382_547183991_osnovi racio analize - ciljevi i metode analize finansijskih

8/8/2019 382_547183991_Osnovi Racio Analize - Ciljevi i Metode Analize Finansijskih

1/28

1

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode analizefinansijskih izvetaja


2/28

2


Svrha prezentiranja finansijskih informacija - pruanjeinformacija opte namene korisnicima F.I. Odnosno B/S;B/U; BTG, Izvetaj o promenama na kapitalu i Napomene uzF.I. tzv. komponente F.I.

Kljuna kvalitativna obeleja raunovodstvenih informacijasu:

1) Razumljivost saoptavanje eljenog znaenjakorisnicima F.I koji treba da interpretiraju dobijeneinformacije i da ih koriste u procesu odluivanja Korisnik

je taj koji treba da proceni koje informacije da koristi, kakoda ih koristi i ta one znae?

* Relevantnost (vanost) oznaava da informacija utie navrstu donete odluke odnosno da bi bila doneta ...


3/28

3


drukija odluka da korisnik nije raspolagao relevantnominformacijom

- Da bi odluka bila relevantna ona mora da prui povratneinformacije o prolim transakcijama (npr. o ostvarenoj netodobiti), ali i da bude od pomoi u predvianju buduihinformacija oekivanu neto dobit u narednoj godini.

- Relevantnost informacije je funkcija (1) vrste informacije injenog (2) materijalnog znaaja (pondera)

3) Pouzdanost postoji onda ukoliko informacija ne sadriznaajne greke ili ne izaziva nedoumice, odnosno ukolikotano odraava ono to korisnik od nje oekuje. Osim toga,

da bi bila pouzdana .....


4/28

4


... Informacija mora da zadovolji i neke druge kriterijume, kaoto su:

- Verodostojno prikazivanje ili pravilnost prezentacije

- Sutina je vanija od forme

- Neutralnost nema neodumica i dilema

- Obazrivost ili opreznost, kao vrhovno raunovodstveno

naelo ili princip, i

- Potpunost informacije

4) Uporedivost informacija se obezbeuje primenomraunovodstvenog principa doslednosti (konzistentnosti) u

primeni raunovodstvene politike


5/28

5


Ogranienje za pruanje relevantnih i pouzdanih informacija

a) Blagovremenost prezentiranjab) Ravnotea izmeu koristi i troka

c) Ravnotea izmeu kvalitativnih karakteristika

Odgovornost menadmenta za kvalitetno finansijskoizvetavanje

- Korisnici F.I. Zavise od dobre volje i etikog stava onihkoji pripremaju F.I-je

- Menadment firme je primarno odgovoran za realnost F.I-ja


6/28

6


- Da bi toj obavezi udovolji, menadment se oslanja na: (1)pouzdan sistem interne kontrole; i, (2) formalne politike ipostupke koje moraju da se sprovode u firmi; (3) funkcijuinterne revizije

- Primenu etikih normi i poslovanje s panjom dobrogprivrednika

- Ukoliko se to ne sprovodi, imamo drugu krajnost praksukrivotvorenja F.I-ja, koja ima brojne negativne implikacije

- Krivotvorenje F.I-ja ima svoje ishodite iz brojnih izvora,kao to su: vea cena pri prodaji kompanije; da se zadovoljeoeklivanja akcionara, ili da se dobije novi kredit od banke,

stimulacija, unapreenje, i sl.


7/28

7


Nezavisna revizija glavna rampa za obimnokrivotvorenje F.I-ja

Odgovornost za realnost F.I-ja je primarno na menadmentuklijenta

Odgovornost revizora je da o prezentiranim F.I-ima izrazenezavisno ekspertsko miljenje

To miljenje se uvek izraava u odnosu na to da li su ti F.I-jiprezentiranu skladu sa tzv. definisanim okvirom zafinansijsko izvetavanje (MRS, GAAP, Zakon oraunovodstvu, ili neto drugo.

