Meunarodna plaanja, odnosno platni promjet sa inostranstvom, organizovana su tako da se cjelokupna aktivnost vezana za plaanje neke obaveze, ili za naplatu odreenog potraivanja kao rezultante spoljnotrgovinske aktivnosti, obavlja putem sistema multilateralnih plaanja i naplata ili sistema plaanja i naplata u konvertibilnim valutama, te sistema bilateralnih plaanja i naplata ili sistema kliringa. Sistem multilateralnih plaanja zasniva se na valutnoj konvertibilnosti koja omoguava da se odreena valuta, odnosno potraivanje u jednoj zemlji, moe po odreenom paritetu koristiti za odreena plaanja u bilo kojoj drugoj valuti i u bilo kojoj drugoj zemlji. Multilateralni sistem plaanja se obavlja putem konvertibilnih rauna ovlaenih domaih banaka koji se vode kod inostranih banaka. Sistem bilateralnog naina plaanja zemlje ugovaraju tako da reguliu meusobna plaanja na klirinkoj osnovi, po kojoj se meusobne obaveze i potraivanja kompenziraju putem klirinkih rauna. Klirinkim plaanjem se po pravilu regulie cjelokupno meusobno plaanje zemalja ugovornica na jedinstven nain i po jedinstvenom neoscilirajuem paritetu, iskljuujui iz tog plaanja svaku treu stranu valutu i svaku prodaju i kupovinu valuta zemalja ugovornica na tritima tih zemalja. Pri tome, godinji obim razmjene robe i usluga izmeu zemalja ugovornica uravnoteava se putem robnih listi, koje se utvruju za svaku godinu. Klirinki nain plaanja, praktino, postepeno iezava kao oblik bilateralnih meudravnih aranmana. ak i onda kada izmeu pojedinih zemalja postoji platni sporazum kojim se predvia plaanje u slobodnim (konvertibilnim) devizama, to podrazumijeva punu transferabilnost salda na raunima, mogu nastupiti oteavajue okolnosti u platnom bilansu odnosnih zemalja, ili se moe zajedniki ocijeniti potreba za nekim specifinim aranmanima na trajnoj ili privremenoj osnovi. Onda se pribjegava odreenim vrstama posebnih rauna meu bankama, u koje spadaju: autonomni raun, specijalni raun, bankarski sporazum i sl. Pored centralnih banaka, samo ovlaene banke mogu biti nosioci platnog promjeta s inostranstvom, odnosno ako je dio deviznih rezervi zemlje na njihovim raunima u inostranstvu, one imaju posebno mjesto i ulogu na organizovanom finansijskom tritu. Ovo istovremeno podrazumijeva i njihovu posebnu odgovornost za praenje izvoznih i uvoznih poslova svojih komitenata. Sadraj poslovanja koji proizilazi iz ovlaenja da banka vri platni promjet sa inostranstvom srednje ovlaenje, ili da vri platni promjet sa inostranstvom i kreditne poslove sa inostranstvom veliko ovlaenje, podrazumijeva da banka ima odgovarajuu korespondentsku i kontokorentnu politiku. Odnosno, to znai da izborom inostranih banaka, poslovnih partnera, domaa banka obezbijedi uslove za pouzdano obavljanje cjeline svojih poslova. Istovremeno, ovlaena banka, izmeu ostalog, mora biti lan SWIFT-a1[1] (radi brze, pouzdane i ekonomine razmjene naloga sa inostranstvom u plaanju i naplati) i ukljuena u sisteme EDI i EDIFACT eme i sistemi za elektronsku razmjenu podataka. Naravno, ovlaena banka mora voditi rauna o primjeni meunarodnih pravila, obiaja i standarda koji se donose u okviru Meunarodne trgovinske komore u Parizu (UNCITRAL-a), odnosno u okviru BIS-a. Pored toga, ovlaena banka vodi aktivnosti za jaanje kvaliteta instrumenata obezbjeenja plaanja kod izvoznih poslova u cilju poveanja verovatnoe naplate, tj. otklanjanja kreditnih i komercijalnih rizika. Takoe, ona radi na pripremi hartija od vrijednosti koje glase na stranu valutu (obveznice, blagajniki zapisi, sertifikati o depozitu), radi plasmana u inostranstvu umjesto korienja inokredita. Ovlaena 1 1

