4. tematski turizam - vežbe
DESCRIPTION
4. Tematski turizam - vežbeTRANSCRIPT
Regionalnirazvojtematskogturizma
IVnedelja
Globalneturističkeregije
UNWTOjedefinisaosledećeglobalneturističkeregije:
– Afrika;– Amerika;– AzijaiPacifik(Dalekiistok);– Evropa;– Bliskiistok;– JužnaAzija.
3
Globalneturističkeregije
4
Umilionima
Izvor:UNWTOWorldTourismBarometer,Volume11,January2013
Za2012.suprocenjenipodaci
Globalneturističkeregije
5
Umilionima
Izvor:UNWTOWorldTourismBarometer,Volume11,January2013
Za2012.suprocenjenipodaci
Evropa AzijaiPacifik Amerika Afrika Bliskiistok
2000 389,4 110,1 128,2 26,2 24,1
2005 447,0 153,6 133,3 34,8 36,3
2010 487,6 205,1 150,3 49,8 59,2
2011 517,5 218,1 156,3 49,2 55,3
2012 534,8 232,9 162,1 52,3 52,6
Globalneturističkeregije
6UmilionimaIzvor:UNWTOWorldTourismBarometer,Volume11,January2013
Za2012.suprocenjenipodaci
Evropa
7UmilionimaIzvor:UNWTOWorldTourismBarometer,Volume11,January2013
Za2012.suprocenjenipodaci
SevernaEvropa
ZapadnaEvropa
CentralnaiIstočnaEvropa
JužnaiMediteranskaEvropa
2000 47,8 139,7 69,3 132,6
2005 62,4 141,7 90,4 152,5
2010 63,8 154,3 95,9 173,5
2011 64,8 161,0 105,3 186,4
2012 65,1 165,8 113,7 190,2
Evropa
8UmilionimaIzvor:UNWTOWorldTourismBarometer,Volume11,January2013
Za2012.suprocenjenipodaci
TurističkostrukturiranjeSrbije
Nа osnovu koncentrаcije rаzličitih tipovаresursа u pojedinim delovimа zemlje izvršenaje podela na sledeće klastere:
– Vojvodina;– Beograd;– Jugozapadna Srbija;– Jugoistočna Srbija.
9
Izvor: HorwathConsultingZagrebiEkonomskifakultetBeograd,StrategijarazvojaturizmaRepublikeSrbije,skraćenaverzija,2006.,str.15.
TurističkostrukturiranjeSrbije
10Izvor:ZavodzastatistikuRepublikeSrbije,http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/
RepublikaSrbijaUkupno Domaći Strani
2010 2.000.597 1.317.916 682.6812011 2.068.610 1.304.443 764.1672012 2.079.643 1.269.676 809.967
Beograd VojvodinaUkupno Domaći Strani Ukupno Domaći Strani
2010 618.454 223.046 395.408 281.842 179.385 102.4572011 619.124 178.777 440.347 289.249 169.297 119.9522012 660.674 189.375 471.299 296.360 173.465 122.895
ŠumadijaiZapadnaSrbija JužnaiIstočnaSrbijaUkupno Domaći Strani Ukupno Domaći Strani
2010 747.748 641.085 106.663 352.553 274.400 78.1532011 798.039 670.765 127.274 362.198 285.604 76.5942012 768.903 631.763 137.140 353.706 275.073 78.633
11Izvor:ZavodzastatistikuRepublikeSrbije,http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/
Ukupnidolascigostiju
12Izvor:ZavodzastatistikuRepublikeSrbije,http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/
Dolascistranihgostiju
13Izvor:ZavodzastatistikuRepublikeSrbije,http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/
Dolascistranihgostiju
14Izvor:ZavodzastatistikuRepublikeSrbije,http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/
Dolascidomaćihgostiju
15Izvor:ZavodzastatistikuRepublikeSrbije,http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/
Dolascidomaćihgostiju
16Izvor:ZavodzastatistikuRepublikeSrbije,http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/
Zdravstveniiwellnessturizam
Vnedelja
Razvojzdravstvenogiwellnessturizma
• TermalniizvoriuFrancuskojiČeškoj(bronzanodoba).
• Verovanjadakupanjeuvodiimazaposledicufizičkoiduhovnopročiščenje.
• ObliciritualnogkupanjauIndiji,Vavilonu,Persiji,Egipatu,Grčkoj,Rimu.
• Vodasekoristilazakupanjeikozmetičketretmanezarelaksacijuirevitalizaciju.
• Zapisiodrevnojkineskojmedicinipronađenisuoko1000godinaprenoveere(uzapadnomsvetusmatrasekaonovaegzotičnamedicina).
18
Razvojzdravstvenogiwellnessturizma
• Rimskocarstvojeostavilonajbogatijenasleđepoznatih„rimskihkupatila“.KupatilauBritanijidatirajuipostajupopularnaiz76.godinenoveere.
• OtkrićetermalnihizvorabanjeSpauBelgiji(100g.noveere)iBadenBadenuNemačkoj211.godinenoveere.
• UevropskucivilizacijupraksakupanjajedošlaizGrčke.• Grcisuustanovilirežimitemeljezasavremenespaprocedure.
• Onisunajprekoristilistojećekadeiumivaonikezaličnuhigijenu.
• Prvomesto– palataKnososnaKrituialabasterkadeiskopanenalokalitetuAkrotirinaostrvuSantorini(sredinedrugogmilenijumap.n.e).