Izvetaj revizora tangira: (1) klijenta; (2) revizore, i, (3)

korisnike F.I-ja


8/28

8

Metode analize finansijskih izvetaja:

A) Horizontalna analiza B) Analiza trendova

C) Vertikalna analiza, i

D) Racio analiza (Koeficijenti)

A) Horizontalna analiza poreenje tekue sa prethodnomgodinom: (1) u apsolutnom iznosu; (2) procentualno (indeks)

Ali, apsolutna promena u visini ukupnog prihoda ili netodobiti u istom iznosu ima sasvim razliiti znaaj.



9/28

9


B) analiza trendova re je o promenama u procentima, ali

ne samo za dve, ve za niz godina (po pravilu najmanje pet,ali i vie). Znaaj: Planiranje buduih kretanja u poslovnim

uincima.

C) Vertikalna analiza korienje % za ocenu uea nekih

delova u celini (uee u ukupnoj aktivi, uee u obrtnim

sredstvima, i sl.).

D) Racio analiza primarni cilj racio analize je da se ukae

na podruja koja zahtevaju dodatno istraivanje.


10/28

10


- Postoje dva posebna gledita u procesu analize

F.I.: a) Sa aspekta investitora predvianjebudunosti je ono to je posebno bitno; b) Sa

gledita menadmenta analiza F.I-ja je bitna kako

za predvianje budunosti, tako i kao polazna

osnova za planiranje poslovnih aktivnosti koje euplivisati budui tok dogaaja.


11/28

11

Racio analiza je veoma koristan metod za analizu F.I., ajavlja se u dva osnovna oblika:

- kao meusektorska analiza: poreenje jedne firme sadrugom; sa reprezentativnim uzorkom; ili sa prosekomindustrije ili grane; i

- kao analiza vremenskih serija: iznalaenje i procena racio

brojeva za jednu te istu firmu u vremenskom nizu.Klasifikacija racio brojeva:

1) Racia B/S

2) Racia B/U

3) Meoviti racio brojevi (jedna ili vie pozicija vie iz B/S ijedna ili vie iz B/U.



12/28

12

Meutim, sa analitike take gledita je mnogo

vanija klasifikacija racia u skladu sa raznimaspektima poslovanja, kao to su:

(1) Racia (pokazatelji) likvidnosti

(2) Racia (pokazatelji) poslovne aktivnosti

(3) Racia (pokazatelji) finansijske strukture (4) Racia (pokazatelji) rentabilnosti/profitabilnosti, i

(5) Racia (pokazatelji) trine vrednosti akcija



13/28


14/28

14

2. Pokazatelji poslovne aktivnosti

(A) Koeficijent obrta zaliha (KOZ), po formuli:KOZ= Trokovi realizacije/Zalihe 365: KOZ =prosena starost zaliha na skladitu

(B) Koeficijent obrta kupaca (KOK) koji se dobija po

formuli:KOK = Realizacija/Prosean saldo kupaca365:KOK = Prosean period naplate



15/28

15

(C) Koeficijent obrta osnovnih sredstava(KOOS), koji se dobija po formuli:

KOOS = Realizacija/Nabavna vrednost O.S

(D) Koeficijent obrta ukupne aktive (KOUA) koji sedobija:

KOUA = Realizacija/Ukupna aktiva


16/28

16

(3) Pokazatelji finansijske strukture ili racia menadmentazaduenosti koji ukazuju na strukturu izvora kapitala, tj.sopstveni vs pozajmljeni kapital.

(A) Racio zaduenosti (RZ) po formuuli:

RZ = Pozajmljeni kapital/Ukupna aktiva

(B) Racio mogunosti za plaanje kamate (MPK), po formuli:

MPK = Dobit pre plaanja kamate i poreza/Rashodi naime kamata (Isplaene kamate)

(C) Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala, po formuli

Ukupni pozajmljeni kapital/Sopstveni kapital



17/28

17

(4) Racia profitabilnosti/Rentabilnosti koji odraavajukombinovane efekte likvidnosti, menadmenta aktive imenadmenta zaduenosti na ostvarene poslovne rezultate.

(A) Bruto profit od realizacije, po formuli:

BP= Bruto dobit/Realizacija

... Kao pokazatelj iznosa profita na novanu jedinicu

realizacije(B) Stopa prinosa na ukupnu aktivu (SPUA), po formuli:

SPUA = Neto dobit/Prosena aktiva

(C) Neto dobit posle oporezivanja (NDPO), po formuli:

NDP

O = Neto dobit/Realizacija



18/28

18

5. Pokazatelji trine vrednosti akcija ili racia trine vrednosti, sluekao pokazatelj cena akcija firme sa njenom dobiti i knjigovodstvenom

vrednou po akciji. Ako su sva prethodna racia bila povoljna, i ovajracio bi bio visok a cena akcija firme povoljna.

