B A R O K N O I L U Z I O N I S T I Č K O S L I K A R S T V O

iluzija stapanja slike i posmatrača?

kvalitet barokne kulture je da se stalno nalaze putevi da se pređu barijere između dela i posmatrača i da se intenzivirano utiče na tog posmatrača

barokno iluzionističko slikarstvo je tema gde se najviše iskazuje barokna težnja stimulacije posmatrača i rušenje barijera između fiktivnog sveta slike i realnog sveta posmatrača

iluzija stapanja slike i posmatrača ne služi samo estetskim zadovoljstvima, već je to i retorički imperativ = ubediti posmatrača u religijsku, imperijalnu ili duhovnu ideju

sve te tendencije su, najpre, usvojene u Rimu i prvo ih je podsticala katolička crkva; kasnije su to prihvatile i druge konfesije (protestanti, pa pravoslavci), kao i političke celine (prvo Zapad, pa Istok)

glavna ideja jeste da se posmatrač oseti kao deo integralne celine

pontifikat pape Urbana 8 (1623-1644)?

ekvivalent renesansnom pontifikatu pape Julija 2izvanredan period za ukupnu kulturu Rima = veliki projekti, pozorišna, muzička i likovna

ostvarenjauspon barokne vizuelne kulture, zajedno i sa papom, koji se poklonio pred genijem

BerninijaRim doživljava duhovnu obnovu i godine kada je katolička crkva imala probleme sa krizom

protestanata su daleko

sada je Rim duhovni i ekonomski centar tog sveta; najveći protok novca je ovde, kao i distibucija knjiga

tadašnja crkva = ECCLESIA TRIUMPHAS = povratak mnogih kalvinista doprinose doživljaju jednu vrstu duhovne pobede

to jeste okvir za ovakvu vrstu kulture i slikarstva

uticaj naučne revolucije?

šta je to moglo da proizvede takav uspon i porast baroknog iluzionistickog slikarstva?šta je to stvorilo slike ovakvog zamaha i virtuoznosti?zašto su ovakve slike brojne i zašto se puno distribuiraju?

na to je veoma uticala Kopernikanska revolucija koja je suštinski uzdrmala staro nasleđe i verovanje, čitav stari poredak uopšte

posao Kopernika, Đordana Bruna (De imenso universo) i Galilea Galileja je doneo osećanje stalnog kretanja i otvorenosti solarnih sistema

ovo novine su sigurno imale uticaja na patrone i autore, iako je teško pratiti takve linije i povući ih do vizuelnog

estetica della maravilla?estetika manirizma (postoji i u antici, pominje je čak i Horacije) koja se zasniva na potrebi

za čudesnim, iznenađujućim i neočekivanimestetica della maravilla se posebno preporodila u evropskoj civilizaciji 16. veka = barok je

prihvatio i razvio do neslućenih dubina

tada dolazi do razvoja i uspona misticizma, koji je bio konstanta u hrišćanstvuu zapadnoj Evropi mistička iskustva su doživljavali razni intelektualci i zabeležena su

mnoga transcendentalna stanja kojima su prisustvovali i svedocipostoje i knjige koje pričaju o odvajanju duše od tela i spajanja sa Bogomto su iskustva koja su se ulila u ovakvo slikarstvo

slikarstvo Pompeje kao početak baroknog iluzionizma?

već treći i četvrti stil slikarstva Pompeje imaju neke elemente iluzionističkog slikarstva = slikanje otvora na zidovima i neba, kao i slikanje pogleda kroz prozor čime se stvara iluzija otvorene površine

treba imati u vidu da umetnost Pompeje i Herkulanuma, u tom trenutku, nije još uvek otkrivena, već je poznata samo po pisanim izvorima (kod Plinija i Vitruvija se govori o probijanju zidova slikama)

barok poznaje iluzionističko slikarstvo i preko rimskih vila, takođe

Treći pompejanski stil

iskustvo srednjeg veka u iluzionističkom slikarstvu?

srednjevekovno iskustvo, takođe, ne možemo zanemariti

renesansa i iluzionističko slikarstvo?

