38463648 blavatsky tajna doktrina 5

7/23/2019 38463648 Blavatsky Tajna Doktrina 5

1/373

TAJNA D O K T R I N A * A N T R O P O G E N E Z A

Na sve to g. Gratan Ginis, autor Pribliavanja kraja naeg doba,tv rd i (str. 269) veom a znaajno, budu i da brani bib lijsk u hron olog iju:

A ovekov ivot ( .. . ) je sedmica (nedelja), sedmica dekada. "Dani naih godina su tri puta po dvadeset godina i deset." Kombi-nujui svedoanstvo svih ti h injenica, moramo da priznamo da {u

To je isto "predskazivanje" na osnovu ciklikih preraunavanja i povezanoje sa haldejskom astrolatrijom i astrologijom. Zato materijalis tika nauka - medicina, koja je najmaterijalistikija od svih - primenjuje nae okultne zakonena bolesti, prouava istoriju prirode uz njihovu pomo, priznaje njihovo posto

janje kao injenicu prirode, a ipak mora da se mrgodi na isto to drevno znanjekad ga iznose okultisti. Jer, ako je tajanstveni Sedmostruki Ciklus zakon prirode, on je jedan, kako je dokazano; i ako je otkriveno da on kontrolie evoluci

ju i involuciju (odnosno smrt) u oblasti entomologije, ihtiologije i omitologije,u ivotinjskom carstvu sisara i oveka - zato on ne bi mogao da bude prisutan i da deluje i u kosmosu u celini, u njegovim prirodnim (mada okultnim)vremenskim periodima, rasama i mentalnom razvoju? I dalje, zato ne bi bilomogue da su najdrevniji adepti pro ui li i potpuno ovladali ti m cik lik im zakonima u svim njihovim aspektima? Zaista, dr Straton (Stratton) tvrdi kako je fizioloka i patoloka injenica to da "je kod zdravog oveka puls bri ujutro negouvee, tokom estodsedam dana, a daje sedmogdana sporiji" (isto, Edinb.Med. And Surg. Journal, januar 1843.). Zato, onda, jedan okultista ne bi po

kazao da to isto vai i za kosmiki i zemaljski ivot u pulsiranju planeta i rasa?Dr Lejkok deli ivot na tri velika sedmostruka perioda. Prvi i poslednji, kojitraju po 21 godinu, i sredinji period i osvit ivota koji traju po 28 godina, i l ietiri puta sedam. On prvi period deli na sedam razliitih stadijuma, a ostaladva na trimanja perioda i kae da "osnovna jedinica veih perioda jeste je JMnedelja od sedam dana, postoje svaki dan dvanaest asova i da "jednostrukii viestruki umnocite jedinice odreuju trajanje tih perioda po istom odnosupo kome umnoavanje jedinice od dvanaest asova odreuje manje periode.Taj zakon vlada svim periodinim ivotnim fenomenima zajedno i povezuje

periode koje smo zapazili kod najniih prstenastih ivotinja sa periodima kodsamogoveka, najviegodsvih sisara". Ak o nauka tako i n i , zato bi ona pre-zirala okultnu informaciju, naime onu daje (govorei jeziko m dr Lejkoka) "jedna nedelja manvantarikog (lunarnog) perioda od pola meseca, ili etrnaestdana ( i l i sedam manua), odnosno polovina meseca od dvanaest sati na dan ko

ja predstavlja sedam perioda i l i sedam rasa - sada prola"? Taj jez ik nauke divno se uklapa u nau doktrinu. Mi (oveanstvo) iveli smo tokom "jedne nede-Ije od sedam dana, a svaki danje imao dvanaest asova", poto su tri i po raseprole. etvrta je potopljena, a mi sada pripadamo Petoj Rasi.

754


2/373

Misterije Hebdomada

organskoj prirodi preovlauje zaicon sedmostruke periodinosti, zakon upotpunjavanja u sedmicama (nedeljama).

Iako ne prihvata zakljuke, a posebno postavke tog uenog osnivaa "Istonolondonskog instituta za domae i strane misi je", autor-ka ove knjige prihvata i pozdravlja njegova istraivanja o okultnojhronologiji Biblije. Ba kao to se, dok odbacujemo teorije i hipoteze savremene nauke i njena uoptavanja, mi klanjamo pred njenim

velikim dostignuima u fi zi k om svetu, kao i u sv im si tn im detaljima materijalne prirode.

Sasvim je sigumo da postoji jedan okultn i "hronoloki sistem u hebrejskim spisima" - za to garantuje Kabala; u njoj posto ji "jedan sistem nedelja" koji je zasnovan na drevnom indijskom sistemu, koji se

jo uvek moe nai u starom otiu.''* A u njemu postoje c iklusi od "sedmice dana", "sedmice meseci", godina, vekova, pa ak i milenijuma,deset milenijuma i vie, i l i "sedmice godine nad godinama". ' Al i , svese to moe nai u drevnoj doktrin i. M eu tim, ako u sluaju Biblije poriu taj zajedniki izvor hronologije u svim svetim spisima (ma koliko daje on prikriven), onda est dana i Sabat, sedmi, teko mogu da neukazu na slinost Postanja sa kosmogonijom Purana. Jer, prva "Nedelja Stvaranja" pokazuje sedmostrukost hronologije, pa se tako povezuje sa Braminih "Sedam Stvaranja". Znaajno delo iz pera g. GratanaGinisa, u kome je on na nekih 760 strana sakupio sve dokaze o tomsedmostrukom raunanju, dobar je dokaz. Jer, ako, po njegovim recima, biblijsku hronologiju "reguhe zakon sedmica", i ako je ona sedmo-struka, ma kolika daje duina sedmica stvaranja i njenih dana, i ako, nakraju, "biblijski sistem ukljuuje sedmice u raznovrsnim razmerama",onda je on identian paganskom. tavie, pokuaj da se predstavi kako

38O duinama tih ciklusa ili Juga vidi u Vrida Gargii drugim drevnim as

tronomskim delovima (otia). Oni se razlikuju od petogodinjih ciklusa -koji Kolbruk(Colebrooke) naziva "ciklusom Veda", specifikovanim u ustanovama Parasare, "i osnovom za preraunavanja veih ciklusa" (Miscell. Essays,

Tom I, str. 106 i 108) - pa sve do Mahajuge ili uvenog ciklusa od 4.320.000godina.39

Hebrejska re za "nedelju" je Sedam i svaki period vremena podeljen naSedam bio bi "nedelja (sedmica)", ak i 49.000.000 godina, poto ima sedamputa sedam miliona. A l i , njihovi prorauni su potpuno sedmostruki.

755


3/373

TAJNA DO KT RI NA * ANTROPOGENEZA

je 4.320 godina (u lunamim mesecima) proteklo izmeu "Stvaranja"i roenja Kristovog, pokazuje zapravo jasnu i nesumnjivu vezu sa4.320.000 HiNDU JUGA. U protivnom, zato se toliko trude da dokau kakote cifre, koje su prevashodno haldejske i indoarijevske, igraju takvuulogu u Novom ZavetulMi emo to dokazati to jo ubedljivije od njih.

Neka nepristrasni kritiar uporedi te dve prie - Vinu Puranu iBibliju - i videe da su Braminih "sedam stvamja" u osnovi "sedmice" stvaranja u Postanju (pogl. I). Te dve alegorije se razlikuju,ali su njihovi sistemi izgraeni na istom temelju. Biblija se moe

rdiZumeti jedino u svetlosti Kabale. Uzmite ohar, Knjigu skrivenemisterije, ma kol iko daje ona danas izobliena, i uporedite. Sedam Ri-ija i etrnaest Manua iz sedam Manvantara - pojavljuju se iz Bra-mine glave: oni su njegovi "iz uma roeni sinovi" i sa njima poinjepodela oveanstva i njegovih rasa od Nebeskog oveka, "Logosa"(ispoljenog), koji je Brama-Pradapati. O lobanji (glavi) Makropro-zopusa, drevnog Jednog''" (na sanskritu Sanat, jedan od naziva Bra-me), "Ha Idra Rabba Quadisha" {Vea Sveta Skuptina) kae dajeu svakoj od njegovih vlasi "tajanstveni zdenac koji izvire iz skrivenog mozga". "O n ija i prolazi kroz njegovu kosu u kosu Mikr opr o-zopusa ( k o j i je ispoljeno ETVORSTVO, Tetragramaton), i od toga jestvoren njegov mozak, a zatim se taj mozak grana u TRIDESET i DVAtoka" (ili Trojstvo i Dvojstvo, ili opet 432). I opet (V, 80): "Trinaest

kovrdi kose postoje na jednoj i na drugoj strani lobanje" - tj. estna jednoj i est na drugoj, a trinaesta je takoe i etrnaesta, postojeona muko-enska, "i putem njih poe podela kose" (podela stvari,oveanstva i rasa).

Rabi Aba kae:

Brama stvara prvu Kalpu (prvi dan), razne "rtvene ivotinje" pasu - i l inebeska tela i znake Zodijaka i biljke koje on koristi u rtvama na poetkuTreta Juge. Ezoteriko znaenje prikazuje ga kako nastavlja sa tim u ciklusima i stvara astralne prototipove na silaznom duhovnom luku, a potom na uzlaznom fizikom luku. Ovaj drugi je deo dvostruke tvorevine, koja je opetpodeljena na sedam silaznih i sedam uzlaznih stepeni duha koji pada i materije

koja se uspinje - a obrnuto od toga se deava u ovoj naoj Manvantari (kao uogledalu koje odraava levu stranu na desnoj strani). Isto je, ezoteriki, i uelohistikom Postanju (pogl. I) i u njegovoj jehovis tikoj k opi ji, kao i u indijskoj kosmogoniji.

756


4/373

Misterije Hebdomada

Nas estsmo svetlosti koje sijaju iz sedme (svetlosti), ti si ta sedma svetlost, sinteza svih nas, dodaje on, govorei o Tetragrama-tonu i njegovih sedam "pratilaca" (. . .)

Njih rabi Aba naziva "oima Tetragramatona".T E T R A G R A M A T O N j e Brama-Pradapati, k o j i je uzeo etiri ob l ika

da bi stvorio etiri vrste natprirodnih stvorenja, tj. uinio sebe e-tvorostrukim i l i i spol jen im Cetvorstvom ( v i d i Vinu Puranu, knj . I,pogl. V) i koji se, nakon toga, ponovo rodio u sedam Riija, svojim

Manasaputri, "sinovima roenim iz uma", koji su kasnije postali 9,21 i tako dalje, za koj e se kae da su se rod il i iz raz nih del ova Brame.'*'Jer, to "D rv o iv ot a" je takode i "D rv o poznanja dobra i zla", i

ja j e gl avn a miste rija miste rija l jud skog ra zm no a va nj a. Po gre no jesmatrati da Kabala objanjava misterije Kosmosa i Prirode - ona ob

ja nj ava i razotkriva sa mo nekol iko al ego ri ja u Bibliji, i jo je ezote-rinija nego Biblija.

Postoje dva Tetragramatona: Ma kr o i Mikroprozopus. Prvi je apsolutni, savreni Kvadrat, i l i T E T R A K T I S unutar Kruga, to su apstraktne koncepcije, pa se zato zove A I N - Ne-bie, t j . bezgraninoi l i apsolutno Bie. A l i , kad se posmatra kao Mikr opro zopus i l i "Nebeski ovek", ispolj eni Logos, on je Trougao u Kvadratu - sedmostruka

Veoma je iznenaujue kad vidi mo kako teolozi i orijentaUsti izraavajuljutnju zbog "iskrivljenog\xk\x5diinduskih mis tika" , koj i, poto se nisu zadovol j i l i time to su izmislili"iz uma roene" Sinove Brame, u i n i l i da R i i j i , M a -nui i Praapatiji svih vrsta niu iz raznih delova tela njihovog prvobitnog tvorca- Brame (vi di Vi lsonovu fusnotu u njegovoj Vinu Purani, tom I, str. 102). Poto prosena publika nije upoznata sa Kabalom, kljuem i renikom za veomaskrivene Knjige Mojsijeve, svetenstvo mis li da ta istina nikad nee ispliv ati.Pogledajte samo engleski, hebrejski ili latinski tekst kabale, koji je danas veoma dobro prevelo nekoliko znalca, i uvideete daje Tetragramaton, koji je he

brejsko I H V H , takode i " Sefirotsko D rvo", t j . ono sadri sve Sefirot osimKetera, krune - i ujedinjeno teto "nebeskog oveka" (Adama Kadmona) iz i

j i h su udova emanirali Univerzu m i sve u njemu. Dalje, on e uv idet i da je za

misao u kabalistikim knjigama (od kojih su u oharu glavne Knjiga skrivenemisterije, Knjiga Vee Svete Skuptine i Knjiga Manje Svete Skuptine) potpuno falika i daleko grublje izraena nego to je to etvorostruki Brama u Pura-nama ( v i d i Razotkrivena Kabala g. S. L. Metersa, pogl. X X I I , koje govori opreostalim udovima Mikroprozopusa).

