga je više nego išta, i prvi put nije mogao da obuzda sebe da bi se zapitao da li će ona to da zažali. Toliko ju je mnogo želeo.I uputio se za njom u njenu spavaću sobu. A ono štd je otkrio tamo ispunilo ga je divljenjenT, iraala je telo gptovp kao devojka, samo nekako bolje. Bila je visoka i vitka, punijih grudi riego što je očekivao. Nije raogao da je se zadovolji, i rekla mu je da ga voli kada je ušao u nju, i jedva je mogla.da diše dok sti-se pola-ko zajedno kretali. Bilo je to nešto o čemu nikada nije ni sanjala ni doživela, ne sa svojiřn mužem, niti s dvo-jicom muškaraca koje je iraala pre njega. Za mladu , devojku u_Holivudu u to vfeme bila je iznenadujuće čedna, ali sada nisu iznosili jedno drugome svoje pro-šlosti. Sve što su delili bila je njihova strast i sadaš-njost, i kada su svršili, osetila se kao da je univerzum eksplodirao u njenoj glavi, i njeno telo je zasřceno le-; žalo ispod njega. Yolela je zvuke koje je pravio, i na-čin na koji ju je dpdirivao, i to Kako ga pseća u sebi. Sada je bila potpuńo njegova, i ubrzo je zaspala u nje-govom naručju, mnogo pre ponoći. Nije bilo tuge. Ni žaljenja. A ni prebacivanja. Do sledećeg jutra.ProbudiJa se u njegovom naručju, dok joj je on mi-lovao grudi, smešedi joj se, a suneevi zraci su tekli sobom koju je delila sa svojim mužem. Dugo je ležaja I ćutke, a onda je pogledala Džeka, ne baš sigurna da li da se smeje ili da plače, ili ponovo vodi ljubav s njiW' i požeJevši da radi sve tri stvaij istovremeno. Umesto vga> polako je iskliznula iz kreveta i prešla preko so-l a onda se okrcnula daga pogleda, kao mlada srna, u svoj svojoj slavi.- Da li si dobro? - posmatrao ju je, ponoyo ispu-njen željom za njom, ali odjednom zabrinut. Činila se drugačijom.- Nisam sigurna — rekla je tiho, a onda sela na sto-licu, i d'alje naga, gieciajući ga, pokušavajući da odluči da li je luda ili jednostavno veoraa srećna. - Ne. mogu da verujem da sam to sinpć uradila.Nije mo'gao ni on, ali nikada u svpm životu nije bio srećniji, i nije źeleodaje.se sada pdrekne. Znao je ko je i šta je pna bila, i očajnički ju je želeo. A ona mu je rekla da ga vpli.- Samo nemoj da mi kažeš da-sam te napio... to bij ubilo.- Nisi - pogledala ga je-neryozno ispod očnih ka-[aka krem boje- ali da li sam bila pijana? - Činila se plašenorn.- Ne Yidim.kako... popila si*samo dve case...- To je zbog vatre... Mjubip si me... i...- Amanda, ne čini to^Prestani da.mučiš.sebe./-Prišap joj je prekp sobe, i klekao kfaj nje, njegovo te-lo podjednako divno kao i njeno.- Yodila sam ljubav s tobom u kreYetu koji sam ielila sa mužem. -'.Oči'su joj se pdjednom napunile suzaraa dok- ju je gledao, odbijajući da žali zbog togaje učinio. - Ne rnogu da Yerujem da sam to ura-Hla.-Moj bože, Džek, kakva sam ja to žena? Bila sam Jdata za tog čoveka dvadeset šest godina, a vodila ljubav s tobPm u tom krevetu.Danijela StilUstala je i počela da korača, dok je on pokušavan . da ne dopusti sebi da s.e razbesni.- Ne čini da to zvuči kao zločin, Amanda... Yolirn te. Pobogu, odrasli smo. Mi smo jos živi... ti si jošži-va!... a ja sam življi nego što sam bio poslednjih dva-deset ili trideset godina, možda i čitavog svog života.Telefon je zazvonio kada je to rekao, i nije načink ila pokret da se javi na tel^f

on. Nije je bilo briga kp zove. Sye o cemu je sada mogla da razmišlja bila je /njena, izdaja njenog muža.- To je njegov krevet. Naš křevet. - Plakala je dofc j'u je posraatrao kako korača, ali se plašio da je do-dirne.- Onda kiipi novi krevet - povikao je na nju upr-k0s samom sebi - To je tvoj krevet, pobogu. Sledecl put demo tq da uradimo na podu... ili kod mene...- Biće ti potreban isterivač davola da prečisti tvoj fcrevet! - rekla je u suzama, i on joj se nasmejao.- D.uŠo, smiri se... rnolim te... to je jednostavno trauraatično. To je prvi put. Shvatam to. Pobogu, to je najbolji seks koji sam ikada imao... volimb se... upra-vo smo proveli nedelju dana zajedno, i ludi smo jedno za drugim. Šta očekuješ? Isiise, pogledali smo svaki, . Vušljivi film koji se prikazuje u gradu. Sta još želiš? Dvogodišriju veridbu?- Možda. On nije još ni godinu dana mrtav. - Po-novo je sela; i plakala kao dete, a on se sarao usudio da joj pruži maramicu.- Godišnjica njegove smrti je kroz tri dana. Sače-kaćemo. Zaboravidemo da se ovo uopšte i dogodilo.Dobro. Yratićemo se sarao na to da budemo pri-'ateiji- Ići ćemo u bioskop, \ nećemo ponovo imati po-n0vo seks'. Nikada. - Pokušavala je da uradi pravu stvar za sebe, ali on je bio voljan samo da ide dotle. Sada ju je previše voleo da bi izgubio bilo koji deo nje, posebno delove koje je otkrio prethodne večeri. , Bili su čista legenda.- Hajde da ne łudujemo oko toga, hoćeš li? Popićerao šolju kafe, istuširaćemo se, i otići ćdugu setnju i oseća ćeš se bolje.- Ja śam kurva, Džek. Kao sye one ostale devojke sa kojiraa si spavao".Telefon je ponovo zazvonio i oboje su ga ignori-sali,- Ti nisi kurva. A ja više ne spavam ni s kim osim sa tobom. Da li to razumes? Nisam pogledao drugu ženu otkako si došla na zabavu u radnju. Uništila si mi-.to, i neću ti d'ozvoliti da i nama to uništiš. Yolimo se,-imaš pravo na to. Shvataš li to?-;Nemara pravo da spavam sa biło kim u krevetu moga muža. - Bila je rastrojena, a on je postajao oča-jan. Ali joj je prišao, čvrsto je uhvatia za ruku, i povu-kao je na noge. ,- Hajde, idemo da uzmemo kafu.Nijedno od njih: nije učinilo ništa da se pokriju i nijednom joj nije palo na pamet da joj u potpunosti ni-je neprijatno s njim. Kao da su oduvek bili zajedno.Ńapravio je kafu stojeći nag u njenoj kuhinji i pru-žio joj je šolju. Popila je kafu bez ičega, i gorela joj je grlo, ali bila je malo smirenija kada su zajedno seli za

Posebna_,._i sto. Kuhinja je bila topla, i sedeli, su JJetlno, nagi i pili vrudu kafu.Da li želiš novine? - upitala je nonsalantno, na-se osedajudi krajnje šizofrenično. Jednog tre-je osedala potpuno .lagodno sa njim, sledećeg se . Wa krivicom i mučenjem. Ali sada se ponovo bo-* O!Sećala, kad je on; klimnuo glavom. ~ Svakako. Yoleo bih da vidim novine. ~ Uzedu ih. \je do ulaznih vrata, držedi još u ruci šoljicu Je, otvorila ulazna vrata i sagla se da uzme no-e- iNjena ulazna vrata bila su potpuno zašticena odnn . _ . • • - . •, i znala je da je niko nede videti. Ali baš kada ula. ugledala je Džanina kola kao pristižu/, a 3 Pol su otvorenih usta zurili u nju. ZgrabiJa je ^, utrčala uriutra, zalupiJa vrata i poletela y kuhi-mstivši novine i prosuvši svoju kafu. Džek juje ao zapanjeno. ^Moraš da odeš! - zurila je u njega užas'nuta.lHo'>novi nju,i... oh sranje... ne, ne možeš,.: oni su napolju...- J* n^. Zadnja Vrata- ona su iza Penonice..- Pokaza-^P*-stom pravac, mašudi mu pomamnoda s. [ixže«a ovako odem? Ili mogu dobiti minut t:H bucem?1° ^ 'v^a§ kada JC P°stavio P^anje, zazvonilo je zvo-

lj kad ™a " Amaoda Je Sotovo poskočila čitav pe-^a gś ]e čula.^, moj bože... to su oni... oh, moj bože. Džek,ovog, da rad™o? - Ponovo je bila u suzama, a ^ifa on se smejao.sta ce._ Ko je to? Trgovački putnik? Nova godina je, po-bogu. Jednostavno ga ignoriši.- To su naša-deca, mordnu. Yideli su me...otisla po novine. _ Koja deca?- Koliko dece imamp, pobogu? Džan i Pol. Pogle-su rae kao da su pomislili da sam luda.- Pa, barem su to pravilno ukapirali. Da li želig da im ja otYorim vrata i pustim ih.unutra?- Ne... hodu da odeš... ne... idi sakrij se u spayadusobu.- Polako, dušo. Samo im reci da si zauzeta i dampgu da dodu kasnije.--U redu.Brzo se uputio ka njenoj spavadoj sobi i zaWorio vrata, i drhtavih ruku, Amanda je stavila lanac, i otvo-rila vrata dva inča da porazgovara sa svojom derkom.- Zdravo -.široko im se osmehnula iza vrata. -Srećna vam Nova godina. , >- Mama, da li'si dobro?,- Ne, zapravo... da... dobro sam. Zauzeta sam... imam glavobolju... mamqrna sam. Pa, u stvari, nisam. Popila sam sinod dve čaše šampanjca. Mislim da sam alergična na njega.- Ma'ma, zašto si bila naga na ulaznim vratima? Mogli su da te vide susedi.- Niko me nije video,- Mi jesmo.- Žao mi je. Pa, hvala vam što ste navratili, dušo. ZaŠto ne dodete kasnije? Možda večeras. Ili sutra. Tosavršeno - reči su joj letele kao meci.Danijela_stii ZaštoP&sebw isporukai ne možemo sada da udemo? -Džan je gledala krajnje zabrinuta, ali Pol nije želeo Ijuje. Očigledno je bio loš trenutak. Pokušali su da sg prvo najave umĕsto da sarno švrate, ali nije se javila na telefon. Nije čak ni mislio da de biti tu.- Ne možete da udete zbog moje... moje g]avobo-'i Ije... Spavam.- Ne spavaš, Izašla si da pokupiš,novine. Maraa, šta se- dešava?- Ništa. Yolim vas, nazovite slededi put kad želite da svratite. To je uljudno, dušo... nepristojno je svradti tek tako..: ali mi je drago što ste sVratili..."raz-gqvarademo kasnije...Mahriula im je i zalupila im vrata. Za trenutak su stajali na dovratku a onda se okrenuli i otišli do koJa, izgledajudi zbunjeni. Tek kada su poiiovo s'eli u kola.". . Džan je pogledala u- svog i-f. ,.^,1,. -_ Mk •? mMza OČ'JU Pun>h brige.'- N»± d3 ^ mrajka Jma Pr°We™ s P'&™' iNarayno da nema. Jednostamlada'J °P je takvestvari,z'na jeoca nema ved^ ___ j~ ^uuavijcii sopstvenimpredlogom i Džan ga je besno pogledala.,- Da li si ti lud?.Moja majka? Da li zaista mislisda bif "^ila? Ne bud, smešan, samo.zato što_--------—~Ł UAŁlWltvoj otac nikada ne izlazi iz kreVeta u njegovim godi-nama, ne znači da de raoja majka tako daPoU +~-------'Pole, to je odvraitno,- Cudnije stvari su se dešavale.

se ponaša.potle su ved bili na pola puta kroz Bel Er, a Amanda se vratila u svoju spavadu sobu, Džek je baš pustio tuŠ i. kezio joj se kada je zatvorila vrata od spa-vaće sobe i naslonila se na njih, kao da beži od Inter-pola u stranoj zemlji.- Šta si im rekla? Da fi si im rekla da sam ih poz-dravio? '(Zabavljala ga je njena reakeija.- To je bila najneprijatnija styarkoja mi se ikada dogodila u životu. Moja deca rni nikada nede opro-stiti.- Šta, što ih nisi pustila unutra? Trebalo je prv<> da se jave.-1 jesu. Nismo se javili na telefon.- Onda nije trebalo da dolaze. Jednostavna lekcija. Da li želiš da se istusiraš?- Ne, želim da umrera.Bacila se na svoj krevet, a on je seo na ivicu kr'e-veta, i pogledao je s dubokom ]jubavlju.- Prog^rala si sebe kroz užasnu gomilu sranja. Da li to znaš?- Zaslužujern tq - rekla je, ponoVo sa suzarna u očima. - Ja sam užasna osoba, i jednoga dana moja deca ee to saznati. - A onda je podigla pogled ka Dže-ku s krajnjom panikom dok je ležala tako. - NedeŠ reći Polu, zar ne? Oh, moj bože.... on de reći Džan, a oha de redi Luizi...- A sledede čega deš biti svesna jeste da de biti u syim uoyinama. Do davola, dušo, Pol i ja* uvek priča-mo o ženama s 'kojiraa spavam. Ne možeš mi to sada oduzeti. Mislide da sam ostario da bi mi se digao...Danijela Stil- Oh, moj bože. Samo me ubij. - PrevrnuJa se nJ stomak i zarila glavu u jastuk dok joj se on kezio,| nagnuo se da poljubi njena leda majušnim poljupci, ma. Izljubio ju je od vrha vrata do stražnjice. A onda' joj 'je za trenu/tak masirao leda, i ona se polako prevr-nula, očiju koje su ga podsedle na prethodnu noć, j njihov efekat na njega bio je impresivan i trenutan. Pružila je rukq ka, njemu, ne rekavši ništa, i on se nagnuo i poljubio je, želeći je više nego ikada.- Volim te, ti ludřce...- YoJim i ja tebe - prošapdtala je prdmuklo i po-vukla ga ka sebi, ali oyoga puta ju- je pogledao s pi-tanjem.- Čekaj malo, pre nego što me uvučeš ponovo u . ovu vetrenjaču, da li bi želela da odemo u drugu sobu, iJi da možda siderrto s kreveta... šta raisJiš o kauču ili kadi^ - upitao je, dok je nežno pipao njene grudi, a. "onda su njegove ruke polako odlutale naniže.- Nema veze... u redu je.:'. - smešila mu se, a on se meko nasmejao.- To sada kažeš... šta de biti kasnije? - prošaputao je.- Možda ćeš morati da ponovo vodiš ljubav sa mnom, tek da me smiriš... Mislim da to ima umirujua efekat... veoma je terapeutski... - rekla je, pruživši ru-ke ka njemu, i dodirujući ga svojira usnama sye dok nije meko zastenjao. - Volim te, Džek - rekla je kada ga je ponovo nežno dotakla.-I je tebe volim, mala-rekao je, a onda ih je obu-zela strast i ludilo jutra je odmah zaboravljeno.

7.Ostatak novogodišnjeg vikfenda je protekao rairno. Džan'je jednom pozvala majku da vidi kako je, ali Amanda je bila pažljiva da je umiri. Pozvala je i Lui-zu, a Džek je pozvao Džuli, a onda Džan i Pola da im poželi srcćnu Novu godinu.Prvog januara su ostali u Amandinoj kući, ponpvo vodili ljubav tog popodneva, a te noći su otišli do Ma-libua da budu u njegovoj kući. Imao je malu, udobnu kuću u kojoj je godinama živeo, ispimjenu voljenim,. prilično otrcanim predmetima; Bile su tu duboke kož-ne stolice, stoloyi prekriveni knjigama, i neka lepa umetnička dela. I bila je iznenadena kada je otkrila koliko se tu oseća prijatno.Sledećeg. dana $u prošetali po plaži, držeći se za ruke^ i razgovarali o svojoj deci. Ona je i dalje bila zabrinuta zbpg Džan, i nadala^se da će. moći da z^at-mdni. ,,• To će je ubiti ako ne bude mogla - rekla je Amanda tužno. Rcxlenje dece je njoj rariogo značilo, i lako je mogla da zamisli koliko će to biti traumatično , za Džan da ih ne

ma.- Sta je s tobom? - upitao je Džek tiho tog popod-neva na povratku kući.- Šta sa mnom? - Nije razumela pitanje.- Ne želim da zatriidniš - rekao je iskreno. - Pret-postavljam da je to jpš moguee.U pedesetoj ona je još bila na vrhuncu, ali je na, mnogo načina bila jos mladalačka, nije mislio da joj se telo vqć promenilo. lonako su bili pažljivi, a on je uvek bio odgovoran u vezi sa rizikom od side, s obži-; rom na njegov prethodno ponešto sladostrasan stil ži--vota. Ali neko vreme je bio neaktivan, uglavnom zah-valjujuei koincidenciji i okolnostima, i pgromnim zahtevima božićne sezpne u ,,Džulis". A otkako je, Amanda uŠla u njegov život, nisu ga interesovale dru-: ge žene. Medutim, posle sledećeg testa na sidu yoleo-" bi da prestane da kpristi kondome. Ali poslednja stvar koju je želeo bila je da ona zatrudni.- Nikada nisam fazmišljala o tome - rekla je, baci-všd pogled ka njemu. Bila je verna svom mužu dvade-set sedam godina, uključujući i proteklih godinu dana otkako je umro. - Ne' mogii da zamislim da je to u mojim godinama zaista neki problem. - Nije ostajala u drugom śtanju više od dvadeset godina, ne posle po-bačaja koji je imala kada je Džan bila u obdaništu. JoŠ se sećala koliko je bila razočarana ili koliko je to bilo traumatično. Ali pomisao da sada zatrudni činila joj se jednostavno potpuno budalasta, i to je i rekla.- Ni upola toliko budalasto kao prizor mene kako bežim u Brazil ili se prijavljujem za mornara na trgo-vačkom brodu - rekao je otyoreno, i ona se nasme-jala, ali on nije. Dovoljno često je to preživljavao to-kom godma, žene koje su tvrdile. da su ostale u dru-gom stanju s njim, ili nazivale da kažu da im kasni menstruacija, ili da su zaborayile da popiju pilulu. Bi-la je to stalna glavobolja.

safekaj malo.,- na>mešila se. - Oyih dana, 100S av am da u, ne.fc bHuproblem. - Razm. jatap' ^rli m ali još :nije 5 inala nikakaVznaktoga. I doBor joj je rekaao diiM 'O n-oglo d. «e desr u£e"i"«S dv"l za^ltaod Džan, ona ni-kada nije imala probleem dtia1 •-: ~1.^,«^ ^ C\lr^>-7ir-VW^ Cje-za nju.bilo lakšše, -ni|ijedanov10se onDžekom Yotsonom. Bila j«oojje - ,posle agomje od pretihodaae. godine, i osećaia kaoioi se život završio, sad nnajednom osec mlada i živa, i kao; ob suubili namenjem gome. ZapitalasedalilFpogresnocia^ovom Pravcu, ali je znala_a da čak i &&•&&* možetodazaustayi. Sve ^to je-želelabilo je da bude snjim.Osećali su se kao sinjitoĕić asao. Oria nije zriala sta i dajadi desetak puta dnevno, i n navradao b! kod nje na ru ik da vodi ljubav s -njomm, Ui samo da bude s njom A j^iTe vratio u ^ uvek W sioishla mnostvo razloga da ga pozove ili i da ga nesto. pita. - Da-li ti dosadujemn? - upitala je jed mlojetodrugiputdaga.jenazyalaurokuomena A on ju je napustioo samo pola sata pre 1ri su išl u sYO/omimjem tajlandski restoran. BHoDanijela Stilpogledom, Amandi se činilo kao medeni mese<-'- Prypnoći su večera]i u francuskom restoranu, a druge v&čeri su naručili večeru u sobu.A u subotu su otišli dapogledaju to komercijalno zemljište, i Džek s'e uzbu-dio oko toga. Uprkoś neizbežnim glavoboljarna okootvaranja nove radnje, zaljubljivao se u ideju da dove-

de ,,Džulis" u Sari Francisko, i to je i rekao Amandi. ;•*- Mora da sara lud što uopšte i razmatram glavo-bolje koje idu uz to, u mojjm godinama.Ali u poslednje vreme se osećao iipola mladi, sve otkako je s Arriariddm. I nije mogao-da prestane d% priča o idejama za novu radnju, o arhitekturi, dćkoru,' jedva primetno drugačijoj robi koju je želeo da tu pro-' daje. Ponovo se osećao kao dete, a oduvek je bio slab prema San Francisku.Zaista ne bi mario da provodi neko vreme tu, po-sebno ako bi łnu se Amanda pridružila. Razgoyarali su o tome dok su se vraćali u hotel sa Union skvera. Bila je to Šetnja-uzbrdo, i bili su bez daha ali razve-: seljeni kada su se vratili u-,,Fermont". Bio je dobro raspoložen, a i ona, posebnolcada su ostatak jutra pro-veli u krevetu,, U nedelju po podne joj je bilo mrsko što odlaze. Bio je to savršen vikend, a u ponedeljak je imala ru-čak sa svojim ćerkama u ,,Bistrpu". Luiza je dob.ro iz-gledala, ali je Džan izgledala veoma neraspoložena,-! Amanda je bila zabrinuta da je dobila'loše vesti od svog doktora. Ali pre nego što je mogla da ista upita svoje derke, obe su prokomentarisale kako ona dobro izgleda.

