4. psihoanaliza za vizuelne umetnike

8/13/2019 4. Psihoanaliza Za Vizuelne Umetnike

1/71

PSIHOANALIZA


2/71

1. Ustanovljena kao metod le enjabolesnika

2. Nadrasla u teoriju li nosti - nastala je u potrazi za uzrocima duevnih

poremeaja, ali je proirila poljeinteresovanja na fenomene ljudskog

duha uopte


3/71

FROJDOVA

TEORIJA LINOSTI


4/71

.1856 London , 23. 09 1939

Radio sa arkoom uParizu

1890. poinjesamostalan rad


5/71

SKLOP LINOSTI

3 dela:1. ONO2. JA3. NAD-JA


6/71

1. ONO

Sredina unutar koje se kasnije izdvajaju JA iNAD-JARezervoar duevne energije

Ne moe da podnese porast energije doivljavakao nelagodno stanje napetostiOdmah prazni napetostDa bi izbeglo bol koristi 2 procesa:

1. Refleksne radnje2. Primarni procesi


7/71

REFLEKSNE RADNJE/PRIMARNIPROCESI

Refleksne radnje - uroene i automatske reakcije/kijanje, treptanje/Primarni procesi nastoji da ukloni napetostobrazovanjem predstave objekta /glad-halucinacije hrane; sanPrimarni procesi ne mogu da smanje napetost

Sekundarni psiholoki procesi oblikuje seJA


8/71

JA

Nastaje zbog objektivne potrebe organizma zadejstvom sa svetom realnostiRazlika u odnosu na ONO: ONO zna samo za

subjektivnu stvarnost due/JA pravi razlikuizmeu stvari u dui i stvari u spoljanjem svetu Sledi naelo realnosti

Deluje pomou sekundarnog procesa realistiko miljenje


9/71

JA

JA je izvrna vlast linosti Odluuje koji instikti e biti zadovoljeni i na kojinain Pokuava da integrie zahteve ONO, NAD-JA iSPOLJANJEG SVETA Svu snagu crpi iz ONO


10/71

NAD-JA

Unutranji predstavnik tradicionalnih vrednostidrutva protumaenih detetu od strane roditelja Vie zastupa idealno nego realno Osnovni mehanizam introjekcija


11/71

NAD-JA

Glavne funkcije:1. Koi impulse ONO 2. Tei da navede JA da realistine ciljeve zameni

moralnim3. Tei ka savrenstvu


12/71

SUMARNO

ONO bioloki inilac linosti JA - psiholoki inilac linosti NAD-JA drutveni inilac linosti


13/71

KOJI DEO LINOSTI KODVAS DOMINIRA U OKVIRUFROJDOVOG MODELA?


14/71

DINAMIKA LINOSTI

Ljudski organizam je sloeni energetski sistem Sastoji se od:Energije telaEnergije due Dodirna taka je ONO i njegovi instikti


15/71

Instikt

Uroeni psiholoki predstavnik unutranjegtelesnog izvora razdraenja Psiholoki predstavnik nazvan je ELJA Instikt je koliina duevne energije Rezervoar ove energije je ONOFrojd zastupa model : tenzija redukcija


16/71

VRSTE INSTIKATA

1. Instikti ivota 2. Instikti smrti


17/71

INSTIKTI IVOTA

1. Oblik energije pomou kojih deluju je nazvanLIBIDO

2. Najveu panju Frojd je poklonio seksualniminstiktima


18/71

INSTIKTI SMRTI

Razaraki Deluju manje upadljivo od instikta ivota Jedinka ima nesvesnu elju da umre elja za smru se zasniva na naelupostojanosti: svi ivi procesi tee da se vrate ustabilnost neorganskog sveta

Izdanak instikta smrti agresivni nagonPut

unutraPut

spolja


19/71

RASPODELA I KORIENJEENERGIJE

3 sistema se takmie za energiju Prvobitno, ONO poseduje svu energijuEnergija ONO je u veoma fluidnom stanju

JA nema svoj izvor energijeOdvraa energiju od ONO kroz proces POISTOVEENJE

ONO ne pravi razliku izmeu predstave objekta irealnog, pa predstavu moe da zameni realnimobjektom


20/71

POISTOVEENJE omoguava sekundarnomprocesu da zameni primarniJA koristi deo energije da obuzda impulsivnoreagovanje ONOJA koristi energiju i za integraciju 3 sistema dastvori unutranju harmoniju