banka inicira i pomae uvoenje ISO9000 standarda kod svojih komitenata, posebno kod onih koji imaju nameru da izvoze. Najzad, ove banke su odgovorne da "grade" ponudu savremenih bankarskih proizvoda i inovacija i da ostvaruju najiru meubankarsku saradnju po svim ranije navedenim pitanjima. 2. GLAVNI INSTRUMENTI MEUNARODNOG PLATNOG PROMJETA Platni promjet sa inostranstvom se obavlja u skladu sa propisima svake zemlje posebno s jedne, te i sa prihvaenim meunarodnim standardima, pravilima i uzansama s druge strane. Kontrolu meunarodnog platnog promjeta obavljaju centralna banka, devizni inspektorat kao poseban organ u krilu Ministarstva za finansije i carinski organi. Platni promjet sa inostranstvom, s obzirom na nain plaanja, moe biti gotovinski (ke) i bezgotovinski (ek, mjenica, doznaka, kreditno pismo, inkaso, akreditiv). U poslovima platnog promjeta sa inostranstvom, najvaniju ulogu imaju ovlaene banke i njihovi inostrani korespondenti i kontokorenti, kod kojih banke imaju otvorene raune. U tome posebnu ulogu imaju instrumenti plaanja u meunarodnom platnom promjetu. 2.1. Osnovni cilj instrumenata platnog promjeta sa inostranstvom jeste da zatite interese i kupca i prodavca koji se nalaze u razliitim zemljama. U principu, podjela instrumenata se moe napraviti na bazi sistema obezbjeenja kupca i prodavca, koje pojedini instrumenti nude, ili na bazi naina funkcionisanja instrumenata plaanja. U toj koncepciji, meunarodni platni promjet se izvrava upotrebom brojnih instrumenata plaanja, od kojih su najvaniji: bankarska doznaka, inkaso, ek, akreditiv kao instrument plaanja i obezbjeenja plaanja, mjenica i dr., dok se kao instrumenti obezbjeenja plaanja javljaju: garancije i jemstva, instrumenti osiguranja kredita, te stvarno pravna obezbjeenja (hipoteka i zalog). Bankarska doznaka je pismeni telegrafski ili SWIFT nalog jedne banke drugoj banci za isplatu tano odreenog iznosa odreenom licu korisniku. To je najstariji i najee korieni instrument u meunarodnim plaanjima, naroito kada su u pitanju nerobna plaanja, a koristi se i kod robnih plaanja, u situacijama kada postoji puno povjerenje izmeu ugovornih strana (ne postoji rizik za ugovorne subjekte). Kao uesnici u poslovima sa doznakama, pojavljuju se: nalogodavac (uesnik koji inicira plaanje prema inostranstvu i koji se za tu svrhu obraa svojoj poslovnoj banci), poslovna banka kao posrednik (koja izvrava nalog samostalno ili preko svojih korespondenata), banka korespondent, te korisnik doznake. U platnom promjetu se primjenjuju dvije vrste doznaka: nostro i loro doznaka. Kod nostro doznake se radi o slanju sredstava iz zemlje davaoca naloga za doznaku u inostranstvo, posredstvom domae i inostrane banke. Kod loro doznake je u pitanju transfer sredstava iz inostranstva, uz uee inostrane i domae banke (primalac je domai subjekt). Jo su poznate: robna i nerobna doznaka, uslovna i bezuslovna doznaka, obina, telefaks i, najzad, SWIFT doznaka (s obzirom da je u savremenom bankarstvu skoro potpuno naputena praksa da se doznake alju potom). Meunarodni ek, kao instrument plaanja, jeste strogo formalna hartija od vrijednosti kojom trasant daje nalog trasatu (banci, poti) da plati odreeni iznos po vienju, naznaenom korisniku (remitentu) ili donosiocu ili nekom drugom licu po