no izgled*uš, mama.- rekla je Džan,k» da : ^knulo.Sveo.dNove godine je bila zabrin^ jeMožda je tobiHo samo jedno loše jiitro, ali£' inie njene majfce bilo.toliko čudno. Hvalati,dušo.,Ititakode. - AU.' izgledalfc tolikotuž .ne.Bile su na pola 3 je odlučila da rpriča o tome. ,_ Pa Pol je koiuačno Otisao kod doktora - & fflalo za'stavsi, ao^dasu joj se oči nap^nUe ^ kada je nastavila. Amanda je pruzila ruku i £? njenu, i Prvi put ae čak i.Luiza izgledala zabnnuta_ I? - podstakla ju je sestra.. - Da li; je sterilaft? - Nije - 'rekla,:je,brišući s.uze - dobro p-ł sara. Nemaju pojncia zašto nisani zatrudnela. samo da bi to mo glo da potraje, ili se možd neće dogoditi. Ka zali su da čak savršeno zdra^1 ponekad ne zacmu dete. Niko ne źna zašto./r' stavljam da jedncastamo to nije sudeno da se ^si. Počela je da plače i Amanda je pružila ruku u tasrru. izyadi maramicu. Džan je dunula nos a onda uzoato la i nastavila. - Možda jednostavno nikada a imati decu. Pono^o sam upitala Pola u vezi s'"sv^ njem, i rekao 'mi je da radije ne bi imap decu. samo bebu koja je dĕo njegove biološke poroa dakle to isključuj e bilo kakvo usyajanje. - Izgle' opustošeno i Amaiida se osećala kao da joj s cepa. . - ; ,.- Mogao bi da.se predomisli, duso. A ti * tnogla da zatrudniš. Sigurna sam da hoćeš,Poneki Ijudima potrebno veoma dugo vremena za to- /Danijela Stilćeš verovatno imati četvoro u nizu i poželeti ug ^ možeš da zaustaviš.Obe su pokušałe da je razvesele, ali je bilo očig.oledno po tome kako ih je gledala da im Džan ne veru-je. A kadaje te noći Amanda ispričala Džeku o tome bilo rau je žao oboje. ,- Jadna deca. Isuse, a kada pomislira na sve tre-nutke kada sam ga zadirkivao. Mora da je spreman da. me ubije. /- Ne znam da li je on potreseo zbog toga kao što je ona - rekla je Amanda zamišljeno. Bila je duboko zabrinuta za 'svoju ćerku. Izgledala je tolikp neras-položena zbog tpga, i toliko bespomoćna.- Možda ako neko vreme zaborave na to, to će se jednostavno dogoditi.- To sara joj i rekla. Ali mislim da \i pvakvim okolnostima, to jĕ sve'o čerau razmišljaš. Imarft pri-jatelje koji su to prošli. - On klimnu glavom, i poraz-govařali su o drugim stvarima. Uvek se činilo da iraa-ju hiljadu styari da kažu jedno drugome. Puno joj je pričao o radnji, i pitao za njeno mišljenje u vezi s mo-deliraa koje je kupovao, posebno yisoke mode..Iraala je śjajan ukus i dobro oko, i vee je napravila nekoliko , korisnih sugestija.'A sada je bio posebno zaintereso-' van za njen savet u radnji koju je planiraa da otvori u San Francisku. Otvaranje verovatno nece biti još za godinu dana ili diiže, ali je želeo da-počne..'Yolela je da odlazi u radnju na Rodeo Drajyu da ga poseduje, i Gledi. je bila irapresionirana kad god bi je ugledala. Nije bilo sumnje da je Araanda veoma upečatl

jiva, ali je takode bila veoma humana, i njihPosebna isporukaAMC bi ponekad proćaskale. Gledi je bila njihova je-łina prisna prijateljica i volela je što zna njihovu tajnu. Proteklo je mesec dana. Proveli su jedan vikend u Palm Springsu, a u februaru ju je odveo na skijanje u Aspen. Fantastično su se proveli, i naleteli su na mno-ge njegove prijatelje,jkoji su je prepoznali. Bili s,u ve-oma impresionirani što ga vide s njom, i'na njenu pri-ličnu žalost, pojavila se mala-nota o njima u aspen-skim novinama. .- Nadam se da niko ne zove Los Andeles. Ovo ni-je način da se kaže'deci.- Možda bi trebalo da im sami kažemo ovih dana..1 • 'Sada su već gotovp dva raeseca bili nerazdvojni. I pažljivo su izbegavali štampu Los Andelesa, držeći se podalje od takvih dogadaja o kojima je štampa izve-štavala.Ali kada je ponoyo izašla na ručak sa Džan i Lui-zom, Džan je' i dalje bila toliko depresiyna da Aman-da nije imala srca da im kaže. Činilo se nekakp sebi-čnim da razglaha o sopsWenoj sreći kada je Džan bila 'toliko nesrećna. Jedini put kada se nasmejala bilo je kada je rekla nešto o Polovom ocu.- Pol piisli da on ima neku pzbiljnu devojku. Za-ista se skrasio. Pol kaže da izgleda upola mladi, i daokolo kezeći se kao češajrska mačka. Ali ništa nePy^pri o njoj. Oha je verovatno neka devetnaestogo-iŠnja kurvica. Ali ko god ona bila, čini se da ga drži srećnim i van nevolja.- Poznajući ga - rekla je Luiza s izrazom prezira -td je verovatno par petorki.Danijela Stil- Dajte, devojke, jadhi čovek,..'on ima pravo jJ sopstveni život - rekla je Amanda nervozno, osećaju, ci se neprijatno.- Otkada si ti toliko milosrdna prema njemu? ś. upitala je Luiza, a onda je razgovor skrenuo na druge stvari. Amanda se.osecala kao da je progutala svoju salvetu dok ih je gledala, pitajudi se kako de ira ikada redi,i "" ' • . - 'Amanda je ispričala to Džeku te noći, i on joj se, nasmejao.- Ponašaš se kao da očekuješ od njih da misle da si devica.:-- Gore. Ja sam njihova majka. Ti znaš šta to znači. Nema seksa, nema momaka, nema hopa-cupa, osinrv sa njihovim ocefn.- One su odrasle. Mogu to da prihvate.- Možda.Ali je nije ubedio. Poznavala je svoje derke. Tih dana su puno boravili u Maiibuu, vreme je bi-lo tople, plaža je bila božanstvena, \ volela je da bude u njegovoj kuci. Čak i posle početnog šoka što je spa: vala s njim, i dalje joj je biio pomalo nelagodno u sopstvenoj kudi. Bilo je lakše boraviti kod Džeka. I svakog jutra rnu je spremala doručak, pre nego što bi odšaa na posao a ona se vratila u svoj dom.Nedelju dana pre Dana zaljubljenih pravila mu je kajganu kada je on ušetao u kuhinju i bio je iznenaden što vidi da ona izgleda nesredno.- Nešto nije u redu? - Ujutru je uvek bila tolikove"dra da ga je to izneńadilo. Imao je novine pod/Posebna isporukcizastao je da je poljubi na putu da uzmekafu._ Ne zn'am.... ne zaista... ne bsedam se dobro. — prethodnog dana je imala glavobolju i osedala je bla-gU mučninu. Ali u poslednje vreme, nakon što je mis-lila da joj se to nikada nede desiti, počela je da misli da njeho telo doživljava promene. Znaci su bili veoma blagi^ ali je ipak primetila i žapitala se u vezi s tim. — Luizina deca su imala nazeb kada sam svratila proštć nedelje. Verovatno sam ga dobila od njih. - Bacila je pogled preko ramena i osmehnula mu se'. - Nije smr-tonosno. Preživedu.•^ Nadam se da je tako - rekao je, izgledajudi sreć-no i opušteno kada joj je pružio šolju

s kafom, Spu-stila.ju je' i završila njegova jaja i tost. Napravila mu je veliku činiju punu voda i grickala parče suvog tdsta kada je sela za sto sa njim, sa svojom kafom. Gucnula je i n'ajednom joj je pozlilo od samog;njenog mirisa, i op je to video. - Da li si dobro?- Dobro sam. Mislim da nešto nije u redu s kafom. 'a -li je stajala 6vde dugo?Odmałinuo je glavom a zatim podigao novirre.- Tek sara je kiipio. Istu vrstu koju uvek kupujern. tislio Sam da de ti se dopasti. - Izgledao\je^azoča-'an. Yoleo je da joj udovoljava i da radi šta god je nogao da je usredi.- Obično mi se dopada. Mora da sam ja u pitanju. >rzo de mi biti dobro.Ali čim je oniotišao na posao, legla je, i još se ose-ila mučninu kada se kashije tog jutra odvezla kući. Nazvao ju je tarno i ponudio da se nade negde s 'njomDanijela Stil _________^za ručak, ali mu je rekla da će pokušati da odspav SYOJU glavobolju. I do te Yečeri, kada je došao-po nju osećala se bolje. A sledećeg dana j'e bila ddbro. To je' očigledno bio nazeb. Idućeg jutra je čak i kafa irnala dobar ukus, a ona je biJa uobičajeno vedra. Do Dana zaljubljenih, kada joj je kupio veliku bombońjeru. <- Blagi bože! Ako ovo pojedem, imacu dvesta ki,; lograma.- Dobro. To ti j'e potrebno. - Tog jutra joj jej poslao dvadeset řuža s dugim stabljikama, a na vcčeru ju je vodio u ,,Loranžeri", i rekao je da ga j'e baš briga da li će ih njihova deca videti. Otvorio joj je bombo-j njeru i ona je odabrala jednu čokoladicu od one vrste 1 koju, je najviše volela, ali čirn ju je stavila u usta, nij'e i mogJa da je pojede. Video je izgled njenog Jica i podi-gao obrvu. - Da li ti je ppnpvo muka? - Čitave nede-Jje joj je bilo dobro, ali'baš kao i kafa prethodne ne-deJje, čokoJada ju jb naterala da oseda mučninu.- Dobro sam -.razuverila ga je, i prisili]a sebe da.] pojede.čokokdu. Ali kada joj je u .,,Loranžeriju" naru-čio kavijar, ponovo je dbbila taj izg.led, i ma koliko i pokušavala, jednostavno nije mogJa da ga proguta, raada ga je obično vo]ela. , ; ,- Mislim'da bi trebalo da odeš kod doktora. Bio je zabrinut. Normalno je bila toliko zdrava, i toliko'puna životne radosti, da ga je njen očigledno toliko loš izgJed 'Uplašio više nego što je hteo da'joj kaže.;- Luizina deca su ovo imała tri nede]je. Iskreno, to nije ništa.Posebna isporukaAli je izgledala zelena, i jedva da je takla svojuyečeru.. AH uprkos njegovim brigama, bilo je to ipak lepo veče. Oboje su bili dob.ro raspoloženi i te noći 'sii osta-li kod nje. Yodili su ljubav kada su stigli kući, i bio je to najsrećniji Dan zahvalnosti kojeg. je mogla da seseti.I sledećeg jutra, sedeći u njenoj kuhinji, napokon se složila da kažu SYOJOJ deci.- Zašto da ne podelimo SYOJU sredu sa njima? -upitao je. Ono što su njih dvoje imali žajedno bila je tako čudesna stvar da je želeo da oni znaju za to.- Možda si u pravu - složila se. - Dovoljno su sta-ri da to podnesu.- Bolje bi im bilo. Mi smo baba i deda, i ako ne mogu da podnesu da znaju'za nas, zaslužuju batine.Tog popodneva Džek je nazvao Džuli, a Amanda -uizu i Džan i sve su ih pozvali na. večeru kod Amande. Skuvače im večeru, a onda nakon toga će im, uz šampanjac, reći. A onda će barem, kako je Džek istakao, moći da prestanu da se skrivaju i da idu kud god žele. Hteli su samo da ih obaveste da su sreć-ni i zaljubljehi. Medu njima nikada nije bilo nikakvih razgovora o braku, aAmanda je savrseno dobro znala koliko su jaka Džekova osećanja protiv toga. Njegova prva žena ga je potpuno izlečila.Zakazali su za jedan dan sledede n^delje, što je, čudom, odgovaralo svima. Džek je rekao da će on do-neti šampanjac, a Amanda je bila zauzeta planiranjem Yečere. Bilo je nečeg Yeoma dirljiYog u vezi s tirtl, i Yeorna ganutljivog. I nije raogla da ne razmišlja oDanijela StilMetu tog popodneva, i koliko se njen život pronienio Duboko ga je volela toliko godina, ali on je bio mrtay. a ona nije: Njen život je krenuo, dalje. I ma kołiko bi!0 teško poveroyati u to posl

e toliko vremena, bila je ve-oma zaljubljena u Džeka Yotsona.Pomamno je radila cele fledelje da organizuje ve-čeru i dok je stigao taj dan, ona je bila nervna olupina.Ali kada je Džek stigao s vinom, sto je bio postavljen,večeraje bila skoro gotova, a ona je divno izgledala. '- Mrzim štq to kažem,' ali ti ne ižgledaš kao nečija majka. Svakako ne majka gomili klinaca uzrasta naše dece. .- Hvala ti - osmehnuła se-i poljubila ga, i mogla je da oseti njegovu želju za njom dokJu je grlio.Nasme-jala se kada je pogledao na svoj sat a zatim u nju, i,. ona je odmahnula glavom. - Nemarao vremena, ti ču-dovište.— Pa, ako ponovo otyoriš naga vrata, nećemo mo-rati ništa da im kažerao. Gledaj na to tako. .- Kasnije - obećala je i ponovo ga poljubila. Izlu-divalo ga je samo to što ju je dodirivao.Džuli i Luiza i njihovi muževi stigli su na vreme, a Džari i Poi su stigli ubrzo nakon njih. Svi su izgledali lepo, i svi su prokomentarisali kako kuća izgleda lepo-Amanda je svuda stavila cvece, i činilo se da postoji neka aura proslave. Ali i Džan i Luiza su izgledale veoma iznenadene što tu vide Džeka. Izašao je iz'ku-hinje, otvarajući bocu vina, i pozdravio sve s lako-ćom, a onda poljubio Džan, i svoju derku. Džuli je dotle već 'shvatila. Cele nedelje še pitala zašto ju je pozvao da dode na večeru kod Araande, i biła je ve-sumnjičava. Posle toga, nije bilo teško zaključiti, Jem njoj nije bilo, šta će imreći. Sve š je želela | Zna bilo je da li ee se venčati,.ali je odlučila da sa-čeka i vidi šta će im oni reći. - Džan je bila veoma hladna prema njemu, a Luiza veoma neprijatna, i btvoreno ga je ignorisala. I svi osim Džuli su izgledali zabrinuti. Ona je imala,,živi pusti druge da žive" stav u vezi sa svim zbog čega su; je svi oduvek voleli. Imała je srećan brak, dobru decu, i Oduvek je volela svog oca, uprkos njegovom neču-yenom ponašanju. Pol je uvek bio mnogo kritičwji prema njemu, i Džuli je oduvek sumnjala da je Ijubo-moran. Pol je bio toliko mekaniji, plašljiviji, i mada je bio zgodan, nikada nije imao iznenadujuće dobar iz-gled njihoYOg oca. I dok je sedao u Amandinu dnevnu sobu, Pol je Yeć izgledao Ijut, a on i njegova žena su razmenjivali sumnjičave poglede,RazgOYor za stolom bio je napet, mada je veeera bila dobra, i bilo je očigledno da se Amanda puno tru-. dila da to pripremi. A Džek je daYao sve od sebe da joj pomogne, lagodno je razgovarao sa svima, i poki šavao je da ih uvuče u razgovor, ali to je bilo kao po-kušaYati da YUČeš veliki klavir. I napokon za deser-tom; sipao je šampanjac, pogledao po prostonji, i re-kao da ima nešto što on i Amanda žele da im kažu.- Oh, bože, ne mogu da verujem - rekla^je Luizaglasno.- Zašto ne sačekaš dok vam ne kažemo? - rekao j Džek Ijubazno, i ona ga je probola pogledom. Nikada joj se nije dopadao. A nije ni Amandi... volela bi da je u tom trenutku podseti na to.Danijela Stil .- Vaša majka Amanda i ja - dobacio je pogled Džan i Luizi, a zatim svom sinu i derki - već neko vreme se yidamo. Uživamo u društvu jedno drugoga i želeJi smo da vi,to źnate. To je sve, ništa više od toga, ali smo smatrali da bi trebalo da znate šta radimo, a mi srao oboje sigurni - nasraešio se ženi koja mu je donela toliko srede u poslednjih dva i po meseca - da dete svi vi biti sredni zbog nas.- Pa, nemojte da ste sigurni'- reWa je Luiza źajed-Jjivo i Amanda je izgledala i slomljeno i iznenadeno.- Ovo je smćšno. Doveli ste nas ovamo da nam to ka-žete? Da spavate jedno sa drugim, i od nas se očekujeda vam čestitamo? To je odvratno.- Kao i tvoje držanje, Luiza - rekla je Amanda od-lučno. - Krajnje je neuljudno to redi. - Izvinjavajuci' je dobacila pt>gled Džeku a onda je ponovo pogledala svoju derku.- Krajnje je neuljudna stvar uraditi ovo - rekla jeLuiza, s otvorenim besora - dovesd nas-ovamo, u ku-'du mog oca, da biste nam rekli da vas dvoje imate afe-ru. Moj bože, zar nij'e preostalo nimalo pristojnosti,

mama? Śta. je s taticom?- Šta s taticom? - rekla je Amanda, gledajudi pra-vo u.svoju derku. - Veoma sam volela tvog oca, i ti to znaš. Ali tatica je umro, Luiza. Bio je to užasan šok za sve nas, za mene više nego za bilo koga drugog. Bilo je trenutaka prošle godine kada sam mislila da necu to preživeti, kada sam čak htela i da se ubijem zato što nisam želela da živim bez njega. Ali imarn pravo da ponoyo živim svoj život, a Džek je bio divan prema meni. - Pružila je ruku i dodirnula njegovu i dobacilaPosebna isporukaupogled. Izgledao je uznemiren i zabrinut. - On je Ijubazan, pošten čovek, i eini me veoma srećnom, Lu-iza.- Zašto nam jednostavno ne łspričaš o svom sek-sualnom životu, mama? I koliko diigo ved ovo traje? Da li je to počelo pre nego što je tatica timro? Da li si tada imala vezu s njim? Da li je tako?- Luiza! Kako se usuduješ da to kažeš! Znaš da to nije tačno. Počela sam da se vidam s Džekonakon što me je Džan odvela na zabavu u 'Džulis',- Oh, moj bože... ne mogu da verujem... - Džan je pogjedala u majku i počela da plače, a Pol je svom ocu dobacivao mračne, Ijutite poglede. Džeri, Luizin muž, zurio je u svoj tanjir, poželevši da ne mora da bude tu. Ovo nije bio njeg»v problem.- Zašto se svi ne primirite na trenutak, i hajdq da se ponašamo kao odrasle osobe, možemo li? - Džulin glas je bio glas razuma, i Amanda joj je najednom bila zahvalna, rriada ju je jedva poznavala.- Mislim da je to dobra ideja - rekao je Džek u kratkoj pauzi dok su svi prikupljali svoje snage. -Hajde da pijemo šampanjac,- Sipao je svima, i čitava soba je sedela u grobnoj tišini. Podigao je svoju čašu i nazdravio Amandi. - Za tebe, dušo, hvala ti za lepu večeru. - U njenim očima su bile suze, i niko nije ta-svoju čašu.- Dakle, kada dete se vas dvoje venčati? - Luiza ih je gledala s odvratnošću i otvorenim besom.- Nedemo - progoYorio je Džek. - Nema razloga za to. Mi nismo u vašim godinama. Nečemo imati de-cu. Možemo da imamo dobar zajednički živat a 'da gaDamjela Stiljene legalizujemo. - Džuli se osmehnula, dobro poznavala, i koliko mrzi i samu ideju braka. - NJJ, ovira neće izgubiti.nikakav novac, ako je to ono zbo? čega se svi vi brinete,- Bio je više nego malo Ijut na njih, i Amanda je raogla to da oseti u njegoyom glasu- Niko ništa neće izgubiti. Ali ono što ste dobili su-" dvoje srećnih roditelja. .Volimo vas, i želeli smo da-podelimo našu sreću sa vama. Ne tražimo puno od vas, sem da budete srećni zbog nas i učtivi u vezi g tim. - Bio je besan na njihovu kolektivnu reakciju.- Kako si mogla ovo da uradiš, mama? - upitala je D^an dok su joj se suze u potocima slivale niz obraze. 1 - Ti ga mrziš! - rekla je, krvnički pogledavši Džeka, i on se nasrnejao i uzeo Amandinu ruku u svoju. .- Ja ne misJim tako, Džan. I mnogo nam je stalo do,tvoje i Polove sreće. Stalno pričamo o vama... zato nam je bilo važno da vam kažemo.k- Pa, jamislim da ste oboje odvratni i'patetični -* -vř .rekla je Luiza, ustavši od stola. - Covek bi pomisho da Ijudi vaših godina mogu da zadrže gaće na sebi, pobogu. Moj otac je jedva godinu dana mrtav, i pret-postavljam da Mala Stara Vrucegaća Mama jedno stavno nije mogla da sačeka da izade i zabavlja se.- Luiza! - Amanda je ustala besea pogleda. - Da li se sećas koliko sam bila depresivna, i koliko ste svi vi bili zabrinuti. zbog mene?- Nismo znali šta češ da uradiš kad se oporaviš. Pa - řekla je podragljivo, značajno pogleda u svog mu-ža, na šta je ovaj stao kraj nje - to je svakako bilo div-no veče, i nadam se da ćete vas dvoje zečida biti ve-oma srecni. - Rekavši to, uputila se ka vratima, poku-