21/71

NAD-JA takoe dobija energiju od ONO krozmehanizam poistoveenja Ulaganja deteta u roditelje poinje veoma rano Kroz sistem nagrada/kazna dete se poistoveujesa roditeljima, tj usklauje svoje ponaanjeponaanju roditelja ulae u njihove ideale, te

tako postaju JA-ideal


22/71

DINAMIKA LINOSTI SE SASTOJI OD

MEUSOBNOG DEJSTVA NAGONSKSILA, ULAGANJA I PROTIVULAGANJA


23/71

STREPNJA

Dinamikom linosti upravljaneophodnostzadovoljenja elja putem razmene sa okolinom

3 vida strepnje:1. Realna strah od realnih opasnosti2. Neurotina ima osnovu u realnosti, jer

roditelji kanjavaju dete 3. Moralna strah od savesti


24/71

Funkcija strepnje da upozori na bliskuopasnost

Kada JA ne moe da izae na kraj sa strepnjompomou racionalnih metoda, povlai se unerealistike metode to su tzv ODBRAMBENI

MEHANIZMI


25/71

ODBRAMBENI MEHANIZMI

Imaju 2 karakteristike:1. Iskrivljuju realnost2. Deluju nesvesno

To su:Potiskivanje

ProjekcijaPretvaranje u suprotnostFiksacija i nazadovanje


26/71

Potiskivanje

Dogaa se kada se izbor objekta koji izazivapreveliku uzbunu istiskuje iz svesti putemprotivulaganja

Neko moe biti seksualno impotentan jer se bojiseksualnog impulsaNeko potiskuje mrnju i kao posledica se javljaartritis

Potiskivanje se moe ispoljiti i u oblikupomeranja sin svoju mrnju prema ocupomera na druge autoritete


27/71

Projekcija

Ja se lake nosi sa realnom strepnjom nego sadruge 2.Zato, ako se izvor strepnje moe vie pripisatispoljanjem svetu nego sopstvenim primitivnimimpulsima ili pretnjama savesti, osoba e postiioslobaanje od strepnje

Ona me mrzi umesto Ja je mrzim On me proganja umesto Proganja me mojasavest


28/71

Pretvaranje u suprotnost

Zamena oseanja koje stvara napetost njegovomsuprotnou Mrnja se zamenjuje ljubavlju Pretvaranje u suprotnost obino karakterieekstravagantno iskazivanje osoba suvieprotestvuje

Pretvaranje u suprotnost ume da karakterie iprisilnost


29/71

Fiksacija i nazadovanje

Linost prolazi u toku razvoja kroz odreene faze Svaka faza trai ulaganje odreene energije iiziskuje odreenu koliinu strepnje

Ukoliko su u toku nove faze ove koliine strepnje iosujeenja suvie velike, normalan razvoj moe bitiprivremeno ili trajno zaustavljenNpr dete na poetku kole moe da pone da sisa

palac ili da ide u krilo uitelju Mlada ena udajom moe da doivi toliku koliinustrepnje da se vraa u roditeljski dom


30/71

PSIHOANALITIKO TUMAENJEUMETNOSTI

Psihoanaliza je nastala u traganju zauzrocima duevnih poremeaja, ali

je proirila polje interesovanja nafenomene ljudskog duha uopte Umetnost/umetnici su za tako neto

idealno polje


31/71

PSIHOANALITIKO TUMAENJEUMETNOSTI

a) iri uticaj psihoanalize kao teorijelinosti na umetnost

a) Ui uticaj psihoanalitikogtumaenja samog fenomenaumetnosti

h l k


32/71

iri uticaj psihoanalize kao teorijelinosti na umetnost

Simptomi neurotiara nisu nimalo sluajni simboliu traumatski dogaaj U osnovi svih neuroza je potisnuti seksualni

nagon incestne elje,homoseksualizam,nemoralni porivi kodmoralnih ljudi...

Umetnost proiruje teme svog interesovanja -nesvesno je postalo omiljena tema umetnikaUmetnici kreu u slobodno izraavanje svegato spontano izvire iz njih

g


33/71

u ca ps oana ogtumaenja samog fenomenaumetnosti

3 teorije koje su se javile u sukcesiji:

1. Umetnost je sublimacija

2. Umetnost je katarza3. Umetnost je regresija u slubi JA


34/71

Umetnost je sublimacija

Sublimacija je poseban mehanizam odbranelinosti od nepovoljnih efekata frustracije To je usmeravanje seksualnog impulsa sa

neprihvatljivog ka drutveno prihvatljivomsmeru delovanjaNastaje kao elja da se otklone efekti

sopstvene destruktivnosti


35/71

Umetnost je katarza

Svaki umetnik je neurotikNeuroza osnovni pokreta stvaranja Osnovni mehanizam katarze - oslobaanje od

unutranje tenzije ISTI JE I KODNEUROTIARA I KOD UMETNIKA Zajedniki izlaz je simbolika funkcija Katarza se postie mehanizmom projekcije eksternalizacijom unutranjeg problema nafiktivnu linost ubijanje glavnih junaka upriama, filmovima


36/71

Umetnost je regresija u slubiJA

Umetnost je mehanizam regresije linosti kojidovodi do sublimacije zabranjenog nagonaVraanje na infantilni nivo ponaanja Umetnost predstavlja kontrolisan beg odrealnosti sa sauvanom mogunoupovratka.