757


5/373

T A JN A D O K T R I N A * A N T R OP O G E N E Z A

kocka, a ne etverostruka, ili isti Kvadrat. Jer, u istoj, Veoj SvetojSkuptini ]Q napisano (83):

I u pogledu toga, deca Izrailja htedoe da znaju u svojim umovima, kao stoje napisano {Izlazak, X V I I , 1\. "Da lije Tetragramatonmedu nama, ili je Negativno Postojei?" ^ {Da li su oni razlikovaliMikroprozopusa, koji se zove Tetragramaton, i Makroprozopusa,koji se zove A I N , Ain koji negativno postoji?)''^

Zato je Tetragramaton T R I koje ini etvorku i E T I R I koje i n itrojku, a na ovoj Zemlji ga predstavlja njegovih sedam "pratilaca"il i "Oiju" - "Sedam oiju Gospoda". Mikroprozopus je, u najboljem sluaju, samo sekundarno ispoljeno Boanstvo. Jer, stih 1.152Vee Svete Skuptine (Kabala) kae:

N a u i l i smo daje bilo deset(pratilaca) k o j i su uli u Sad("tajanstvenu skuptinu ili tajnu"), a daje izalo samo sedamV

To jest, 10 za neispoljeni, 7 za ispoljeni Univerzum.

1.158. A kad je rabi Simeon otkiio Arkanu, nije bio prisutan ni-ko drugi do tih (sedam pratilaca) (...) 1.159.1 rabi Simeon ih nazva sedam oiju Tetragramatona, kao stoje zapisano, Zaharija,

III, 8: "To je sedam oiju (ili principa) tetragramatona."

To jest, etvorostruki Nebeski ovek, ili isti duh, rastvoren je uSedmostrukog oveka, istu materiju i Duh,

Zato je TQtva.ia Mikroprozopus, a on je muko-enski Hohmah-Bi-nah, 2. i 3. Sefira. Tetragramaton je sama sutina broja Sedam u njegovom zemaljskom znaenju. Sedam stoji izmeu etiri i devet -osnove i teme lja (astralno) naeg fizikog sveta i oveka, u carstv uMalkuta .

42 'Pojednostavljeno u engleskoj Bibliji: "Je li Gospod (!!) medu nama, ili nije ? " ( V i d i Izlazak, X V I I , 7 . )

43

44 Vid i Kabala Denudata, Lidela Mekgregora Metersa, str. 121.Prevodioci esto re "pratilac" (aneo, a takoe i adept) prevode sa "Rabi", kako su Riiji zval i gurue. ohar je, ako je to mogue, jo okult niji od Knj iga Mojsijevih; da bi se itala Knjiga Skrivene Misterije potreban je klju kojidaje prava haldejska Knjiga brojeva, koja ne postoji.

75 8


6/373

Misterije Hebdomada

Za hriane i vemike, to pozivanje na Zahariju, a posebno na Prvuposlanicu Petrovu (II, 2-5) trebalo bi da bude ubedljivo. U starojsimbolici se ovek, a pogotovo unutranji Duho vni ovek naziva"ka men om" . H ris t je kamen-temeljac, dok se Petar odnosi na sveljude kao "ive" (ivue) kamenove. Zato "kamen sa sedam oiju"na sebi moe da znai samo ono to kaemo, t j . oveka i j i je sastav("principi") sedmostruk.

Da bismo jasnije demonstrirali sedam u Prirodi, moglo bi da se doda kako ne samo da sedam vlada periodinou fenomena ivota, ve

i da dominira nizom hemijskih elemenata, a isto je tako prevashodnovaan u svetu zvuka i boja, ko ji nam otkriva spektroskop. Taj broj jeinilac bez koga se ne moe u stvaranju okultnih astralnih pojava.

Tako, ako se hemijski elementi urede u grupe po njihovim atomskim teinama, videe se da oni formiraju nizove grupa od po sedam:prvi , drugi , i td ., lan svake grupe je blisko analogan po svim svojimosobinama sa odgovarajuim lanovima naredne grupe. Naredna ta

bela, kopirana iz Helenbahove {Hellenbach) knjige Magija brojanja(Magie der Zahlen) izraava taj zakon i u potpunosti opravdava zakljuak koji on saoptava sledeim recima:

Tako mi vidimo da hemijska raznovrsnost, koliko moemo dashvatimo njenu unutranju prirodu, zavisi od numerikih odnosa,

a u toj raznovrsnosti smo dalje nali vladajui zakon kome ne moemo da odredimo uzrok: mi nalazimo zakon periodinosti kojim

vlada broj sedam.

1

2

3

4

5

6

7

8

910

GrupaI

H ,

L7

N a 23

K 39

Cu 63,3

Rb 85,2

Ag 107,6

Cs 132,5

A u l9 7

GrupaI I

Be9,3

M g 24

Ca40

Zn65

Sr 87,2

Cd 111,6

Ba 136,8

Hg200

GrupaI I I

B 11

A i 27,3

44

Ga 68'

Y89,5

I n 113,4

La 139

Erl78

T I 204

GrupaI V

C 12

Si 28

T i 48

72

Zr90

Sn 118

Ce 140

Pb206

GrupaV

N 14

P3 1

V 51

As 75

Nb94

Sb 122

D i 144

Ta 182

B i 210

GrupaV I

O 16

S32

Cr52,4

Se 78

Mo96

Te 125

-

W1 84

GrupaV I I

Pl 19

Cl 35,4

M n 54,8

Br 79,5

100

J 126,5

-

GrupaV i l i

( Fe 56. Co 58,6\ Ni 58. Cu 63,3

( Ru 103 Rh 1041 Pd 106 Ag 107,6

/ Os 196. Jr 196,7\ Pr 196,7 Au 197

759


7/373

T A J N A D O K T R I N A * A N T R O P O GE N E Z A

Osma kolona je, tako rei, oktava prve i sadri elemente koji sugotovo identine po kemijskim i drugim osobinama sa onima u pr

v o j , s to je fe nom en k o j i na gla av a zakon periodinosti za sn ov an nabro j u se da m. Za da lj e de ta lj e upuujemo i ta oca na Helenbahovodelo, u kome je takode pokazano da tu klasifikaciju potvruju spe-ktroskopske specifinosti elemenata.

Nema potrebe da detaljno iznosimo frekvenciju vibracija od kojihse sastoje note muzike lestvice; one su striktno analogne sa lestvi-com hemijskih elemenata, kao i sa skalom boja koja se dobija spe-

ktroskopom, iako kod spektroskopa imamo posla samo sa jednomoktavom, dok i u muzici i u hemiji nalazimo niz od sedam oktavakoje su teorijski predstavljene, od k o j i h j e esta pri lino potpuna ikoristi se u obe te nauke. I tako, da citiramo Helenbaha:

Utvreno je, iz perspektive zakona fenomena, na kome se zasniva svo nae znanje, da se vibracije zvuka i svetlosti uveava

ju pr av il no , da se dele na sedam kolona i da su uzastopni brojeviu svakoj koloni blisko povezani, tj. njihov bliski odnos se ne izraava samo u ciframa, ve ga praktino potvruje i hernija imuzika, a u muzici uho potvruje su cifara. (. . .) injenica datom periodinou vlada broj sedam je neporeciva i ona dalekonadmauje granice pukog sluaja, pa se mora pretpostaviti da

postoji odgovarajui uzrok ovog fenomena, a taj uzrok se morao t k r i t i .

Prema tome, kako kae rabi Aba:

Mi smo est svetlosti koje sijaju iz sedme (svetlosti), ti (Tetra-gramaton) si sedma svetlost (izvor) svih nas.

(K 1, 169)

I :

Jer, "zasigurno, nema stabilnosti u tih est, osim ako potiu odsedmog. Zato to SVE STVARI Z AVISE O D S E D M O G . "

(V, 1.161, Kabala, Vea sveta skuptina)

A m e r i k i Zunj i Indijanci (s tari i savr emen i) i m a l i su, iz gl eda, sl ine poglede. Njihovi dananji obiaji, njihova tradicija i zapisi - sve

76 0


8/373

Misterije Hebdomada

ukazuju na injenicu da su od pradavnih vremena njihove institucije -politike, drutvene i religiozne - bile (a i danas su) uobliene po principu sedmostrukosti. Tako su svi njihovi stari gradovi i sela b i l i izgraeni u grozdovima od est, grupisanih oko sedmog, to daje uvek i s t iobrazac: grupa od sedam, ili trinaest, i uvek est oko sedmog. Dalje,njihova svetenika hijerarhija sastavljena je od est "Svetenika kue",oigledno sintetizovanih u sedmom, k o j i je ena, "SVETENICAM A J K A " .Uporedite to sa "sedam velikih svetenika koji slue", o kojima se go

vor i u Anugiti, to je ime, egzoteriki, za "sedam ula", a ezoteriki,

za sedam ljudskih principa. Otkud ta identinost simbolike? Hoemoli i dalje sumnjati u injenicu daje Arduna iao u Patalu (Antipod,Ameriku) i tamo se oenio sa U lupi, erkom kral ja Naga (tanije,Nargala)! Ali, da nastavimo priu o Zunji svetenicima.

Oni do dan danas dobijaju godinji danak od kukuruza u sedamboja, to ko m itave godine se ne razl ikuju od drugih Indijanaca, dabi odreenog dana est svetenika i svetenica izali odeveni u svojesvetenike odee, svaka u boji koja je posveena odreenom Bogukome svetenik slui i koga otelovljuje: svaki od njih predstavlja

jedn u od sedam oblasti i svaki dobij a kukuruz koji odgovara toj oblasti. I tako, belo predstavlja istok, jer sa istoka dolazi prva sunevasvetlost, uto odgovara severu, od boje plamenova koje proizvodi

aurora borealis, crveno odgovara jugu, poto sa te strane dolazi to-plota, plavo znai zapad, stoje to boja Pacifikog okeana, koji lei nazapadu, crno je boja donjih podzemnih oblasti - tame. Kukuruz u svim

bojama najednom uhu predstavlja gornju oblast - nebo, sa njegovimroe i utim oblacima, svetlucavim zvezdama, itd. "Pegavi" kukuruz - ije svako zrno sadri sve boje - kukuruz je "Svetenice-Maj-ke", ene koja u sebi sadri seme svih prolih, sadanjih i buduihrasa: poto je Eva majka svega ivog.

Pored ovoga, tu je bilo i Sunce -V el ik o Boanstvo - i j i je svetenik bio duhovni poglavar svog naroda. Te injenice je potvrdio g. F.Hamilton Kaing {F. Hamilton Cushing) koji je, kao to mnogi zna

j u , postao Zu nj i Indijanac, iveo sa njima, bio in ic iran u njihove re

ligiozne misterije i nauio o njima vie od bilo kog drugog oveka.Sedam je takoe ve liki magijski broj. U okultnim zapisima se kae

da je oruje koje se pominje u Puranama i Mahabharati - A^neja--astra ili "vatreno oruje" koje je Aurva podario svom ueniku Sagari

761


9/373

TAJNA DOKTRINA * A N T R O P O G E N E Z A

- sastavljeno od sedam elemenata. To oruje - za koje neki dovi tlj iv i orijentalisti pretpostavljaju daje bilo "raketa" (!) - jedan je odmnogih kamenova spoticanja savremenih sanskritologa. Vilson nanekoliko strana svog dela Primeri induskogpoarita isprobava svo

ju proniclj ivost na njemu i na kraju ne uspeva da ga objasni, odnosno ne moe nita da napravi sa Agneja-astrom.

On raspravlja na sledei nain (str. 297):

Ta oruja su prilino neshvatljiva. Neka od njih su lansirana kaoprojektili, ali, u celini, izgleda da su ona misti/ce moi koje supri-menjivali pojedinci - kao to je mo da se paralie neprijatelj, ilida se vrsto uspavaju njegova ula, ili da se sa neba dovede oluja,kia i vatra. (. . .) Oni uzimaju nebeska oruja, obdarena ljudskimsposobnostima. (. . .) Ramajana ih zove Sinovima Krisasve.

astra-devata, "bogovi boanskih oruja" nisu isto to i Agneja--astra, oruje, ba kao to tobdije savremene artiljerije nisu isto toi topovi k ojim a rukuju. A l i , izgleda da to jednostavno reenje ne uz

buuje tog istaknutog sanskritologa. Me utim , kako on sam kae opotomstvu Krisasve, koje ima oblik oruja, "alegorijsko poreklo (Ag-neja-astre) je nesumnjivo starije.''^ To je Vatreno koplje Brame.

Sedmostruka Agneja-astra, nalik na sedam ula i "sedam principa"

koje simboliu sedam svetenika, neizrecivo je staro. A koliko jestara doktrina u koju veruju teozofi, rei e sledee poglavlje.