2

naredbi remitenta. Kao instrument bezgotovinskog plaanja, ek je potisnuo upotrebu gotovog novca i prua znaajne prednosti sa aspekta rizika i trokova. Inkaso poslovi podrazumijevaju takve bankarske poslove kod kojih banka preuzima obavezu da e po nalogu i za raun svog komitenta (prodavca, nalogodavca) naplatiti novano potraivanje koje ovaj ima prema treem licu (kupcu, trasatu), uz istovremenu predaju odreenih dokumenata, dok se komitent (nalogodavac) obavezuje da e za to platiti banci proviziju i trokove koje je imala prilikom izvrenja dobijenog naloga i instrukcija. Dokumenta su obino ili finansijska (menice, ekovi, promisori note), ili komercijalna (transportna dokumenta, fakture, sertifikat o osiguranju i dr.). A osnovni uesnici poslova dokumentarnog inkasa su: nalogodavac (koji angauje svoju banku radi naplate potraivanja), dostavna banka (remitent) i inkaso banka (duna je da trasatu prezentira dokumenta i da od njega trai naplatu novanog potraivanja u zemlji plaanja). Inae, kada su u pitanju sloeniji poslovi, mogue je da se u ovom poslu pojavi vie banaka. 2.2. Dokumentarni akreditiv je nastao iz prakse meunarodne trgovine kao instrument robnog i platnog promjeta. Koliki je znaaj dokumentarnog akreditiva najbolje pokazuje injenica da se pomou njega obavlja oko 80% meunarodne trgovine. Teko je utvrditi kada je dokumentarni akreditiv nastao, jer postoje miljenja da je jo u starom Rimu bilo situacija i poslova koji podsjeaju na dokumentarni akreditiv. Dokumentarni akreditiv slian dananjem nastaje negde krajem XVIII vijeka. U irem znaenju, dokumentarni akreditiv je ugovor, sporazum ili utemjeljenje na osnovu koga banka koja otvara akreditiv po nalogu svog komitenta (nalogodavca) preuzima obavezu da e izvriti plaanje korisniku akreditiva (treem licu), ili pak da e ovlastiti neku drugu banku da izvri plaanje uz podnoenje pismenog dokumenta. Akreditiv u uem smislu predstavlja samo pravni odnos koji se uspostavlja izmeu akreditivne banke i korisnika akreditiva. Dokumentarni akreditiv ima dvojaku ulogu: ulogu sredstva plaanja i ulogu instrumenta obezbjeenja potraivanja prema stranom partneru. Ulogu obezbjeenja plaanja dokumentarnog akreditiva moemo objasniti na sledei nain: kupac (nalogodavac za otvaranje akreditiva) nalae banci da prodavcu plati odreeni iznos novca, pod uslovom da prodavac (korisnik akreditiva) o roku podnese banci nalogom uslovljena dokumenta. Na ovaj nain su zatiene obje ugovorne strane iz osnovnog posla: i kupac (siguran da prodavac nee moi doi u posjed sredstava prije nego to ispuni ugovornu obavezu najee prezentira dokaz da je roba otpremljena kupcu), i prodavac (koji je obezbjeen da e doi u posjed novca onog trenutka kada dokae da je ispunio ugovornu obavezu, tj. otpremio robu). Subjekti akreditivnog posla su: nalogodavac (lice koje daje nalog banci za otvaranje akreditiva, najee i korisnik robe ili usluge), akreditivna banka (banka kojoj je upuen nalog za otvaranje akreditiva, odnosno banka koja otvara dokumentarni akreditiv u svoje ime, za raun svog komitenta, a u korist treeg lica korisnika akreditiva), korisnik akreditiva (lice u iju korist se otvara akreditiv, obino prodavac robe ili izvrilac usluga), avizirajua banka (banka koja ne preuzima nikakvu obavezu prema korisniku akreditiva, ve samo obavetava korisnika akreditiva da je otvoren akreditiv u njegovu korist i saoptava uslove pod kojima je akreditiv otvoren), potvrujua banka (avizirajua banka koja prihvata samostalnu obavezu da korisniku akreditiva stavi na raspolaganje akreditivom predvieni iznos), isplatna banka (banka koja je ovlaena od akreditivne banke da isplati akreditivni iznos i izvri prijem i