crkva Svete Sofije u Carigradu

Pisani izvori opisuju Pantokratora koji je nekada bio u kupoli i povezuju ga sa poslovicama iz Jahve 'oči su Jahve svuda, na svakom mestu i prate sve, i zle i dobre’

insistira se na tim metaforama i na tome da su oči Pantokratora na svakom pojedinačno i na svima istovremeno; vernik se susreće sa njegovim očima gde god bio

pandan ovome u Kuranu je da se reč Božija čuje svugde (lice ne, ali reč da)

isto tako u antici, Plinije, u svom delu Historia Naturale, opisuje Minervu koja je isto tako posmatrala sve, i istovremeno i pojedinačno

crkva Hrista Hore u Carigradu (južna kupola)

prilikom oslikavanja, vodi se računa o verniku, gde on stoji i kako posmatra predstavu

upravo zato, ne možemo odbaciti to srednjovekovno iskustvo koje do nas stiže na određeni način peko Pantokratora i pisanih izvora i ulazi u čudesno iskustvo Mantenje i gotovo čudesne konstrukcije kupole

Rafael, Capella Chigi, Santa Maria del Popolo, Rim

Rafael je umetnik, slikar, arhitekta i upravnik 'fabrike’ Svetog Petra i sprovodi ogromne građevinske poduhvate oko rekonstrukcije i dekoracije bazilike Svetog Petra (što je praćeno ozbiljnim arheološkim radovima kada se iskopavaju slojevi antičkog i ranohrišćanskog Rima)

sigurno je da umetnik ima iskustva u probijanju prostora i otvaranju kupoleu ovo mesto se sliva veliki broj, nekada hodočasnika, a sada turistapatron ove građevine je najbogatiji čovek sveta, bankar Avgustino Chigi, veliki mecena

umetnosti, koji je uspostavio doba renesansnog julijanskog Rima; sabirao je odličan tim umetnika oko sebe i ukazivao je veliku pažnju samom Rafaelu i brinuo o svim slojevima njegove ličnosti

ovo je, na početku, bila privatna kapela Chigija, a kasnije je pretvorena u mauzolej

Rafael je naslikao kupolu, upotrebio mozaik i lapis lazuli (neverovatno skupocen kamen koji neminovno nosi imperijalne konotacije) i upravo ovde se uliva iskustvo ne samo Panteona (gde je sam Rafaelo sahranjen po sopstvenoj zelji), već i srednjovekovnih crkava i izvora = ovo nije samo Božije lice, već struktura zamahnutih ruku koja kao da pokreće i formira planetarni sistem, u okviru kog je i tradicionalno Pantokratorsko iskustvo. U tom solarnom sistemu postoji i privatna dimenzija = raspored zvezda u trenutku rođenja patrona.

izvanredan primer renesansnog iluzionizma u Rimu; inspirativan za kasnije generacije

Mantenja, Camera degli Sposi u Padovi

Renesansni primer iluzionističkog slikarstva

izbegava se tema, jer je u pitanju profana građevina

ide se ka ideji otvaranja prostora, simbolično otvaranje prostora ka nebu, i primetno je sabiranje dotadašnjeg vizuelnog iskustva

dugo vremena je ovakvo slikarstvo ostalo bez pravog odjeka u renesansnoj umetnosti

Peruci i Villa Farnesina u Rimu (1515)?

Sala della Cologne

ktitor je opet bankar Avgustino Chigi

ogledala su integralni deo ovakvih sala; pogled je usmeren na grad Rimperspektiva je strašno važna = stubovi, niše sa skulpturama, balustrada, pod u

perspektivnom skraćenju, iluzija različitih materijala (pozlata, bronza, mermer)

ova prostorija je namenjena publici (privatni, a javni prostor)ovde se odigravaju spektakli koji otkrivaju baroknu kulturu hrane i gozbeč konćeto postoji

i u privatnom uobličavanju i u stvarima poput posluživanja hrane i alhemiji ukusameđutim, i u toj teatralnosti, postoje određene etape = prostor je pokrivan određenim

zavesama i zastorima i, u nekom trenutku, zastori se uklanjaju i prostor se scenski transformiše, što i jeste glavna svrha ovakve dekoracije

gore = kasetirana tavanica, dole = mermerni pod

osnovni tokovi umetničkih rešenja tokom renesanse i baroka?