(A) Neto dobitak po akciji se dobija po po formuli:

Neto dobitak/Broj izdatrih obinih akcija

... Pokazuje raspoloivi neto dobitak po akciji, koji se moe isplatiti u oblikudividende ili pripisati kapitalu U literaturi se ovaj odnos obeleava kaoEPS Earnings Per Share).

(B) Racio (odnos) trine cene po akciji i neto dobitka po akciji, koji sedobija po formuli:

..Trina cena po akciji/Neto dobitak po akciji (iliP/E Ratio)



19/28

19


5) Pokazatelji (racia) trine vrednosti akcija

A) Racio plaanja dividende, koji se dobija po sledeoj formuli:

Isplaena dividenda po akciji/ Neto dobitak po akcijiB) Dividendna stopa koja se dobija iz relativnog odnosa dividende

po akciji i trine cene po akciji, odnosno u obliku formule:Dividendna stopa = Dividenda po akciji/Trina cena po akciji

Ova stopa pokazuje tekui prinos koji akcionar ostvaruje u odnosu natrinu vrednost akcije koju poseduje.

C) Knjigovodstvena vrednost po akciji (KVA) se dobija po formuli:KVA = Ukupni sopstvenbi kapital/Broj izdatih obinih akcija

KVA se koristi za utvrivanje likvidacione vrednosti, odnosno da seutvrdi iznos koji bi dobili obini akcionari u sluaju bankrotstva.


20/28

20

Korienje i ogranienja racio analize Pored nespornekorisnosti u analizi F.I-ja, racio analiza ima brojnaogranienja koja valja imati u vidu. Glavna od njih su:

(1) Povoljnije je za mala i srednja preduzea, a nepovoljan zaanalizu multinacionalnih kompanija;

(2) Naruavanje uporedivosti informacija izmu dve firme

usled alternativne primene GAAP-a ili MRS.(3) Friziranje bilansa na dan bilansa stanja statinost B/S je

veliko ogranienje koje itekako valja iati u vidu (npr.povoljan racio opte ili reducirane likvidnost na dan B/S,koji ve sutra moe biti drastino suprotan, ali on i dalje

stoji i tako sve do sledeeg dana D



21/28

21

(4) Ne moe se udenuti uticaj inflacije ili dezinflacije, usled

primene principa istorijskog troka;(5) Teko je generalizovati da li je neki racio dobar ili

lo, s obzirom da to zavisi i od vrste firme i od oblasti u

kojoj firma posluje;

(6) Racio brojevi su korisno sredstvo za analizu F.I, ali se

oni moraju pravilno interpretirati i to od strane pojedinaca

koji potpuno razumeju karakteristike firme koju analiziraju i

poslovno okruenje u kome ta firma posluje.



22/28

22

III FINANSIJSKAANALIZA

5. Pojam i vrste rizika i dejstvo leverage-a (poluge)

Rizik u optem smislu odraa

v

a manju iliv

eu neizv

esnost u pogleduoekivanog ishoda neke poslovne aktivnosti.Postoje dve vrste rizika: (1) poslovni; i, (2) finansijski rizik. Poslovni rizik

odraava inherentno prisutnu neizvesnost u pogledu oekivanog nivoaposlovnog dobitka, kao prinosa na ukupna poslovna sredstva. Njegovuokosnicu ine fiksni trokovi poslovanja, koji ostaju kruti odnosnoneelastini . Finansijski rizik odraava neizvesnost budueg netodobitka, kao prinosa na sopstvena poslovna sredstva. Njegovo okosnicuine fiksni rashodi finansiranja, koji se ne mogu brzo prilagoditikratkoronim fluktuacijama poslovnog dobitka.

Firma koja je izloena obema vrstama fiksnih rashoda, poslovnim ifinansijskim, podlee dvosrtrukom riziku koji nazivamo totalnim iliukupnim rizikom.