R

SEDAM DUA EGIPTOLOGA

Ako se okrenemo izvorima informacija kao to su Prirodno postanje i Predavanja g. Deralda Mejsija {Gerald Massey), dokazi starosti doktrine koju analiziramo postaju nepobitni. To to se verovanjaautora tih knjiga razlikuju od naih, teko da moe da nakodi inje-

*^I jeste. Al i , Agneja-astra su vatreni "p roj ekt ili ", a ne "iljata" oruja, potou sanskritu postoji razlika izmeu reci Sastra i Astra.

762


10/373

Misterije Hebdomada

nicama. On ovaj simbol (sedam) posmatra iz isto prirodne perspektive, moda pomalo previe trivijalno materijalistike zatostoje verovatno i sam suvie vatreni evolucionista i sledbenik sa-

vremenih darvinistikih dogmi. Tako on pokazuje da "prouava-lac Bemeovih knjiga u njima nalazi mnogo toga to se tie SedamIzvornih Duhova i primarnih moi, koji su u alhemijskoj i astrolo-koj fazi srednjovekovnih misterija tretirani kao sedam svojstavaprirode'V* i dodaje:

Bemeovi sledbenici gledaju na tu temu kao na boansko otkrivenje njegovog nadahnutog vidovnjatva. Oni ne znaju nita o prirodnom postanju, o isto riji i trajanju Mud ros ti iz prolosti (i likarikama koje nedostaju) i nisu u stanju da prepoznaju fizike oso

bine Sedam drevnih Duhova ispod njihov e savremene metafiz ik ei alhemijske maske. Druga karika koja povezuje teozofiju sa Be-meom i fizikim poreklom egipatske misli postoji u odlomcimaHermesa Trismegistosa.*^ Bez obzira da li se ta uenja nazivajuiluminatskim , budistikim, kabalistikim, gnostikim, masonskimi l i hrianskim, elementarni tip ovi se mogu prepoznati jedino u njihov im poecima. Ka d nam proro ci il i oumeni-vizionari iz zemlje oblaka dou tvrdei da imaju izvornu inspiraciju i kau netonovo, mi njihovu tvrdnju prosuujemo po tome staje ona sama posebi. Ali, ako vidimo da nam oni donose neki drevni podatak kojine mogu da objasne, a mi moemo, prirodno je da emo mi o njoj prosuivati u skladu sa njihovim prvobitnim znaenjima, a ne u skladusa najmodernijim pretenzijama.^" Beskorisno je da projektujemo

Prirodno postanje, tom I, str. 318-319.Pa ipak ima nekih koji znaju neto o tome, budui da su irokih shvatanja,

ak i vie od onoga to autor pie.48

Na tu kariku koja nedostaje, kao i druge, ukazao je autor knjige koju steitali devet godina pre nego to je nastalo delo koje ovde navodimo, naime uRazotkrivenoj Izidi, radu koji je pun takvih usmeravajuih karika izmeu drevne, srednjovekovne i savremene mi sl i, koje su, na nesreu, suvie labavo raz-metene.

Da; ali, kako taj ueni autor moe da dokae da su ti "poeci" bi li ba u Egiptu, i nigde drugde, i to samo pre 50.000 godina?

Upravo tako; i to je ba ono to ine teozofi. Oni nikad nisu tvrdili da imaju "izvo rno nadahnue", pa ak ni da su medijumi, ve su uvek uka zivali, kaoto i danas ukazuju, na "prvobitno znaenje" simbola, koji potiu iz drugih ze-

763


11/373

T A JN A D O K T R I N A A N T R O PO G E N E Z A

kasniji nain razmiljanja u prvobitni nain izraavanja, a potomkaemo da su drevni narodi tako mislili.^' Profinjena tumaenjakoja su postala doktrine i dogme u teozofiji moraju se danas pro-ve ri ti putem njihov og prisus tva u fiz ikim pojavama da bismo mo gli da razvejemo njihove lane pretenzije na natprirodno porekloi l i natprirodno znanje.

A l i , vest i pisa c Knjige poetaka i Prirodnog postanja - na velikusreu po nas - upravo tako i ini. On sa krajnje pobednikim sta

v o m prikazuje naa ezo te ri k a (budisti ka) u en ja , pokazujui da suona identina sa egipatskim. Neka italac prosudi o tome na osnovunjegovog uenog predavanja o Sedam dua Coveka.^^ Autor kae:

Prvi oblik mistikih S E D A M vienje na nebu - pomou sedamveliki h zvezda Velikog Medveda, sazveda koje su Egipani pripisivali Majci Vremena i Sedam Elementarnih Moi.

Upravo je tako, jer Indusi smetaju svojih sedam prvobitnih Ri-ija u sazvede Veliki Medved koje nazivaju Saptarii, Rika i Citra--Sikandini. Ali, njihovi adepti tvrde da znaju da li se tu radi samo o

je dn om ast ro no msk om m i t u i l i pak o pr imor di ja ln oj m ist eti ji , k oja imadublje znaenje od onoga to se vidi na povrini. Takode, oni nam kau

malja, starijih od Egipta; tavie, znaenja koja emaniraju iz jedne hijerarhije(ili hijerarhija, ako vie volite) ivih mudraca, smrtnika, koji uprkos toj Mudrosti odbijaju i da se primaknu natprirodnom.

Ah, gde je dokaz da drevni narodi nisu m is li li upravo to onako kako teo-zofi tvrde? Postoje zapisi onoga to su oni rekli, kao to postoje i zapisi onogato kae g. D. Mejsi. Njegova tumaenja su veoma korektna, ali ipak veoma

jednostrana. Svakako da priroda ima vie od jednog fizikog aspekta, jer seastronomija, astrologija i tako dalje odnose na fiziki, a ne na duhovni nivo.

Bojimo se da g. Mejsi nije uspeo. Mi imamo nae sledbenike, kao to onima svoje, a materijalistika nauka stupa na scenu i slabo objanjava i nae injegove pretpostavke!

injenica da ovaj ueni egiptolog u doktrini "Sedam Dua" time to neraspoznaje, kako ih naziva, nae principe, ili "metafizike koncepte", ve

"primitivnu biologiju ili fiziologiju due", ne pobija na argument. Predavadodiruje samo dva kljua, one koji otkljuavaju astronomske i fizioloke tajneezoterizma, a ostalih pet ne dira. Inae bi on sigurno razumeo da ono tonaziva fizioloka podela ive due oveka, teozofi istovremeno shvataju i kaopsiholoko i spiritualno.

764


12/373

Misterije Hebdomada

Adi su "Egip ani po del il i nono l ice neba na sedam delova. Prim amonebo bilo je sedmostruko". Isto je bilo i kod Arijevaca. Potrebno jesamo proitati Purane o poetku Brame i njegovog "Jajeta", pa da seto vidi. Da li su Arijevci tu ideju uzeli od Egipana? Pisac nastavlja:

Najstarije rase uvidele su da se priroda formira u sedmostru-kosti. To se pret voril o u sedam elementala, avola (?) i l i , kasnije,

boanstava. Pri ro di je pr ip isno sedam svojstava, kao to su materija, kohezija, fluks, koagulacija, akumulacija, poloaj i podela, a

sedam elemenata ili dua pripisani su oveku.

Svemu tome ui i ezoterijska doktrina; ali ona tumai i razreavasvoje misterije pomou sedam, a ne dva ili najvie tri kljua; zato suuzroci, kao i njihove posledice, delovali kako u nevidljivoj, ili mistikoj, tako i u fizikoj prir odi , a o njima se govo rilo kol ik o u metafi zicii psihologi ji, to lik o i u fiziologiji. Kao to kae pom enuti autor:

Uveden je princip sedmostrukosti, a broj sedam je obezbedio sveti prototip koji se mogao koristiti u raznovrsne svrhe.

Tako je i korien. Jer:

U egipatskim tekstovima se esto pominju Sedam Dua faraona. (. . .) Sedam dua ili principa u oveku identijikovali su i naibritanski druidi. (...) Rabini su takode nabrojali sedam dua, a isto tako i kareni iz Indije. (. . .)

A p otom , au to r upo re uj e tabe le ta dva u en ja - ezoteri ko g i eg ipatskog - i pokazuje da ovo drugo ima iste nizove i isti poredak.

(EZOTERIKO) INDIJSKO

1. Rupa, telo, i l i element oblika2. Prana, dah ivota3. Astralno telo4. Manas i l i Inteligencija'''5. Kama-rupa ili ivotinjska dua6. Budi, duhovna dua

7. Atma, isti duh

E G I P A T S K O

1. Kha, telo2. Ba, dua daha3. Khaba, senka4. Akhu, inteligencija i l i percepcija5. Seb, dua predaka6. Putah, prvi intelektualni otac

7. Atmu, boanska ili vena dua

54 -' To je velika greka koja je nainjena u ezoterikom nabrajanju. Manas icpeti, a ne etvrti, i to tano odgovara Sebu, egipatskom petom princip u, jer

76 5


13/373

TAJNA DOKTRINA * A N T R O P O G E N E Z A

Dalje, predava formulie ti h sedam (egipatskih) dua kao: (1) Duu Krv i -formativnu, (2) Duu Daha - "koja die'\ (3) Senku ili DuuPokriva - "koja obavija", (4) Duu percepcije - "koja opaa", (5) DuuPolnosti "koja se razmnoava", (6) Intelektualnu Duu - "koja se re-

produkuje intelektualno" i (7) Duhovnu Duu - "koja veno postoji".Iz egzoterike i fizioloke perspektive to moe biti sasvim tano,

ali iz ezoterike perspektive nije tako. To to imaju takvu podeluuopte ne znai da ezoterijski budisti svode oveka na odreen brojelementarnih Duhova, za ta ih g. D. Mejsi u istom predavanju op

tuuje. Nijedan "ezoterijski budista" nikad nije tvrdio neto tako glupo, n i t i je ikad zamiljao da takve senke "postaju duhovna bia nadrugom svetu", ili "sedam potencijalnih duhova ili elementala zagro

bnog ivo ta". Ono to on i tvrde naprosto je sledee: svaki put kadase besmrtni Ego inkamira, on kao celina postaje jedinjenje materijei Duha, koji zajedno deluju na sedam razliitih nivoa postojanja isvesti. Na drugom mestu, g. D. Mejsi dodaje:

Tih sedam dua (ili "Principa") esto se pominju u egipatskimtekstovima. B og Meseca, Taht-Esmun, il i kasniji bog Sunca, izraavali su sedam moi prirode koje im prethode i koje su se sabraleu njima kao njiho vih sedam dua (m i kaemo "prin cipa "). ( .. .) Sedam zvezda u Kristovoj ruci u Otkrivenju imaju isto znaenje, itd.

Imaju, meutim, jo vei znaaj, poto tih sedam zvezda takoepredstavljaju sedam kljueva za SEDAM CRKAVA i l i , kabalistiki,MISTERIJA SODA. Meutim, neemo se zaustavljati da bismo o tomediskutovali, ve emo dodati da su i drugi egiptolozi otlaili da jesedmostruko ustrojstvo oveka kod starih Egipana bilo kardinalnadoktrina. U nizu izuzetnih lanaka u asopisu Sfinga (Minhen), g.Franc Lambert (Franz Lambert) daje neoborivi dokaz za taj zakljuak na osnovu Knjige mrtvih i drugih egipatskih zapisa. Ako hoeda vidi detalje, italac mora da pogleda same te lanke, ali je sledeidijagram, koji predstavlja sie autorovih zakljuaka, oigledan dokaz identinosti egipatske psihologije sa sedmostrukom podelom"ezoterijskog budizma".

je onaj deo Manasa ko ji sledi dva via principa uistinu dua predaka, sjajna,besmrtna ni t vieg Ega, uz koji prijanja duhovna aroma svih naih ivota i l iroenja.

766


14/373

Misterije Hebdomada

Sa leve strane su smetena kabalistika imena koja odgovarajuljudskim principima, a sa desne strane hijeroglifska imena sa prevo-dom, kao u dijagramu F. Lamberta.

Kabala

Gornji krug:Tselem

Neamaha

Srednji krug:TselemRuaha

N i i k r u g :TselemNefea

Jeida

Haj ah

Neamah

55Ruah

Nefe

KoahhaGuf.

Guf.

K h u

Hijeroglifi

- Boanski Duh

Khejbi Duhovna Dua

g^ j I Intelektualna Dua,I inteligencija

AbH a t i

Ka

Anh

[Srcei Oseanje[ Animalna dua

{Astralno telo{ Evestrum[ Zvezdani ovekf ivotna sila\ Arheus[ Mumija

Khat Elementarno telo

Ovo je pril in o uopten prikaz broja "pri ncip a" u okul tizm u, ali iprilino zbrkan; to je ono to mi nazivamo "7 principa u oveku", ato g. Mejsi zove "Duama", dajui Egu il i Monadi koja se rein-kamira i, tako rei, vaskrsava pri svakom ponovnom roenju istoime kao i Egipani - naime, "Obnovljeni". Ali, kako se Ruah (Duh)moe smestiti u Kama-rupu? ta kae Beme, kralj svih srednjove-kovnih vidovnjaka?

Mi nalazimo Sedam posebnih svojstava u prirodi, pomou koj i h ona i ni sve stvari (. . .) [koje nazivamo - Vatro m, svetlou.