1. veoma složena, geometrizovana rešenja dela2. optički iluzionizam koji se uspostavlja vazdušnom perspektivom i optičkim efektima

poput skraćenja ljudskog tela

Palazzo Barberini u Rimu

palatu je podigao kardinal Barberini, koji je postao papa Urban 8ovde sarađuju najvrsniji arhitekti Rima, između ostalih i Boromini koji je projektovao

stepenište ove palatefunkcija i muzeja i galerije; čitava građevina zanimljiva, i po arhitekturi i po vrtujeste, na neki način, barokna maravilla

Borominijevo stepenište u okviru palate Barberini

spiralno stepenište koje tretira prostor kao materijulikvidni kinetički principVitkover daje zasluge Borominiju kao najtipičnijem baroknom arhitekti

između 2 krila palate, na prvom spratu, nalazi se grand salone (piano nobile, plemenit i otmen salon)

zbir javnog i privatnog prostora koji, i u renesansi i u baroku, služi za susretanja, bankete i prijeme; ogroman prostor, nešto manje od Sikstinske kapele = 24m x 40m!

svod je oslikao, tada veoma cenjen, Pjetro da Kotona

Pjetro da Kortona, Trijumf Božanske Premudrosti, svod Velikog salona palate

Barberini

složena amblematsko-alegorijska ravan i način na koji se proslavlja sam papa, Urban 8 (nikada do tada na ovaj način nije glorifikovan pontifeks)

ovo je, ujedno, i poslednji put da neki papa ima ovako značajnu ulogu u nekoj dimenziji Evrope i, od tada, uloga pape kreće nizbrdo

njenu strukturu će uskoro preuzeti monarsi i ovakav pristup će, na primer, imati Šarl le Bren koji radi za Versaj i kralja Luja 14, kralja Sunca. Njima će se priključiti i Engleska i Tjudori, kao i Rusija sa Petrom Velikim i Katarinom Veliko, Španija, kao i republikanske države poput Holandije i zgrade većnice u Amsterdamu koja proslavlja Holandiju na upravo sličan način

trijada = Nada (zeleno), Vera (belo) i Ljubav (crveno)+ heraldički simbol porodice Barberini

predstavljeno formiranje venca koji kruniše figura Rima sa ključem i figura religije sa papskom tijarom + predstava božanske premudrosti = sve too u cilju glorifikacije Urbana 8

papina trostruka kruna je i papska i besmrtna i jeste predestinirana, izabrana milošću Božijom

Kortona je izabrao iskustva koja je poznavao i, pre svega, referira na Koređanije izabrao složenu kvadraturu i geometrijsku strukturu i izbegao je perspektivu

geometrijsku; odlučio se za optičko rešenje uz oštro skraćivanje ljudskih figura (koje ljudsko oko, gledajući odozdo, percepira na svoj način) i druge optičke efekte (na primer, optički most)

freska izvanredne energije, jedna vrsta centrifuge koja izvlači figure ka prostoru nebasada se na tom mestu, ispod ove predstave, nalazi i otoman na koji može da se legnekada je bila 2000. godina (anno sancto), tada su radili restauraciju ove freske i nigde nisu

pronašli tragove punktuacije što znači da je ovo delo izvedeno bez pripremnih kartonaKortona jeste imao pripremne crteže, ali je uradio sliku u neverovatnoj pikturalnoj logici i

izuzetnom kvalitetu

Bernini, Cornaro Capella, Santa Maria della Vittoria (1650)?

građevina iz same polovine 17. veka koja otkriva mistička iskustva i strasti duše

stvar je u totalitetu, i koncepta i tehničkih načina izvođenja = sloj ukupne dekoracije + iluzionistička rešenja + vitraž iz novijeg vremena

noviji reflektori su oduzeli misterioznost čitavom ovom sklopuglavna ideja jeste bila kako stvoriti sunčevo svetlo koje se distribuira do tačke zanosa

same Svete Tereze (i ta ideja je Berninijeva)

Bernini, Cammera della luce

Da bi Bernini uspeo da stvori takav potencijal i osećaj lebdenja, koristi cammera della luce = mali solarni prostor, nalik komori, koji duže drži i privlači više svetlosti nego prazan prostor

U podu ove komore, nalazi se slivnik za svetlost, odakle ona klizi kao materija i ide kroz lanternu (otvor na baldahinu) i materijalizuje svetlost preko zlatnih šipki koje se spuštju do same Svete Tereze

Ideja je ovde vrlo važna zato što otkriva jedan iluzionistički potencijal barokne kulture

Bernini, svod kapele Kornaro

ovo nije jedino novo rešenje u okviru ove građevine; još jedno od njih je svod gde se najčešće slika golub Svetog Duha zato što je najveći protok svetlosti kod lanterne i onda je golub i simbolički i vizuelno žiža svetlosti