19
Budimpešta• Budimpešta– gradlekovitihkupališta– „gradkupatila“ili„gradsa100banja“.
• Budimpeštajegradzdravstvenogiwellness turizmatokomcelegodine.
• Budimpešta– značajnomestoumeđunarodnomzdravstvenom,spaiwellness turizmu(118uređenihtermalnihizvora),temperaturavodevariraod30–80°C,delimičnosuradioaktivne,sumporne,karbonatne,itd.
• Poznatakupalištaisavremenispaiwellness centriBudimpeštesu:Sv.Gelert,Sv.Lukacs,Sv.Margita,Rudaš,carskokupatilo.
20
21
Sv.Gelert
Sv.Lukacs
Zdravstveniiwellness spa turizam
22
Zdravstveniiwelnessspaturizam
Wellnessspa
Stilživota Prevencijabolesi
Zdravstvenasvesnost
Termalniizvori
Termalnabalneologija
/(hidro)terapijaOporavakod
bolestiRelaksacijairekreacija
Zdravstveniturizam
Zdravstveniturizamjeturističkoputovanje,posetaizabranimlokacijamaradioporavka,poboljšanjaiunapređenjestanjazdravljakorišćenjemspecijalističkihtretmana,lečenjem,terapijom,rehabilitacijom.
23
Medicinskiturizam
Medicinskiturizamjeoblikzdravstvenezaštitekojiomogućujeosobamačijejezdravljeugroženozbogiscrpljenostiradomilikaoposledicanekebolestidaprivremenompromenommestanjihovogstalnogboravkaprovodilečenjeilirekreacijuuzprimenuprirodnihlekovitihfaktora,poredostalepotrebneterapije.Boravaktrebadatraje14danauzstalnemedicinsketretmaneinadzorzdravstvenogosoblja.
24
Najpoznatijesvetskedestinacijemedicinskogturizma
25
Azija i Bliski Istok Amerika Evropa Afrika Ostali
Kina Argentina Belgija JužnoafričkaRepublika Australija
Indija Brazil Češka Tunis Barbados
Jordan Kanada Nemačka Kuba
Malezija Kolumbija Mađarska Jamajka
Singapur Kostarika Italija
JužnaKoreja Ekvador Letonija
Filipini Meksiko Litvanija
Tajvan SAD Poljska
Turska PortugalijaUjedinjeniArapskiEmirati Rusija
Geografijaikulturamedicinskogturizma
• StanovniciAustralijeiNovogZelanda‐ putujunaTajlandiSingapur
• StanovniciEvropeputujuuUK,Nemačku,Švedsku,dokputovanjausuprotnompravcuvodedoMađarske,Letonije,Poljske.
• USevernojAmericinajfrekfentnijimedicinskiturizamseodvijakretanjemkaMeksikuiobrnuto.
• KubajezemljakojuposećujeznatanbrojmedicinskihturistasasvihkontinenataalisunajbrojnijituristiAndskihzemalja.
• JordanjezemljamedicinskogturizmazastanovništvoSrednjegiBliskogIstokaidrugihArapskihzemalja.
• DestinacijamedicinskogturizmauAziji– (UjedinjeniArapskiEmirati,Dubaji,Oman,KatariKuvajt).
26
Wellnessturizam
• pristupzdravstvenojzaštitikojanaglašavasprečavanjebolestiiprodužavaživotzarazlikuodposvećenostilečenjubolesti;
• stanjedobrogfizičkogimentalnogzdravljaposebnokadaseodržavapravilnomishranom,vežbanjeminavikama;
• zdravostanje,slobodnoodbolesti;• kvalitetživotaudobromzdravlju.
27
Wellnessturizam
• spojblagostanja (well‐being)isposobnosti(fit‐ness)
• mogladabudepredstavljenanasledećinačin:
[well‐being +fit‐ness =wellness]
28
Wellnessturizam
Zbirsvihodnosaipojavakojiseodnosenaboravakiputovanjaljudičijijeglavnimotivdasesačuvaipoboljšazdravlje.
29
Različitostmotivaiaktivnostiuzdravstvenom/wellnessturizmuizdravstvenom/medicinskomturizmu
30
Zdravstveni/wellnessturizam
Motiv:očuvanjezdravlja/prevencijabolesti
Aktivnost:fizičkaiumnakondicija/fitnes
Aktivnost:rekreacija,
relaksacija,zdravaishrana
Zdravstveni/medicinskiturizam
Motiv:oporavak,unapređenje/popravljanjestanja
zdravlja
Aktivnost:lečenje
Aktivnost:terapija,rehabilitacija,dijetalnaishrana
Wellness krug
31
Aspektiwellnessturizma
• Fizičkiaspektwellness‐a• Duhovniaspekt• Intelektualniaspekt• Emocionalniaspekt• Socijalniaspekt• Profesionalniaspekt
32
Banjskiturizam
Banjesumestaposvećenaunapređenjukvalitetaživotakrozrazneprofesionalneuslugekojepotpomažuobnavljanjeuma,telaiduha.
33
Banjskiturizam
• Međunarodnaasocijacijabanja(InternationalSpaAssociation– ISPA),osnovana1989.
• Evropskaasocijacijabanja(EuropeanSpaAssociation – ESPA),osnovana1995.
34
Banjskiturizam
Vrstespa/wellness kapaciteta:– ClubSpa;– CruiseshipSpa;– DaySpa;– DestinationSpa;– MedicalSpa;– MineralSpringsSpa;– Resort/hotelSpa.
35