a usput svoj blejzer, i zalupila vratima za sobom, iok Je Džan ponovo briznula u plač a Pol je grlio.- Džari, molim te - rekla je Amanda, tužna pogle-da. Bilo je to užasno veče za sve njih, ali vecim delom za Džeka, i za nju.- Marna, kakp si mogla to da uradiš? Zašto ste nam rekli? Zar ne znate koliko 'p OVQ neprijatno za nas? Ne želimo da znamo o tpme.- Zašto da ne? - upitao je Džek bez srama. - Zašto tvoja majka ne bi delila svoj život s-tobom? Zar ne želiš da ona bude srećna? - Zaz-vučao je toliko razum-no da ga je Džan pogledala i prřstala da plače.- Zašto ne može da bude srećna.śama? Zašto ne može da se jednostavno seća mog oca?- Zato što je mlada, vitalna, lepa žena, Džan. Za-što bi bila sama? Da li bi ti to učinila da se Polu nesto desi? .'- To je drugačije.- Zasto? Zato što si ti mlada od nas? Čak i Ijudi naših"godina imaju pravo'da ne budu sami, imaju pra-vo na drugarstvo, na sreću, na ljubav...- Ovde se iie radi o 'ljubayi' -jekao je Pol mrač-no. - Svi mi to znarno o tebi, tata, zar ne?- Možda me ne poznajete' onoliko dobro koliko misiite da me poznajete, sine.. - Srećna sam zbog tebe; tata - rekla je Džuli tiho, i obišla oko stola da ga poljubi, a onda je prišla Aman-di i uradila to isto, i u Amandinim očima su bile suze kada joj je zahvalila. Ona je bila jedina koja je bila pristojna prema njima. Ostali su bili noćna mora.Danijela Stil- Žao mi je što je ovo bili toliko teško za sve vas -rekla je Amanda tiho, brišudi salvetom oči. Osedala se kao da ce svakog trenutka zajecati, a nij'e želela da im pruži to zadovoljstvo, ali je bilo neverovatno tesko suzdržati se. - Nismo želeli da vas uznemirimo, ali se činilo poštenijim redi vam. Nisam želela da vas la-žem. - Pogledala je u Džan, i u istom trenutku Džan je shvatila da je-za Novu godinu Pol bio u pravu sa svojom neČuvenom sugestijom. U kudi je bio muška-rac. Bio je to Polov otac. Zatvorila je oči u užasu.- Nadarno se da dete se s vremenom prilagoditi -rekao je Džek mirno, i Pol šapatom/ečĕ nešto Džan, a onda su oboje ustali i napustili sto, i obuukJi svoje ka-pute.- Mi idemo - rekla je Džan, gledajudi s dovratka kao Ijutito dete. Upravo tako je izgledala kada je ima-la pet godina i kada se spremaia za napad besa.- Volim te - rekla je tužno Amanda sededi za sto-lom, previše ubivena da ustane ili/da' pokuša da je za-ustavi. I vrata su se meko zatvorila za njima, kada su Džuli i njen muž ustali, i ona je ponovo prišla svom ocu. Bila je zgodna devojka i ličila je na njega.- Žao mi je, tata. Bili su grozni.- Svakako da jesu - dobacio je pogled Amandi za-brinutog izraźa lica. Ona je predvidela da će to biti teško za njih, ali niko od njih nije očekivao ovaj sna-žan napad.- Oporavide se oni. Mislim da je to samo deo šoka od saznanja da je njihov otac na neki način zamenjen - a onda se osmehnula - teško je zamisliti svoje rodi-telje da se 2abavljaju... i da imaju seks. - PocrvenelaPosebna isporukaje. - Od vas se očekuje da budete institucije, a ne Ijudi 'rekla je r^udro, i njen otac joj se ponosno osmeh-), Bila je sjajna mlada žena, a na svoj način, to su ;;bili i ostali, ali nisu imali širinu duha koju je ona po-•sdovala.- Pretpo§tavłjam da je to bilo previše za njih. Bila si u pravu - dobacio je pogled Amandi - nije trebalo da im kažerno. *- Drago mi je što jesmo - rekla je i potpuno ga iz-nenadila. Napustila je svoje mesto za stolom i stala•ppred njega, sa Džuli i njenim mužem. - Uradili smo ?pravu stvar, i ako ne mogu da žive s tim ili pokušajuia se pomire s tim, onda to nije naš problem. Mi irna-|mo pravo na više u našim životima od samo toga da |budemo roditelji. Jedina stvar koja me uznemirava je f to da nikada rysam shvatila da imam toliko pdtpuno |sebičnu decu. Ali ne odričem se svog živo

ta zbog • njib... Nedu prestati da budem tu za njih, niti da ih vo-Iłim, a ako oni ne mogu da budu tu za mene, onda je tonjihov gubitak.Tada ju je Džułi zagrlila, i Amandina brada je drh-tala dok ju je grlila. A nekoliko minuta kasnije Džuli injen muž su otišli, a Džek je uzeo Amandu u naračje iona je žalosno jecala. A bri ju je očajnički žalio. Veče ii je bilo toliko razočaranje.- Toliko flii je žao, dušo. Kakvu gomilu nezałwal-ne deee imaitio - rekao je, s osmehom. Ali.bio je Ijutsto su je poVredili.- Tvoja stf dobra ili je barem Džuli takva. Moja su •bila'ta koja 5U bila grozna.Danijela Stil- One žele svog taticu. I one ne misle da imaš pr 1 vo na život s bilo kim drugim. To je prilično jedn^ stavno. Ja ne uzimam to lično. To razumem, Ali ^ zim ono što su ti uradili. Preboleće oni to.\- Možda.'Nije zYiioala ubedena, ali čudno da ipak nije zaža-lila bilo šta što su uradili. To je samo učiriilo da se' oseća bliža Džeku, i te noći śu otišli u Malibu, nakon što je pospremilaezariju i stavila sudove u mašinii za pranje su^a. Nije želela da bude u kući gdc su nje-na deca bila toliko neprijatna prema njima. Želela je da bude kod Džeka, u njegovom velikom ugodnom krevetu, i njegovom naručju, i htela je da zaboravi svešto se dogodilo.Još je izgledala tužna'kada su.te noči otisli u kre-vet, i držao ju je u narueju, i dugo su razgovarali o to-| , me. Poželeo je da postoji-neki način da može to da ,poboljša. \- Daj-im vremena, dušo. Pretpostavljam;"da je to,'1 čak i u njihovimvgodinama, veliko prilagodavanje.- Oni su srećni. Zašto ne mogu i ja da budera? i- Zato što si ti njihova mama. Cula si §ta je Džuli rekla. Od roditelja, a svakako od Ijudi naših godina, ne očekuje se da imaju seks, bože sačuvaj. Oni misle da je to odvratno. ;,, - Trebalo bi šamo da znaju... tb je mnogo bolje ne-(' gp što je bilo u njihovim godinama.- Sššš... zadržimo to kao tajnu! - rekao je, i nežnp je poljubio, a trenutak kasnije mogla je da oseti koliko je uzbuden i koliko je žełi, a i ona je njega žarko že-lela. Gladno su vodili ljubav, a nakon toga je zacuo^ttounutra.Mora^™.,.^^^$£**?*"'££^£?> •budaiasto'_ Meni a izgle^ pn»*^^^WsUtOZna' u; Bila je u P^j^amo decu na usvajanje -^y^^^^:^PO*T«Je sjajna ideia. PoZvaćemo ih na veče», rec,~^^%išžffi$kakva iena, i ńe bi je * °<f^"^ m kolto su.^t^^^r^'besna na njih. Borice .pitanju.123Posebna isporuka8.Ostatak februara protekać je za tren oka. a u martu su deca i dalje bila hladna prema Amandi. Ona i Dželc . su s vfemena na vreme pričali o tome, i znao je koliko je to uznemirava, ali nisu mogli ništa da učine u vezi s tim, osim da sačekaju da se slože kada'se priviknu ha to. Džan jedva da se više i javljala svojoj majci, a Lu-iza je bila otvoreno neprijatna prema njoj kad god bi Amanda otišla.da poseti decu: Njenu reakeiju je bilo posebno teško razumeti, s obzirom na to da se ona rjikada nije slagala s ocera.Ali Amanda i Džek su tih dana bili toliko zauzeti da je, barem veći deo vremena, bila zaokupljena dru-gimiStvarima. Nije, medutim, bilo poricanja da reak-cija njenih ćerki prema njima uzima danak od Aman-de. Činilo se da stalno ima stomačnih probjema

, i stal-nu lošu probavu. I-Džek ju je' i dalje saletao da ode ' kod doktora.- Ovo traj'e vec neko vreme. Misjim da bi trebalo to da proveriš. Možda ti se stvara čir.- Moglo bi biti.Vec nedeljama nije bila u stanju da pije kafu, i bila j'e iscrpljena sye od onog nesrećnog skupa sa decom, ali je takode znala da je to veoma očigjedno bilo zbog sopstvenih emocija. Mrzela je što ih vidi sve toljko Ijute. I sada bi povremeno imala nocne more o Met-juu. Stalno ju je 6ptuživab za nešto u njenim snovima,h'lo k°Ji psihijatar bi joj verovatno rekao da se pseća offl- Ali ne dovoljno da bi promenila svoja oseća-gila je zaljubljenija u Džeka nĕgo ikada. I roman-saje cyetala.'U martu ju je pozvao na dodelu ,,Oskara". Te go-dine je dodelabila ranije, a njega su njegovi značajnijl dijenti uvek pozivali na dodelu. Amanda godinama iije bila na dodeli, ne otkako je i sama dobila ,,Oska-a", i biła je uzbudena što će ići sa njim. A on joj je aručio haljinu u ,,Džulis". Bila je to bela satenska ha-V V .jina od Zan-Luja Serera s crnim perlama na rarneni-,na i'malim skutom koji je elegantno^adao za njom. A kada je stigla' velika noć, i on došao po nju, ostavila ga je bez daha. Izgledala je kao kraljica i velika zvez-da kakva je nekada bila. Kao da je s njim povratila ono što je nekada bila, i još ponešto dodala. U posled-njih nekoliko raeseci, poprimila je patiriu sreće preko svog starog" glamura.- Opa! - rekao je zadivljeno. Haljina nije izgleda-la ni upola toliko lepa kada ju je prvi put video na j. Sada je izgledala izvrsno, i uobličavala je svaki .alj njenog čarobnog tela. Njena duga plava kosa to je skupljena visoko na glavi i spuštala se u mekim iknama. Stavila je dijamantske minduše i narukvicu. :gledala je zaista sjajno.- Izgledaš neverovatno! - rekao je tiho zviznuvši. Koža joj jĕ bila krem bleda kao beli saten. - Fotdgrafi će da polude.- Sumnjam u to - rekla je skromno, i uzela ga pod ruku dok su iziazili ka limuzini koja ih je čekala. On je nosio njenu kratku belu bundu od lasice.Danijela Stil- Kako je to depresivno - nasmejala se. - Ne gu da pomislim ni na šta gore nego da gledam sam izgledal^a pre trideset godina, a da zatim morarn da se pogledam u ogledalu. Pored toga, nisam bila baš neka glumica.Džek odmahnu glavora na njenu ^kromnost. PQ-merili su se nekoliko koraka a onda potpuno stali. A; v.relina je bila gotpyo nepodnošłjiva. Osećala se kao da će se istopiti, i mogla je samo da zamisli kako je Džeku bilo u fraku. Ali uprkos nelagodnostima Ijudi^ su bili dobro raspoloženi, i svi su se smejali i razgova-rali i mahali prijateljima do kojih nisu mogli da sti-gnu.Ali baš kada je Džek ugledao jednu od svojih omi-Ijenih klijentkinja, otprilike na dvadeset koraka od njih, Amanda je počela da oseća yrtoglavicu. Džek je goYo'rio deliće razgovora i prstom upirao u izlaze dok je kolutao očima, i Araanda je najednom zacula zuja-. nje U ušima, i glava je počela da joj bubnji. Ali Džek to nije primetio. Ppsle nekog vremena, povukla ga je za.rukav, i kada ju je pogledao, bio je iznenaden kada je primetio da je smrtno prebledala za sarno nekoliko minuta. .- Ne osećam se dobro'- prošaputala mu je - ovde je vruće... žao mi je...- Da li želiš da sedneš?Nije mogao da je krivi. I njemu je to zadavalo gla-yobolju, a svetla kamera koje su i dalje bile usredsre-dene u njih nisu pomagala, a vrućina je bila nepodno-šljiva. Takode je bilo nemoguće ponovo dodi do sedi-§ta. Bili su zarobljeni u prolazima izmedu sedišta, iPosebna isporukaorali bi da lete cla bi stlgli do njih. Džek je to shvatio dmah, i ponovo je bacio pogled na Amandino lice. ^aiednom nije više bila samo bleda već zelena, i trep-tala je kao da ima problema s vidom. Čvrsto ju je zerabio za ruku i pokušao da je izvede iz prolaza kroz gužvu, -ali je to-bilo beznadežno.- Džek'... - rekla je slabašno, i kada ju je pogledao, kapci su joj zatreperili, zakolutala je očirna, i onesye-stila se i on je samo uspeo da je uhvati dok je žamor odmah prošao gomilom oko nje, a jedna žena je za- , dahtala kada je to videla: Džek je držao Amandu u nar -ručju, a.neko je počeo da viče. Ljudi su pokušavali da se pomere za n

jih, svi su pitali Šta se desilo, a Džek je bio bolesno zabrinut zbog nje.- Dajte nam raalo vazduha, molim vas... pomerite se unazad! - vikao je čovek pored njega. - Zovite hit-nu pomoć! - Najednom je svuda oko njih zavladala dsterija, a Amanda je i dalje bila bežiyotna U nje-;ovom narueju. Podigao ju je, i naslonio joj glavu na jegove grudi, baš kada su se dvojica razvodnika po-avili s miriš,ljavim solima i pakovanjem leda, pitajući ita sć dogodilo. Ali u istora trenutku, Amanda je po~. iela da se miče i bac'ila je pogled ka Džeku, nemajućłpoima. šta joj se desilo.- OnesYestila si se, dušo... to je od vrućine... samo se opusti... - Gomila Ijudi se pomerila tek toliko da mu omogući da je odnese do reda sedišta i nežno je spusti. A u roku od nekoliko sekundi, ekipa hitne po-moći je stigla i pogledala Amandu, dok je Džek ob-jašnjavao da se —'-'ctUaDanijela Stil- Kako se sada osecate? - upitao ju je j'edan a bolnieara.- Neverovatno budalasto - rekla je Amanda, sme šeći se slabašno Džeku ś pogledom izvinjenja. - 2a-v ista mi je žao.- Ne budali - rekao je, izgledajući zabrinut, 1 daljj je imala vrtoglavicu i on je to mpgao da primeti. Nije izgledala kao da bi bila u slanju da, ustane i izade iz pozorišta, ali je htela da to pokuša."-• Donećemo ihvalidska kolica - ponudio je• jedan od razvodnika, i Amanda je izgledala užasrtuta.- Ne zaista... dobro sam... Idi ćemo kad se gužva; raalo proredj. - •Ali razvodnici.su ponudili da je izvedu na zadnji;j izlaz umesto toga, i Džek im je dozvolio,da to urade. * Bolničari su rekli da slobodno može da ide, dok god| se oseca sposobnom za to, ali su predložili da poseti ' svqg doktora ujutru, a Džek je podržao taj predlog , smrknuta izraza lica. To joj je već raesec dana govo-fio, a ona pije htela -da sluša.Rukom ju je snažno obgrlio oko struka; i napola je 3 izneo do izlaza izmedu razvodnika, a trenutak kasnije I bili su napoljii na vazduhu,'iiosetil.a se bolje. Duboko I je udahnula i zahvalila se svima, obilato se izvinjava-judi zbog nevolja koje ira je prouzrokovala. Bila je duboko zahvalna što ih reporteri nisu primetili. Niko ih nije čekao, a Džek ju je ostaYio sa razvodnicima tek toliko da nade limuzinu, a zatim se yratlo.i smesti<3 je u kola. Pet minuta kas'nije, odvezli su se, a ona se nas lanjala na zadfije sedište s iscrpljenim izrazom Jica,Posebna'isporuka mi j'e žao - rekla jp. - Ne znam šta sedoj.n<-' •_ Zato'moraš da odeš kod doktora._ Mislim da su u pitanju samo yrućina i gužya'. Odjednom nisam raogla da dišem - rekla je, pijucka-iući čašu vode koju joj je pružio iz bara u Hrriuzini. -Ljudi uvek padaju u nesvest na dodeli 'Oskara', Džek. Sarno roi je žao što se ove godine to meni desilo,- Pa, nčmoj to da ponoviš! - nagnuo se i poljubio je. I dalje je izgledala lepa^ ali veoma bleda. I bio je veoma zabrinut za niu:- Na smrt si me preplašila ta~/ • . ,'•'*,', .mo. Dobro je što je bila tolika prokleta gužva, da nisi mogla da padneš kad si se onesyestila. Barem nisi udarila glavu ili nesto slično.- Hvala ti, Džek.:.Tako se dobro brinuo o njoj, i kada su sfigla nazad njegovoj kući, skinula je hadjinu, i ušuškao ju jĕ u "kre-,vet, i.izgledala j'e kab tinejdžerka s pbmodnom frizu-rorn, plavorn kosom, šrainkom i dijamantskim mindu-šama i dalje na ušima, a orida śe zak.ikot.ala.- Ne mo-gu da verujem da sam to učinila.' - Biło je veoma dramaticno - izgrdio ju je, olaba-,vwši kravatu, i nasraesivši joj se. - Mogu li biło šta Ba ti donesem? Vodu? Čaj?Nabrala je obrve dok je razmišljalat) tome a onda' mu se rtasmešila. Umirala je od gladi. - Može li sladoled?--Sladoled? - izgledao je iznenaden pitanjem..-|Mora da se barem osećaš bolje. Yideću šta imamo.Od čega?- Mmmm... od kafe.

Danijela StilPosebna isporuka- Odmah stiže - salutirao je i dva minuta kasnife vratio se s punom činijom, i jednorn za sebe, i seo je na krevet kraj nje dok su ga jeli', - Možda si samo bila gladna - rekao je pun nade, ali nije tako mislio, u poslednje vreme je izgledala bleda, a on je pokušayao da to ne primećuje. Neko vreme je sjajno izgledala, a sada umorno. Ali znao je da je još uznemirena zbog svoje dece, a oni joj to uopšte nisu olakšavali. Odbili su da poniide bilo kakvo priznavanje, a kamoli odo-bravanje, njene veze sa Džekom Yotsonom.Džek je odlučio da sledećeg dana preuzme styarto svoje ruke. Čim su ustali, zatražio je od nje broj tele-fon-a i pozvao njenog doktora, Rekao je medicinskoj sestri šta se dogodilo prethodne noći, i zatražio preg-led tog jutra za Araandu Kingston.- A vi ste? - upitala je medicinska sestra oštro. Ona je tu -bila nova, i nije poznavala Amandu.- Gospodin Yotson - rekao je, pribeleživši vreme zakazanog pregleda.- Da li ste vi muž gospode Kingston?- Ne... ja sam njen prijatelj. Ja du doci s njom.- Dobro, gdspodine Yotson. Yidimb se u jedana-est.Ordinacija se nalazila na Beverli Hilsu, i nakon što joj je doneo šolju čaja i obavestio je b pregledu, odlu-Čio je da ode da se-sam prošeta po plaži. Činila se srednom što tog jutra ostaje u krevetu i ispravno je posumnjao da se ne oseća toliko dobro koliko se pret-vara. Ali je nije iźazivao u vezi s tim. Znaće više, na-dao se, kada odu kod doktora.AU dok je šetao sam po plaži, Mo se da mu nus-e u sV1m Pravcima, i počeo je da trči, kao da-dinc da pobegne užasu onoga o čemu je razmisljao. Zst j bUo moguće... mogla bi da ima,umor mozga Jkiostiju... nesto što je izraslo i prosmlo se i meta^^alo a da oni 5ak i ne znaju da-je to tu Mogao 3< T misli samo najgora scenanja i kada je napokpnJao da trci i seo, słwatio je da plače. Ali Ponovou se .spočetka to deSayalo. Našao je jednu u milion Ł ko u je mogao da voli, i nešto strasno joj M ^.BUPrestravlJendaonaum1r,B1ćebas^osDori, pomislio je dok je jecao, izgubice je, a to n ^ogao da podnese. Spustio je lice na ^na^cu-• rio se, plačuci kao dete, a>nije mogao cak m da e ok^ rene njoj za utehu. Nije želeo da je uplasi, ali vise syega nije želeo da je izgubi.Nijega bilo gotoYO sat vremena, i kada se yrat ona je bila obučena i čekala je, i izgledala je bolje ne go pre, ali je on i dalje bio zabrinut. Sada ga ništa ne-de umiriti osim reč doktora da ona ne pati m od cega smrtonosnog, ili malignog. To jednostavno nye n gao da podnese. Ali je razgovarao s njom s prisili veselošcu, dok je oblačio sako i pogledao na SYOJ^ ' Bilo je vreme da krenu, za slučaj da ulete u saobra-ćainu gužvu.- Sve spremno? -npitao je nervozno. Nije /nao zašto^ali asećao se kao da ide na giljotinu. Kao njegov život nikada više neće biti isti 1 on se^ ukada više neće vratiti u ovu kuću, istog lagodnog duha. premao je sebe za najgore vesti koje je mogao misli, zato što'-ju je voleo.Danijela Stil- Dušo - rekla je nežno, pre nego što su krenur ' pogledavši ga očima koje su mu rasporile srce-Dobro sam. Obećavam. Verovatno d.e nam sarno reći' da imamćir. Iroala sam jedan pre mnogo godina, kada su devojčice bile male, a ovih dana je prilično jedno-stayno izboriti se s tim. Nekoliko pilula, i nestaće kao magičnim štapidem odnešeno,- Trebalo je da odeš nedeljama ranije - prebacio joj je, kada su se iiputili prertta njegovorn ,,ferariju".- Bila sam zauzeta - rekla je ukočeno, i se]a u kp~; la. Običnb je vo]ela da se vdzi koJima s njim, aJi tog" jutra na putu u grad, bilo joj je muka od njegovih brzih skretanja i pštrih pokreta, ali se nije usudiJa da mu to kaže. Znala je da bi bio još izbezumljeniji.Ordinacija njenog doktora se nalazila na Norf Bedfordu, čekaonica je bila puna kada su stigli tamo, i ' činilo se da čitavu yeČnost cekaju. Džek je pregledao časopise, a Amanda' je jednostavno sedela tamo zat-yorenih očiju, čekajudi. S vremena na vrerae bi

je po-gledao i nije mu se svidala njena bledoca i pčigledan . izgled nelagode. Znao je da je ništa ne boli,pitao ju je'•ito, ali se ona jednostavn,o nije osedala dobro,. A nika-ko više nije mogla da mu prodaje priču kako je zara-dila preWadu od Luizine dece, od tada je prošlo viseod mesec dana. Ovo je bilo nešto mnogo strahovitije.Medicinska sestra napokon je prozvala njenp ime,i Džek je posmatrao dok je ulazila, i nasmešio joj seohřabrujude kada je mu je dobacila pogled preko ra-mena. I ona je bila nervozńa, ali su pokušavaK i jednozbog drugog krili uznertiirenost. Ali nijedno nije biloubedljivo.Posebna isporuka1 Čak je i Amanda morala da prizna da je olakšanje ,apokon sedeti tu sa svojim- doktorom. Bio je Ijubaz-i poznato lice, i gotovo dvadeset godina je išla kod ^jgga. On |e bio'i Metov doktor,»i pitao je da li je ve-anaa usamljena. Bilo joj je neprijatno da mu kaže za pŽeka, mada je on sedeo u čekaonici velik kao žiyot, zato je samo klimnula glavom, i pocela da mu priča svoje .simptome. Rekla riiu za prehladu ptethodnog meseca, povreriieńe mučnine, i, svoju potpunu nespo->nost da pije kafu ili jedc čokoladu, što je słwatila :ao siguran znak čira.Upitao ju je da li je skoro bila kod svog gineko-a'i yradila mamogram i Papanikolau test, i priznala i je da nije. Trebalo je da ih uřadi kada je Met tako lenada umro, i jednostavno ju je mrzelo od tada.- Trebalp bi, zhate - prekoreo ju je. - U vašim go'-inaraa trebalo bi da radite oba testa,svake godine. -1ećala je da cĕ se odmah ppbrinuti za to, a onda ju je .jjitao da-li je imala neke upozoravajude zriake meno-iauze, i objasnila inu je da je u poslednje Vreme poče-da misli da jeste n,eke. On klimnu glavom. U pedeset prvoj, to ga 'nije iz- .lenadilo. ;- Yrela sevanja?- Ne', ne još. Samo sam yeoma umoma, i neredov-ia mi je menstruacija. - Brojne njene prijateljice žali-.łc su se na stalni umor, mada ona to nikada ranije nije ilrnala. Ali u posledńje vfeme bila je stalno iscrpljena.. U početku, mislila je samo da je to prateca pojava nje-nog novog ljubavnog života. Ali u poslednjih nekoli-Danijela Stilko nedelja nije tako raislila. Jedva je vukla nogu pred nogu.Upitao ju je o mnogo drugih stvari, i naginjao je tome da se složi s njora. V,erovatno početak menopa-v uze, a moguće čir.- PosJaću vas u bolnicu zbog ultrazvuka - objas-nio joj je. - Da vidimo šta to pokazuje, uv,ek možemo da uradimo gastrointestinalne testove nakon toga ako se ukaže indikacija za tim, ali da još ne žurimo. Želim da sutra posetite svog ginekologa. On može da vara da neku terapiju za zamenu hormona koja može da vas odmah okrepi. Yredi porazgovarati s ginekolo-gom o tome..- SaslušaJa je i klimnula glavom, kada joj je pružio parče papira, i rekao joj gde da ide u bol-nici ,,Sidars Sinaj". I kazao joj je da ce joj tamo dati 'rezultate ako im je tu radiolog, iJi ćeje on nazvati s]e-dedeg dana da joj kaže da li ima čir. - U redu? - Nas-mešio joj se i ustao, i otpratio je do wata svoje ordi-nacije. A onda je otišla da pronade Džeka, koji je iz-. gledao smrknuto dok je eekao, ali se. nasrnešio čim ju je ugledao. Izgledao je ,kao dete koje je izgubilo svoju majku i napokon je našlo. Nije je bilo gotovo sat vre-nftena.^S ' '- Sta je rekao?- Uglavnom ono što sam mjslila; Neke... hm...promene u mom telu.:. i možda čir. Sada morara daodem do bolnice zbog ultrazvuka. Da li želiš da te us-' put ostavira u radnji? Ne volim da izgubiš čitav, danzbog ove gluposti. Dugo je potrajalo.