3

pregled predvienih dokumenata), te negocirajua banka (banka koja je od strane akreditivne banke ovlaena da otkupi akreditivne mjenice, pri emu ovlaenje moe biti posebno, kada je samo jedna banka ovlaena za negociranje, ili moe biti opte, kada se kao negocirajua banka moe javiti bilo koja banka). Odnos nalogodavca i akreditivne banke zasniva se na ugovoru o otvaranju akreditiva. Ugovor o akreditivu se otvara tako to nalogodavac dostavlja banci zahtjev za otvaranje akreditiva, a banka ga prihvata utanjem. Banka koja se ne slae sa sadrajem primljenog naloga duna je odmah da se ogradi od zahtjeva i da o tome bez odlaganja obavesti nalogodavca. Svako drugaije ponaanje banke smatra se prihvatanjem zahtjeva za otvaranje akreditiva i smatra se da je ugovor zakljuen. Prema Jednoobraznim pravilima, koje je donela Meunarodna trgovinska komora u Parizu, nalog za otvaranje akreditiva treba da sadri sledee podatke: naziv i adresu korisnika akreditiva, vrstu akreditiva, akreditivni iznos i valutu koja treba da bude isplaena, koliinu i kvalitet robe, podatke o transportu robe, modalitet isporuke, podatke o dokumentima i rok vaenja akreditiva. Kao najznaajniji odnos kod meunarodnog dokumentarnog akreditiva esto se imenuje odnos izmeu akreditivne banke i korisnika akreditiva. Obaveza akreditivne banke mora biti usmjerena prema odreenim dokumentima navedenim u samom akreditivu. Ispunjenje akreditivne obaveze uslovljeno je prezentacijom akreditivnih dokumenata. Ako korisnik akreditiva ne prezentira dokumenta u predvienim rokovima, ili prezentira dokumenta koja ne odgovaraju uslovima iz akreditiva, banka je duna da odbije honorisanje takvih dokumenata. Ovaj odnos, tj. odnos akreditivne banke i korisnika akreditiva, moe se ocijeniti kao jednostrani pravni posao, posao u kome svojom izjavom akreditivna banka preuzima obavezu da e novani iznos na koji akreditiv glasi isplatiti korisniku akreditiva, pod uslovima koji su precizirani u samom nalogu za otvaranje akreditiva. U meunarodnoj trgovini, sreu se razliite vrste meunarodnog dokumentarnog akreditiva. Nostro i loro akreditivi, neopozivi i opozivi akreditivi: prvi predstavlja vrstu i neopozivu obavezu banke prema korisniku akreditiva da e iznos biti isplaen nakon ispunjenja predvienih uslova, a drugi znai da akreditivna banka moe u svakom momentu da izmijeni ili poniti akreditiv bez prethodnog obavetenja korisniku. Potvreni i nepotvreni akreditiv: potvreni ili konfirmirani akreditiv znai da avizirajua banka potvruje neopozivi dokumentarni akreditiv koji je otvorila akreditivna banka, odnosno konfirmirajua banka (od trenutka kada je potvren akreditiv, preuzimaju se vrste, neopozive i samostalne obaveze prema korisniku akreditiva, pod uslovom da ovaj ispuni uslove navedene u akreditivu, odnosno akreditivna i konfirmirajua banka su solidarno odgovorne korisniku za isplatu akreditivnog iznosa). U sluaju nepotvrenog akreditiva, korespondentska banka ima obavezu samo da obavijesti korisnika akreditiva da je u njegovu korist otvoren akreditiv pod odreenim uslovima. Prenosivi akreditiv je takav akreditiv kod koga korisnik ima pravo da banci koja je pozvana da izvri isplatu ili akceptiranje, ili bilo kojoj drugoj ovlaenoj banci, izda uputstvo da akreditiv u cjelini ili djelimino prenese na drugog korisnika. Ako ovo nije posebno navedeno, smatra se da je u pitanju neprenosivi akreditiv. Rotativni akreditiv predstavlja sluaji kada se poslije izvesnog vremena akreditivni iznos "vraa" na prvobitni iznos, sve dok se ne dostigne odreeni maksimum, ija se visina utvruje sumom ili brojem obnavljanja prvobitnog iznosa (pa se na taj nain dolazi u poziciju da se poslije iskoriavanja prvobitnog akreditivnog iznosa ne mora otvarati novi akreditiv). Akceptni dokumentarni akreditiv je sluaj kada korisnik akreditiva, u zamjenu za uredno podneta dokumenta, dobija akcept na mjenici koju je vukao na akreditivnu banku ili nalogodavca, ve prema