23/28

23


1. Poslovni, finansijski i kombinovani leverage (poluga)Poslovni leverage (leverid) odraava, u sutrini, efekte privreivanja sa fiksnim

trokovima poslovanja. Dok su varijabilni trokoviuslovljeni, manje ili vie,

direktno ostvarenim obimom poslovne aktivnosti, uee fiksnih trokova varira uobrnutoj srazmeri sa promenama obima poslovanja. Naime, to su vei obim iprihodi od prodaje, optereenost fiksnih trokova je manjai utoliko je veiposlovni dobitak, i obrnuto.

Finansijski leverage odraava, u sutini, efekte privreivanja sa nivoom fiksnihfinansijskih rashoda (koji izaziva korienje tueg kapitala) i predstavljaneizvesnost u pogledu ostvarivanja budueg neto dobitka, kao prinosa nasopstbvena sredstva, u odnosu na mogue oscilacijeposlovnog dobitka.

Preciznije, priv

isokom stepenu poslov

nog rizika nije mnogo mudro iiistovremeno na visok stepen finansijskog rizika, odnsosno kod velikog faktoraposlovnog leverage-a nije ba preporuljivo igrati na veliki faktorfinansijskogleverage-a. Sa stanovita strukture kapitala (finansijske strukture) to doslovnoznai sledee: firme koje imaju vei faktor poslovnog leverage-a treba da tee zasrazmerno veim ueem sopstvenih izvora u finansijskoj strukturi, i obrnuto.


24/28

24


Kombinovani leverage. Kada se dejstvo oba leverage-a kumulira, dobija sesloen ili kombinovani leverage, koji neizvesnost u pogledu budueg neto

dobitka i stope prinose na sopstvena sredstva meri u direktnojmeuzavisnosti, sa moguim oscilacijama u obimu poslovne aktivnosti,odnosno promenama u obimu i prihodima od prodaje.

Kombinovanifaktor leverage-a se utvruje mnoenjem fkatora poslovnogleverage-a (kolinik marginalnog i poslovnog dobitka) i finansijskogleverage-a - kao kolinika poslovnog i neto dobitka.

Kao zakljuak, moe se rei da se problem finansijskog upravljanja u sutinivraa na veitu dilemu: kako zahteve za maksimiranjem rentabilnostiuskladiti sa nunou odravanja zdrave solventnosti odnosno likvidnosti.


25/28

25


6. Modeli za predvianje bankrotstva

Za potrebe predvianja bankrotstva postoje dva poznata modela:

(1) Z-Score model, i (2) Zeta model.

Z-Score modelima sledei oblik:

Z= 1,4x1 + 1,2x2 + 3,3x3 + 0,6x4 + 1,0x5

Gde je: x1 = Obrtna sredstva/Ukupna aktiva

x2 = Nerasporeena dobit/Ukupna aktivax3 = Dobit pre kamate i poreza/Ukupna aktiva

x4 = Trina vrednost akcija/Ukupne obaveze

x5 = Realizacija/Ukupna aktiva


26/28

26


Prednost Z-Score modela je u tome to amortizuje obavljenemanipulacije pojedinih pozicija u F.I-ima. Znaenje pojedinih

pokazatelja se moe interpretirati na sledei nain:

(a) to je vee X1 tim je zdravijapozicija likvidnostifirme.

(b) to je vee X2 tim je vei stepen samofinansiranja firme.

(c) to je vee X3 tim je veaprofitabilnostfirme.

(d) to je vee X4 tim je vei stepen servisiranja dugova

(e) to je vee X5 tim je veikoeficijent obrta aktive


27/28


28/28

28

III. FINANSIJSKAANALIZA

Interpretacija rezultata Z-score modela

1) Ako je Z < 1.81 = Crna zona (bankrotstvo je skoroizvesno)

2) Ako je Z u zoni izmeu 1.81 i 2.99 re je o tzv.sivoj zoni, gde su anse za bankrotstvo 50:50%(fifty/fifty)

3) Ako je Z > 2.99 onda je re o krajnje bezbednoj ilibeloj zoni - kada je re o eventualnom bankrotstvu

382_547183991_osnovi racio analize - ciljevi i metode analize finansijskih

Documents