Fantazija predstavlja primarne procese IDAi pokreta je stvaralatva Tek EGO je usmerava kroz sekundarneprocese i umetniki oblikuje fantaziju.


37/71

Frojdova teorija sna

Tumaenje snova Snovi su poligon iskazivanja

nesvesnog

Prvobitne osnovne ideje:San ima mani fes tn i vid izakoga se krije njegov la tentni

(skriveni) smisao

Zadatak sna je da otkloninadraaje i donese prividni

mir


38/71

Frojdova teorija sna

San je najpodesniji medijumza analizu veze izmeu

simptoma i njegovog znaenja


39/71

Pominje 2 zadatka sna:

1. Ispunjenje potisnuteelje 2. Nastavak podsvesnemisaone delatnosti danaradi izraavanja namere,

opomene, ispunjenjaelje

3. Kasnije dodaje i funkcijupred ik t ivnos t i sna


40/71

San z nai obradu materijalakako bi on iz latentnog oblika

preao u manifestni Podrazumevaju se mehanizmi

koji se svode na saimanje,p om eran je, ob r tanja i

preds tavl janja kroz s im bo le

Uglavnom je davao primererada sna na jezikommaterijalu


41/71

Simboliki jezici snova iumetnosti svoju slinost crpe

iz zajednike potrebemaskiranja poruke

Zajedniko umetnosti i snu jetransformacija sa latentnog na

manifestni vid poruke


42/71

TA NAJEE SANJATE?


43/71

KARL GUSTAV JUNG

Roen 1875. u vajcarskoj 1906 poeo prepisku sa Frojdom 1907 prva poseta1909 putovali na Klarkov univerzitet1913 raskid1914 dao ostavku na poloaj PredsednikaUdruenja psihoanalitiara Umro 1961. u Cirihu


44/71

(TRANSPERSONALNO)NESVESNO

To je riznica latentnih tragova seanjanasleenih iz ovekove predake prolosti Ukljuuje ne samo ljudske, ve i ivotinjskepretkeKolektivno nesvesno je duevni ostatakljudskog evolucionog razvoja zahvaljujui

ponavljanim iskustvima u toku mnogihgeneracijaNpr budui da sva bia imaju majke dojene jeopremljeno sposobnou da opaa majku ireaguje na nju


45/71

Kao to ljudi imaju sposobnost da opaajutrodimenzionalno, tako su roeni i sa mnogimpredispozicijama za odreeni nain miljenja,

oseanja i opaanja predisponirani da seplae zmija, mraka Ideja o Bogu osnova u pokuajima da senatprirodnim silama objasne pojave


46/71

ARHETIPOVI

To je univerzalni oblik misli koji sadri velikielemenat emocije.Ovaj oblik misli stvara slike i vizije koje u

normalnom budnom ivotu odgovaraju nekomaspektu svesne realne situacije slike majke irealna majka

Arhetip je trajan talog u dui nekog doivljajakoji se ponavljao generacijamaPosmatranje sunca arhetip boga - Sunca


47/71

ANIMA I ANIMUS

ovek je u sutini biseksualan Na fiziolokom nivou ovek lui i muke ienske hormone

Na psiholokom nivouoba pola imaju i muke ienske odlike enski arhetip kod mukarca se zove ANIMA

Muki arhetip kod ena se zove ANIMUS


48/71

Drugim reima ivei stoleima sa enommukarac je delom postao feminizovan i obrnuto Ovi arhetipovi deluju i kao kolektivne slike koji

motiviu lanove drugog pola da razumejupostupke i nain miljenja suprotnog pola.


49/71

Kako se Vi oseate: kao ena ili kaomukarac?

Da l i im ate i neke karakter is t ik e d ru go gpola?

Da l i do bro razum ete os ob e su pro tno gpola?


50/71

ZAHVALJUJEM NA PANJI


51/71

ADLEROVA TEORIJALINOSTI


52/71


53/71


54/71


55/71

JUNGOVA TEORIJALINOSTI


56/71


57/71


58/71


59/71

SKINEROVA TEORIJA

LINOSTI


60/71


61/71


62/71


63/71

Da li linost postoji?


64/71

SAVREMENE TEORIJE

LINOSTI


65/71

Hans Ajzenk


66/71


67/71

M d l V likih


68/71

Model Velikih pet


69/71


70/71


71/71

4. psihoanaliza za vizuelne umetnike

Documents