4

akreditivnim uslovima. Tek poslije akceptiranja, takva mjenica se odvaja od dokumenata i moe da zapone svoj samostalni mjenini ivot. Akreditiv sa odgoenim plaanjem je situacija kada akreditivna banka preuzima obavezu prema korisniku da e odreeno vrijeme poslije prezentacije dokumenata isplatiti akreditivni iznos korisniku akreditiva, a stand-by akreditiv situacija u kojoj se ispunjenje banine obaveze vezuje za neispunjenje dunikove obaveze, odnosno obaveza banke dospijeva u asu kada korisnik prezentira banci svoju pismenu izjavu u kojoj se konstatuje da dunik iz osnovnog ugovora do odreenog roka nije ispunio svoju novanu obavezu koju je bio duan da ispuni. Redovan nain prestanka akreditiva jeste kada se korisniku isplati akreditivni iznos. Pored toga, akreditiv se gasi i protokom odgovarajueg perioda predvienog u akreditivu, a postoji mogunost da i nalogodavac predvidi neke uslove za prevremeno gaenje akreditiva. Za opozivni dokumentarni akreditiv je karakteristino da on ne obavezuje banku prema korisniku, tako da ga banka moe u svakom trenutku opozvati na zahtjev nalogodavca, ili po sopstvenoj inicijativi. Kreditno pismo moemo definisati kao pismeni nalog domae banke kojim ona ovlauje banku kontokorenta u inostranstvu da licu koje je navedeno u pismu isplati odreenu sumu novca, odjednom ili delimino, u unapred definisanom vremenskom periodu. Ima autora koji kreditno pismo smatraju i posebnim oblikom dokumentarnog akreditiva. Razlike izmeu ova dva instrumenta ipak postoje. Kao prvo, dokumentarni akreditiv je instrument obezbjeenja plaanja i instrument izvrenja plaanja, dok je kreditno pismo samo instrument plaanja. Kao drugo, kreditno pismo je uvijek neprenosiva i neopoziva isprava, to kod akreditiva ne mora da bude sluaj. I tree, kreditno pismo se najee predaje direktno u ruke korisniku, dok kod akreditiva korisnik samo dobija informaciju da mu je otvoren akreditiv pod odreenim uslovima. 2.3. Dva bitna svojstva bankarske garancije dovela su do toga da ih povjerioci rado prihvataju: neopozivost i bezuslovnost. Neopozivost znai da banka ne moe odustati od ve date garancije ili je povui u roku njene vanosti bez prethodne saglasnosti svih uesnika u garancijskom poslu. S druge strane, povjerilac nema potrebu da posee za prinudnom naplatom svog potraivanja od glavnog dunika, jer se u svakom trenutku moe obratiti banci i od nje zahtijevati isplatu navedene sume. Bankarska garancija se redovno izdaje u pismenoj formi, a samo izuzetno usmenim putem. Forma i sadrina ovog instrumenta nisu propisani, ve su uslovljeni dugogodinjom praksom. Poslovi bankarske garancije odvijaju se izmeu sljedeih pravnih lica: nalogodavac garancije (dunik je preduzee koje se obavezuje svom partneru da e izvriti ugovorene obaveze, tj. partner za koga e banka izdati garanciju), banka garant (banka koja korisniku garancije garantuje da e u ugovorenom roku nalogodavac garancije izvriti svoje preuzete obaveze navedene u garanciji, te da e izvrenje preuzeti banka ukoliko to ne uini nalogodavac), te korisnik garancije povjerilac (lice koje stie pravo potraivanja od svog komitenta, ili od banke ako ovaj odbije da izvri svoju obavezu). U specijalnim sluajevima, broj uesnika u poslovima garancija se moe poveavati. Prema vrsti posla ije se izvrenje obezbjeuje, garancije mogu biti: licitaciona garancija, garancija za dobro izvrenje posla i garancija za vraanje avansa, prema uslovima koji treba da budu ispunjeni da bi se isplatio garantni iznos: uslovna ili bezuslovna garancija, odnosno prema broju banaka koje uestvuju u garancijskom poslu: supergarancija ili kontragarancija.