55 ,Izgleda da postoji pometnja u umovima zapadnjakih kabalista - koja trajevekovima. Oni Ruah (Duh) zovu onim to mi nazivamo Kama-mpa, dok bi kodnas Ruah bio "Duhovna Dua", Budi, a Nefe, etvrti princip. Vitalna, AnimalnaDua. I Elifas Levi ini istu greku.

76 7


15/373

TAJNA D O K T R I N A ANTROPOGENEZA

zvukom (gornje drvo) i eljom, ogorenjem, patnjom i supstanci-jalnou; na taj nain ona analizira ono nie na svoj specifian mistiki nain] ( .. .) koliko god daje ovih est oblika duhovno, sedmi,telo (ili supstancijalnost) je sutinsko.

To su sedam oblika Majke svih Bia odakle se raa sve na ovom sve-tu.^ ' A opet, u w ro n, X XI V, str. 27 (citiranoj u Prirodnom postanju):

Tvorac se sam proizveo u telu ovog sveta, tako rei u obliku stvorenja u svojim karakteristinim Izvornim Duhovima, i sve zvezde

su (.. .) Boije moi, a elo telo sveta se sastoji od sedam karakteristinih i l i Izvornih Duhova.

To je prevod naeg teozofskog uenja na mistiki jezik. . . Ali,kako moemo da se sloimo sa sledeom tvrdnjom g. D. Mejsija:

Sedam Rasa ljudi, koje je ezoterijski budizam sublimirao i uinio planetarnim (?)^^ mogu se nai u Bundahiu kao (1) zemaljskiljudi, (2) vodeni ljudi, (3) ljudi sa uima na grudima, (4) ljudi saoima na grudima, (5) jednonogi ljudi, (6) ljudi sa krilima slepogmia, (7) ljudi sa repovima. (. . .)

Svi ov i opisi, alegorini i u svom kasnijem obl iku neminovno iskrivljeni, ipak predstavljaju odjek uenja Tajne Doktrine. Oni se sviodnose na preljudsku evoluciju vodenih ljudi, "uasnih i zlih", koje

je Priroda razvi jala mili oni ma godina sama, bez pomoi sa strane,kao to je ranije opisano. Ali, mi odluno poriemo tvrdnju da to"nikad nisu bile prave rase" i kao odgovor na to upuujemo vas nadrevne Stance. Lako je donositi zakljuke i rei da su "nai uiteljipobrkali te senke Prolosti sa ljudskim i duhovnim stvarima", i da"ta bia niti su postojala niti e postojati", ali je ve tee to i dokazati. Ta tvrdnja uvek mora ostati ravnopravna onoj da su ovek imajmun im al i zajednikog majmunolikog pretka. Ono to Mejsi smatra samo "nainom izraavanja" u egipatskom ritualu, mi smatramoneim to ima sasvim drugaije i vano znaenje. Evo jednog pri-

Signatura rerum, XIV, str. 10, 15 i dalje.Ovo je zaista novost! Bojimo se da to ukazuje na injenicu da Mejsi uopte

nije proitao Ezoterijski budizam pre nego stoje poeo da ga kritikuje, potou njegovim referencama na tu knjigu ima isuvie mnogo pogrenih predstava.

768


16/373

Misterije Hebdomada

mera. Ritual Knjige mrtvih kae: "Ja sam mi." "Ja sam soko." "Jasam majmun." (. . .) "Ja sam krokodil ija duapotie OD OVEKA.""Ja sam dua Bogova^ Od ove dve poslednje reenice, prvu - "ijadua potie od oveka" - Mejsi je objasnio u zagradi, "to jest, kao ti

pa inteligencije", a drugu - "Ja sam dua Bogova" - kao da znai,"Horusa, ili Hrista, koji je ishod svega".

Okultno uenje odgovara: "To znai mnogo vie." (. . .)To nam pre svega potvruje uenje da su svi sisari u ovom na

em. etvrtom, Krugu - poto je ljudska monada na sferi A i drugim

sferama prola u Prvom Krugu kroz sva tri carstva (mineralno,bi ljno i ivotinjsko) - potekl i od oveka, ako se polueterino bieprve dve rase, razliitih oblika, koje je u sebi imalo ljudsku Mona-du, moe smatrati ovekom. Ali, ono se mora tako nazvati jer uezoterijskom izraavanju se ovekom ne naziva oblik od krvi, mesai kostiju, kao to se to i n i danas, a k o j i ni na k o j i nain nije OVEK,

ve se t i m imenom naziva boanska M O N A D A sa svojim mnogostrukim principima i aspektima.

Meutim, predavanje o kome smo ovde govorili, iako se suprotstavlja Ezoterijskom budizmu i njegovim uenjima, predstavlja reitodgovor onima koji su pokuali sve to da predstave kao neku novotariju. A takvih ima mnogo u Evropi, pa ak i u Indi ji. Ipak, izmeu

ezoterizma starih Arhata i onih koji su danas preiveli u Indiji -nekolicine bramina koji su ozbiljno prouili svoju Tajnu Filozofiju- razlika ne izgleda tako velika. Ona je poglavito usredsredena iograniena na pitanje o poretku evolucije kosmikih i drugih principa, vie nego na bilo ta drugo. U svakom sluaju, ona nije vea nego stoje razlika u venom pitanju dogme o sinu, koja je od XI vekaodvojila rimokatoliku od starije pravoslavne crkve. Pa ipak, kakvagod razlika da postoji u oblicima u kojima se predstavlja ta dogma osedmostrukosti, materijal je ovde, a o njegovom postojanju i vanosti u braminskom sistemu moe se prosuditi po sledeoj izjavi jednog od najuenijih indijskih metafiziara i vedantina:

Prava, ezoterijska, sedmostruka klasifikacija jedna je od najvanijih, ako ne i najvanija, koja je ustrojena prema tajanstvenojkonstituciji tog venog prototipa. U tom pogledu bih takode mogaoda pomenem da i etvorostruka klasifikacija ima isto poreklo. Izgleda da svetlost ivota, tako rei, odraava trostranu prizmu

769


17/373

TAJNA D O K T R I N A * A N T R O P O G E N E Z A

Prakriti, ije su tri strane tri Gune, podeljene na sedam zraka, kojitokom vremena razvijaju sedam principa te klasifikacije. Takavnapredak razvoja ima neke dodirne take sa gradacijom zrakovaspektra. Dok je etverostruka klasifikacija i vie nego dovoljna zasve praktine svrhe, prava sedmostruka klasifikacija je od velikogteorijskog i naunog znaaja. Bie neophodno daje usvojimokako bismo objasnili odreene vrste fenomena koje su zapaziliokultisti i ona je moda pogodnija da postane osnova jednog sa

vrenog sistema psihologije. Ona nije karakteristina samo za "trans-himalajsko ezoterijsko uenje"; zapravo, ona je tenje povezana sa

bramanskim nego sa bu di st i ki m Logosom. Da bih pojasnio ovoto kaem, predoiu vam da Logos ima sedam oblika. Dru gim recima, u Kosmosu postoji sedam vrsta Logosa. Svaki od njih postao

je sredinja figura je dne od sedam grana drevne Re ligi je mu drosti .Ta klasifikacija nije sedmostruka klasifikacija koju smo mi usvo

j i l i . Ov o tvrdim ne plaei se ni najmanje da u protivreiti samsebi. Pomenuta klasifikacija zadovoljava sve uslove jedne naune klasifikacije. Ona ima sedam razliitih principa, koji korespondirajusa sedam razliitih stanja Prane ili svesti. Ona premouje jazizmeu objektivnog i subjektivnog i ukazuje na mistiki krug ko

j i m se od vi ja zamisao. Tih sedam pr in ci pa su zdrue ni sa sedamstanja materije i sa sedam oblika sile. To principi su skladno raz-meteni izmeu dva pola, koji definiu granice ljudske svesti.^*

Ovo je savreno tano, osim, moda, jedne stvari. Koliko je au-torki ovog dela poznato, ni ezoterijski sistem, ni bilo ko od onih kojimu pripadaju nije tvrdio da je "sedmostruka klasifikacija posebnosvojstvo transhimalajske ezoterijske doktrine", ve se tvrdi jedino da

je on a pre iv el a samo u to j staroj koli . Ona ni je ni t a vi e sv oj st vo^rani'-himalajske nego stoje svojstvo cw-himalajske doktrine, ve jenaprosto zajedniko naslede svih tih kola koje su veliki Sidiji^' etvrte Rase ostavili mudracima Pete Korenske Rase. Setimo se da su

58

59Teozof, 1887, Madras.Prema Svetasvatara Upaniadi (357), Sidiji su oni koji od roenja pose-

duju nadljudske moi, kao i "znanje i ravnodunost prema svetu". Ali, premaokultnim uenjima, Sidiji su Nirmanakaje ili "duhovi" (u smislu individualnog i l i svesnogduha) velikih mudraca iz sfera viih od ove nae, k o j i se dobrovoljno ink amira ju u smrtnim tel ima da bi p omogli l judskom rodu u njegovomuzlaznom pohodu. Otuda njihovo uroeno znanje, mudrost i moi.

7 7 0


18/373

Misterije Hebdomada

At lant id an i postali strani veci, koje opevaju u mno gi m starijimindijskim rukopisima, tek pred propast te rase, a njihova dela su idovela do potapanja njihovog kontinenta. Tvrdi se naprosto dajemudrost koju su "Boanska bia" (roeni putem moi KrijaaktiTree Rase pre njenog Pada i Podele na polove) preneli adeptimarane etvrte Rase preivela u svojoj izvornoj istoti u odreenimBratstvima. to manje govorimo o toj koli, ili Bratstvu, koje je bilo blisko povezano sa odreenim ostrvom jednog unutranjeg mora,u koje su verovali i Indusi i budisti, ali ih geografi i orijentalisti sma

traju "m its ki m" , to emo bi ti mu drij i. A ne moemo da prihvatimoni da je pomenuta "sedmostruka klasifikacija tenje povezana sa bra-min skim nego sa budistikim Logoso m", poto su oba identina, biloda se taj "Logos" naziva Evara i l i Avalokitevara, Brama ili Pad-mapani. To su, meutim, veoma male razlike, u stvari, vie izmiljenenego stvarne. Bramanizam i budizam, kad se sagledaju iz ortodoksnih aspekata, isto su tako meusobno neprijateljski i nepomirljivikao voda i ulje. Ali, svako od tih velikih tela u svojoj grai ima sla

bo mesto. I dok se ak i u ezoterijskom tumaenju on i mo gu slo it isamo da se ne bi sloili, kad se suele njihove slabe take, svako neslaganje mora nestati, jer e se oba nai na istom terenu. "Ahilovapeta" ortodoksnog bramanizma je advaita filozofija, ije sledbenikepoboni nazivaju "preruenim budistima", a isto tako zovu i filozofiju Arjasange (ili kolu Jogaarje) i Mahajanu, koje njihove kolege,sa svoje strane, zadirkuju da su "prerueni vedantini". Ezoterijskafilozofija obe ove kole, kad se paljivo analizira i uporedi, moe

biti samo jedna te ista, poto su Gotama B uda i ankaraarja veomablisko povezani, ako je verovati predanju i odreenim ezoterijskimuenjima. Tako e se pokazati da su sve razlike meu njima pre formalne nego sutinske.

Jedan izuzetno mistiki razgovor, pun simbolike sedmostrukosti,moe se nai u Anugiti.^'^U njoj Bramana pria o blaenstvu kojeproistie iz toga to je izaao iz oblasti iluzije:

(. . .) u kome su udi obadi i komari, u kome su bol i radost hla

dnoa i toplota, u kome je obmana zaslepljujua tama, tvrdiluk,grabljivice i reptih, a elja i gnev su prepreke (. . .)

Svete knjige Istolia, tom V I I I , Anugita, str. 284. i dalje.

771


19/373

T A J N A D O K T R I N A A N T R O P O G E N E Z A

Taj mudrac opisuje ulazak i izlazak iz ume (koja je simbol ove-kovog ivota na zemlji), kao i samu tu umu:*^

U toj umi im a sedam vel ik ih drveta (ula, Um i Razumevanje,ukljuujui Manas i Budi), sedam plodova i sedam gostiju, sedampustinjakih boravita, sedam (oblika) koncentracije i sedam (oblika) inicijacije. To je opis ume. Ta uma je puna drvea koja raa

ju divne cvetove i plodove sa pet boja.

Komentator kae:

ula se nazivaju drveem, poto raaju plodove ( .. .) zadovoljstva i bolove, gosti su otelovljene moi svakog pojedinanog ula- oni uivaju u vou koje je opisano, pustinjaka stanita su drvee u kome gosti nalaze utoi te. Sedam ob li ka kon centracije suiskljuenje sopstva od sedam funkcija ula, itd., o emu se ve go

vori lo ; sedam ob li ka inic ijac ije odnose se na in ic ij ac ij u u vi i ivo t ( . . . ) odric anjem od delovanja svakog pr ip adnika te grupe odsedam kao da nisu ovekova sopstvena (vidi Khandagju, str. 219i komentar).