- Idem s tobom - rekao je Džek odlučno, ali mu je laknulo što nije ispalo ništa gore, barem ne za sada.Da li misli da ima išta zbog čega bi trebalo bn-t~r upitad je Džek kada su stigli do^ kola, ali ona ^ahnu glavom, izgledajući pomalo žalosna.Misli da bi-mi možda bili potrebni hormoni. To-. joYoljno dePresivno.'Osećam se kao stancaOh dušo... hajde... Ti si mlada. - Uvek je-.ciiuo da Se oseća bolje, i stidljivo mu se nasmešila-kadaje skHznula n* suvoZačevo sedište u ,,ferariju" i zatot-niao je niz Nort Bedford ka ,,Sidars Smaji^.U bolnici su ponovo dugo čekali, ali su je napokon Lvałřunutra,iovogaputaje Džek odlučio da ude i ijom Nije-voleo,bolnice, i nije želeo da je cackaju bez nekog nadzora. Tehničar im je već objasmo d nema ničeg napornog u vezi sa testom. Staviće geina nien storaak, i smotati transduktor oko njega, i na ek ranu čc se pojaviti slika koja će im reći da h ona ima fekih izraslina ili cisti, ili možda neki cir.To je zvu [p prilično jednostavno. Ali je ipak želed da bud•jiiom.Skinula se iza paravana, i pojavila se u beloj togi Rvmim cipelama, osećajući se budalaSto, i nasmes: joj se kada je legla; Dali su mu stolic.u bez naslona od-mah iza njene glave, gde je mogao da vidi i ekran ali sve mu je to nalikcwalo na meteorološku mapu Atlan te- Naneli su gel, i tehničar je poceo da mota tran duktor, prilično nalik na mikrofon, oko njenog stom ka s blagim pritiskom. Osećala je samo hladnocu, 1 | tava- stvar je bila prilicno^ dosadna. A onda su ob( ' yideli kako se tehničar namrštio, i koncentnsao se na donji deo njenog stomaka. A pritisak transduktora je počeo da biva blago neugodan Amandi dok je to

•Posebna isporukadio. Tehničar je rekao da de se odmah yratiti i otišao po nekoga da pogleda sliku s njim. Ovoga puta je do-~šao mladi stažista, i predstavio im se, a onda sa zani-.manje'm pogledao na ekran.- Nesto nije u redu? - upitala je Amanda, poku-, šavajući da izigrava smiřenost koju nije osećala, Poči- • njala je da paniči. Bilo je lako uočiti da su videli nešto što ih je ilzabrinulo ili zbunilo. Ali stažista je bio nonšalantan kad je ,odgovorio.- Ne nikako. Samo želimo da budemo sigurni u,ono što vidimo. Ponekad je četvoro očiju bolje od-dvoje, ali mislim da irnamo prilično jasnu sliku. Kadaste poslednji put imali menstruaciju, gospodo King-, ston?- Pre dva meseca - rekla je, reči su joj zastale u grlu. Očigledno nešto nije bilo u redu s nje'nim jajnici-m'a... ili njenom matericorri... uopšte nije bila promena života.. bioje to rak... Nije mogla čak ni da pogleda u Džeka kada j'e to rekla, ali stažista klimnu glavom.- To zvuči otprilike tačno - rekao je, klińinuvšiglavdm, a zatirn je zumiřao ekran ultrazvuka da bi'pobliže video, pritisriuo dugrae, i na ekranu se pojavi-la bela zveždica preko nečega što je lupalo. - Baš ov-de. - Upro je prstorn na zvezdicu i nasmešio im se. -Možete li to da vidite? - Ona klimnu glavom, a Džekje zurio .u to slepo. Ocigledno, to je bio koren proble-ma.•- Da li znate šta je to, gospodine i gospodo King-ston? - U njihovim godinama, bilo rau je očiglednoda su venčani. Zašto bi inače bili zajednp?- Tumor? - upitala je prarauklo, a Džek je zatvo-rio bči ii užasu.- Beba. Rekao bih da ste-otprilike baš dva meseca tnidni. U stvari, ako sačekate ovde minut, mogu da jfompjuterizujem termin vašeg porodaja,- Mog čegal - sela je uspravno kao strela i oborila transduktor sa svog stomaka. - Ja sam štal - okrenula se da pogleda Džeka kada; je čula buku odmah iza sebe, i okrenula se baš na;Vreme da vidi kako je skliz: nuo sa stolice, na'kojoj je sedeo, na putu do poda. Onesvestio se. - Oh, raoj bože... Ubila śaiii ga... neka mu neko pomogne! - Njena gola stražnjica je strčala iz toge kada se nagla nad njim, a on je stenjao užasno i pipnuo je svoju glavu kada se pomaknuo, a stažišta je pritisnuo dugme za pa

niku, i- tim bolničara je utr-čao. Dotle je Džek došao sebi, a Araanda je već mog-la da napipa cvorugu na njegovom temenu dok je kle-čala kraj njega. - Oh, bože... toliko mi je žao... da H silobro? - Stažista je otpustio bolničare a tehničar je itišao da donese malo leda, dok je Džek polako usta-jao.•y—. Dobro sara. Samo sam pokušao da izvršim sa-ioubistvo, to je sve. Zašto si me zaustavila?- Shvatam da je ovo iznenadenje za vas oboje -nasmešio se stažista dobroćudno. - Dešava se to po-nekad, posebno sa kasnim bebama.- Kasnim? — Amanda se okrenula da ga pogleda. -Mislila sam da je predstava završenav- Da 11 ste mislili da doživljavate znake menopa-uze? - upitap je, i ona klimnu glayom, dok je poma-gala Džeku da se popne na sto, Legao je a ona rnu je stavila pakovanje leda koje im je doneo tehničar.Danijela_Stil_ž;j-•že-, - Mislite da je imao potres-mozgk? - upitala j brinuto, ali doktor je uperio baterijsku lampu u • kove oči, i urairio je da nije.- ImaŠ sreću što nisam dobio srčani udar je Qžek Amandi. - Kako se to dogodilo?Ali oboje su to znali, U januaru su se odrekli kon-dorna, nakon rezultata njegovog testa na sidu. Bila je toliko sigurna da neće zatrudneti. Nikada joj nije palo na pamet da ovo može da se desi.- Ne.mogu da verujera - zastenjao je ponovo j zat-vorio oči. Imap je neverdvatnu glavobolju.- Np-mogu ni ja - rekla je Aipanda.meko, zureći u, zamrznuti sliku na ekranu koja je bila njihova beba. A „3. oktobar" se pojavilo na ekranu, otkako su ga pos--. lednji put pogledali.- To je vaš termin - rekao im je srećno stažista, a Džek je osetio neodoljivu želju da ga ubije. - Poslade-mo izveštaj vašem doktoru. Čestitke! - I rekavši to, krupnim koracima je izasao iz sobe i uputio se ka sle-dećern pacijentu kojeg je morao da pogleda i tehničar im je.pružio sfiku koju je aparat izbacio u poslednjih nekoliko sekundi!- To je prva slika vaše bebe - nasmešio se oboma, i počeo da ponovo namešta aparat za sledećeg paci-jenta. Soba im je bila potrebna, i Džek je polako' ustao i pogledao u Amandu.- Ne verujem - rekao je promuklo. Izgledao je go-re od nje. Ona se najednom osecala ranogo bolje zna-jiići da barem nema rak, niti čak čir. Samo bebu1.- Ne veriijem ni ja. - Bacila je'pogled ka njemu posramJjena. - Obući cu se. - Yratila se za minut, iPosebna iśporukartolako su izašli iz sobe, i dalje noseći kesicu s kocki-leda. Džek je izgledao kao pacijeht. Nijedno odcama iw"" ~"'-'••"•-.•"•"•.niih nije reklo reč dok nisu stigli do kola, a onda je sa-mo stao i zurio u nju. Osedao se kap da mu ceo život promiče pred njim: To mu se desilo ranije, ali ne ova-lco, ne sa ženom do koje mu je bilo tdliko stalo, i ne toliko kao grom iz-vedra neba kao sada. Sa trideseto- . godišnjakinjama, znaš da si u nevolji kada rizikuješ. Ali u pedeset prvoj? Isuse.,- Ne mogu da verujem da sam trudna. - Još je držala sliku i on ju je video.- Baci to. Plaši me. - Stvarčica koja je lupala bilo je bebino srce, i, doktor im je fekao da je fetus zdrav. Ali ona je sada stiskala sliku igledala je kada je sela u ,,ferari". - Da li želiš da odemo nekud i porazgovara-mo? Ili da jednostavno odemo kući i pokušamo da to apsorbujerao'/ - Znao je, da će to biti \eliki korak za nju, i žalio ju je. Šte'ta što im se to dogodilo, Ali, na kraju, možda će ih to još vise zbližitibarem se nadao ;da ć@ biti tako. I planirao je da bude tu za nju.- Da li moraš da ideš u kancelariju?- Možda. Ali ako želiš da odemo da porazgovara-mo o.tom,e, nazvaću Gledi. Bilo bi bolje da pozoveš svog doktora. - Ona klimnu glavom i on je upalio ko-la i nazvao Gledi sa teletbna u kolima.- Ne znam šta da kažem - rekla je Amanda meko, gledajući ga. To je bilo zastrašujuće i zadivłjujuće. Nije mogla Čak još ni da zamisli sve dobre. i loše stra-ne toga.

- To je moja greška - rekao je utučeno - trebalo je da budem pažljiv. Jednostavno sam bio toliko srećanDanijela StilPosebna i^porukada se otarasim tih prokletih stvarf nakon svih Ovih dina, pretpostavljam da sam se zaneo... i prilično ^ - Nikada nisam pomislila da ovo može da se _- rekla je, i dalje u šoku.- Aha, tinejdžerska trudnoća u tvojira pedćsetiml uasmešio jofse zatim, i nagnuo se i poljubio je. - Vo-lim,te. Samo mi je drago što si dobrb, i nije nista gore.'-- Što se toga tiče, laknulo mu: je, ali mu je bilo žaej nje. - Ovo barem_možemo da sredimo - rekao je uteš-no kada su stali na semaforu, i pogledala ga je zbu-) njena.v- Šta to znači? - glas joj je.bio yeoma slaba&an I zategnut kada ga je upitala. •- Pa, nećeš źadržati bebu, u našim godinama. To je smešno. A pored toga, nijedno od nas ne ži višeV E ' 'decu. Sta bismo radili s bebom?- Šta svi ostali rade?- Oni su obično dvadeset godina mladi od. nas, a yenčani su. - A onda kada ju je pogledao, zaustavio je kola.. - Da li mi ti to govoriš da želiš da je zadržiš? -Nije mu odgovorila, ali ga je pogled u njenira očima ispunio straho-m. - Da 11 si luda? Ja iraam šezdeset go-dina, a ti pedeset jednu. Nismo venčani, a tvoja decaV ^me ved mrze. Sta misliš kako će ova mala vest da prode?Nije niogao da veruje. Nikad mu nije sinulo da bi;. mogla da želi da rodi bebu.- To je naš život, ne njihov... i bebin, Džek, tražis od mene da .ubijem živo Ijudsko biće, - Sada su joj I oči bile pune bola.i Gluposti - podigao je glas na nju prvi put otkakoŁnaje. - Tražim od tebe da budeš razumna, pobo-Tu Amanda. Ne možeš da razmišljaš o tome da zadr-ffi m bebu.I tfeću je ubiti. - Nije čak još ni razmisljala o to-ffle; ali najedhom je jasno zriala, bez trenutka sumnje,da ne želi abortus.I To nije beba. To je grudvica. To je msta na TV ekranu. I to je pretnja našem duševnom zdravlju i na-šem zajedriičkorri životu, Zar ne-shvataš to? N&može-mo to'da uradimo! - :vikao je ria nju, a ona ga je besno pogledala i ništa nije rekla. - Onda, ja. ne mogu to da uradim. Ja neću to da uradim, i ne možeš me prisiliti! Ja sam prošao kroz to ranije, i neću da budem.prisi-Ijen na to da imam dete u moji'm godinama. tyofašda imaš abortus. - Hteo je da• je prodrma, ali je nikada ne bi povredio, čak ni u svom potpunom besu.INe moram ja ništa da uradim, Džek. A ja nisam neka fufica koja pokušava da te prisili i.li da te nama-'ni u brak. Ni ja nisam ova želela. Ali neću da budem prisiljena da uradim nešto u šta ne verujem zato što si ti kukavica da se ovde pozabaviš s.malom realnošću, Ja jesam .trudna, i tojeste naša beba.- I ti jesi luda. To'mbra da «u hormoni. Oh, moj bože, ne mogu da verujem u pvo - rekao je, ubacivši kola u brzinu i uputivši se ka Bel Eru, ka njenoj kući. - Gledaj - rekao je, okrenuvši se ka njoj dok je jurio niz Rodeo Drajv- - možešda uradiš šta god želiš, Anda, ali ja- neću imati tu bebu, Ja neću da odra-dujem noćna'hranjenja, bołove u ušima, i Malu hgu. eću da pravim budalu od sebe da idem na njeno dip-Danijela Stil•lomiranje na koledžu kada budem imao devedesetdina.go-- ImadeŠ samo osamdeset. Osamdeset dve da bu-dem přecizna. A štaviše, ti si kukayica.'- I kada je to rekla,počela je da plače, i on je pokušao da bude srni-reniji i da je urazumi.. - Vidi, dušo... znam kako mora da se osedaš. To je šok. Najpre smo mislili da nešto strašno nije u_redu s tobom, a sada si trudna. Ne razmišljaš jasno. Abortus je strašna stvar. Znara to. Shvatam to. Ali razmisli šta bi to učinilo tvom životu, nema veze mom. D

a.li za-ista želiš da ponovo počneš ispočetk^? Da u šezdese-toj razvoziš decu kudama?V '- Cini se da ti u svojim godinama voziš bez prob-lema. Sigurna sam da mogu da uspem da zadržira sVoju vozačku dozvolu sledećih devet godina,, ako se potrudim oko toga. I ne, to nije pno što sam odabrala. Nisam glupa. Ali'to nije bio moj izbor, ili naš, već božji. On nam je dao ovaj neverovatan dar. Nemamo pravo da ga jednostavno odbacimo... - Ponovo je pla-kala.kada ga je pogledala, pokušavajudi da dopre do njega, Ali mogla je da vidi da je to beznadežno, i obo-rila je glavu i jednostavno plakala. - Džek, ne mogu to da uradim.- Nikada mi ijisi rekla da si religiozna - rekao je tužno, osedajuci se izdanim, i sažaljevajudi jc, ali ipak besan. Nije imala pravo da mu to radi. Dori to nikada nĕ hi učinila.- Moja osedanja u vezi s tim su veoma jaka - rekla je, tihim, jasnim glasom kada su se zaustavili ispred njene kude i on ju je pogledao.- L j» takcxle, Amanda. I nlšta što kažeš nece uti-cati na mene. Ja nedu bitj deo toga. Ne želim da znam njšta o tome, Ako abortiras, ja cu biti tu za tebe. Drža-^u'te. Plakacu s tobom. Yoledu te zauvek. Ali nedu -bitj nateran da imam bebu u mojira godiriama. - I toje i mislio.- Drugi muškarci tvojim godina stalno to rade. Pp-sebno ovde, u'Los Andelesu. Poła očeva koje vi4am u ordinaciji mog ginekologa s Tijinovim tridesetogodiš-njim ženama sa stomacima dovde - pokazala rau je i on se gotovo trgao - stariji su od tebe.- Onda su senilni. Ja sam veoma jasan u vezi s tim kako se osedara povodom toga. Odoh, Amanda, ako:rodiš tu bebu.- Onda zbogom" - rekla je, pogledavši ga s izne-nadnom mržnjora. - Uradi šta-god do davola želis, tov je tvoj život, ali ovo je moj, i mog tela, i moie bebe. I ne mcjžeš imati bilo šta od toga, zato do davola s to-bom, Džek Yotson. Yfati se svim svojim glupim fufi-cama, i nadam se da deš ih ,sve učiniti trudnim. Zaslu-žujcs to:- Hvala na igri - rekao je kada je izlazila iz kola, i zalupila toliko jako vratima da je zazvečalo sve'unut-ra. I nijednom se nije okrenula dok je trčalaka svojoj kudi, otključala vrata i nestala unutra.Pet sekundi kasnije.; čula je kako ,,ferari" odlazi punim gasom, i scla je u predvorju i jecala. Izgubila ga je. Izgubila je sve... ali nede popustiti. Sada nije imala izbora. Rodide tu bebu. Ali šta de zaboga da kaže deci?