5

U ekonomskoj literaturi se istie da izmeu bankarske garancije i akreditiva "postoje paralele koje se iznova pokazuju". Bankarska garancija i dokumentarni akreditiv predstavljaju sredstvo obezbjeenja plaanja, dok akreditiv ima jo i funkciju sredstva plaanja. Ustvari, mehanizam dokumentarnog akreditiva je tako podeen da se njime obezbjeuju podjednako obje ugovorne strane, dok je kod bankarske garancije zatiena samo jedna strana, bilo da je to kupac ili prodavac. U svakom sluaju, zatiena je ona strana u iju se korist garancija izdaje. Razlika izmeu akreditiva i garancije posebno se ogleda i kod momenta ispunjenja uslova za "aktiviranje" jednog i drugog dokumenta. Aktiviranje garancije je povezano sa ponaanjem osnovnog dunika, tj. njegovom spremnou ili odbijanjem da plati dug. S druge strane, isplata akreditiva nije vezana za nastupanje jednog takvog uslova. 5. 1. AKREDITVI 1) Pojam i znaaj akreditiva.- Pod akreditivom (Letter of credit, Le credit documentaire, Lettera bi credito, das Akreditiv) podrazumeva se odreeni instrument plaanja kojim se banka izdavalac (akreditivna banka), obavezuje da po nalogu nalogodavca, kIijenta na osnovu ugovorenih dokumenata, isprava (ili bez dokumenata) obavi plaanje ili ovlasti drugu banku - korespondentnu banku da izvri plaanje treem licu - korisniku akreditiva ili po njegovom nalogu izvri prenos novca. Akreditivna banka moe, po nalogu nalogodavca ili uz pomo druge banke, da plati, akceptira ili otkupi menicu vuenu od strane korisnika akreditiva. Kod ovog pravnog posla najmanje se pojavljuju tri lica, a nekad i etiri: klijent, nalogodavac koji kod banke otvara akreditiv (koji daje nalog za otvaranje akreditiva), banka koja na zahtev klijenta otvara akreditiv i tree lice - korisnik akreditiva. Tako se kod akreditiva, kao nalogodavac, klijent pojavljuje odreeni kupac robe, investitor radova i sl.; akreditivna banka koja na zahtev nalogodavca, klijenta otvara akreditiv (u svoje ime i za raun nalogodavca); korisnik akreditiva je po pravilu tree lice, kojem se stavlja na raspolaganje odreena svota novca (prodavac robe, izvoa radova i dr.). Pored toga, u ovom poslu moe se pojaviti i etvrto lice - neka druga banka, kod koje se otvara akreditiv. Ekonomski gledano, ovaj posao za banku je neutralan posao, kod kojeg banka nije ni poverilac ni dunik, odnosno ne pojavljuje se ni u aktivi ni u pasivi banke.1483 1483 Antonijevi dr Z, ibid, str. 426-431;Cari dr.S. i Hribovek dr F, Spoljnotrgovinska plaanja, Beograd, 1990, str. 163. Akreditivna banka kod posla akreditiva istupa u svoje ime a za raun komitenta, kao komisionar. Druge avizirajue i isplatne banke istupaju, u ime i za raun akreditivne banke, kao zastupnici. Termin akreditiv, ne sme se shvatiti kao kredit i vezivati za pojam kreditiranja. Ovo iz razloga, to su akreditivi kod banke, najee, pokriveni od strane nalogodavca jo u trenutku njegovog otvaranja. Banka i nalogodavac mogu da ugovore i neko kreditiranje koje moe da poslui kao pokrie za otvaranje akreditiva. Meutim, isti kredit nije bitan za posao akreditiva. Tako se ovde re "akreditirati" ne upotrebljava u smislu rei "davati kr dit" ve u smislu "ovlastiti", "opunomoiti", "dati poverenje". 1484 Cari dr.S. i Hribovek dr F, ibid, str. 163. Na meunarodnom planu, akreditiv je regulisan prvi put jo 1933.godine Jednoobraznim pravilima i obiajima za dokumentarne akreditive Meunarodne trgovinske komore. Ista su pravila pretrpela pet revizija (1951, 1962, 1974, 1983 i 1993godine), a pretpoj slednjom revizijom 1983. godine, Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive, prilagoena su novim uslovima transporta robe

6

(multimodalnom i kontejnerskom transportu), kao i novim transportnim dokumentima. Postoji vie gledita o pravnoj prirodi ovih pravila. Tako neki autori smatraju, da se radi o ugovornim pravilima i njihova primena se zasniva na ugovornoj volji stranaka, drugi smatraju, da se radi o modelima optih uslova poslovanja. 1485 Rozenberg dr U, Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive, Zagreb, 1984, str. 24. 1486 Goldtajn dr A, Privredno ugovorno pravo, Zagreb, 1967, str. 333-334. Ima autora, koji su miljenja, da ista pravila predstavljaju kodifikovane meunarodne obiaje, ija se primena bazira na hipotetinoj volji stranaka, ali se obzirom na dispozitivnost primene pravila mogu izriito iskljuiti. 1487 Antonijevi dr Z, ibid, str.430-434;Vukadinovi dr R, Pravni odnosi iz meunarodnog dokumentarnog akreditiva, Beograd, 1989, str.20-21. Kako navedena pravila imaju dvosmislenu formulaciju o obaveznosti klauzule o njihovoj inkorporaciji u akreditiv i obaveznom primenom u svakom sluaju, kada nije drugaije to ugovorno, daje mesta dilemi. Meutim, neki autori smatraju sa pravom ispravnim stanovite, o njihovoj obiajnoj, ustaljenoj pravnoj prirodi, a koja podrazumeva hipotetinu volju stranaka sa mogunou njihovog iskljuenja u ugovorenom akreditivnom poslu plaanja putem akreditiva. 1488 Vasiljevi dr M, ibid, str. 591. Kao izvor prava meunarodnog dokumentarnog akreditiva, javljaju se i Jednoobrazna pravila i qbiaji za dokumentarne akreditive. Ova Jednoobrazna pravila su prihvatile veine banaka u svetu. 1489 Jednoobrazna pravaila sainila je Meunarodna trgovinska komora u Parizu jo 1933.godine. Ista Pravila su u vie navrata revidirana -1951, 1962, 1974, 1983, a najnovija revizija je uinjena 1993 godine. Pored toga, kao dopunski izvor prava za dokumentarne akreditive, pojavljuju se i Incoterms pravila koja je izdala Meunarodna trgovinska komora. Zakon o obligacionim odnosima, 1490 kao i Opte uzanse za promet robom, 1491 imaju odredbe o akreditivu. 1490 lanovi 1072. do 1082. ovog Zakona. 1491 Uzanse br. 193.i 194. U platnom prometu nae zemlje sa inosttanstvom, kada je predvieno plaanje putem akreditiva, primenjuju se, kao izvor prava, napred navedena jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive. Akreditiv je od velikog znaaja kod mnogih poslova privrednog, a posebno meunarodnog privrednog prava. Posebno kod meunarodnih privrednih ugovora i plaanja od strane jedne ugovorne strane, sve se vie odvija putem odreenih dokumenata i isprava, jer kupac ne moe raspolagati sa robom koju mu je prodavac poslao putem peditra, prevozioca ili koja se nalazi u nekom javnom skladitu, dok ne "iskupi"odrena robna dokumenta, kao na primer:teretnicu, prevozni list, skladinicu i dr. Putem "iskupljivanja" ovih dokumenata, kupac na taj nain isplauje prodavcu kupovnu cenu. Mogue je, pod uslovom da je tako ugovorom predvieno, da kupac akceptira i menicu koju je prodavac vukao na njega, gde na taj nain prodavac kreditira kupca do dospelosti menice na naplatu. "iskupljivanjem" napred navedenih robnih dokumenata koje se obavlja preko odreene banke (akreditivne banke) je u funkciji lakeg i efikasnijeg prometa roba sa inostranstvom. Dakle, u meunarodnim trgovinskim transakcijama, sve se vie naputa direktno i prethodno plaanje robe od strane kupca prodavcu bez ikakvih uslova. Meutim, plaanje robe od strane kupca,