Bernini počinje i da integriše štuko i fresku šsto će Gauli kasnije razraditi, ali zahvaljujući Berniniju čija je ideja bila da se slikane figure ulivaju u štuko = to je jedan posebni kvalitet koji, do tada, nije postojao

anđeli od štuka osvetljeni samo svetlošću koja dolazi iz skrivene lanterne na baldahinu

sama predstava ove svetiteljke, Svete Tereze, i način na koji je to učinjeno, pokazuju koliko barok insistira na ženskoj pobožnosti

Sant Ignazio

podignuta sredinom 17. veka i postala model mnogim jezuitskim crkvama i drugim crkvama po Evropi

dugo je izgledala kao mauzolej zato što nije bila ni dekorisana, ni oslikana, ali je oslikava Poco poslednjih decenija 17. veka

Padre Poco je bio predtavnik jezuitskog reda koji je, u tom trenutku, stigao u Rim i već je bi posvedočen kao izvrstan graditelj; radio je u srednjoj Italiji i Piemontu, a umreće u Beču, gde je oslikao jednu jezuitsku crkvu

tim ulaskom u srednju Evropu, preneo je svoju viziju i crkve bazilikalnog tipa, uopšte, u srednjoevropsku kulturu i prosledio je habzburškim imperijalnim idejama

Poco, Sant Ignazio, 'kupola'

Poco, Sant Ignazio (ukrsnica)

Poco je zadužen za kompletnu dekoraciju ovog prostora gde, zapravo, nema kupole!

za to je potrebno fantastično matematičko znanje i poznavanje perspektive; Poco je stvarao lampe koje su se simultano palile i gasile (ovakav način slikanja je 20 godina pre njega sproveo Gauli)

Poco je računao i na tu totalitarnu iluziju

na podu postoji jedno mesto, obeleženo žutim komadom mermera, gde posmatrači uopšte nisu svesni iluzije i nemaju osećaj optičke prevare

Kada ste ispod transepta, jeste svesni iluzije, ali je, još uvek, impozantno i oduzima dah

ovo predstavlja metafizičku ideju gde se vernik i njegova vera pobuđuju, jer su oni ubeđeni u metafizičnost samog prostora koji im se otvara i gde će večno stanovati

Poco, Apoteoza Svetog Ignjacija, Sant Ignazio

Poco je oslikao i ceo svod; pritom, vraća se svemu što je, do tada, naučio = vraća se kvadraturi, slikanju arhitektonskih delova (dugo zanemarivano u Rimu) i kreira jednu fiktivnu arhitekturu; kreira trijumfalne luke i spratove i pravi iluziju neprekidne crkve koja od stvarne postaje metafizička i otvara se u prostor neba

nailazimo na duboko razumevanje vazdušne perspektive u kombinaciji sa onim šsto je Poco naučio od Berninija i Gaulija

stvara pravi amblem božanske svetlosti i na taj način se iskazuje osnovna ideja koju je propagirao jezuitski red

ovo delo predstavlja sumu baroknog iluzionizmakasnije će se time baviti braća Asan u Nemačkoj (za vreme rokokoa) i Vircburg (dunavske

habzburške oblasti)iako su ovo veliki virtuozi i umetnici, suštinski su sve te ideje uspostavili, tokom 17. veka,

Gauli, Bernini, Poco i Kortona i napravili intelektualni prodor koji do sada nismo susreli

detalji svoda katedrale u Parmi

Koređo, Vaznesenje Bogorodice, katedrala u Parmi

romanička bazilika, stara gotička oktougaona kupola, a dekoracija podpada pod sferu baroknog iluzionizma

predstava Bogorodice koju usisava nebeski prostor

na 'nišama' (pandantifima) su prikazani jevanđelisti

Koređo čak i koristi Leonardov sfumato i Karavađov chiaro-scuro

način čitanja = DISOTO IN SUO (odozdo na gore)

Veroneze, Apoteoza Venecije, Salla del Grand Consiglo (Sala Velikog Veća), Palazzo Ducale (1579)