9.Sledeća tri dana bila su noćna mora za oboje. Prvi put posle tolikih godina, čak je i vikao na Gledi. Ona nije znala šta nije li'redu sa njir^, ali šta god to bilo, znala je da je to vrhunac. A činjenica da se Amanda nije javljala nije prošla neprimećeno. Nije priłwatao' čak ni Džuline ili Połove pozive, fca'da su ga zvali. Ni-je pričao ni sa kim.A Amanda śe zaključala u svoju kuću i ponašala se kao'da.se vratila u žaiost. Luiza je navratila s de-com, a ona nije htela da iłipusti unutra. Rekla 'im je da ima migrenu i tako je i izgledala. Grozno.- 'Šta nije u redu s mamorri? - napokon je Luiza nazvala Džan da je pita da li ońa neŠto zna, ali sve što je Džan znala bilo je da i njen svekar ne priča s Pp-lom. - Možda su raskinuli, seks prijatelji, Molim te bože, reci mi da je to tačno, Aleluja.- Oh, ma hajde, Lu - Džan je izgrdila svoju stariju sestru, i Luiza je bila iznenadena.V - - ,--Sta, da li si ti sada u njihovom timu?- Ne, ali znaš, oni su odrasli, a tatica je umro. Možda imaju pravo da rade šta žele, sve dpk to rade diskretno.'- Ne pričaj mi to. Odyratni su - reila je otvoreno Luiza.- Sta1 se dogodilo .sa svim pnim Što si rekla kada je tatica umro, o tome kako mam

a sada ima pravo naPosebna isporukasvoj život, i sve to? Možda nemamo pravo da se me-Šamo, niti čak da se ne slažemo. Sta nas čini'

misij^j"- •,•-•. --4.--.-.- Sranje, Džan. Šta si uradila? Našla religiju? Onaje tvoja majka. Ponaša se kao kurva. Ima vezu.- Ona je sama i ima više od predeset godina. Ima pravo da radi šta god želi. Počinjem da mislim da smp se svi poneli kao kreteni kada nam je rekla.- Pa, ja'Se ne osećam tako. I samo se nadam.da juje ostavio.- Možda je ona njega ostavila.- Samo da je neko to uradio.Ali do kraja nedĕlje Amanda i dalje nije pričala ni s kim, i niko je iiije video. I obe deyojke su bile zabri-nute.^Istinu govoreći,"ona je sedela i plakala sve vre-me, od emocija, i šoka što je izgubila Džeka, i pd hor-,mona. Osećala se kao'da je njen život završeri, a ipak je istovremeno bila skrhana raogućnošću novog živo-ta-koji je tek počinjao, Ali sada nije mogla da zamisli , život bez Džeka. Ńije čtila ni reč od njega otkako ga je poslednji put videla, a nije je čak ni nazvao.Yikao je na svakog svog zaposlenog koji bi ga na-Ijutio i svake noči je radio db ponććL A kada bi stigao kući, sarno bi seo na kauč, zureći u prostor, pokušava-jući da ne mis na nju i kako ga je izdala. I dalje nije mogao da poveruje u to. Kako je to mogla da mu ura-li? Nije bila njena greška što je zatrudnela, ne potpu-ao već'činjenica da nije htela da prekine trudnoću Činila se kao krajnja izdaja. A o'nda, baš dok je razmi-šljao koliko je Ijut na nju, najednom bi se setio nečega što je rekla, ili učinila... ili kako je izgledala kada jeDanijela Stilvodio ljubav s njom, ili ujutru kad bi se probudil toliko mu je nedostajala da je mislio da de ga to ub'r Ali bio je odlučan da je ne zove.Ali sve o čemu je mogao da razmišlja, sve 6 černn je sanjao ili što je želeo bilaje Amanda. Izludivala &a je. A u nedelju'ujutru je satima šetao po plaži u Mali-buu. Plivao je, a zatim trčao, a onda je jedrtostavno seo,.giedajući u mpre., misledi na nju, i znao je da to • ne rnože da podnese. Morao je daxje nazove.V '',•--.Citavog popodneva se borio sa sobom oko toga, l' u osam sati uVeče pozvao ju je. Nije čak ni znao šta da kaže. Samo je želeo da joj ponoyo čuje glas. Samo na minut. Ali jĕ nede posetiti. Sada nije bilo svrhe. Nije želeo da bude uvučen u to ludilo koje dna stvara.Ali kada je uspostavio vezu, uključila se njena te-, lefonska sekretarica, i ona nije podigla slušalicu. Nije čak ni;znala da je on zvap sve do slededeg jutra kada;j je preslušala sekretaricu. Sada jedva da se frudHa čaki da presluša sekretaricu. Prvih nekoliko dana njihovog >' otudenja proveravala ju je na svakih sat vremena. Ali do vikenda je odustala od toga. Sada je prošlo osarn dana. Ali napokon, pružio je ruku ka njoj. Gotovo da nije rnogla da poyeruje. Počela je da misli da je za-uvek nestao iz njenog života. Preslušala je poruku, i zvučao je napeto i nelagodno. Rekao je da je samo žcleo da se uyeri da je ona u redu, i da se oseća dobro. ,A onda je spustio slušalicu. Izbjisala.je poruku i vrati-la se u krevet. Sve što je.sada želela bilo je da spava. Bila'je iscrpljena. Toga se sedala od svojih prethodnih trudnoca, ali je ovoga puta to bilo gore. Bila je čak još umornija. Nije bila sigurna da li su u-pitanju njenePosebna isporukaiU činjenica da ju je Džek napustio. Ali s.ta ie bilo, sada jp spavala po osamnaest satig°d 4 ,kada mu nije uzvratila poźiy, i u. utorak on se. ; da li je dobila njegovu poruku. Možda joj sek-ca nije radila. Ovoža puta ju je Pozvao iz. kance-* i Jedu sastanaka. I rekao je gotovo istu stvar 'prvi put. Čula ju je kasno te nodi, i uPltala se .r-j. ^. „^40 Tr,cn/-> ir»i ip. mkaokao i pivi put. ^^~ _,_ _,. _

zasto se on javlja. Zašto se trudi? Jasno joj je rekao svoj stav. Nije žclela da ga ikada više vidi ili razgova-ra s njim. Plakala je dok je slušala poruku i vratila se ' u krevet s činijom sladoleda. To je bilo sve što je sada Jela. _ , ' ; ., . / \Jedini pozivi na koje je odgovorila bili su oni od ijenih derki. Nije želela da one švradaju, pa je shvati-ł bi bilo bolje da ih zove. Rekla im je da ima stra-virus, i da uzima antibiotike i da će im se javiti joj bude bolje. Nijedna od njih joj nije povero-ala.- Laže - rekla je Luiza kada je nazyala Džan u utorak. - Zvuči mi dobro, fizički. Možda ima nervni'in.- Zašto je jednostavno ne ostavimo na mirir? --uedložila je^Džan. Ali te noći je rekla Polu da misłi ia je romansa završena. I on je to mislio. Njegov otac• se ponašao kao Godzila.- Sreo sam ga danas po podne. Izgleda kao da se nedelju dana nije češljao, a ponaša se kao da ce da ubije hekoga. Miślim da ga je napustila.- Možda je on napustio nju - rekla je Džan tužno,,• pitajudi se da li je to bila njihova greška, i osecajudi seDanijela Stilkrivom zbog toga. Njena majka nije zaslužila ono gt su joj učinili, ali sada nisu.mogli ništa da uradeA kada je došla čistačica, zatekla je Amandu kako gleda televiziju. Postała zavisna o sapunicama 1 raz-govornim emisijama gde su žene plakale zbog svqiih muževa koji spavaju ś komšinicprii, nemačkim ovča-rom, i s barem dve njihove śestre. Gledala ih-je i-pla-'•, kala, dok je jela sladoled., - Ugpjidu se - objavila je jednog popodneva tele- •• vizoru, jedući drugu činiju sladoleda. - Pa šta - odgo'-Yorila je: Veoma, veoma,de se ugojiti i niko pristojan nede pričatj s njom.,A Džek Votson je kopile. Vero-vatrio se vratio spavanju sa starletama.Ali umesto toga, Džek je i dalje vikao na Gledi i Činio sve nesrecnim. Saida je bilo ved gotovo dve ne-delje. .--, Vidi,,možeš li da mi učiniš uslugu - rekla je' napokon Gledi u petak po podne posle dve nedelje njegovog suludog ponašanja. - Možeš li makar da po-' razgovaraš s njom? Mpžda vas dvoje mo|žete nešto da smislite. Ako ne, izludedeš nas sve, Svi u kancelariji postaju kandidati za bensedine, zahyaljujudi tebi. Sa-1 mo je nazovi;- Šta te navodi da misliš da ne razgpvaram 's' njpm? - upitao je glupo, pitajudi se kako Gledi uvek sve zna. Mislip je da je ona medij.- Da li si s.e pogledao skoro, Džek? Briješ se dva puta nedeljnp. Bog zna kada,si se poslednji put pče-šljao. Tri dana si nosio 'isto pdelp. Počinješ dajzgle-daš kap beskudnik. Veruj mi, taj izgled nije dobar za posao.Posebna isporukai: lzvini. Bip sam neraspolpžen - rekao je, izgleda-•u^i jadnp kplikp se i psedao. OVP je bilp gptpvp gore -nego kada je izgubio Dori. Zato što je Amanda bila odmah tu, samo nekoliko minuta udaljena, a,pn ju je 1 dalje voleo. To je bilo najžalosnije. Ali on se ponep prema njoj kao čudovište a pna mu nije uzvratila na nijedan od njegovih poziva. Sada ju je ved četiri puta nazvao. -- Pored toga, ona ne želi da razgovara sa mnom - fekao je tužnp i Gledi ga je pptapšala pp ra-menu kao majka. ,- Yeruj mi, želi. Ona verovatnp izgleda jpš gore od tebe. U svakom slučaju, šta si jpj uradip? - Pretpo-stavila je da je njegpva greška, ili se u prptiynom pn . ne bi osećap toliko krivim.- Ne želiš da znaš - rekap je, posramljen..- Verovatno ne - priznala je Gledi. - Zaštp ne odeš tama i posetiš je?- Neće me pustiti unutra. Zaštp bi? Ośtavio sam je kad sam jpj bip potrebdn... pretip sam jpj, Gled... bipsam totalni seronja.- Ona te verovatno u syakpm šlučaju Vpli, Žene su takve. Imaju punp tplerancije za serpnje. U stvari, rie-žene ih čak i vple. Idi obidi je. '- Ne mpgu - izgledap je kao dete dPk je Gledi od-

iahivala glavpm u očajanju.- Ja ću te pdvesti. Samp to' uradi.- U redu, u redu. Otidi du sutra.- Sada - rekla je, zatvorivši knjigu sa zakazanim sastancirtia. - Nema"š ništa zakazanp, a pvde nikp ne može da te ppdnese. Učini svima uslugu. Idi poseti je. Ili ppčinjem da pišem peticiju.Danijela Stil- Dosadna si kao stenica. '* Iskezio joj se i ustao Već je izgledao bolje. - AH te volim. - Pogledao ju je, nežno. - Hvala ti. Ako mi zalupi vrata u lice, ili me ngj pusti unutra, vratiću se za deset minuta.- Počedu da palim sveće - rekla je, kada je istrčao kroz vrata, žudan da stigtte tamo, da je vidi, da joj ka-že o čemu je fazmišljao, i moleći se da ona hoće da ga vidi. Stigao jfe do njene kuće za manje od pet minuta ,,ferarijem". I dugo je zvonio na vratima, ałi nije od-govarala. Nije bio siguran da li je kod kuće. Yrata ga-raže bila su zaključana, pa nije mogao da vidi da li su joj kola unutra. Ali obišao je kuću i počeo da joj kuca na prozore spavaće sobe.I dok je ležala u krevetu, gledajući Opru, ona je to čula.Najpre je pomislila da je to neka ptica, a onda je počela da paniči. Pomislila je da bi to mogao da bude neki proyalnik koji proverava da li ima nekoga kod kuce. Htela je da pozpve policiju, a onda je odlučila da ode do prozora u kupatilu i da vireći kroz zavesc pokuša da vidi ko je to. Na vrhovimaiprstiju je otišla do kupatila, držeći dugme za paniku ria svom sigurno-snora sistemu, a onda ga je ugledala; Izgledao je užas-no, i još je lupkao o njen prožbr.Zatim je otvorila prozor u kupatilu, i provirila:- Šta radiš?. Ona je izgledala loše koliko i on. Daniraa se nije potrudila da se počešlja, s'amo.je zalizala kosu pozadi i vezala gumieom, a nije se šminkala otkako ga je po-slednji put videla. - Prestańi s tim! - pcwikala je na njega. - Polomićeš prozor.sePosebna .isporuka-Onda rae pusti unutra - rekao je, nasmešivši joj ilo je tako xlob.ro videti je, ali ona je samo od-jnahnula glavom. Izgledala je jadno, i pomislio'je da ;0j lice izgleda malo punije. Zapravo je izgledala ve-offla Ijupko.- Ne želim da te vidim - rekla je, za'lupivši prozor, a onda je došao do prozora kupatil'a, i gledali su se kroz prozorska okna. Nije mogla da veru]e koliko ga i d'alje voli, i koliko joj je drago što ga vidi. Mrzela je sebe zbog toga. — Odlazi'. - iz.ustila je, praveći ,,iš" pokrete, ali on je pritisknuo svoje lice na staklo i pra-vio strašnc t'ace, i uprkos samoj sebi, nasmejala mu 'se. . • • /''" , ' , /- Hajde, Amanda, molim te - preklinjao ju je, i za.. trenutak je razmišljala o tome, a onda je nestala. Nijeiimao pojma šta radi. Ali minut kasnije, izašla je ,na( zadnja vrata, bosorioga i u spavaćici. Srce mu je pos-kočilo kada ju je ugledao.- U kolika sati sada ideš u krevet? . Bilo je četiri sata posle podne, i setio se spavaćice, mada ih sa njim nije često nosila.-'Otišla šam u krevet pre dve nedelje. I od tada sam tamo, jedući sladoled i gledajući Opru. Postaču debela i odvratna i baš me briga - rekla je kada se kuputio za njom u kuhinju. A onda se okrenula da ga pogleda^ Bilo je nečeg ranjivog u njenim očima što ga je dirnulo u samu, dušu, i ponovo se zapitao kako je mogao da bude toliko glup da je napusti. - Zasto si došao da me vidiš? - upitala je, opustošĕna pogledakoji mu je zaparao srce.iDanijela Stilj- Zato što te volim, i ja sam moron... i Gledi naterala - nasmešio se glupavo kada je to izgovorio Rekla je da niko ne može da me podnese. Bio sam piiłično grpzan. Zašto mi nisi uzvratila telefonske p0: zive? - Izgledao je povredeń kada ju je upitao i ona jg slegnula ramenima i otvorila zamrzivač.- Da li želiš malo sladoleda?.- upitala je rastro-jeno. Tb-joj je.postajala opsesij

a, i to ga je zabavljalo. Podsetilb ga je na jedenje sladoleda s njom u krevetu, Njihoy omiljeni sladol jd bio je od kafe. - Ostala mi je samo vanila.- To je patetično. Da li si jela išta drugo za pye dve nedelje? - upitao je zabrinuta pogleda, i ona od-m'ahnu głav6m dok je punila dve Činije sladoledom od vanile. - To nije dobro za bebu. ,- Šta tebe briga? - pogledala ga je pravo u oči ka-da je to rekla. - To je pomalo hipokrizija, zar ne? Po-što si želeo da jć ubijem. - Pružila mu je činiju i oboje su seli za kuhinjski sto.-'Nisam želeb da je ubijem. Samo sam pokušavao da sačuvaj svoje duševno zdravlje, i naš život.,. na tvoj račun... - završio je tuzno. - Bio śam šeronja. Iz- . vini, Amanda. - Odgurnuo je činijir sa sladeledom, i samo sedeo za stolbm preko puta' nje dok ga je ona pos-matrala. - Bio sam samo tako šokiran,,nisam to očekivao.Bila je to skromna izjava i nasmešila mu se.- Nisam ni ja. - Jednim lidarćera, izgubila je muš-karca a dobila bebu, od čega nijedno niti je želela, niti očekivala. - Toliko mi je žao, Džek.Pružio je ruku preko stola i uzeo njenu u svoju.Posebna isporukaTo nije tvojagreška... svakako ne upotpunośti... 'nao je da ga ona nije obtaanula. To nijednom od u nije palo na pamet, barem ne sbilo,kakvora oz-liljńošću, da bi ona mogla da zatrudni. _ Kako se osećaš?| Debeld - nasmejala se! - Mora da sam se ugojila 'dve kile jedući sladoled.I Ne izgledaš tako. - Ali bilo je neke mekoce na nieńom licu, drugačijeg svetla u njenim očima. Tpga se sećao kod svoje bivse žene dpk je bila trudna s nji-hovom decom. Bilo je nekog sjaja u vezi s njom. - Iz-gledaš lepo.' - Mara da je zbog f rizure - nasmešila se tuzno. Safflo to što ga je videla podsetilo ju je koliko jpj je nedostajao. I dalje nije znala zašto je došao da je vidi, j pretpostavila je da zato da bi mogH da-se razidu bez ozlojedenosti. Barem je to bio čistiji način da se uradi. I možda će jednogadana, uprkos samora sebi, docvidi bebu.*, - Pretpostavljara da ne želiš da izadeš na večeru;sa řiom... možda u (31 FleJYors' ili 'Ben i Džens'? .upitao je, izgledajući snebivljivo.- Zašto? - Kafcva je śada svrha toga? ' - Zato što mi nedostaješ. Poslednje .dve nede |am bio potpuno lud. Pravo je čudo da me <Papustila. - Ni ja nisam bila ništa bolja.^Samo sam spavala o ceo;dan i jela sladoled'. I'plakala na sapumce. - Yoleo bih da sam bio tu. ,

Danijela Stil- I ja takode - rekla je meko, i skrenula ?eH Bilo je gotovo bolno videti ga, kada je ustao i obišao sto.- V61im te, Amanda,... želim da se vratim, ako ho-ćeš da me primiš. Obedavam da nedu biti glupan u vezi s ovim. Uradidu šta god želiš. Možes da rodiš be-bu. Ja ću da joj kupim cipele. Tebi du da kupim sla-dpled. Samo ne želim da te izgubim.U očima su mu bile suze kada je to rekaoj podi-gla j&pogled ka njemu, nesposobna da poveruje u ono što čuje.- Da li to misliš?- U yezi sa sladoledom? Kunera ti se... da, mislim to. Nedu te ostaviti da sama prolaziš kroz ovo. Mislim da si luda, ali te volim, a to jre i moja beba, neka mi je, Bog u pomoci. Samo nerńoj da mi se smeješ ka'da se zbunim i gurnem kolica u saobradaj zato što je moja. Alcbajmerova bolest van kontrole. Nabayi mi bolni-čarku ako mi je potrebna.- Nabavidu ti sve što želiš - rekla je fcada je ustala i privio ju je u naručje i grlio je. - Toliko te volira. Mislila sam da du umreti bez.tebe.-1 ja - rekao je, i privukao je bliže. -,Bože, Amanda... ne želim da te izgubim. - A onda, izgle-dajudi zabrinut u vezi s tim, upitao ju je da li misli da bi trebalo da se venčaju.- Ne moraš to da uradiš - rekla je, tresiidi glavom dok su> koračali polako ka njenoj spavadoj sobi. - Ne očekujem to.- Ne,"ali klinac možda očekuje. Možda bi trebalo da ga priupitamo.

^s, Možda je devojčica.•. . v (- Hajde da ne pričamo o tome. Ciniš me nervoz-. Dakle, hodemo li da^se venčamo? - Bio je spre-jjj da postupi ispravno^ zbog nje, ma koliko ga to lcoštalo, ali ga je iznenadila.- Hajde da se ne venčamo. Ne moramo. Ne postoji zakon koji kaže da morarao da.se venčamo. Možda kasnije. Hajde da vidimo kako nam ide.- Ye'oma ste savremeni, gospodo Kingston..- Nisam, samo te volim.Dotle su ved bili u njenoj spayadoj sobi i grlio ju je i Ijubio. Yratio se, i sada, ga nikada više neće pustiti da ode, i pre nego što su toga bili svesni, njena spavai ćica je bila na podu, s njegovom odedom, a oni su bili u krevctu gde su prvi put vodili ljubav, i gde su vero-Yatno žaĕeli SYOJU bebu. Sada je to bio njegov krevet, ^njihoY, ne MetjuoY, niti bilo koga' drugog. I dok je ;Yodio ljubav s njom, znao je. s krajnjom sigurnošdu .' koliko je voli.^I dok su te nodi ležali jedno drugome u naručju, razgovarali su o tome šta de da urade, i kako, de to dakažu SYOJOJ deči,- Jedva čekam - nasmejao se. - Ako sLmislila da 'je prošla večera bila loša, čekaj'samo ovu.I ona je morala da se nasraeje zbog toga. TQ je sve što ste mogli da uradite. A onda se okrenula ka njemu s osmehom.i upitala ga koliko je voli.- Više nego što deš ikada znati, više -od samog ži-vota,, Zašto? Šta si iraala na umu?- Samo sam se pitala da li me voliš dovoljno da mi doneseš -činiju sladołeda.Danijela StilPogledao ju je i oslonio se na jedan lakat.- Možda bi trebalo jednostavno da preselirno za-mrzivac u spavacu sobu.- To je sjajna;ideja - nasmejala mu se, i on ju je ponovo poljubio. Prošlo je još neko vremešto im je pao na pamet sladoled,pre.nego10..Ovoga puta su odlučili da se ne zavaravaju i pret-yaraju da će deca biti srećna zbog njih. \ Amanda je odlučila, kada je t6 planirala'sa Džekom, da.im. ne pravi večeru. Pozvaće ih na.koktel. Biće'to kratko i umesno, i verovatno užasno. Ali reći će svojoj deci da je trudna. A onda će. se krov srušiti. Ali su barem ovoga puta oboje to očekivalLSvi su stigli u šest i petnaest. Džuli je bila slatka kada je ušla, i Džan i Luiza su bile napete, a Pol je bio Ijubazniji nego obično prema syom ocu. Već su o to'-me porazgovarali medu sobom, i pripremili su se na to. Zaključili su da će im'Džek i Amanda saopštiti da ce se venčati. Nije itnbilo drago zbog toga, i Luiza je već rekla da će pokušati da je odgovori od toga. Ali sada su barem znali šta da očekuju.• Svi su seli u dnevnu sobu. Džek je poslužio piće. Sebi je sipao viski, -a ostali su pili vino. Amanda nije pila ništa. A Luiza vodu. I odlučila je da se hrabro uh-yati u koštac s neprilikora^dok su ostali uljudno če-kali.- U redu - rekla je, izgledajući slatkorečivo - kadaje Venčanje?- Nema ga - rekla je Amanda smireno. - Ne yen-čavamo se. Barem 'ne' za sada. Odlucili smo da'sače-kamo. Ali smo želeli da znate, trudna sam.Danijela Stil4 Mogla se čuti muva kako leti u sobi, a Luiza je popriraila boju krede dok je zurila u SVQJU majku.- Reci mi da śe šališ. To je prvoaprilska šala a \^ sam zaboravila da pogledam u svoj kalendar. Reci mj da to nisi rĕkla.- Jesam. I za nas je to bio šok. Ali šta je tu je. Ne-rtia svrhe skrivati se. Termin je li oktobru.