To objanjenje je neduno, mada je nezadovoljavajue.Nastavljajui svoj opis, Bramana kae:

uma je puna drvea koje raa cvetove i plodove u etiri boje. Tauma je puna drvea koja raa cvetove i plodove u tri boje, i po-meane. Ta uma je puna drvea koje rada cvetove i plodove u dve

boje, i u divnim bojama. Ta uma je puna drvea koje raa cvetovei plodove u jednoj boji i mirisne. Ta uma je ispunjena (umesto sasedam) sa dva ve lika drveta koja raaju plodove neraznaznatljivih

boja {um i razumevanje dva via ula, ili, teozofski, "Manas-Bu-di"). Ovde je jedna Vatra (Sopstvo) povezana sa Bramanom*^ i ima

Predlaem da se ovde drimo teksta i komentara urednika koji prihvatabukvalna tumaenja Arduna Misre i Nilakante. Nai orijentalisti se nikad ne

bi p ot ru di li da shvate kako in di jski komentator, ako nije in ic iran, nee m oiispravno da objasni tekst, a ako je iniciran, onda nee hteti.Na ovom mestu engleski urednik nudi sledee objanjenje: "Pretpostavljam,

posveeni Bramanu". Bila bi to, zaista, veoma jadna posveenost, tokom dovravanja postepenog procesa oslobaanja u Jogi. Mi se usuujemo da kaemo daje

772


20/373

Misterije Hebdomada

dobar um ( il i pravo znanje, prema Ard uni M isr i). A tu je i gorivo,naime, pet ula (ili ljudske strasti). Sedam {oblika) osloboenja odnjOr su Sedam {oblika) inicijacije. Ti kvaliteti su plodovi. (...) Tu, velikog Mudraca eka gostoprimstvo. A kad im ukazu oboavanje inestanu, zasija jo jedna uma, u kojoj je inteligencija drvo, a osloboenje pl od , koja ima hladov in u {u obliku) smirenosti, koja zavisiod Znanja, ija je voda zadovoljnost, a K E T R A N A ( 'Vrhunsko Sov-STVO, kae KrinauM flgav at/G/ ft', str. 102 i dalje) jeste Sunceun joj.

Sad, sve ovo je veoma jasno, pa e svaki teozof, ak i od onih naj

manje uenih, uspeti da razume tu alegoriju. Ipak, mi vid im o kako v el ik iorijentalisti svojim objanjenjima od toga prave potpunu zbrku. "Vel i k i mudraci" koje "eka gostoprimstvo" objanjeni su kao da znaeula, "koja se, poto su radila kao da su nepovezana sa sopstvom, najzad utapaju u njega". A l i , nije jasno, ako su ula "nepovezana" sa " V i i m Sopstvom", na koji se nain ona mo gu "uto pi ti u njega"? Napr otiv ,pre bi se pomislilo da, poto personalna ula tee i nastoje da se povezu sa impersonalnim Sopstvom , ovo Sopstvo, koje je VATRA, saieniih pet, a time proiava via dva, "um i razumevanje" ili vie aspekte Manasa^^ i Budija. Iz teksta je to sasvim jasno. "Veliki mudrac i " nestaju nakon to su n i l i "oboa vani". K o ih je oboavao ako su oni(navodna ula) "nepovezani sa sopstvom"? U M , naravno, Manas (u

o vo m sluaju stopljen u esto ulo) k o j i nije i ne moe b i t i Braman,S O P S T V O , i l i Ketrana - duhovno Sunce due. U njega, kad doe as,mora uton uti i sam U m . On je oboavao "ve like mudr ace" i ugostio zemaljsku mudrost, ali kad je na njega "zasijala druga uma", Inteligencija (Budi, sedmo ulo, ali esti princip) se pretvorila u to drvo - ono

"Vatra" i l i Sopstvo, realno vie SOPSTVO "povezano", odnosno, jedno sa Sramom, Jednim Boanstvom. "Sopstvo" se, na ovom stupnju, vie ne odvaja oduniverzalnog Duha.

Onako kako se Mahat (univerzalna inteligencija) prv i rodio, odnosno is-poljio kao Vinu, a potom, kad je pao u materiju i razvio samosvest, postao egoizam, sebinost, tako je i Manas dvojne prirode. On je pod vlau Sunca iMeseca, jer, kako kae ankaraarja, "Mesec je um, a Sunce razumevanje".Sunce i Mesec su boanstva naeg planetarnog Makrokosmosa, pa zato San-kara dodaje da su "um i razumevanje odgovarajua boanstva (ljudskih) organa" (vidi Brihadaranjaka upaniada, str 521 i dalje). Moda Aruna Misrazato kae da Mesec i Vatra (sopstvo, Sunce) sainjavaju univerzum.

7 7 3


21/373

T A J N A D O K T R I N A * A N T R O P O G E N E Z A

drvo i j i j e plod osloboenje - koje na kraju unitava i same korenedrveta Avate, simbola ivota i njegovih iluzornih radosti i zadovoljstava. I zato, oni koji dostignu to stanje osloboenja, po recima pome-nutog mudraca, "viea nemaju strahova". U tom stanju "cil j se nemoe opaziti zato to se prua svuda".

"U njoj* uvek boravi sedam ena", nastavlja on, dovravajuisl iku. Li ca tih ena, koje su, prema Ar du ni Mi sr i, Mahat, Ahamka rai pet Tanmatri, uvek su pognuta nanie, poto one predstavljaju prepreke na putu duhovnog uspona.

(...) U toj umi znanja (Bramanu), "Sopstvu", zajedno sa svojimgazdama, periodino borave Sedam savrenih Mudraca. Slava,sjaj i veliina, prosvetljenje, pobeda, savrenstvo i mo - tih sedam zraka dolaze nakon Sunca (Ketrane, Vieg Sopstva) (. . .)Oni ije su elje redukovane (nesebine) (...) iji su gresi (strasti)spaljeni obuzdavanjem, stapaju Sopstvo u Sopstvo*'' da se posveteBramanu. Oni ljudi koji razumeju umu Znanja (Braman, ili SOPS TV O ), veliaju smirenost. A oni k o j i tee toj umi se (ponovo) raaju, da ne bi izgubili hrabrost. Takva je uistinu ta sveta uma (. ..)i postoje razumeju, oni (Mudraci) deluju u skladu sa tim razume-

vanjem, poto njima upravlja K E T R A N A . (. . .)

Nijedan prevodilac medu zapadnjakim orijentalistima nije dosad u

toj alegoriji naao nita vie od misterija koje su povezane sa svetimritualizmom, pokorama ili asketskim ceremonijama i Hata Jogom. A l i ,onaj ko razume simbolike slike i uje glas S O P S T V A U N U T A R S O P S T V A , videe u tome neto daleko vie od pukog ritualizma, m a k o l i ko da se moda vara u pogledu sitinijih detalja ove filozofije.

I dopustite nam da ovde iznesemo poslednju primedbu . Nije dan pravi teozof , od onih na jmanje uen ih pa sve do na ju e ni ji h, ne bi tr eb al oda tvrdi kako je bilo ta to bi mogao da kae ili napie o okultnimstvarim a nepogreivo. Gla vna stvar je u tome da se priz na da su namnogo naina u klasifikacij i bilo kosmikih, bilo l judskih principa,po strani od greaka u poretku evolucije, a posebno u metafizikimpitanjima, i oni medu nama koji se pretvaraju da ue druge, koji su

"Telo u dui", kako tvrde daje rekao Arduna Misra, tanije "Dua u Duhu",a na jo viem nivou razvoja, "SOPSTVO i l i Atman u Univerzalnom Sopstvu".

* umi. (nap. ured.)

77 4


22/373

Misterije Hebdomada

vee neznalice nego mi - svi podl oni grekama. Tako, greaka imai u Razotkrivenoj Izidi, i u Ezoterijskom budizmu, i u Coveku, i u Magi

ji, beloj i crnoj, itd., itd., a i u ovom delu e se verovatno nai viegreaka. Tu pomoi nema. Da bi jedno ovako veliko, pa ak i malodelo, 0 tako teko poj ml jivi m pitanjima bilo potpuno lieno omakii greaka, trebalo bi da ga od prve do poslednje strane napie neki veli k i Adept, ako ne i Avatar. Jedino tada bi mogl i da kaemo: "O vo jeuistinu delo bez greke i mane!" Ali, ukoliko je umetnik nesavren,kako njegovo delo moe b i t i savreno? "Beskrajna je potraga zaistinom!" Hajde daje volimo i da joj teimo radi nje same, a ne radislave ili dobiti koju bi nam donelo otkrivenje nekog njenog manjegispoljavanja. Jer, ko od nas moe da se usudi da kae kako ima eluistinu u rukama, ak i kad se radi o nekom manjem uenju okultizma?

Meutim, to se tie sadanje teme, na cilj je bio da dokaemo kako je doktrina o sedmostrukosti, i l i podeli ovekovog sklopa veomadrevna i da je nismo izmislili mi. To smo uspeno i uinili, jer nas utoj tvrdnji svesno ili nesvesno podrava nekolicina antikih, srednjo-

vekovnih i savremenih pisaca. To to su oni prv i rekli , dobro su rek li :a ono to su oni kasniji ponovili, u celini je bilo iskrivljeno. Na primer:proitajte Pitagorejske fragmente i uporedite sedmostrukog ovekakako gaje izneo veleasni G. Oliver (G. Oliver), ueni mason, u svomPitagorejskom trouglu (poglavlje o "Nauci brojeva", str. 179).

On kae ovako:

Teozofska filozofija je nabrojala S E D A M svojstava (ili principa)u Coveku, tj.(1.) Boanskog zlatnog oveka;(2.) Unutranje sveto telo od Vatre i Svetlosti, nalik na isto srebro;(3.) Elementalnog oveka;(4.) ivinog rajskog oveka;(5.) Ratnikog oveka nalik na duu;(6.) Strasnog oveka elja;(7.) Solamog oveka, svedoka i ispitivaa uda univerzuma.

Oni su takoe imali sedam izvornih Duhova ili Moi Prirode.

Uporedite tu zbrkanu priu i podelu zapadnjake teozofske filozofije sa najnovijim teozofskim objanjenjime istonjake kole teo-zofije, pa sami vidite koja je tanija. Zaista:

775


23/373

TAJNAD O K T R I N A ANTROPOGENEZA

Mudrost je sagradila sebi kuu,Istesala je svojih sedam stubova.

(Poslovice, IX, 1) *

to se tie optube da naa kola nije usvojila sedmostruku klasifikaciju bramina, ve da ju je pobrkala, ona je potpuno nepravedna. Prvo, "kola" je jedna stvar, a njeni predstavnici (za Evropljane)sasvim druga. Ti predstavnici moraju najpre da naue abecedu praktinog istonjakog okultizma da bi mogli ispravno da razumejuizuzetno nejasnu klasifikaciju koja je zasnovana na sedam razliitih

stadijuma Pradne (svesti), kao i da, pre svega, potpuno shvate stajePrana u istonjakoj metafizici. Dat i jedn om zapadnjakom prou-avaocu tu klasifikaciju, znai pokuati da ga navedemo da pretpostavi kako moe da objasni poreklo svesti, temaei ga procesomkojim je njemu odreeno znanje dolo putem samo jednog od stanja te svesti; drugim recima, navesti ga da objasni neto to poznajena ovom niv ou, a li o emu ne zna nita na drugim nivoim a, tj . povesti ga od duhovnog i psiholokog direktno ka ontolokom. Zato suteozofi od mnogih klasifikacija usvojili onu prvobitnu, staru.

Nakon to je javno predstavljeno tako mnogo nezavisnih svedo-ka i dokaza, uz dodatno citiranje iz teolokih izvora, beskorisno je

ba vit i se vie ov om temom. Sedam smrtnih grehova i sedam vrl in a

hrianskog sveta daleko su manje filozofski ak i od sedam slobodnih vetina i sedam pr ok leti h nauka, odnosno sedam gnostikihvetina omaijavanja. Jedna od njih je sada dospela u javnost, punaopasnosti i za sadanjost i za budunost. Savremeni naziv za nju jeH I P N O Z A . Zbog nepoznavanja sedam principa i zbog toga stoje koriste nauno orijentisani i neuki materijalisti, ona e se uskoro pretvoriti u SATANIZAM U pravom smislu te reci.

* Solomon. U izdavakoj kui "Metaphysica", Beograd, 2004. godine objavljena je knjiga Poslovice; Propovednik, u prevodu Luja Bakotia. (nap. ured.)

776


24/373

KNJIGA II DEO III

NAUKA NASUPROTTAJNE DOKTRINE

*

Znanje ovog nieg sveta ~Kai, prijatelju, staje, la ili istina?

Ako je la, koji smrtnik mari daje spozna?Ako je istina - koji smrtnik je ikad spoznao?