7

po primljenoj robi, moe biti negativno i za prodavca, u sluaju da to kupac neposredno ini prodavcu (rizik neurednog plaanja ili neplaanja). Zbog svega napred iznetog, traena su savremenija reenja i instrumenti plaanja, posebno u meunarodnim poslovnim transakcijama, u cilju zatite interesa obe ugovorne strane. Instrument akreditiva posebno treba da otkloni rizik koji postoji od momenta prelaska robe preko dravne granice i plaanja kupovne cene (rizik prodavca) ili obrnuto do momenta prelaska dravne granice, ili zbog docnje pri isporuci (rizik kupca). Sa uvoenjem instituta dokumentarnog akreditiva kod meunarodne kupoprodaje i plaanja kupovne cene, otklonjen je rizik za prodavca, pa je on siguran da e ostvariti realizaciju u vezi sa naplatom cene, putem otvorenog akreditiva od strane kupca kod neke poznate banke. Kupac je sigurniji da e mu biti izvrena isporuka robe saobrazno ugovoru, iz razloga to banka nee prihvatiti i odobriti isplatu sa akreditiva, kad robna dokumenta ne ispunjavaju uslove iz otvorenog akreditiva (na primer, neista teretnica i dr.). Putem korienja menice u ovom poslu, omoguuje se kreditiranje kupca do dospelosti menice - od strane prodavca ili banke. Prodavac moe izvriti naplatu cene od akreditivne banke, im je uredno i saobrazno ugovoru izvrio isporuku robe (na primer, prevoziocu), prezentacijom transportnih dokumenata akreditivnoj banci, kad po pravilu, roba jo nije prispela kupcu. Na osnovu napred iznetoga, moe se zakljuiti, da akreditiv predstavlja snano i vrlo znaajno sredstvo plaanja, ali i sredstvo obezbeivanja potraivanja, pri izvrenju odreenih usluga ili kod kupoprodaje roba. Pored toga, on slui u meunarodnim plaanjima i kao sredstvo za razme nu novca, omoguava uzajamno kreditiranje (korisnika i nalogodavca kod akreditiva), a pri prenosu akreditiva ili otvaranju podakreditiva i finansiranje znaajnijih poslova i meusobnih prebijanja i dr. Vrste akreditiva.- U bankarskoj praksi, postoje dve osnovne vrste akreditiva: obini (neuslovljeni) akreditivi i robni, dokumentarni (uslovljeni) akreditivi. -Pod obinim (neuslovljenim) akreditivom, smatraju se takvi akreditivi kod kojih isplata odreene ugovorene novane svote nije vezana nikakvom posebnom inidbom korisnika akreditiva. Kod ove vrste akreditiva, razlikujemo: lini akreditiv, kreditno pismo, permanntni akreditiv i budetski akreditiv. -Kod linog akreditiva, banka ne daje klijentu posebnu ispravu, nego izdaje nalog nekoj drugoj banci da klijentu, korisniku akreditiva stavi na raspolagahje odreenu sumu novca do isteka odreenog vremena. Akreditivna banka kod koje je akreditiv otvoren, obavetava o tome korisnika akreditiva, a korisnik akreditiva isto pravo moe realizovati kad banci podnese kopiju akreditiva. U sluaju, da korisnik u predvienom roku ne naplati akreditiv, onda se isti gasi, a sredstva koja su se nalazila na akreditivu vraaju se banci nalogodavcu koja ih vraa klijentu, odnosno licu po ijem je zahtevu otvoren akreditiv: -Kreditno pismo - Kreditno pismo, smatra se posebnom ispravom, pomou koje banka, izdavalac isprave ovlauje svog klijenta-korisnika isprave da kod neke druge banke naplati odreenu sumu novca, do iznosa koji je predvien u toj ispravi. 1492 O kreditnom pismu, bie vie rei prilikom izlaganja u poglavlju o Hartijama o vrednosti -Permanentni akreditiv predstavlja posebnu vrstu akreditiva, gde nalogodavac ovlauje korisnika akreditiva, da permanentno - svakodnvno, nedeljno, meseno, sve do isteka odreenog vremena podie odreene sume novca do predvienog najvieg