, Bacila je pogled ka Džeku koji joj je dao znak odobravanja. Dbbro se držala, i'bilo je pofrebno punih pef minuta da to dopre do njih.- Pretpostavljam da neeeš da abortiraš — kao i obi-čno, Luiza je.bila p'ortparolrza dve sestre. Džan je od šoka ćutala. A ovoga puta, čak je i Džuli bila tiha. Pol je krvnički gledao^u oca.- Ne, neću 'abortirati. Razgoyarali smo o tdme -rekla je, zaobišavši raalo istinu— ali ja to.ne želim. U mojim godinama to je neka vrsta d-ara, i želim;da ga zadržim. Znam koliko će to biti tesko za sve vas, i mene je zapanjilo. Ali .šta je tu je, momci... Ja sam Ijudsko bide.U očima su joj bile suze, i Džek joj je prišao, seokraj nje i obgrlio je..'; - Mislim da vaša majka ima dpsta hrabrosti. Punožena njenih godina ne bi to uradilo.- Mislim da raojoj majci nisu śve koze na broju -rckla je Lui'za kada je ustala i dala znak svom mužu. koji je odsutno ustao. - Ti si luda, mama. Mislim da ste oboje senilni. Dali biste sve od sebe da nas posra-mite. Ne želim čak ni da mislim šta bi tatica rekao u vezi s tim. To je van raoći poimanja.Pa, Luiza, on nije ovde da bilo šta misli o torńe. e moj život - rekla je Amanda smireno.-1 naš, kbliko vas briga za to.Ali pre nego što je i završila svoju recenicu, svi sU Čuli Džan kako jeca, i ona je ustala, i pdgledala u svo-ju raajku s njržnjom.- Ne mogu da verujem da mi to radiš, mama. Ja ne mogu.da iraam bebu, zato ti svima pokazuješ-kako ti i dalje možeš da je imaš. Koliko je to okrutno? I koliko pokvareno? Kako možeš to da nam radiš?;' Bilo je očigledno na osnov.u izgleda Polovog lica da se on u potpunost> slaže sa svojom ženom. Oba Amandina deteta i njihoyi muževi .krenuli su da bez . ,reči odlaze, a Ł)žan jč^bila rastrojena i naslanjala se na svog.muža. Amanda je pokušala da joj pride; ali ju jePpl zaustavio.- Zašto nas malo ne ostavite na miru, i za promenu zadržite sve vaše dobre vesti za 'sebe? Šta želite od nas? Krv? Čestitke? Pa, jebite se tiboje. Šta mislitekako se Džan oseća?- Mogu da vidim kako se oseća, Pole - rekla je Amanda dok su joj se suze slivale niz obraze. - Pos-lednja stvar na svetu koju'sam žćlela bila je da je pov-redim. Ali to nam se desilo. To su naši životi, i naš •problem, i naša beba.-'Pa, srećno s njom: I ne zovite nas na krštenje,I tata, - Bacio je pogled ka Džeku s otvorenim besom.- Nećemo doći. - Vrata su se brzo zalupila za njima,a Amanda je plakala u Džekcivom naručju, dok ih jeDžuli posmatrala. Ovoga puta je ćutala, a kada seDanijela StilAmanda smirila, obratila se oboma. Ali bilo ie «J \JCl-"gledno da je i dalje iznenadena.- Žao mi je, tata. Žao mi je zbog vas oboje. Ov nć može biti Jako. Ali teško je i za.nas, To je na nekj način veliki skok za sve nas. Ko zna, možda će na kraju to. da bude blagoslov. Nadam se da ce biti tako.- I ja takode - rekao je Džek meko, gledajući u Amandu. Svakako je krenula teškim putem kada je donela ovakvu odluku, ali Ona je toga bila svesna. A i očekivali su da će biti teško kada kažu deci. Džuli i njen muž su tiłio otišli. A Džek i Amanda su sedeli zureedno u drugo u tišini..- Znala si da ce biti ovako - rekao je nežno. - Znam - šmrcnula je. - Ali se uvek nadaš da nede biti. Uvek misliš da će poskociti i obesiti se oko vrata,. , kao što su to radili kad su bili deca, i reći ti koliko te vole, i da je u redu, i d'a misle da si strašna. Umesto toga, oni stalno izriču neke presude, i Ijuti s'u na tebe,^• i misle da šta god da radiš da je to pogrešno i da si to uradio da ih povrediš. Kab da je tvoja jedina funkcija u životu, kao roditelja, da; egzistiraš na onaj način na koji oni to žele. Bilo šta drugačije, i van uobičajenog, ili neodgovarajućeg, samo ih Ijuti. Zašto deca, ma ko- • liko bila stara, nikada nemaju saosećanja z'a svoje ro-ditelje?

- Možda to ne zaslužujemo - řekao je, izgledajudi umomo. - Možda samo misle d'a smo sebični. I jesmo ponekad. Ali imamo pravo na to. Toliko im pružamo dok su mali, i kada konačno pomislimo da je red na nas, oni se okrenu i kažu da nije. Mi nemamo svoj red. Sto se njih tiče, mi smo na njihovom rasporedu.Posebnaisporuka[i'sliffl da jednostavno treba da radiš ono što radiš, i 1 ,aviš svoj život. Ako mogu da žive s tim, dobro. Ako { ,eiTiogu,~njihov problem. Ne možemo se odreći os-tatka nasih života zbog dece. Jedina stvar koja me ba-ca u depresiju je to što ćemo to da uradimo ispočetka. U smiraj ću da skliznem s nekim govańcetom koje će mi reći kakav sam magarac, i kako sam mu upropa-Stło život zato što i dalje spavam's njegovom majkorn. I veruj rrii, biću. Planiram da vodim ljubav s tobom dok me n$ zatrpaju ašovom, i ako ikada ponovo z'ait-rudniš, sledeći put, kunem ti se da nikada više neću spavati s tobom. Želim da budeš na pilularna za-kon-tracepciju do osamdesete.Nije mpgla da se ne nasmeje onome što j^ rekao, nešto od toga je bilo toliko tačno. Cini se da deca _uvek misle da im duguješ sve, a oni tebi ništa. Bio je to interesantan koncept.- Toliko-sam se loše osećala zbog Džan - rekla je ozbiljno. Ono što je rekla bilo je tolikd bolno.- I ja. Pol je gledao kao dS želi da me ubije. Kao da smo to uradili kako bih mogap da dpkažem svoju muževnost i učinim da on izgleda loš. Isuse, učinio bih sve da vidim da oni imaju bebu".- I ja bih - rekla je', a onda da joj skrene misli od svega toga, izveo ju je na. večeru. - Ali za neko vreme su odustali od tajlandske hrane. Artianda nije mogla. Čak ni da razraišlja o njoj a da ne dobije gorušieu.A te noći su. ležali u krevetu i dugo razgovarali.- Džek je na kraju zaspao, ali Amanda nije. Ustala je ipodgrejala sebi mleko, i pila čaj od kamilice, ali činilose da joj se misli kovitlaju. Stalno, je razmišljala oBaniiela Stil-Džan i onorae što je reikla. Amanda je cele noći $pa;J vala u grču, i sledećeg dana, za doručkom je žaiosno pogledala Džeka.- Irtiam nešto da ti kažerru-- rekla je, i on joj do-baci pogled. Jzgledala'je uinorna'.- Da li si dobro? - uvek-je brinuo za nju, a sada je bririuo źa bebu. Ovo je bilo upravo. ono śto nije želeo.- Dobro sam - razuverila ga je. Ali nije tako izgle-dala. Izgledala je grozno. - Dobila sam sinoć ideju.- U tvom stanju to bi moglo biti opasno. Verovat- '\ no želiš da kupim 'Hagen-Dac' ili 'Ben i Džeris'. '- Ozbiljna sam.-1 ja sam. Kupujem deonice u kompanijama. Ti si najveći .pojedinačni potrošač sladolčda zapadno od~ Roki planina. - Već se ugojila četiri kilograma a jed-va da je bila u tredem raesecu, trudnoće. - U redu, u' ' ••'•-•.redu, bidu ozbiljan. O čemu je řeč?Počela je da plače pre nego što mu je uopšte i rekla, i odmah je słwatio da je to nešto ozbiljno. Ali pričala je o Džan i Polu i onome što su rekli prethodnc noći, i koliko ju je to zabolelo.- Dušo, i mene je to pptreslo. Ali mi tu ništa fie možemo da učinimo. Oni jednostavno. treba da vide šta se dešava, i da nastave da pokušavaju.- Možda ne. To je bila moja ideja. Ti ionako nis.i . žeje'o ovu bebu, Džek. A možda smo prestari. Moždaje ovo najveći dar koji raožemo da ira damo. Možda sĕ ovo zato desilo. Želim da im dam bebu. - Izgledao je zapanjen kada je to rekla.- Da li si ozbiljna? Želiš da im daŠ bebu? - Klim--nula je glavom dok je plakala, i zagrlio ju je.Posehna isporuka- Mislim da ne bi trebalo to da uradiš. To je tvoja eba. Naša beba. Bilo bi tolikp teško za tebe da je seodreknes kad je rodiš, • .

- Nije me-briga. Želim to da uradim za Džan, i za pola. Da li ćeš mi dozvołiti?- Možeš da uradiš šta god želiš. Tb je neverovatna stvar i Ijudi će pričati o tome. Ali kogaga? Ako je to ono što želiš, i ono što oni žele, onda to uradi.- Htela sam prvo da te pitam. On klimnu glavom.- Mislim da je to najyeći dar koji možeš da im pokloniš, a pošto je Pol toliko protiv usvajanja, to svakako rešava pitanje gena. Samb želim d'a budeš t sigurna da možeš to da uradiš.~ Znam da mogu! Želim to da uradim. Ako se ti slažeš, želim da porazgovaram sa njom ovog jutra., Hoćeš li da pozoveš Piala?- U redu, povešću ga na ručak. Ako bude hteo dame vidi:- Nateřaqu Džan da ga nazove nakon što porazgo-varam s njom, i da mu kaže da je dyo važno.- Ti si začudujuća žena, dušo. I puna iznenadenja i itkih darova.I dalje je bio zapanjen kada je tog jutra krenuo u radnju. Nije se čak ni potrudila da pozove Džan. Od-:vezla se do njene kuće pre nego što je ova krenula u ,-galeriju, i Džan je bila tołiko iznenadena, i uprkos svom otporu, otvorila je vtata majci.^A kada joj je Amanda rekla šta ima na umu, dve žene su sedele i plakale. t)žan je najpre bila šokirana, 1 nije htela to daDaniiela Stiluradi, ali nakon što je Amanda popričala raalo s veoma je to želela.- Da li bi to zaista uradila za mene, mama?- Da, bih - rekla je Amanda odlučno, brišući oči i smešeći se svojoj derki. - Ništa ne bih vela više od toga. .- Šta ako se predomisliš? Ili ako se Džek predo-raisli?- Nedemo. Ako vam damo našu reč, uradidemo to.. Ovo je nesto što oboje želirno da uradimo. Yeoma, Nadam se da dete narri dopustiti.- Porazgpvaradu sa Polom.Džan je izgledala uzbudena kada je p'otrčala ka te-lefonu, i bila je iznenadena kada je saźnala da ga je Džek ved nazvao, i da Pol ved ima neku blagu ideju zašto njegov otae želi da ga vidi. Džan mu je objasnila ostatak, i u njegoyim-očima su bile suze dok je slušao..'7 Ne mogu da verujem da bi oni to uřadili - proša-putao je. - Zašto?- Zato što nas vole - rjekla je Džan, ponoyo zapla--kavši dok je njena majka stajala blizu nje, - Mama , kaže da oboje možemo da budemo prisutni kada se beba rodi, i da je naša odmah od'to'g. trenutka.^- Sta ako se predomisle?.- Mislim. da nede, Pole. Ona to zaista misli.- Porazgovarademo o tome - rekao je, bojedi se da podigne śYoje nade. Ali zaručkom se video s oCem, i te nodi porazgovarao sa Džan o tome, i sledfcdeg jutra su pozvali svako svog roditelja, i prihvatili. Amanda se osedala kao da je učinila nešto vredno i divno, i znala je da mkada nece zažaliti zbog toga.Posebna. isporuka_ mogu da verujem - rekao je Džek, pun stra-hopoštovanja prema njoj. - Samo se nadara da kasnijenećeš zažaliti. ._ Necu. Potpuno sam sigurna. Baš me briga koliko ' ću voleti ovu bebu kada se rodi, trebalo bi da je imaju. lonako si verovatno bio u pravu. Možda du biti presta-ra da u šezdesetoj razvozim decu.- Bideš Ijupka u bilo kojem dobu. I barem možeš da vidaš bebu kad god to poželiš. - To je bilo nešto. Znao'je da to nede biti lako za nju. A onda je dobio ideju, - Zašto ne bismo otišli nekud? Samo nas dvoje, na odmor. Šta misliš o Parizu?. -Opa! Yolela bih.Devojke su joj to predložile prethodnog leta, tada, medutim, nije bila raspoložena. Ali nije mogla da po-misli ništa što bi više želela od putovanja u Pariz sa 'Džekbm Yotsonom.Otišli su u junu kada je bila u petom i po mesecu. : Odseli su u ,,Ricu" i sjajno su se proyeli. Svako veče su izTazili na večeru, kupovali, odlazili u Luvr i na ba-let, i šetali svuda po Parizu. Nikada se nije osečala bo-Ije. Uprkos sladoledu, nije se mnogo ugojila, i Džek je smatrao da izgleda sjajno. Sve što govore o tome da trudnice izgledaju lepo činilo se da je tačnakada je \ ona u pitanju. Jedino za čim je žalil

a bilo je to što nije mogla da stvarno kupi sjajnu odedu dok je trudna, • * Yratidemo se u noyembru, obećavam. - Bio je zabrinut da de tada biti depresivna. I dalje je ^smatrao da će za nju biti teško da se odrekne bebe, ali nijed-nom se nije pokolebala u -svojoj rešenosti da je da njihovoj deci.Danijela Stil^ Sjajno su se proveli, i u povratku su se zaustayil' nekoliko dana u Londohu. A u julu ju je odveo na jezero Taho. A u avgustu njen doktor joj je rekao da ne može da putuje. Bila je u sedmom i po mesecu trudnode, i teško da je bila mlada majka. Beba je bila velika, i dokjtor se bojao da de da se rodi ranije.- Moja-oba druga deteta sii rodena kasnije - rekla je sigurna, a njen ginekolog joj se otvoreno nasrnejao.- A koliko ste tada imali godina?— U redu, u redu. Bidu dobra. Obedavam.Znali su da je bćba zdrava, i dečak, uradila jeamniocentezu pre nego što su otišli u Evropu. A Džan. i Pol su ludeli smišljajući ime. Luiza je, s drugestrane, i dalje eutala i jedva da je razgovarala s maj-kom.- Prodi će. je - uveravao ju je Džek. Samo je želeo da. pna bude sredna. I čimo je sve što je mogao da ]e razohodi. Ali sada je samo razmišljala o bebi. Želela je da kupi odedu za bebu, medvedide, koleyke i benki-V"ce, i brda pelena. Cinilo se da gotovo svakodnevno ide u kupoviřiu, i kad god je bilo mogude, insistirala je da on pode sa njom.-,Šta!de Ijudi da misle, pobogu'? Izgledarn kao be-bin deda. - I dalje je bio užasnut svaki put kada bi ga povela u kupovinu, i kad god bi neko upitao, rekao bi da kupuju za svoje unuče. v- Sta sam ja onda? Tvoja derka?- A šta misliš, moja žena? Znaš, to bi moglo da se sredi.Dotle su se zabavljali vec osam meseci, ali kad god bi to rekao, Ona ga je ignorisala. Trenutno nijePosebna isporukaeicia da razmišlja ni o čemu, osim o bebi. Čak je naterala Džeka da pode sa njom kod doktora;prvi put kaid je otišao, bilo je užasavajude, i pože-jeo je da otpuzi napolje kroz vrata s maskom na licu. Umesto toga, držao je novine preko lica, i pokušao je da se pretvara da je ne poznaje.- Ne idem unutra - prošaputao je iza Los Andeles Tajmsa. Njemu su svi u čekaonici izglĕdali kao da imaju četrnaest godina. Izgledalo je kao letnji kamp za neudate majke. Sve su błle zgodne devojke sa Be-verli Hilsa plavokose i u mini haljinama. Izgledale su kao da sii uzimale bombone od nepoznatih Ijudi.'- Ne budi smešan. Samo poslušaju otkucaje srca. i'o je uzbudljivo - uzvratila mu je šapatom, i provirio je iza novina. Prekoputa njega je bio dečak u farmer-ima. Izgledao je kao detć glumac.- Možeš da mi ispričaš o tome. Sačekaću te u koli- '- rekao je odlučno. Ali je izgledala toliko nesreć-~ kada je pokušao da ode, da je ponovo seo s užas-mtim izrazom lica, i dečko u farmerkama ga je upitaoJi mu je' to prvo dete..- Moja deca su starija pd tebe - rekao je Džek idno. Dečko je rekao da ima dvadeset tri, i da im je > drugo dete. Ali su njegov otac i madeha dobili dete wethodne godine.- On ima šezdeset pet - rekao je dečak sž sirokimosmehom.- Da li je topreživeo?- Aha. Dobili su blizance. In vitro. Pokušavali su dve godine. Moja maceha ima čćtrdeset godina.

Danijela Stil- Sredniči - rekaoje Džek suvo, a onda je K, Amandi u ordinaciji.da su ti Ijudi ludi. - Zašto bi še-"desetpetogodišnjak leleo da irna bebu? Zamisli da 1 uradi 'in vitro'.

M'i smo se barem lepo proveli kada srao je napravili.- Želiš li da ponovo probaš? - zadirkivala ga je, a oh je zakolutao očiftia. Ali kada mu je doktor pružio stetoskop i kada je čuo otkucaje bebinog srca, čak je i Džek bio uzbuden. Najednom je to bilo toliko řealno da mu je naferalo suze u oči.- To je moje unuče! - rekao je, preglasno, a zbog stetoskopa u uširaa mi'slio je da govori tiho, ali nije.- Da li je ovo vaš otac? - upitao ju je tada doktor, izgledajuci zbunjen. -,Mislio sam da je to yaš;muž.- ^apravo, moj mužje umro pre godinu i po dana - objasnila je, a doktOr joj se dobrodudno nasmešio.' Kao i svi Ijudi na Beverli Hilsu, ovi Ijudi su očigledno bili više nego malo ekscentrični.Ali beba je bila dobro, i Džek nije mogao da pres-tane da priča o torae celira putpm do ,,Džulis".- Sledeći put bi zaista trebalo da povedemO Džan i Pola - rekao je, i Amanda se složila s hjim,, zadovolj-na što je on uzbuden u vezi s bebom. Sada je gotow. svake nedelje morala da posećuje doktora. Želeo j.e da je drži na oku. I dalje je bio zabrinut da bi mogla da se porodi ranije, a Džeku je barem njen stomak izgledao ogroman. Nije mogao da se seti da.je ijedno od njego-_ ve dece bilo toliko veliko u stomaku, ali Amanda je bila i vĕpma. vitka, pa se to još više videlo,Ali najgore iskustvo za njega bile su Lamazove vežbe koje su počele petnaeštog avgusta. Bilo je dva-Posebna isporuka*.aest parova, većinom u šortsevima, bradama i pati-a0ia. koji su ležali na podu sale za konferencije U' Sjdars Sinaju". Džek je došao s.a sastanka u kance-i'ariji u Brioni odelu i košulji i kfavati, i pogledali su gaka° posetioca sa druge planete. Amanda je već bila tamo, čekajući ga, i izgledala je veoma opušteno u belom šortsu i velikorn ružičtoj majci i sandalama. Upravo je bila kod manikira, i łzgledala je kao mane-kenka. Prisutni su bili premladi čak i da shvate da je nekada bila glumica. Napolju je temperatura bila vi-soka, i Džek je izgledap prokiwano i iznurend-kada je stigao.- Izvini što kasnłm, dušo. Nisam mogao da se ota-rasim poslovnih partnera iz Pariza. Nikako da'presta-nu sa ćaskanjem. ,- U redu je - prošaputala je s osraehom - upravo su počeli.Na zidu su bile slike koje su pokazivale razne sta-dijume ženinog proširenog grlića materice. I Džek je s užasom preleteo pogledom preko njih.- Šta je to?- Grlić materice. Proširen. Ne brini zbog toga.- Izgleda grozno.Proveo je rodenja oba svoja deteta u baru, opijaju--i se s prijateljem. U tim danima, očevi nisu morali da irade bilo šta egzotičnije pd toga do da se ppsle poro-daja pojave sa cvedem. .Zatim se osvrnuo pp sobi, i sh'vatio da su, kao i običnp, gotovo svi prisuthi'Uzrasta njegove dece. Ali sada se yed gotovo navikao na to. Ono na šta nije bio navikriut bile su fotografije koje su ppkazivali, iliDanijela Stildijagrami, ili obrazovni film koji su obećali na kraju časova. Svakog <trenutka je izgledao sve smrknutiji.Jedini deo koji mu je bio koliko-toliko podnošljjy, mada neprijatan, bile su vežbe koje je morao da radi s Amandom, držeći jpj noge, ili pomažući joj da diše. A žena koja im je vodila čas stalno je pričala o mizeri-jama nečega zvanog ,,tranzicija"..- Šta je to? - rekao je svqjoj ,,ženi" nakon što je ova žena to rekla šesti put, Ali je to rekao preglasno, i instruktorka ga je čula.- To je najbolniji deo porodaja - rekla je sa sadi-stickim osrnehom - kada prolazite odavde... - uprla je prst na'sliku - ... dovde. To je pomalo kao da uzmete SYOJU gornju usnu i navlačite je preko vrha svoje glave.Prešja je na sledeće pitanje.- Zar te ovo ne plaši? >- prošaputao je Afnandi, ovoga puta mnogo mekše.- Ne, u redu je - uzvratila je. - Prošla sam to.- Da li si to uradila bez da su te uspavali? - Ins-truktorka ih je upozoravala o

zlu anestezije, i jasno naglasila da ,,prave" žene ne traže lekove.- Naravno da nisu - nasmešila mu se Amanda iz-medu dve vežbe disanja. - Mogu da mi daju sve što imaju. Po mogućstvu na parkingu. Ja nisam heroj.\s- Drago mi je što to čujem. Sta je sa mnom? Hoće li i mene malo da uspavaju?Počeo je da se oseca kao da će mu to biti potrebno.< Mrzeo je Ijude na časovima, mrzeo je to kako su iz-gledali, stvari koje su rekli, i głupa pitanja koja supostavljali. Pravo je čudo 'da je bilo ko od njih uopštej začeo dete. Očiglednovčak su i moroni to mogli da urade. Ali najviše je mrzeo njihovu instruktorku.A kada je objavila da je današnji film zapravo car-ski rez, Džek je počeo da čežnutljivo baca poglede kaizlazima.- Zar ne želiš nešto da popiješ, dušo? - upitao je tnonšalantno. - Tako je toplo ovde. - U stvari, ras-hladni uredaj je bio uključeii, i bilo je ledeno hladno .'••'i- Samo zatvori oči. Neću da kažem.^Svrha filma bila je da ukoliko bilo koja od rijih bude imala hitan carski rez, muževi budu pripremljeni i prisutni. Ako su ga odgledali, i dobili sertifikat sa časa kao dokaz, mogu da ostanu u operacionoj sali i ; posmatraju. Ako ne, moraju da čekaju ispred, sa ku-kavicama. Ali Džek je znao da ionako nema načina da bi on mogao da bude uftutra, ne bez potpene aneste-zije.- Odmah se vraćam - prošaputao je, ponovo pre- .glasno.- Kuda ćeš? - upitala je Amanda.- U toalet — prošaputao je.— Sačekaćemo vas, gospodine Kingston! - objavi-la je glasno instruktorka. - Ne žełite da propustite ovo. - Posmatrao je ubijajućim7 pogledom SYOJU ,,že-nu", i vratiO se za manje od pet minuta.I, pustili su film koji ga je gotoYO ubio. Kao klinac je dve godine bio u vojsci, ali nijedan obrazovni film koji su mu tamo prikazali nije bio ravan ovome. Čak i onaj o gonoreji bio je prijatna uspomena u poredenju s ovim što je nalikovalo na testerisanje napola neke jadne žene. Preplakala je veći deo toga, izgledajućiDanijela Stil•«kao da je u užasnim bolovima, posvuda je bilo krvi 'ł« pre nego što su se upalila svetla, Džek je prošaputao Amandi da mu je rauka.- Rekla sam ti. Ne gledaj - stisnula mu je ruku \ nagla se da ga poljubi.- Kingstonovi! - glas iz pakla presekao je sobu. -•Da li pratite? Biće kratak kviz o ovoj temi.- Sranje. Zaštp ne m'ožemo da gledamo kako ope-rišu hemoroide?v .— Sšš... - nasmejala mu se Amanda. Bio je bezna-dežan slučaj. Nikada ponovo nisu otišli. Ona ionako nije želela prirodan porodaj. Pokušala je otprilike sat jvremena s Luizorh, i nije raogla.Ali poslednje nedelje njene trudnoce' činile su joj Se veoma lake. Početkom septerabra bila je u'osmofn mesecu trudnoće i na smrt se dosadivala. OtišJi su u bioskop, jeli kinesku hranu, i šetali po plaži u Mali-buu, što hije bilo haš tako lako kao što je nekada bilo. ' Dobro se osećala, ali je sada bila usporena i ogTomna.Sedeli su na n|egovoj terasi, pili ledeni čaj., kada ihje Pol nazvao. Želeo je da zna kafco je Amanda, i upi-tao je da li mogu kasnije da svrate. I Džek je. rekap,kada je spu^tio slušalicu, da je Pol zvučao pomalo• nerVozno. \- Da li misliš da nešto nije u redu? - upitala je Amanda, izgledajući zabrinuta.- Mislim da nije, Možda samo postaju uzbudeni zbog bebe.'- I ja takode - rekla je neubedljivo. Bila je izuzet-no smirena tokom svega toga. - Ako još malo poraste, nedu uspeti da se uglavim u lift u 'Sidars Sinaju'.