Ulje na drvetu i platnu; slika se na platnu, pa se ta platna postavljaju jedno pored drugog; sama tavanica je od drveta; drvo se u Veneciji mnogo često koristi i postoji puno kasetiranih tavanica (još od antičkog Rima i rimskih careva, i u okviru rimskih pogrebnih rituala)

ovo je mesto gde se sastaje venecijanska republka i ovde imamo elemente koji nam otkrivaju strukturu venecijanske vlasti i njenu glorifikaciju (ovde se nalazi pokleti dužd Marino Falier, koji se proglasio za naslednog vojvodu i raskomadali su ga ispred crkve Svetog Marka, a preko njegovog lika, u ovoj Sali, naslikali crnu krpu = damnatio memoriae)

donja zona predstavlja zemaljsku zonu i tu su lav Svetog Marka, grb Venecije i ljudi koji prisustvuju događaju

gornja zona predstavlja nebesku zonu sa Venecijom u pratnji alegorija

SOFITI = venecijanske slikane tavanice

Gverčino, Aurora (Zora), Villa Ludovisi (1621-1623)

kombinacija otvaranja prostora, ahitektonskih delova, različitih materijala i reljefa

disoto in suo = odozdo na gore

za Auroru vezujemo Dan i Noc i san i smrt, koji su ovde i predstavljeni

Lanfranko, Vaznesenje Bogorodice, Sant Andrea della Valle (kupola)

Prozori i lanterna su mentalne slike

Palazzo Farnese u Rimu?

Bolonja je centar prirodnih nauka, gde spada i matematikaupravo su tu razvili kvadraturu, to jest, perspektivni sistem koji podražava realnu slikanu

arhitekturu u kombinaciji sa štuko dekoracijom, skulpturom i različitim materijalimatakođe, ima i bronzanih medaljona što upotpunjuje sistem koji počiva na iluziji

arhitektonskog prostora

ovo je perspektivna studija artikulacije određenog prostorajedan od vidova artikulacije, to jest, skraćenja, u ovom slučaju, je ANAMORFOZA

Slikari iz Blonje se sele u Rim, a sa njima i ta tehnika koju vidimo ovde, na Karačijevom svodu (atlanti, bronzani medaljoni koji dele predstave, simulacije materijala..)

Anibale Karači, dekoracija Palate Farnese

Il Gesu (enterijer)

Gacomo della Porta, Il Gesu (1676)

della Porta je uobličio spoljni prostor ove građevine koja je postala majka mnogim drugim

ovo je matična crkva jezuitskog reda

svod je oslikao Đovani Batista Gauli, zvani Baćićo

Đovani Batista Gauli, Trijumf imena Isusovog, Il Gesu

jezuitski red je vrlo bitan za katoličku reformunjihovo oružje je strahovito obrazovanje; jezuiti su strašno moćni zbog toga i njihov uspeh

dolazi odatle; veliko poznavanje i priprema koja se izvodi unapredovde su svi fragmenti njihove vizuelne kulture ispričani, samo u veličajnijoj formi

Gauli poznaje Beninijeve radove i bio je njegov štićenikzajedno i kompunuju ovu predstavu koja je vrhunac crkvenih baroknih dekoracija i

kondenzacija svih ideja; za centralnu temu uzimaju AMBLEM HRISTOVOG IMENA

prikazani Hristovi inicijali u svetlu, okolo anđeli i svetitelji, a u donjoj zoni Tri Kralja (koji su prvi ugledali slavu Hristovu i prepoznali ga i darivali ga); u kombinaciji sa štukofigurama

upravo ovde vidimo bliskost baroka pozorišnom teatralnom prostoru

barokna teologija je argumentativna, tu je da nas ubedi

relacija aktori-spektatori određuje i definiše unutrašnjost baroknog prostoraaktori su izvođači, oni koji vrše bogosluženje, u odelima i kostimima, u apsidi, u čijoj je

kaloti opet Hristovo ime u zracimaspectatori su pasivni i aktori na njih ostavljaju utisak, u kombinaciji sa baroknim prostorom

samo bogosluženje je puno vrlo važnih pozorišnih dosetki koje specifično artikulišu baroknu pobožnost, umetnost i kulturu

teatralnost je ključna stvar; ovo je pozornica za Svetu Istoriju čiji je vrhunac evharistija, a čitav način izlaganja je argumentativan

S A C R I M O N T I

Sacro Monte di Varallo

detalji teatralnih postavki Sacro Monte di Varallo

takozvane, Svete Planine = specifično zapadni fenomen

mesto gde vernik može da proživi Pasiju Hristovu u paviljonima koji su popunjeni raznim epizodama iz Hristovog života

same figure su trodimenzionalne i od voska, sa kosom pravljenom od staklene vune, nalik današnjim muzejima voštanih figura (zapravo, takvi muzeji vode poreklo upravo odavde)

ovih Sacri Monti ima dosta po Italiji, a ima ih i u Italiji

zanimljivi prostori koji predstavljaju pozorišnu scenu par excelans i uvode vernika na teatralan način u Hristov život