25/373


26/373

AR HAJSK A I L I SAVR EMENA ANTR O P O L O G I JA?

Kad god se pitanje o poreklu oveka ozbiljno postavi iskrenom,razboritom i asnom nauniku, dobije se uvek isti odgovor - " N EZ N A M O " . Jedan od takvih antropologa, sa svojim agnostikim sta

vom je i de Kvatr fa.To ne znai da su i ostali ljudi od nauke fer i poteni, pa bi u ta

kvim sluajevima ovo nae zapaanje bilo sporno. Ali, procenjujese da su 75 procenata evropskih naunika evolucionisti. Da li su sviti predstavnici savremene misli krivi za oigledno pogreno tumaenje injenica? Niko to ne kae - iako postoji samo mali broj izuzetaka. Ali, u svom antiklerikalnom entuzijazmu i oajnikom traenju

bilo kakve altemative u darvinizmu, osim teorije "posebnog stvaranja",

naunici su nesvesno neiskreni u "forsiranju" hipoteze ija je fleksibi lnost nedovoljn a i ko ja pr ov oc ira vel iki pr it is ak kome je danasi podvrgnuta. Meutim, neiskrenost u pogledu istih pitanja je oigledna i u crkvenim krugovima. Biskup Templ (Temple) se istakaokao okoreli pristalica darvinizma u svojoj knjizi Religija i nauka.Taj crkveni pisac ide toliko daleko da tvrdi kako je materija - nakon to je prim ila svoje "prvobitne utiske" - bez ikakve pomoirazvila sve kosmike fenomene. Taj pogled se od Hekelovog razlikuje samo po tome to postulira jedno hipotetiko boanstvo "upozadini onostranog", boanstvo koje stoji potpuno po strani odmeuigre sila. Takav jedan metafiziki entitet isto je toliko teoloki Bog koliko i onaj Kantov. Nagodba biskupa Templa sa mate

rij ali sti ko m naukom je, po naem miljen ju, glupa - a da i negovorimo o tome da odbacuje biblijsku kosmogoniju. Suoeni sati m gubi tni kim povlaivanjem materijalizmu naeg "uenog" do

ba, mi, okultisti, moemo jedino da se nasmeimo. A l i , ta da kaemo

779


27/373

TAJNA DO KT RI NA * ANTROPOGENEZA

0 odanosti Ui teljim a kojima takvi teoloki zabuanti, kako nas uve-ravaju, slue - Hristu i hrianstvu u celini?

Me ut im, zasad nemamo elju da bacimo rukavicu u lice sveten-stvu, poto se trenutno bavimo samo materijalistikom naukom. Ona,preko svojih najboljih predstavnika, odgovara na nae pitanje: " M ine znamo" - pa se ipak veina naunika ponaa tako kao da im je sveznanje ostaviljeno u naslede.

Jer, uistinu, taj negativni odgovor nije spreio veinu naunika dateoretiu o tom pitanju, pri emu svak nastoji da stvori svoju pose

bnu teoriju koja bi se prihvat ila uz iskljuenje svih ostal ih. I tako, odMejea (Maillet), 1748. godine, pa do Hekela, 1870. godine, teorije oporeklu ljudske rase razlikovale su se onoliko koliko i linosti onihkoji su ih izmislili. Bifon (Buffon), Bori de Sen Vensan (Bory de St.Vincent), Lamark, I. . Sen Iler(E. G. St. Hilaire), Godri {Gaudry),Noden {Naudin), Valas (JVallace), Darvi n, Oven, Hekel, Fil ip i, Fogt(Vogt), Hak sli, Agasi, itd ., itd. - svaki od njih je postavio neku manjei l i vie naunu hipotezu o postanku. De Kvatrfa ih deli na dve osnovne grupe - jednu koja se dri naglih, i druge koja se dri veoma

postepenih preobraaja; prva od njih smatra daje novi tip (oveka)proizvelo neko bie koje je potpuno drugaije, dok ovi drugi pouavaju da se evolucija oveka odvija postepenom diferencijacijom.

Za divno udo, upravo je najnauniji od tih autoriteta izbacio naj-nenauniju od svih dosadanjih teorija. Prilino je oigledno da se

brzo pr im ie as kada e se na uenje o pore klu oveka od nekogmajmunolikog sisara gledati sa jo manje uvaavanja nego na teoriju o stvaranju Adama od ilovae, a Eve od njegovog rebra. Jer:

Oigledno je, naroito u skladu sa najosnovnijim principima darvi nizm a, da je dn o organizovano bie ne moe biti potomak dru gog bia iji je razvoj obrnut njegovom. (. . .) Shodno tome, uskladu sa tim principima, ovekse ne moe smatrati potomkombilo kakvog majmunolikog tipa.

(De Kvatrfa, Ljudske vrste, str 111)

' U ovom delu se govori i o razvoju ljudskog i majmunskog mozga.

Kod majmuna, temporo-sferoidne modane vijuge, koje formiraju srednji reanj, pojavljuju se i dovravaju razvoj pre prednjih vijuga koje formiraju eoni reanj. Nasuprot ovome, kod oveka se najpre javljaju frontalne vijuge, a vijuge srednjeg renja seformiraju kasnije. , . ,.

780


28/373

Arhajska ili suvremena antropologija

L u k e o v i (Lucae) argumenti versus teorije o majmunskom pore-klu, zasnovani na drugai j im spojevima kost i ju ko je sainjava

j u osnovu lo ban je k o d oveka i o v e k o l i k i h majmuna , dobrano j epretresao Smit {Uenje o poreklu i darvinizam, str. 290). On priznaje da:

(. . .) majmun, to vie raste, postaje sve vie nalik na ivotinju{. . .) a ovekpostaje sve vie nalik na oveka.

Tu autor kao da na trenutak zastaje pre nego to nastavi:

Spoj kostiju ose lobanje moda se ipak moe naglasiti kao ljudska karakteristika nasuprot majmunima; iz toga se teko moe iz

vesti jedna posebna karakteris tika reda, a poglavito to se tie uenjao poreklu izgleda da ova karakteristika nipotio nije presudna.

Oigledno je daje taj pisac prilino uznemiren ovim argumentom.On nas uverava kako taj argument uklanja svaku mogunost da sudananji majmuni bili preci oveka. Ali, zar on takode ne negira isamu mogunost da su l judi i ovekoliki majmuni imali istog pretka- ma koliko on bio apsolutno teorijski?

ak je i sama "p ri ro dn a selekcij a" svak og dana sve ugroe nija.Mnogi dezertiraju iz darvinist ikih redova, a oni koji su nekad bil inajrevnosnij i s ledbenici darvinizma, zahval jujui novim otkriima,polako ali sigurno se spremaju da okrenu novi list. U asoposu Kraljevskog mikroskopskog drutva (oktobar 1886.), moe se proitatisledee:

F I Z I O L O K A SELEKCIJA- G. . Roman (G . J. Romanes) smatradaje prirodnu selekciju donekle teko smatrati teorijom o porekluadaptivnih struktura. G. Roman predlae da se ta teorija zameni neim to on naziva fiziolokom selekcijom, ili izdvajanjem sposo

bn ih . Nj eg ov i pogledi se zasnivaju na kra jnjoj ose tlj ivost i sistemaza reprodukciju na male promene u ivotnim okolnostima, pa onmisli da se kod divljih vrsta moraju javiti varijacije u pravcu veeg ili manjeg steriliteta. Ako je ta varijacija takva da reproduktivni sistem, koji kod roditeljskog oblika pokazuje odreen nivosteriliteta, nastavi da bude plodan u granicama oblika varijetata, ta

varijacija se nee izbrisati ukrtanjem, n i t i e izumreti usled steriliteta. Kad se pojavi varijacija tog tipa, fizioloka barijera mora

781


29/373

T A J N A D O K T R I N A * A N T R O P O G E N E Z A

podeliti vrstu na dva skupa. (. . .) Taj autor, na kraju, ne smatranemogunost ukrtanja posledicom specifinih diferencijacija,ve nj en im uzrok om.^

Postojali su pokuaji da se navedeno razmatranje proglasi dopunom i nastavkom darvinist ike teor i je . Al i , u najbol ju ruku, to jenezgrapan pokuaj. Uskoro e neko navoditi javnost da veruje kako

je de lo g. K. Diksona (C . Dixon), Evolucija bez prirodne selekcije,takode darvinizam - samo proiren, kao to tvrdi autor!

A l i , to bi b i l o ka o kad bi se ovekovo tel o podeli lo na t r i de la i l ina razne delove, pa se onda smatralo daje svaki taj deo isti onajovek kakav je bio i ranije - samo stoje proiren. Pa ipak, po men utiautor tvrdi (str. 79):

Neka se jasno razume da nijedan slog knjige koja sledi nije napisan da se suprotstavi Darvinovoj teoriji prirodne selekcije. Ja samsamo objasnio odreene fenomene (. . .) to vie ovek prouavaDarvinova dela, to je vie ubeen u istinitost njegovih hipoteza. (!!)

A pr e toga , na st ra ni 48 , on alu dira na :

(. . .) neodoljiv niz injenica koje Darvin saoptava da bi podrao

svoju hipotezu, injenica koje su pobedniki provele teoriju prir odne selekcije kroz sve prepreke i primedbe.

To, meutim, nije spreilo ovog uenog autora da tu teoriju uzdrma isto tako "pobedniki", ve i samim tim stoje svoje delo nazvaoEvolucija hez prirodne selekcije, i l i , s to je na tol iko mnogo mestarazbio Darvinovu teoriju u atome.

to se tie same prirodne selekcije, meu mnogim dananjim misliocima koji preutno prihvataju zakljuke darvinizma vlada kraj-

Jedna urednika primedba tome dodaje da "F, J. B", u asopisu Athenceum(br. 3.069, 21. avgust 1886. godine, str. lAl-lAT}, ukazuje da su prirodnjaci

odavno priznali postojanje "morfoloke" i "fiz ioloke" vrste. Prve potiu iz ljudskog uma, a druge od niza promena koje su bile dovoljno velike da utiu kakona unutranje, tako i na spoljanje organe neke grupe udruenih individua. "Fizioloka selekcija" morfolokih vrsta predstavlja brkanje ideja, a fiziolokaselekcija fiziolokih vrsta je "ponavljanje istog termina".

7 82


30/373


nja pometnja. Na primer, ista je retorika pripisivati "prirodnoj selekciji" mo da stvara vrste. "Prirodna selekcija" nije nikakav entitet,

ve pogodan izraz koji opisuje nain na koj i sposobni preiv ljavaju,a nesposobni stradaju, do ega dolazi medu organizmima u borbi zaopstanak. Svaka grupa organizama nastoji da se proiri izvan granicasvog postojanja; neprekidna borba za ivot - borba "da nade dovoljno hrane i da izbegne da bude hrana drugome", povrh prilagoda-

vanja uslovima u okruenju, i ni neophodnim stalno istrebljivanjenedovoljno sposobnih. Na taj nain se izdvaja elite svake sorte, koja

nastavlja vrstu i prenosi svoje organske karakteristike potomcima. Tako se ovekoveuju sve korisne varijacije i postie progresivan razvoj.A l i , pr irodna selekcija, "selekcija kao jedna vrsta moi", po skromnom miljenju autora ove knjige, zapravo predstavlja puki mit, posebno kad se za njom posee kao za nainom da se objasni poreklo

vrsta. "Ona" ne moe nita da stvori iz sebe i barata samo grubimmaterijalima koji su joj na raspolaganju. Ona predstavlja samopogodan termin da se izrazi nain na koji se "korisne varijacije" tipiziraju kad jednom do njih doe. Pravo pitanje, meutim, glasi: ko

j i U Z R O K - u kombinaciji sa drugim sekundarnim uzrocima ~ dovodido tih "var ijacija" u samim organizmima. Mn og i od ti h sekundarnihuzroka su isto fiziki, klimatski, vezani za ishranu, itd., itd. Vrlo

dobro. Ali, pored sekundarnih aspekata organske evolucije mora sepotraiti ijedan dublji princip. "Spontane varijacije" materijalista i"sluajne divergencije" su termini koji u jednom univerzumu "Materije, Sile i N U N O S T I " sami sebi protivree. Puki varijeteti nekogtipa, po strani od nadzomikog prisustva nekog kvaziinteligentnogimpulsa, ne mogu, na primer, da objasne ogromnu sloenost i ude-snost ljudskog tela. Pored drugih mislilaca koji ovo u celini negira

ju , o nedovoljnosti darvinistike mehanicistike teorije nairoko jeizlagao dr fon Hartman. Pisati, kao to to ini Hekel, da postoje sle-

pe, indiferentne elije "koje se ureduju u organe", znailo bi potce-njivati inteligenciju italaca. Ezoteriki odgovor na pitanje kako sunastala ivotinjske vrste dat je na drugom mestu.