Posebna isporuka, Dečaci su takvi - rekao je Džek ś .osmehom. -pol je bio velika beba. Njegova majka. je bila šest me-seci Ijuta na.mene. Bila je tako draga.. Podarila ti je 'sjajnu decu - podsetlla ga je Aman'da railostivo, i on' je zakolutao očima._ Nemoj da si tako dobra. Bila je veštica, veruj miPol i.Džan su došli kasno tog popodneya, i Džek je napravio pića dok su oni sedeli na terasi ,s Amandom posmatrajući zalazak sunca. Bilo je predivno pop^-: dne, i Amanda je razmašljala o tome da ode da pliva,-,Da li je beba dobro? - upitala je Džan, pogleda-vši zabnnuto svoju majku. Bila je toliko ogronrna da ,je to bilo strahovito, ali činilo se da Amandi tp.ne smeta. Izgledala je začudujuće mirna.- Dobro je. Čeka tebe, dušo - rekla. je AiWida s osmehom, a Džek se vratio i pružio mladom paru sa.n-griju Primetio je da oboje uzimaju duge gutljaje pre nego što progoYore. I zapitao se'šta.li se dešava,- Nešto nije u redu? - Džek je odlučio da probije ied, i mladi par je istovremeno odmahnuo glavom, iz-:::gledajući kao tinejdžeri koji su zgrešili, a onda su se|ervozno nasmejali kada su pogledali rłajpre njen majku pa njegovog oca.- Ne - prbgoYorio je Pol za njih. Džan je previše nervozna. - Ali ima nešto što želimo da vam kažemo... ili smo barem mislili da bi trebalo. Zaista b trebalo da vi pr.vi saznate...Džan je uskočila, sa suzama u očima kada je pog-ledala u svoju majku: - Mama, trudna sam.Danijela Stil- Styarno? Oh malena, to je sjajno. Kada se to dn godilo?- Pre otprilike šest nedelja. Htela sam da budem sigurna pre nego što fi kažem. Ali doktor je to potvr-dio 1 rekao da sam dobro. Ove nedelje sam bila na ultrazvuku i sve je savršeno. Čak su nam dali i slikii.- Sećam se toga - rekao je Džek, pogledavši ih. Ali se zapitao šta sledi~Bilo je još nečega u toj priči, znao je, dok je čekao.Džan i Pol su oboje zatini'duboko udahnuli, i pog-ledali u svoje roditelje. - Znam da će oVo verovatno poremetiti vaše planove, ali mi jedaostavno ne zna-mo... ne misjimo... nisara sigurna da bi trebalo...Džek je rekao za njih:x- Ne želite našu bebu.Amanda je izgledala zapanjena kada su oba nji-hova deteta odmahnula glavama, a onda to potvrdila.- Sem ukoliko vas dvoje zaista ne želite da je za-držite. Ako je ne želite,onda naravno... - Pol je poku-šavao da bude fer prema njima, ali bilo je očigledno da sada kada imaju sopstveno dete, ne žele dete njene majke. - Zaista nam je žao. ,- To je u redu, śine - rekao je Džek smireno. -Stvari ponekad ha kraju ispadnu dobro. A sada, zašto vas dvoje ne biste prošetali. - Pogledao je u svoju snahu i čestitao joj poljupcem i zagrljajem. - Hodu da porazgovaram s tvojom majkom.- Razumemo. Znam da je ovo pomalo teško za te-be, tata - zvučali su mladi i bezosedajni i nesvesni, a ipak istovremeno, nije ih krivio. A nije mu ni bilo žao.- U redu je, sine.Posebna isporukaOtišli su u roku od deset minuta, a Amanda je jzgledala kao da joj je neko ispustio gume. To je defi-nitivno zahtevalo preokret u njenom razmišłjanju. Učinila je sve da se ne veže ža ovo dete, a sada je najednom ponovo bilo njen6, i morala je da ponovo razmisli o tomc.- Opa, to je brza promena koraka. Mada sam sreć-na zbog njih.Pogledala je Džeka s mesta gde je sedela, provera-yajući negativnu reakciju, ali je nije bilo. Činilo se da je dobro. Ali kako su stvari stajale, ni on nije imao stvarnih obaveza. - Pretpostavljam da nas to vraća ria početak.- Možda - rekao je neodredeno. - Zašto jedno-stavno ne pustimo da se to slegne dan ili dva, i poraz-govaramo o tome kasnije - predložio je, i to joj se , činilo kao dobra ideja. Oboma im je bilo potrebno vreme da to svare, mada je njen s.til obieno bio da re-•šava probleme odmah,' Ali ovo je bilo drugačije. Ovo je uktjučivalo velike živ

otne odluke. Ili možda uopšte nikakve. Beba je trebalo da se rodi za četiri nedelje. Sada nije preostalo ništa da se odluči. A ona je kupila sve što je bebi bilQ potrebno, za svoju ćerku. Sada je trebalo samo da je rodi. - Hajde, hajde da prošetamoplaži.Ništa nije rekla, ali nisu daleko odmakli, i ubrzo su se vratili, i otišła je u spavaću sobu. Tu je bila toli-ko srećna. Toliko su se lepo tu provodili. A njihova ljubav je, narasla na bezbrojne načine za devet meseci koliko su proveli zajedno.Danijela Stil- Da li želiš da dremneš? - ponudio joj je kad^ je ušao u sobu za njom.- Yolćla bih 'to'. Iscrpljena sam. Emoeionalni šok što im je beba vrade'na ostavio jojje osedaj iscedenosti, na neki način ushićene, a na ne-ki uplašepe i zabrinute, a više nego bilo Šta drugo, zabrinute za Džekovu reakciju. To je bilo toliko savr-šeno rešenje za njih, i oboje su bili zadovoljni time.-- Da li .eeš'me pbnovo napustiti? - upitala je me-kim glasom,pokušavajući da ńe zvuči toliko uplaŠena koliko je bila, dok je zalazede sunce uokviravalo pro-zor spavaće sobe:- Naravno da neću. Yolim te... a volim i njčga... jadničak, šutiraju ga okolo kao fudbalskuJoptu.- Sa moje pozicije, izgleda kao da samo on šutjra. Džek je voleo da ga oseda kako se pomera, šutifa iigra okolo. Ponekad, dok je sp'ayal'a naslonjena na nje-ga,teralo ga je da se smeši samo to što ga je osedao. I znao je koliko ona rnpra da je zabrinuta sada. Nije zaslužila to. I ponovo je shvatio kakva je budala bio od početka.Legao je pored nje, i veoma nežno je poljubio.- Kakve.su maje šanse da vodim ljubav s tobom u ovom stadijumu igre? — Dve nedelje nisu pokušavali, a i tada je to ved bio priličan izazov. Nasmešila se ka,-da, ju je upitao.- Doktor kaže da možemcf to da radi'mo na putu do bolnice, ako želiš,- Želim. - I izgledao je kao da to i misli.- Ti si hrabar čovek - prosaputala je s osrtiehom i svukao joj je kupadi kostira i rukom joj pomiloyaoPosebna isporukdstoraak. I baš u tom trenutku, beba se silno ritnula i oboje su se nasmejali.- Mislira da je čuo šta sam te pitao, i ni^am baš siguran'da mu se dopalo. - Neko vreme su ležali za-jedno, i držao ju je u naručju, i na kraju, nadvladala ih jenjihova strast. Bilo je nežno i lagano, i bolje nego što-bi očekivali. A kada je Amanda zaspala kraj njega, navukao je svoje kupace gade i izašao na plažu. Bilo jepuno toga za razmišljanje, pwno toga da se pdluči. I' nasmešio se, kada ju je pogledao sa dovratka.11.Te noći joj je Džek skuvao večeru, i, Amandi se činio veoma tih. Plašila se da je potišten zbog onoga što suDžan i Polrekli. Ali kada ga je upitala,rekaojeVda nije. Cinio se veoma lagodan, i smiren, i.kada su posle večere sedeli na terasi i gledali u zvezde, přužio je ruku ka njoj, i nagnuo se da'je pgljubi, Bilo je to savršeno veče.V ', I,- Zelim nešto da te pitam - rekao je napokon. Nije mogla da zamisli šta sledi. Okrenula se da ga pogleda blago se zabrinuto namrštivši. - Danas po podne sam puno razmišljao. U"stvari, u poslednje vreme sam pu-:, n,o razmišljao. Jednostavno se činilo tako lakim da do-pustimo da Džan, i Pol uzmu bebu. Bilo je lakše doz-voliti tebi da doneseš tu odluku.- Izgledalo je sjajno učiniti to za njih - zvučala je razočarana. I dalje nije bila sigurna šta oseea.- Bilo je. Bila si neverovatna što si to učinila. Ali to nikada nije bilo ispravno. Kakve god sile postojale znale su to, i pomogle joj da zatrudni. - Zastao je, ali • samo za trenutak. - Želim da zadržimo bebu. To je nas sin... zaista ga želim. - U očima su mu bile suze u tami, ali nije mogla da ih vidi.- Stvarno? - drugi put toga dana izgledala je kao da ju je neko oborio percem. - Da li si siguran?

Posebna isporuka~ Naravno da sara siguran. I umoran sam od ovih, savremenih gluposti. Želim da se venčamo. Sada. Su-ffa. Odmah. Ne želim da se naš sin rodi yanbracno.- Za to imaš još četiri nedelje - Amanda mu se nasmešila, pitajući se d,a li on to zaista misli ili je samo bio plemenit. - Ne moraš to da uradiš. Yolim te kao i da srao venčani,-1 ja tebe. Zašto se onda ne bismo venčali? Ovo je tako glup način da se stvari urade. Ja živim u Mali-buu, a ti živis naBelEru,i spavamo zajedino o viken-dima? Želim da budem tu za noćna hranjenja, i slina-ve noseve. i prvi korak, i prvi zub, \ tvoju prvu sedu, , i... - smešio joj se, a ona mu se smejala.- Ne volim što moram da ti kažem, ali si je već propustio. U stvari, još pre otprilike deset godina./- Onda ne želim da propustim ostalo, Ne znam šta sam mislio. Toliko sam bio zauzetštiteći sebe posled-niih dvadeset go.dina, da sam zaboravio tebe da štitim.v ' ." s 'Sto je još važnije, zaboraYio sam koliko dobro ovo . može da bude. Ne želim samo deo toga, ili lakše de-love.,Želim sve to. Žełim dabudem tu ako se'razboliš, ili ako si srećna, ili tužna, ili ti budem potreban. A | želim i da si ti tu za mene. Čak i ako počnem da bala-vim u isto vreme kad i on. - Nežno joj je dodirauo stomak i stavila je njegov prst na svoje usne i po-Ijubila ga.-1 ja želim da budem tu za tebe ^- rekla je meko. -J; A ti si bio tu za mene. - A dnda je najedpom ponovo izgledala zabrinuta. - Ne misliš da je prerano? - Ali -pvoga puta se glasno nasmejao, i njegovi susedi su mogli da ga čuju.Danijela StilII I

- Ajnanda, volim te. Da li si se pogledala? To ' mte kakav profil. Ne, nije ni za trenutak prerano. Ni ? minut. Hajde da se venčamo sledećeg vikenda. Naz vaću decu, i ako ijedńo od njih ima da kaže jednu ušljivu reč o tome, razbaštiniću ih, a to ću i da irn -žem. A to uključuje i Luizu! Yreme je da ti ta deca za promenu pruže malo podrske, limesto što je uzimaju od tebe, ili očekuju od tebe da ih prihvatiš, i da im dopuštaš da govore šta god im do davola padne na ,pamet. Ovoga puta želim da vidim osmehe, i čujem,-čestitke! To nara duguju. -1 mogla je da vidi po vatri u njegovim očima da se ne šalf i volela je to. ,l|A sledećeg dana učinio je uprayo to što je rekao da će da uradi. Nazyao je svu njihovil decu i rekao im da se pn i Amanda venčavaju. Yenčanje je zakazano za sledeću subotu. Džek je zarnblio jednog svog starog-prijatelja, sudiju, da ih venča. Obaviće to u radnji, a posle će napraviti prijem za dvesta zvanica. I Džek i Gledi su ;šve uradili. Ma koliko Amanda ne bi volela da mu to prizna, ipak je bila prevjše umorna za to. Najednom se osećala u četrnaestom mesecu trudnoće, a tako je i iźgledala.Čak je'našao i haljinu za nju, lepu Gazar haljinu krera boje koja je padala preko njenog krupnog tela poput latica. Bila je sayršena. Nośiće,cvede.u kosi, 1 buket tuberoza, orhideja i frezija. Ali njene ćerke su pristale da prisustvuju, a Džek ih je obe pozvao i radnju.da odaberu svoje haljine. Džaii je došla, Luiza naravno nije. Ali je obedala Džeku telefonom da ce t dan venčanja da bude prijatna. I bila je besna što ju JPnazvao.. Smatrala je da je to trebalo da učini njena majka. Uvek je bila bespa zbog nečega.A kada je osvanuo dan venčanja, Džek i Amanda su se nakratko prošetali po plaži u Malibuu a onda se-. ona vratila svojoj kući da se obuče uz pqmoć svojih ćerki. Obe su se složile da joj pomognu. I bila je ner-vozna kao bilo koja mlada, dok su joj se ruke tresle kada je navukla haljinu. Došao je frizer da joj naprayi frizuru i napravio joj je pundu koja je bila njen zaštit-ni znak, i izgledala je spektakułarno, čak i u devetom mesecu trudnoće. ( ,- Lepo izgledaš, mama - Luiza je stala iza nje i obratila Se odrazu u ogledalu, kada je 'Džan sišla doleda proveri cveće.

- Hvala ti - rekla je Amanda, a onda se .polako ok-renulafda je pogleda u oči, - Nisi pfeviše Ijuta na me-ne? - Ali čak i da jeste, Arnanda je radila. upravo onošto je želela.- Nisam Ijuta. Mada mi i dalje nedostaje tata. lako je ponekad bio gnjavator. - Oči su joj se napunile su-zama kada je to rekla. Ne samo da je konačno opro-stila svojoj majci već i svom ocu.-1 meni on nedostaje-, Lu. - Amanda je zagrlila svoju stariju kći i držala je tako za trenutak a onda ju je odmakla da je pogleda. Bila je teška, ali u osnovi dobra osoba. - Ali volim i Džeka.~ On je fin momak - priznala je Luiza, a onda su J°j oči ponovo prekrili oblaci. Nešto je morala daje pita. - Da li bi to uradila' za mene, mama? Mislim mi bebu, da ja nisam mogla da je rodim.To pitanje ju je mučilo od početka.Danijela Stil- Naravno da bih. Uradila bih to za bilo koju od vas.- Uvek sam smatrala da nju više voliš. Uvek ti je bila neštb posebno - Luizi je głas zastao u grlu od jecaja, i njenu majku je gušilo to što je govorila.- I ti si. Obe ste; nešto posebno. Yolihl vas obe^ Naravno da bih uradila to za tebe. Kakq možeš da misliš da ne bih?- Glupo, pi;etpostavljam. Džeri je rekao da bi to učinila kada sam razgovarala s njim o tome,- Onda je on pametniji od tebe.A onda ju je Luiza iznenadila još više.- Drago mi je što ćeš ga zadržati. To <5e biti dobro za tebe., Držaće te mladom... ili će teiY'ati.- Verovatno oboje - nasmejala se Amanda kroz suze, kada je Džan ušla u sobu, i Amanda je još jed-nom zagrlila Luizu i njih dve razmeniše tajnovit pog-led izmedu sebe. Ništa ,$lično" se nikada ranije nije de-silo. A onda se okrenula ka obema ćerkama, i upitala ih da li bi bile s njom kada se bude poradala. - Nisam sigurna da će Džek uspeti. Gotovo je povratio na La-mazdvim vežbama.Luiza se nasmejala tome što je rekla, i izgledala je vepma polaskana..- I Džeri je. Ali bio je dobro kada je došlo vreme. Možda će i Džek.- Mislim da njegovo godište podnosi porodaj.- Pa, bićemo tamo.Džan je uhvatila sestru pod ruki}, i.obe su se os-mehnule majci.Posebna isporuka- To neće biti još za dve do tri nedelje. Sarao se potrudite da mogu da vas nadem kad-dode vrenie. .- Ne brini, mama - rekle su uglas, a onda je stigla lirnuzina \ fotograf. I gotovo da Su zaboravile na buket, Bila je toliko nervozna.da je bila bez daha-, ali je sjajno izgledala. I pomogle śu joj da ude u kola, i sve su se smejale koliko je bilo teško smestiti je.unut-ra. Sada se jedva kre.tala.A kada su stigle u radnju, sve tri su bile źasleplje-ne. Cveće je bilo spektakularno, aiznad njih je buk-valno bila čvrsta tavanica od cveća. Bilo je orhideja, 'ruža i durdevaka. Bila je to -najlepša stvar koju je 'Amanda ikada videla, i kada je stala kraj Džeka ispred , sudije, sa svojom decom křaj sebe, najednom su je preplavile emocije. To jOj je toiiko puno značilo, ili možda više, od njenog prvog veřičanja, Sadaje bila mudrija, i znala je koliko je srećna što ga ima. A u ovom trenutku njihovih života, do savršenstva su od-govarali jedno drugome.Sudija ih je proglasio mužom i ženom, i oyoga'pu-ta, baš Jcao što je to Džek zahtevao od njih, bilo je osraeha i čestitki, i iskreno su to mislili. Čitava poro-dica je pozirala za fotbgrafije, i popili su šampanjac, : osirh Amande, koja je pila džumbir. A dvadeset minu-ta kasnije stigli su gosti. To je izgledalo kao velikovenčanje.U ponoć su svi još bili tu, a Amanda je bila toliko umorna da se Džek nije usudivao da je ni treHUtak duže tu zadržava. Bacila je svoj buket sa,stepenica, i Gledi ga je uhvatila, dok je Džordž Kristi^zapisao imena. On je bio jedini predstavnik štampe kojeg jeDanijela St-il-Džek pozvao. I dok su trčali ka kolirna, osoblje je ba" calo latiee na njih. Nisu išli

daleko. Provešće dva da-na u h6telu^,Bel Er", blizu njene kuce, ali Amanda ni-je mogla da doeeka da stignu tamo i da se skine. Bio je'to najsrećniji dan ti njenom životu, ali je bila potpu-no iscrpljena, a tako je i izgledala. Džek ju je zagrlio u kolima. Jnsistirao je na tome da se odvezu u hotePu njegoYom crvenom ,,ferariju", ibio je prekriven balo-niifia i belim satenskim-trakama; a neko je na kolima napisao penom za brijanje ,,Upravo venčani".- Ponpvo se- osećam ka klinac --srećno joj se nas-mešio. Dopało mu se to. "- Osećam se kao.baba - hasmčjala se - veoma de-bela baba. Ti i Gledi ste obavili sjajan posao'. Sve je bilo tako savršeno. Ne mogu da sačekam da vidira slike,Narucio je-šampanjac asobu, i još dumbira za nju. Tamo je bila gomila video-traka, i čim je portir otišao, pomogdo joj je da sĕ skine. Jedva je mogla da se po-meri kada je legla na krevet u gaćicama i brushalteru. Satima su je bolela Teda, ali nije htela da'mii kaže i pokvari taj třenutak. Legla je na krevet sa srećnim uz-dahom i pustila da joj glava padne na brdo jasttika.- Oh, raoj bože... umrla sam i otišla na nebo... -rekla je s osmehom, a on ju je pogledao, sredan. To je bilo sVe što je želeo. Prošlost je sada nestala. .- Mogu li da ti bilo šta donesem? - upitao jž, dok je skidao krayatu.- Yiljuškar - iskezila mu se. - Nikako neću moći -da ustanem- ako buderń morala da'odem u kupatilo.- Odnedu te - rekao je galantno.Posebna isporuka- To bř.te ubilo.Spustio je odelo na stolicu i došao da legne kraj pje, ispijajući šampanjac i jedući jagode i čokoladice lcoje im je hotel ostavio kraj uzglavlja.- Probaj ovo -'rekao je', stavljajući joj čokoladicu u usta, i ona je zadovoljno uzdahnula, kada je počeo da pregledava filmove. - Šta mislis o porniću?—Nisam sigurna da sam sposobna za to - nasme-jala se. ••'. '- Naše prve bračne noći? - izgledao je razočaran.- Ne moramo to više da radimo. U braku smo. -Iskezio joj se, i pustio film, i bio je toliko grpzan, smejala mu.se zajedno s njim. Ali kada se uzbudio, pogledala ga je sa'žalosnim izrazora 'lica. - Maleni,: volela bih to, ali mislim da rie mogu čak ni da skinem .ostatak svoje odeće.— Pomoći ću.ti - rekao je pun nade, ali mogla je da vidi da je popio puno vina, i nije ga uzimala za ozbiłj-no, kada je teško iskoračila iz kreveta i ptišla u kupa-tilo. Te noći je hiljadu puta išla do kupatila, a leža-njem na krevetu bolovi u kičmi su postali jači a rje slabiji.- Mislim da ću se istuširat| - rekla je s dovratka | kupatila.- Sada?Bilo je jedan sat ujutru, ali je ńekako mislila da bi od toga mogla da se oseća bolje, Bila je potpuno iscr-kpljena: Nije volela da se oseca tafco bedno prve bračne noći, ali bio je to dug dan i duga noć. A satima je bila na nogama. Osećala ih je kao fudbalske lopte.Danijela StilAli od tuširanja se osetila bolje, i'kada se vratila n spavacu sobu,još je igrao film na ekřanu, a Džek ie meko hrkao. Sela je na^trenutak na krevet i sarno ga ppsmatrala, misleći o tome kak'o je život čudan. Kako vas život spoji sa različitim Ijudima u različito vreme Sada nije mogla da žamiśli da b.ude s bilo kim osim s lijim.Blago s'e promeškoljio kada je skliznula u kreyet ^pored njega i minut kasnije ugasila je svetlo i televi-zor. Ali čim je legla, beba je počela da se rita. Biće to duga noć ako'ovako nastavi, pomislila je u sebi. Le-žala je tako naizgled. čitavu večnost, ali nije mogla da. spava.I dalje su je bolela leda, a sada je pride oseoala neki vrlo eudan pritisak, kao da'beba gura glavora na-dole. A onda najednom, žiganje u dnu stomaka priz-valo je sećanje. Poradala se. A žiganja su bile kon-trakcije.Najpre su bile blage. I primetila je da prode punih' desct minuta izmedu njih. Bile su spore, stabilne i re-dovne, i u tri ujutru, dok je ležala u mraku kraj.ńjega, nailazile su na svakih pet minuta. Nije bila sigurna da li bi trebalo da ga probudi. Činiło se glupim ako je prerano. Ali čuo ju je kada je otišla u kupatilo.- Da li sł dobro? --promrmljao je pospano kada se vratila u kreyet.i prłvila se uz njega.- Mislim'-da se poradam - prošapiatala je. Poskočio je i uspravio se u krevetu.