Ti isto sekundarni uzroci diferencijacije, svrstani u grupe kaostoje polna selekcija, prirodna selekcija, klima, izolacija, itd., itd., samo zavode na stranputicu zapadnjake evolucioniste i ne nude pravoobjanjenje "odakle" nastaju "predaki tipovi", koji slue kao polazna

783


31/373

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

taka za fiziki razvoj. Istina glasi da uzroci diferencijacije koje poznaje savremena nauka poinju da deluju tek nakon to prvobitni ko-renski tipovi ivotinja iz astrala preu u fiziki plan. Darvinizamsusree evoluciju tek na njenoj sredinjoj taki - to jest, kad je astralna evolucija ve rodila obine fizike sile sa kojima nas upoznajunaa dananja ula. Ali, ak je i tu darvinistika teorija, i pored "proirenja" sa kojim se nedavno pokualo, nedovoljna da odgovori nainjenice ovog sluaja. Fizioloka razlika, koja stoji u osnovi vrsta- to emu su svi drugi zakoni podreeni i u odnosu na ta su sekun

darni - predstavlja podsvesnu inteligenciju koja proima materiju, ikoja prvobitno potie iz ODRAZA Boanske mudrosti i mudrosti anKohana.^ Jedan veoma poznati mislilac, E. fon Hartman, nedavno jedoao do prilino slinog zakljuka; on, u oajanju zbog neefikasnosti prirodne selekcije liene pomoi, smatra da evoluciju inteligentno vodi NESVESNO (kosmiki Logos u okultizmu). A l i , on deluje samoposredstvom FOHATA i l i energije an Kohana, a ne na direktan nain, kako taj veliki pesimista opisuje.

Upravo to razilaenje ljudi od nauke, njuhovo uzajamno neslaganje, pa ak i kontradikcije sa samima sobom, dalo je autorki k n j i ge koju itate hrabrost da obelodani starija uenja - makar i samokao hipoteze koje e uvaiti budua nauka. Iako autorka ovog dela

nije mnogo uena po tom pitanju, neistine i rupe u dananjoj naucisu toliko oigledne, ak i skromnom zapisivau ovih arhajskih objanjenja, da je ona resila da ih sve dotakne, ne bi li izmeu pome-nuta dva uenja uspostavila paralelu. Za okultizam, to je pitanjesamoodbrane i nita drugo.

Do sada se Tajna Doktrina bavila istom metafizikom. Sada seona spustila na zemlju i nala se u domenu prirodnih nauka i praktine antropologije, odnosno grana koje materijalistiki prirodnjacismatraju svojim zakonitim imanjem, tvrdei, tavie, hladnokrvnosledee: stoje vie i savrenije delovanje Due, to je onaj)odlonijaanalizi i objanjenjujeJmo zoologa i fiziologa (Hekel, Celije-Due

Nagelijev (Nageli) "princip mogunosti usavravanja"; de Baerovo {de Baer)"stremljenje svrsi"; Braunov "Boansid dah kao unutranji impuls istorije evolucije Prirode"; "sklonost usavravanju" profesora Ovena, itd. - sve su to skri

vena ispoljavanja univerzalnog, vodeeg F O H A T A , bogatog Boanskom milju,kao i milju an Kohana.

784


32/373

Arhajska ili savremena antropologija

i Due-elije). Ta uasna pretencioznost dolazi od onoga ko nije okle-vao da dokae svoje poreklo od majmuna, da u pretke oveka ukljuii Lemuridce, koje je on unapredio u rang Prosimice, sisara bez otpadne opne, i kojima sasvim nekorektno pripisuje otpadnu opnu i disko-idnu placentu.'' Zbog toga gaje estoko iskritikovao de Kvatrfa, akritikovali su ga i njegova sopstvena braa materijalisti i agnostici,isto tako veliki ako ne i vei autoriteti od njega samog, naime, Vir-hov {Virchow) i Diboa-Rejmon {Du Bois-Reymon)}

Uprkost tom protivljenju, Hekelove fantastine teorije neki i dan

danas nazivaju naunim i loginim. Tajanstvena priroda Svesti, Due i Duha u oveku, danas se objanjava kao puko napredovanjefunkcija protoplazmatinih molekula ivih Protista (jednoelijskihorganizama izmeu biljaka i ivotinja), a kae se da postepena evolucija i rast ljudskog uma i "drutvenih instinkata" ka civilizaciji vodi poreklo od civilizacije mrava, pela i drugih bia, pa su anse dase nepristrasno saslua doktrina drevne Mudrosti zaista male. Profanom obrazovanom oveku se kae da se "odnedavno socijalni instinkt niih ivotinja smatra jasnim izvorom morala, ak i ljudskog"(!) i da su naa boanska svest, naa dua, intelekt i tenje "izrasle iznajniih stanja proste elije-due" elatinoznog Bathybiusa - (vidiHekelovo delo Dananji poloaj evolucije, beleke) - i izgleda da onu to veruje. Takvom oveku, metafizika okultizma mora da izgledakao Kinezima nai najvelianstveniji orkestralni i vokalni oratori-

jumu - zvuk koji im ide na ivce.

Pa ipak, da li su naa ezoterijska uenja o "anelima", o prve tri/>re-ivotinjske ljudske Rase i o padu etvrte, na niem nivou fanta-ziranja i samoobmane nego to su to hekelijanske "plastidulame" ilineorganske "molekularne due Protista (praorganizama)? Izmeu

Vi di u daljem tekstu, de Kvatrfaovo razobliavanje Hekela u odeljku I I ,dela Preci oveanstva koje nudi nauka.

Striktno govorei, Diboa-Rejmon je agnostik, a ne materijalist. On se vrlosnano bunio protiv materijalistike doktrine, koja tvrdi da su mentalni fenomeni samo posledica kretanja molekula. I najtanijey?zio/o^o poznavanje strukture mozga, tvrdi on:

(. . .) ostavlja nam samo materiju u kretanju pa mi moramo da idemo dalje i da priznamo potpuno nepojmljivu prirodu psihikog principa, koji je nemogue smatratipukom posledicom materijalnih uzroka.

785


33/373

T A JN A D O K T R I N A * A N T R O P OG E N E Z A

evolucije duhovne prirode oveka od pomenute due amebe i navodnog razvoja njegovog fizikog oblika od protoplazmatinog stanovnika okeanskog mulja zjapi provalija koju ne moe lako da premostinijedan ovek koji \xpunoj meri poseduje ljudske intelektualne sposobnosti. Fizika evolucija, kako nas ui savremena nauka, predmet

je otvorenih rasprava, a duhovni i moralni razvoj po is ti m p ri nc ip ima je bolesni san grubog materijalizma.

tavie, prola, kao i sadanja svakodnevna iskustva ue nas daznanstvene institucije nikad nisu prihvatile neku istinu dok se ona

nije poklopila sa uobiajenim, unapred spremljenim idejama njenihprofesora. . Sen Iler je rekao:

Kruna onog ko donosi neto novo je kruna od tmja.

U svetu preovladuje samo ono to se uklapa u popularne hobijei prihvaena shvatanja. Otuda tijumf hekelijanskih ideja, uprkos tome to su ih Virhov, Diboa-Rejmon i drugi proglasili "svedoan-

stvom bede prirodnih nauka".Ma koliko daje materijalizam nemakih evolucionista, koji je u

svom prihvaenom antropolokom sistemu nesaglasan sa stvarniminjenicama prirode, suprotan duhovnim zamislima ezoterike filozofije, pseudoidealistike sklonosti, koje boje dananju englesku mi

sao, jo su opasnije. isto materijalistiko uenje doputa direktnopobijanje i pozivanje na logike injenice. A dananji idealizam nesamo da nastoji da, sa jedne strane, usvoji osnovne negacije ateizma,nego zapetljava svoje pristalice u mreu nestvarnost, koja kulminira u praktinom nihilizmu. Rasprava sa takvim piscima je gotovonemogua. Zato e se idealisti jo vie nego materijalisti suprotsta

vljati okultnim uenjima. A l i , poto zastupnike ezoterike antropo-ge-neze nee snai gora sudbina nego da ih njihovi dumani otvorenonazovu "luacima" i "neznalicama", ove drevne teorije se bezbednomogu svrstati uz mnoga savremena nagaanja i ekati vreme kad e

biti potpuno i l i bar delimino priznate. M e uti m, poto e oni vero-vatno po ri ca ti i samo postojanje t ih "dr evni h teorij a" , moramo da

iznesemo najbolje dokaze i da ih se drimo po svaku cenu.U naem rodu i u naoj generaciji jedini "hram u Univerzumu"

retko je unutar nas, ve su naa tela i umove toliko uprljali Greh iNauka da, spolja gledano, on sada izgleda samo kao hram bezako-

786


34/373


nja i zabluda. I ovde se jednom za svagda mora definisati uzajamniodnos okultizma i savremene nauke.

Mi teozofi rado emo se poklonit i pred takvim l judima od znanja kao to je to pokojni prof. Balfor Stjuart {Balfour Stewart), zatim gospodom Kruksom, de Kvatrfaom, Valasom, Agasijem, Bu-t l e ro v i m {Butlerof) i nekolicini drugih, mada se, moda, iz pozicijeezoterike filozofije, ne slaemo sa svime to oni kau. Ali, nitanas ne moe naterati ak ni da uvaimo miljenja drugih naunika,kao to su Hekel, Karl Fogt {Carl Vogt) i l i L u d vi g B i h ne r {Ludwig

Bilchner), u Nemakoj, i l i g. Haksl i i njegovi materi jal ist iki istomiljenici u Engleskoj - uprkos ogromnoj erudiciji ovog gospodina. Takvi l judi su naprosto intelektualne i moralne ubice buduihgeneracija, posebno Hekel, iji se grubi materijalizam esto pretvara u idiotsku naivetes.* Treba samo proitati njegov rad Covekovpedigre i drugi eseji (Ejvelinov prevod na engleski) pa da italac osetielju, iskazano Jovovim recima, da uspomena na njega nestane saovog sveta i da "na ulicama vie nema njegovog imena". ujte ga kako ismeva ideju o poreklu ljudske rase "kao natprirodnog (?) fenomena", kao neeg "to nije posledicaprostih mehanikih uzroka,

fiz ik ih i kemijskih sila, ve zahteva direktno meanje neke tvorakelinosti (. . .)" Tvorac mitske Sozure nastavlja:

(...) Sad, sredinja taka Darvinovog uenja je u tome to ono pokazuje da su najjednostavniji mehaniki uzroci, isto fiziko-hemij-ski fenomeni prirode, sasvim dovoljni da objasne najvee i najteeprobleme. Darvin na mesto svesne kreativne sile koja gradi i ureuje tela ivotinja i biljaka po unapred pripremljenom planu, stavlja niz prirodnih sila koje deluju slepo (ili, mi kaemo) bez cilja,bez nacrta. Na mestu proizvoljnog ina manipulacije mi imamo nuni zakon evolucije (. . .) (Isto su imali i Manu i Kapila, a isto

vrem eno i vodee, svesne i in te li ge nt ne M o i ) (. . .) Darv in jeveoma mudro (. . .) ostavio po strani pitanja kao to je pitanje porekla ivota. A l i , vr lo brzo su o toj posledici, koja ima tako dalekosene rezultate, poeli otvoreno da raspravljaju sposobni i hrabriljudi od nauke, kao to su Haksli, Karl Fogt, Ludvig Bihner Sma

trali su da je mehaniko poreklo najranijih oblika ivota neophodan nastavak Darvinovog uenja (...) a mi se danas bavimo samo

(Franc.) - Naivnost, (nap. prev.)

78 7


35/373

TAJNAD O K T R I N A ANTROPOGENEZA

jednom posledicom te teorije, prirodnim poreklom ljudske raseposredstvom SVEMOGUE EVOLUCIJE.

(str 34, 37)

Na to, nezbunjen ovom naunom papazjanijom, okultizam odgovara: u hodu evolucije, kad je fiz iko trijumfovalo nad menta lnomi duhovnom evolucijom i skoro da ih je zgnjeilo svojom teinom,

veli ki dar Krijaakti^ ostao je nasledstvo samo nekolicine odabrani h l j u d i u svakom dobu (. . .) Duh uzalud nastoji da ispoljisebe u

svojoj punoi u isto organskim oblicima (kao to je objanjeno udelu I ovog toma), a sposobnost koja je bila prirodno svojstvo ranogoveanstva Tree Rase postala je neto to spiritisti i okultisti smatranju samo fenomenom, a materijalisti naunom nemogunou.

U naem savremenom dobu naravno daje besmislena i smenasama tvrdnja kako postoji sila koja moe da stvori ljudske oblike -spremne omotae za "svesne monade" ili Nirmanakaje iz prolih Man-

vantara koj i se inkamiraju u njima! A ono to se smatra sasvim prirodnim, sa druge strane, jeste stvaranje Frankentajnovog udovita,

plus stvaranje moralne svesti, religiozne tenje, genija i oseaja sop-stvene besmrtne prirode unutar svog sopstva - pomou "fiziko-he-mijskih sila, vodenih lepom Svemoguom Evolucijom" (Covekov

pedigre). to se tie porekla oveka, ne ex-nihilo, ulepljenog sa malocrvene gline, ali od boanskog Entiteta koji uvruje astralno telopomou materijala iz okruenja - ta zamisao je toliko besmislena da

je materi jalisti u svoj im razmiljanjima ak i ne pominju. Pa ipak,okultisti i teozofi su spremni da se njihove tvrdnje i teorije - ma kolikona prvi pogled izgledale nenaune i praznoveme - po svojoj sutinskoj

vrednosti i verovatnoi uporede sa teorijama savremenih evolucioni-sta. Otuda se ezoteriko uenje potpuno suprotstavlja darvinistikojevoluciji kad se primeni na oveka, a delimino i na ostale vrste.

Bilo bi interesantno da bacimo pogled na mentalnu predstavu oEvoluciji u naunom mozgu jednog materijaliste. taje EVOLUCIJA?Ak o bismo im traiH da definiu puno i kompletno znaenje tog termina,

ni Haksli ni Hekel ne bi to definisali nita bolje nego stoje defini-sano u Vebsterovom reniku: "in razvijanja, proces rasta, razvoja,

Za objanjenje pojm^ Krijaaktividi komentar 2 u Stanci 26.

788


36/373


kao razvoj cveta od pupoljka, ili ivotinje iz jajeta". Pa ipak, pupoljak preko svoje roditeljske biljke potie od semena, a jaje od ivotinje ili ptice koja gaja poloila - ili, bar od estice protoplazme odkoje se proirila i izrasla. Da li seme i estica moraju u sebi da imajuskrivene potencijale za reprodukciju i postepeni razvoj hiljadu i jednog oblika ili faze evolucije, koje su nune da se odigraju pre negoto se cvet il i iv otinja potpuno razviju? Ak o je tako, onda mora biti

prisutan budui plan, ako ne i M O D E L . Stavie, mora se pronai i poreklo tog semena i objasniti njegova priroda. Jesu li darvinisti uspeli

u tome? Ili e nam dati moneru da se njome zadovoljimo? Ali, tajatom Vodenog Ambisa nije homogena materija i mora da postoji neto ili neko da ga uoblii i uini ga biem.

Nauka i na ovom mestu opet uti. A l i , poto, po uenju i materi-jali sta i psihologa savremene ori jentacije, u toj estici, semenu i l izametku, nema samosvesti - u tome se okultisti bar u neemu slausa svojim prirodnim neprijateljima - staje onda ono to vodi tu siluili sile tako nepogreivo u procesu evolucije? lepa sila?Isto tako moemo nazvati slepim mozak u Hekelu koji je stvorio njegov Pedigreoveka i druga njegova pipanja u mraku. Lako moemo da zamislimo da tom mozgu nedostaju jedan ili dva vana centra. Jer, svako kozna bil o ta o anatomiji ljudskog, pa ak i bilo k og ivo tinjskog tela,

a i dalje je ateista i materijalista, mora biti "nepopravljivo bezuman",prema lordu Herbertu, koji s pravom u obliku ljudskog tela i kohe-renciji njegovih delova vidi neto tako neobino i paradoksalno dasmatra kako je to "najvee udo prirode". Danas, kad nijedan normalan ovek od nauke ne okleva da kae: "slepe sile" i ''nema plana"ni u emu pod kapom nebeskom, ak i na osnovu malo onog to sezna i to je dosad otkriveno o silama i radu kosmosa, Herbert vrlo

jasno vidi da su svaka estica i atom u skladu sa sv oj im susednimatomima, a oni sa itavom celinom i da svaki ima svoju posebnu misiju tokom itavog ivotnog ciklusa. Ali, na sreu, najvei i najistaknutiji dananji mislioci i naunici poinju da se bune protiv tog"Pedigrea", pa ak i protiv Darvinove teorije prirodne selekcije, iako

njen autor verovatno nikad nije razmiljao o tako dalekosenim zakljucima. Istaknuto delo ruskog naunika N. T. Danilevsko g {N. T.Danilevsky) - Darvinizam: jedno kritiko preispitivanje ove teorije~ u potpunosti je uzdrmava, a to i ni i de K vatrfa u svom poslednjem

789


37/373

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

delu. Naim itaocima preporuujemo da proue uene radove drBurea (Bourges) - koje je ovaj lan Parikog antropolokog drutva proitao na poslednjem zvaninom sastanku tog udruenja -naslovljene Psihologija evolucije: evolucija Duha, itd., u kojima onu potpunosti pomiruje ta dva uenja - uenje o fizikoj i duhovnojevoluciji. On objanjava poreklo raznovrsnih organskih oblika kojisu uklopljeni u svoju okolinu sa tako oiglednim i inteligentnimplanom pomou dva principa koji se uzajamno pomau i u interakcijisu u ispoljenoj prirodi: unutranjim Svesnim Principom, koji

se prilagodava fizikoj prirodi i uroenim potencijalima te prirode.Tako se taj francuski naunik vraa naem starom prijatelju, Arhe-usu, i l i ivotnom pri ncipu, ne imenujui ga, kako je to uinio dr Ri -ardson u svojoj Nervnoj sili, itd. Istu ideju je nedavno u Nemakojrazvio baron Helenbah u svom izuzetnom delu Individualnost u

svetlosti biologije i suvremene filozofije.

Do ti h istih zakljuaka je, kako vidim o, doao jo jedan ruski mi slilac, N. N. Strahov (A^. N. Strachof), koji u svojim Osnovnim konceptima psihologije i fiziologije kae:

Najjasniji i najpoznatiji tip razvoja moemo nai u naoj sop-stvenoj mentalnoj il i psihikoj evoluciji, koja je sluila drugim kao

model daje slede (. . .) Ako su organizmi entiteti(. . .), onda je jedino ispravno da zakljuimo i potvrdimo to da organski ivot teida zane psihiki ivot, ali bi jo tanije i jo vie u skladu sa duhom te dve vrste evolucije bilo da kaemo kako isprava svrha or

ganskog ivota tendencija duha da se ispolji u supstancijalnimoblicima, da se zaodene supstancijalnom realnou. Najvii oblik

je ono to sadri potpuno objanjenje najnieg, a ne obrnuto.

Time on priznaje, kao i Burze u navedenom Obraanju, identinost tog tajanstvenog, organizujueg i celovito delujueg Principasa Samosveu i U nutranjim Subjektom, kojeg mi nazivamo EGO ,a ceo svet - Dua. I tako se, postepeno, svi najbolji naunici i mislioci po s vojim optim zakljucima pribliavaju okultistima.

A l i , smatra se da takv i me tafizik i nastrojeni lj udi od nauke ustartu nisu u pravu i njih e veina teko sluati. U svojoj sjajnojpesmi o Izidi nom velu, iler vodi radnju tako da mladi smrtnik, koj ise usudio da podigne taj neprozirni pokriva, pada mrtav nakon to

790


38/373


je video go lu Is ti nu u licu te neumoljive boginje. Da li su neki odnaih darvinista, tako neno ujedinjeni u prirodnoj selekciji kao neka familija, takoe bacili pogled na Majku bez njenih velova? o-

vek bi gotovo mogao da posumnja da je tako nakon itanja nj ih ov ihteorija. Mora da su ti veli ki intelek ti kolabirali dok su iz prevelike

bl iz in e premeravali nepokriveno lice Prirode, to je u nj ih ov im mozgovima ostavilo samo sivu masu i ganglije da reaguju na slepe f i-ziko-hemijske sile. U svakom sluaju, Sekspirovi stihovi sjajnopristaju naem savremenom evolucionisti, koji simbolizuje onog "po

nosnog oveka" koji:Odeven u malo prekratak autoritet.Najvei neznalica u onome u staje najvie uveren.Njegova staklasta sutina - poput besnog majmuna,Izvodi takve fantastine trikove pred visokim nebomZbog kojih Aneli jecaju! (. . .)

Oni nemaju nita sa "anelima". Njihova jedina briga je ljudskipredak, majmunoliki Noje, koji je izrodio tri sina - repatog kinoce-fala (Cynocephalus), bezrepog Majmuna i "umskog" paleolitskogoveka. U toj taki njima se ne moe oponirati. Svaka sumnja kojase prema tome izrazi smesta se pokopava kao pokuaj da se obogalji

nauno istraivanje. Nepremostiva tekoa u samoj osnovi teorijeevolucije, odnosno to to nijedan darvinista nije u stanju ni priblino da odredi u kom periodu i u kom obliku se pojavio prvi ovek,minimizira se do triave smetnje koja "nije od stvarnog znaaja".Sve grane znanja dele istu sudbinu, kau nam. Kemiar zasniva svo

je krajnje nerazumljive proraune samo na "hipotezi o atomima i mo-lekulima, od koji h nijedan nika d nije bio vien izolovan, izmeren i l idefinisan. Elektriar govori o magnetskim fluid ima ko ji se nikadopip ljiv o ne otkrivaju, a ne moe se tano odrediti ni poreklo molekula ni magnetizma. Nauka ne zna nita i ne pretenduje na bi lo kakvoznanje o poecima zakona, materije il i ivota ( . . . ) " , itd . itd . (Znanje,

januar 1882.).

I najzad, pored toga, odbaciti jed nu naunu hipotezu, ma kako onabi la besmislena, znai po i ni ti neoprostiv greh! Mi to riziku jemo .

791


39/373

I I

KA KO NA U KA P RE D S TA VLJA P RE TKE O VE A NS TVA

Pitanje nad pitanjima za oveanstvo - problem koji je u osnovi svih drugih i koji je predmet dubljeg interesovanja od bilo kogdrugog -jeste utvrivanje mesta koje ovek zauzima u prirodi,kao i to kakav je njegov odnos prema Univerzumu.

H A K S L I

Svet je danas podeljen i dvoumi se izmeu boanskih predaka -b i l i oni A dam i Av a i l i lu na mi Pitrij i - i Bathybius Heackelii, elati-

noznog usamljenika slanih dubina. Poto smo objasnili okultnu teoriju,ona se sada moe uporediti sa teorijom savremenog materijalizma.Pozivamo itaoca da izabere izmeu te dve teorije nakon to prosudi 0 njihovim vrlinama.

Neku utehu zbog odbacivanja naih boanskih predaka moemonai u tome to u striktnoj nauci hekelijanske pretpostavke ne prolaze nita bolje od naih. Hekelovoj filogenezi se podjednako smejui pro tiv nic i njegove fantastine evolucije i drugi, vei naunici, kaoto bi joj se smejale i nae prvobitne rase. Lako moemo poverovatiDiboa-Rejmonu kad kae daje:

(. ..) genealoko stablo nae vrste skicirano u "Schopfungs-geschi-chte "isto toliko vredno koliko bi u oima kritinog istoriara biospisak predaka homerskih junaka.

Kad se to utvrdi, svako e videti da je jedna hipoteza isto tako dobra kao i neka druga. A poto nalazimo da i sam taj nemaki pr ir o-

792


40/373

Kako nauka predstavlja pretke oveanstva

dnjak (Hekel) priznaje da se ni geologija (u njenoj i storiji prolosti),a ni istorija predaka postojeih organizama nikad nee "uzdii do ni

voa egzaktne nauke",' ostao je veliki prostor da okultna nauka iznese svoje shvatanja i uloi svoje proteste. Svetu je ostalo da izabereizmeu uenja Paracelzusa, "oca savremene hemije", i Hekela, ocamitske Sozure. Vie od toga ne traimo.

Bez namere da se ukljuimo u raspravu tako uenih prirodnjakakao to su Diboa-Rejmon i Hekel a propos naeg krvnog srodstvasa "o ni m naim precima koji su od klasa jednoelij skih organizama,

crva, Acrania, Pisces, Amphibia, Reptilia do Aves''* ~ mi moemosamo da kaemo nekoliko reci i postavimo jedno ili dva pitanja,radi informisanja neih italaca. Koristei tu priliku i imajui naumu Darv inovu teoriju o prirodnoj selekciji, it d., up itali bismo nauku - u pogledu porekla ljudskih i ivotinjskih vrsta - koja je odsledee dve teorije evolucije vie nauna, ili vie nenauna, ako

vam se tako svia.(1) Da li j e to evolucija koja poinje sa po lni m razmnoavanjem?(2) Ilije to ono uenje koje pokazuje postepeni razvoj organa, nji

hovo ovrivanje i razmnoavanje svih vrsta, isprva pomou jednostavne, lake deobe jedne na dve i vie individua. Potom sledi novirazvoj - prvi korak ka vrstama koje imaju odvojene razliite polove

- stanje hermafrodita, a potom, neka vrsta partenogenze, "devian-skog razmnoavanja", kad se jajne elije formiraju unutar tela, izlazei iz njega u atomskim emanacijama i sazrevajui van njega, dok,na kraju, nakon konanog razdvajanja na polove, ljudi ne ponu dase razmnoavaju polnim vezama?

Od te dve teorije, prvu "teoriju" - tanije ''otkrivenu injenicu" -objavljuju sve egzoterike Biblije (izuzev Purana), a prevashodno

jevrej

38463648 blavatsky tajna doktrina 5

Documents