-$ada? Ovde? Pozvaću doktora. - Upalio je svet-lo i oboje su zažmirili.Posebna isporuka| Mislim da još nije vreme - ali čim je to rekla, naisao je toliko jak bol da je stisla zube i zgrčłla sepored njega.- Da li si ti luda? Da li želiš da se porodiš ovde? -.skočio je iz kreveta i navukao pantalone a ona mu sesmejala kada je naišao sledeći bol. Ali najednorifna-• ilazili su svaka dva minuta.- Nisam Čak ni raspakovala svoj kofer - rekla je izmedu bolova. - Želela sam da barem jednu iloć pro-vedem ovde.- Dovešću te ponovo ovamo, kunem ti se, čim do-bijemo bebu. Kad god poželiš. Sada diži svoju straž-njicu iz kreveta kako bisino mogli -da stignemo '.do:-doktora pre nego što se porodiš.- Mislila sam da kažem da nemam šta da obučem.- Šta smeta onome što si imala- na sebi?- Ne mogu u venčanici u bolnicu. Izgledaću glupo.- Neću nikome da kažem šta je to. Samo se obuci ^ Amanda, pobogu... Šta radiš? .- Imam kontrakciju - rekla je ponovo stisnuvši zu-be i gotovo čim je ona to.uradila, on je ste'gao svojstomak.;- Mislim da je šampanjac bio otrovan.- Možda se i ti poradaš - rekla je kada je bol pres-tao. - Nazovi Džan i Luizu - kazala je, ispuzavši iz kreveta. Ali sada joj je bilo teško da stoji..-- Pozvaću hitnu pomoć.-^ Ne želim hitnu pomoć. - Bila je uhvaćena izme-du smeha i suza kada je naišao sledeći bol.— Odvezirae.- Nemogu. Mrtav sam pijan. Zar ne vidiš to? ,Danijela Stil- Ne, meni izgledaš dobro. Ohda ću ja da vozim. Samo nazovi Džan i Luizu.- Ne znam njihove brojeve telefona, a ako ne obu-češ'odmah svoju prokletu venč^nicu, pozvaću policłju i reći im da te uhapse.- To bi bilp lepo - rekla je prigušenijn glasom dok je navlačila venčanicu preko glave i drž'ala se za s.to-mak. Ali kada je pokušala da obuje cipele, primetila je da su joj noge previše otečene. - Moraću da idem bosa - rekla je praktično.- Pobogu... Amanda... molim te....- Bacio je njen kofer na kreyet i počeo da/pretura.pq njemu. I čudom, našao je par pauča. - Obuj ovp.,- Šta je to sa vama iz trgovine? Zašto jednbstavno ne mogu da idem bosa?- Izgledala bi budalasto.Dotle su stajali na dovratku sobe i tek je prošlo če-tiri šata ujutru, ali sledeći bol je bio toliko jak da je morala da se naslo'ni na dovratak. Samo je posmatra-jući, Džek je počeo da stenje, i obgrlila ga je'.dok su napuštali sobu i polako koračali ka izlazii,iz łlotela, gde su parkirali kpla. Činilo se kao da im je-potrebna večnost da stignii do tamo. Istinu goyoreći, trebalo im je više od deset minuta, i ona je počinjala da se brine da će da se pcfrodi pre nego što stignu do ,,ferarija".Skliznula je na vozačevo sedište i pružila mu ruku, moledi se da se setio da ponese ključeve.,Nije želela da čeka-i minut duže. Ali, srećom, bili su mu u džepu, I pružio joj ih j i skliznuo u kola kraj rijć. I dok su se izmigoljili sa parkinga kroz Bel Er, dala mu je Džanin broj telefona i rekla mu da je ppzove.Posebna isporuka

- Reci joj da zove Luizu. Samo im reci da dodu ..tamo, u porodilište. Bićemo tarao za pet minuta:- Mene.ee verovatno da pošalju na gerijatriju.- Samo se optjsti, bićes dobro - rekja je, nasmeši-vši mu se. Bio je to vraški način da se provede medeni mesec. Svakog trenutka'će da dobiju bebu. I to toliko, da je za .sledeću kofltrakciju morala da stane ukraj.- Oh, moj Bbže - vikriuo je na nju - šta radiš?- Pokušavam da ti- ne uništim 'ferari' dok imam kontrakciju - rekla je, više kao,devo

jka u.-Egzorcisti nego kao žena kojom s upravo oženio, i pogledao ju•• je u- užagu.- Sranje! Mislio sam da si u tranziciji!- Nemoj mi govoriti u čemu sam, samo zaveži^i pozovi moju prokletu ćerku.- Tako je... tako je... to je reklo ono čudoviste u bolnici... rekla je da ćeš početi da se ponašaš kao neko k»ga čak i ne poznajem. To jeste tranzicija!Nije bila sigurna da li želi da se smeje ili da ga ubije. Ali je onda barem nazvao Džan i objavio joj da jŁnjen'a majka u tranziciji.- Da li je ovo šala? - upitala je Džan, zvucała je pośpano i nije znala o čemu oń.priča. Bilje očigled-no- da je .previše popio ńa venčanju.- Naravno da ovo nije šala - povikao je u telefon, zizvučavši histerično. - Porada se i na putu smo ka tolnici, i u tranziciji je. Zvuči kao potpunp stranac.- Da li si siguran da je to mama? - nasmejala mu $• Džan. Bio je u još gorem stanju nego što je njena majka predvidela.Danijela Sttil- Pa, baiirem ima na sebi venčanicu tvoje majke \. hoće da po:zpveš" Luizu. Ali požuri!- Bićemio tamo za deset minuta! - rekla je i spu-stila slušaliocu bas kada je Amanda zakočila na bol-ničkom kolskom prilaźu i širom otvorila vrata ,,ferari-ja", ocajničlki pogledavši svog novopečenog muža.- Ti ga gparkiraj. Ja sam zauzeta. l nemoj da ogre-beš kola, maoj muž ce da te ubije.- Yeomaa smešno,, gospo. Veoma smešnovko god da ste. Izglesdate baš kao i moja žena - rekao je noć-norri čiivaru , koji je odmahnuo glavom i pokazao prs-tom gde Dž;ek može da ih parkira. Zaključio je da su, verovatno nia drogama,,kao i svi u Los Andelesu.Dotle je Amanda vec bila u predvorju i sedela u inyalidskim kolicima. Dala im je ime svog doktora i baš kap štoo su je naučili na Lamazovim vežbama, dahtala je i duvala. Kontrakcije^ su postajale jake. . - Šta raćiiš? - upitao je' Džek kada ju je pogledao, a onda se s»etio. - Zaboravio sam svoju štopericu. -Ali bolničarrka ju je već gurala ka liftu, dok je ona stezala ručkie kolica. Činila je Džeka veoma nervoz-him. - Maleena,'da li si dobro?... Mislim stvarno...- Kako iizgleda? - glas joj je bio jedva čujan kroz kontrakciju, 'ali je malo više nalikovala na sebe. Mož-da nije bila u tranziciji.- Izgledža jadno - rekao je iskreno - gore od toga.- I jeste gore od toga. Kao da ti neko para creva lančanom testerom.- Šta bi sa onom stvari sa gornjom usnom?- To doflazi kasnije.- Jedva čekam.Posebna isporukaOdgurali su je u sobu na trećem spratu, i presvukla se u izbledelu bolničku togu, a Džeku su dali kapu za tusiranje i zelenu pidžamu. >- Zašta je to? - izgledao je uspaničen.- Za vas, ako želite da vidite kako vam se beba ra-da - rekla mu je bolničarka bez cerertionije, a onda je pozvala stažistu da pregleda Amandu,Pojavio se u sobi dva minuta kasnije, dok se Džek presvlačio, i izjavio da se Amanda oworila osam cen-^timctara i da ide brzo. Dok je on završio, već je bilana dcvct.- Dajte mi epiduralnu anesteziju - rekla je, stežući šipke kreveta pri sledećoj kontrakciji - morfijum... demerol... bilo šta... dajte mi nešto...- Prekasno je, gospodo Kingston - rekla jfe bolni-čarka umirujuće. - Trebalo je da budete ovde kada ste bili na sedam centimetara.- Bila sam zauzeta. Yoz^a sam ka bolnici jebeni 'ferari' svog muža. - Zatim je zaplakala. Ovo nije bi-lo smešno. l okrenula se da pogleda besno stažistu i bolničarku. - Da li mi vi to govorite da sam stigla po-la sata ranije, da bih'dobila epiduralnu? Ovo je tvoja greška - rekla je jadno Džeku kada je izašao iz ku-patila izgledajudi kao bolnička čistačica.- Šta je moja greška? Oh ovo... - pogledao je u ogroman stomak - pretpostavljam da jeste. l usput bu-di rečeno - okrenuo se ka doktoru zapovednički - ona nije gospoda Kingston.- Nije? - izgledao je iznenaden i podigao je kar-ton. Na njemu je jasno pisalo. - Ovde piše da je ona gospoda Kingston.

Danijelg Stil- Qna je gospoda Yotson - ispravio je Džek, i da-Ije pijan od nepoznate količine šarnpanjca koji je p^. pio na yeiičanju. /Proteći će sati, možda dani, pre negb što se osve-sti, i Anjanda je^to znala.- Nema veze ko sam ja. Samo dovedite mog.dpk-tora. Gde je on? '- Ovde sam, Amanda - rekaoi je hladno glas sa dovratka. . >- Dobro. Želiiii lekove, a oni neće da mi ih daju. -Porazgovarao je sa stažistom za tremutak a onda klim-nuo glavom. <- Može li malo rnorfijuma? . ,- Zv,uči sjajno.Prikačili su je za monitor, dali joj irijekciju, i po-čeli da joj daju u venu, sve za manje od pet minuta: Ali samo ih posmatrajući kako sve to rade izazvalo je kod Džeka snažnu mucninu. Sedeo je na stolici u uglu sklopljenih očiju, dok se soba vrtela oko njega.- Donesirno gospodinu Votsor»u šolju kafe, crne, hoćemo li? - rekao je doktor i bolničajka je uzdigla obryu.- TV?- Dobra ideja - medicinski tlm se zakikotao, i Džek je otvorio jedno oko i pogledao ih dok je Aman-da preživljavala sledeći bol, ali ga je morfijum barem ublažio.- 2^ašto su svi ovde toliko bučni? - požalio se Džek baš kada su Džan i Luiza uSle, i odmah prišle svojoj majci.Posebna isporuka

- Ne bi trebalo da si ovde - rekla je Amanda pos-pano Džan. Morfijum ju je uśpavljivab.x- Zašto da ne, mama? - nežno joj je dodirnula ob-raz i pomazila je po kosi, dok je Luiza otišla dž ddne-se kockice leda. Kada se ona poradalai to je bilo sve što je želela.- Zato što nikada 'nećeš želeti da imaš decu. Ovo je grozno - a onda je dodala kao da se naknadno seti-la, zatvorivši oči za trenutak - ali je vredno toga. Vo-lim te, malena ~ prošapiitała joj je a onda ponovo 6d-liitala, kada se Luiza vratila u sobu sa kockicama leda. -1 tebe Yolirń, Luiza - rekla je, i załwalno prihyatila kockice leda. Džek je i dalje sedeo u uglu, ispijajući kafu.I u pet sati, kada ju je doktor ponovo pregledao, zaključili su da je spremna da prede u salu za poro-daje, ali dotle je slabilo dejstvo morfijuma.i Amanda se žalila.- Osećam se grozno... zašto se osećam tako gro-, zno...?- Zato što se poradaš - rekla joj je Luiźa, kada je Džek prišao da stane pored nje. Izgledao je treznije.- Kako ti ide, dušo? - upitao je, gledajući saose-ćajno.- Osećam se grozno. - A onda je pegledao bolni:čarku Ijutito:- Zar ne možete da joj date nešto? Zašto je ne uspavate, pobogu?- Zato što se porada, nema operaciju mozga, i sada mora da gura.Danijela S.til- Ne želim da guram. Mrzim guranje. Mrzim sve. Mrzim ovo.Sve što je morfijum postigao jeste da je učini pos-panom i van toga, ali Ldałje je osećala svaki bol.- Uskoro će da se završi - rekao je dok su je gurali ka sali za porodaje, pitajući se kako je prevaren da upadne u ovp. Nije želeo da to gleda, ali nije želeo ni da je ostavi. A njene dve ćerke su išle odmah iza nje-ga. Sama oprema u prostoriji naterala ga je da oseti vrtoglavicir. Ponudili su svakome od njih po stolicu blizu njene glave,i namestili su je gotovo u sedeei po-• ložaj s nogama u uzengijama. Odjednom mu je sve iz-gledalo toliko stvarno. Bili su ovde s razlogom. Nešto veliko se dešavalo. Bili su tu samo da bi je posmatrali kako se patL ,Ali posle nekog vremena, počelo je da se oseća kao da su zbog toga došli tu. Gurala je dva sata i ništa. Beba je bila ogromna. Medicinski tira je razmenjivao šapate, i doktor je bacio pogled na sat i klimnuo glavom.

- Daćemo joj još deset minuta.Ali Džek je do sada bio stanju pripravnosti čak i pre nego što su rau rekli. Obrazovni film. Carski rez. Onaj koji je izgledao kao da žeiiu preseku na pola lančanom testerom. I pogledao je u doktoi;a s otvo-renim užasom. .- Da li morate?- Yidećemo. Možda ne, ako nam ona pomogne. -Amanda je dotle bila jadna, plakala je i stezala ruke, i obe njene ćerke su izgledale zabrinute. Ali Džek je izgledao gore od nje. I pet minuta kasnije nije biloPosebnasporykapoboljšanja. Stajali su okolo čekajući na' sldeći bol, kada je zazvonio alarm, i čitava prostorija i2|leda da je bila ispunjena zujanjem i svi oko nje su pokakali u akciju.- Šta je to? Šta se dogodilo? - Džek jeizgledao uspaničen i potpuno trezan.- To je fetusni raonitor, Džek. Beba je u«evolji -objasnio je doktor, ali je bio prezauzet da iiže više.•* Instrukcije su le.tele na sve strane i anesteziolog je go-vorio nešto Amandi a ona je plakala.- Kakvoj nevolji? - Džek je bia očajania sazna šta se dešava a niko'nije hteo da mu kaže.- Morate sada da napustite prps.toriju, si- rekao • je doktor glasno, a onda anesteziologu: - Daii imamo yremena za epiduralnu?- Pokusaću - odgo.Yorio je. Još trčanjajoš ins-trukcija, buka posvuda, i Amanda je pružilsruku da uhvati Džekovu kao ranjena životinja dok jebžala ta-ko,. Dotle su devojke već napustile prostftriju, ali Džek je znao da ne'može da je ostavi. Nijenogao to da joj uradi.- Uzimao sam časove - rekao je svima koji su bili voljni da čuju. - Uzimao sam Lamazove vetbe s fil-mom b carskom rezu... - Ali niko nije slušo, oči su im bile prikovane za monitor. I dalje su jeuspešno" pokušavali da istrgnu njegovog sina od Affande.Dotle je epiduralna bila na mestu, i dotor je oz-biljno pogłedao Džeka. - Sedite i pričajte joj.Stavili su zaklon ispred nje kako on neH mogao da vidi operaciju, samo njeno lice, i činilo st da ahe-Danijela Stilsteziolog radi hiljadti stvari odjednom, i gomila ins-trumenata je promicala tamo-amo dok je Džek poku-šavao da ih ne gleda. Ali sada je ińogao da yidi samo njene oči, njeno lice, i užas koji je yideo tamo. ' - U redu je, malena, tu sam. Biće dobro. Izvadićev bebu źa minut; - Ułwatio je sebe kako se ,ćutke molif da je ne laže.- Da li je on dbbro? Da li je beba U redu, Džek? -plakala je i pričala u isto vreme, ali sada nije osećala nikakav bol samo ptmo izvlačenja i guranja. A Džek je netremice gledao U nju, govoreći joj koliko je yoli',- Beba je dobrb •?- ponavljao joj je, želeći da to bude istina, moledi se da se bebi ništa nije desilo. Nije želeodajoj se to desi. Sada je previše toga preživela. Bebaje morala da se izyuče iz ovoga. Ali cinilo se da operacija traje večno. Džeku se znoj slivao niz lice.l kapao na čaršav kraj nje, a njegbye suze su se mešale s njenim dok su čekali. U prpstoriji se začulo beskraj-no kucanje, a onda iznenadna tišina kada je ona zapla-kala jače. Kao da je'znala, kao da je osetila da će ne-štp strašno da se desi svakog časa, i mogao je samo da je Ijubi i da joj govori koliko je voli. Ali kako će joj to ikada nadoknaditi ako beba umre? Znao je da bez ob-zira na to šta oir uradi, to nije mogao. I kada ju je pog-ledao,' želeći da njihov sin živl, najednom su začuli sitan zvuk cviljenja koji je ispunio prostoriju, i njene oči se razrogačiše u čudu.- Da li je on dobrp?Bila je potpuno iscrpljena, ali je to bfjo sve što jec\xPusebna isporukaPrfesekli su pupčanu vrpcu, i stavili ga na vagu da ga iźmere kada je Džek otišao da vidi svog dečaka, Svog sina. Tri kilograma i devetsto gratna. Gotovo če-tiri kilograma. Naporno se borio da stighe tamo. Imao je njene krupne plave oči, i zapanjen pogled na licu kao da je stigao ranije nego što je planirao. I jeste. Gotovo tri nedelje rahije.

Zatim su ga oprali i umotali u ćebe, i položili ga .kraj njegove majke, ali njene rake su još bile vezane źa krevet i nije mogla da ga uzme u naručje. Džek ga je držao za nju, i oči su mu bile punq suza dok je pos-matrao Amandu kako prvi put gleda svog sina, i do-diruje ga svojim obrazom. Ništa ga nije dirnulo više od ove žene koju je toliko zavoleo, i bebe koju niko od njih dvoje nije očekivao. On je bio mali san koji se rodio, velika nada za budućnost, i posebna ispořUka s neba. I Džek se najednom.nije osećao statim već mla-dim, ka<Ja ih je pogłedao. Bio je to magični dar za budućnost. Kao otvaranje prozora u sunčani dan.- Toliko je lep - prošaputala je kada je pogledala u Džeka. - Liči na tebe.- Nadam se da ne - rokao je, dok su mu se suze slivale niz obraze kada se nagnuo da je poljubi. -Hvala ti - rekao joj je - ... što ga se nisi odrekla... što; si ga želela kada ja nisam.- Yolim te ^ rekla je pospanp. Bilo je osam sati ujutru, i njihova beba je sada bila deset minuta stara.- I ja tebe volim - rekao je, posmatrajući je kako tone u san, i odneli su bebu u dečju sobu, dok su zavr-šavali brigu bko nieeove maike. Dueo ie sedeo. oos-Danijela Stilnjenu sobu, i dalje je čvrsto spavala a on je još bio sa njom.Ostali su ih tamo čekali, već su čuli novosti, i Pol je bio tamo, i svi su se smešili. *V ' '- Cestitke! - Luiza je prva to rekla, a.ovoga puta je to i mislila.CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd820(73) - 31STIL, DanijelaPosebna isporuka / Danij'ela Stil ; [prevela s engleskog Tea Jovanović]. - Beograd : Narodna knjiga-Alfa, 1998. - (Bor : flakar). - 200 str. i 20 cm. - (Biblipteka Megahit ; knj. b,r. 167)Prevod dela: Special Deliyery / Danielle Steel. 10=68213772 -••FDanijela Stil, majka sedmoro dece, jedan je od najtiražnijih i najplodnijih pisaca današnjice. Objavila je pedeset i jedan roman koji su prodati u preko četiristo trideset miliona primeraka. Dvadesetak njenih romana je ekranizovano čime su joj knjige stekle još veću popularnost. Najpoznatije knjige su joj: Odlazak kući, Posebna isporuka, Zoja, Poruka iz Yijetnama, Baka Dana, Blagoslovi...