8

iznosa. Pri otvaranju ovog akreditiva moe se odrediti rok vaenja akreditiva ili se moe navesti da isti vai do opoziva. -Budetski akreditiv, slui za izvrenje budeta odreenih dravnih organa. Oni se otvaraju u okviru predrauna prihoda i rashoda budeta i isti se moe koristiti putem budetskih ekova. -Robni, dokumentarni, uslovljeni akreditiv.- Ovaj oblik akrditiva je najea i najznaajnija vrsta akreditiva. Korisnik akreditiva realizuje svoje pravo iz akreditiva, kod akreditivne banke deponujui robna ili transportna dokumenta. U sutini, korisnik ove vrste akreditiva mora da izvri izvesnu inidbu, a izvrenje takve inidbe dokazuje banci podnoenjem odreenih dokumenata. Najee se ova vrsta akreditiva primenjuje kod ugovora o prodaji ili kod nekog drugog ugovora. Tako na primer, kupac (nalogodava ) preko banke otvara robni akreditiv prodavcu (korisniku akreditiva), ali prodavac ne moe naplatiti taj akreditiv bez prezentacije banci odreenih dokumenata (teretnice, skladinice i dr.) i time ne dokae da je izvrio obavezu iz ugovora o prodaji i da je kupcu isporuio robu, saglasno ugovoru. Dakle, dokumentarni, robni akreditiv predstavlja instrument plaanja koji funkcionie na nain to kupac-uvoznik (nalogodavac), u meunarodnim kupoprodajnim poslovima, stavlja banci (akreditivnoj banci) na raspolaganje iznos ugovorene kupoprodajne cene, s tim da istu cenu, bilo neposredno ili posredstvom neke tree banke (avizirajue banke), isplati prodavcu - izvozniku (korisniku akreditiva), pod uslovom da je ovaj u okviru ugovorenog roka, predao toj isplatnoj banci kod koje je otvoren akreditiv tano predviena robna ili transportna dokumenta. Kod dokumentarnog akreditiva se postavlja i pitanje daljih obaveza kupca, u sluaju da prodavac na vreme ne naplati akreditiv. Prema shvatanju suda, dunk je obavezan da potraivanje prodavca izmiri na drugi nain. -Zatita interesa prodavca i kupca, kod dokumentarnog akreditiva.- dokumentarni akreditiv titi i interese prodavca i interese kupca. Zatita interesa prodavca se ogleda u tome to se sa otvaranjem dokumentarnog akreditiva obezbeuje njegova naplata prodate i izvezene robe. To posebno dolazi do izraaja kod poslova meunarodne kupoprodaje, jer prodavac esto nije u situaciji da bude upoznat sa soloventnou i bonitetom inostrane firme sa kojom zakljuuje ugovor. Meutim, sa otvaranje dokumentarnog akreditiva ovakav rizik otpada iz razloga to prodavcu za uaplatu njegovih potraivanja, iz odreenog meunarodnog kupoprodajnog ugovora, garantuje banka koja je otvorila akreditiv, koja preuzima isplatu kupovne cene, ako prodavac bude ispunio uslove iz ugovora, odnosno bude isporuio prodatu robu saglasno ugovoru. S druge strane, putem dokumetarnog akredtitiva se omoguava prodavcu da naplati kupovnu cenu odmah po isporuci robe, saglno ugovoru, dok se bez ovog akreditiva, u praksi ta realizacija naplate kupovne cene, esto, protegne na izvest an period koji nije zanemarujui. Osim navedenoga, dokumentarni akreditiv, pogotovu onaj prenosivi, omoguava prodavcu da u sluaju njegove nemogunosti da isporui kupcu itavu ugovorenu koliinu, da on prenoenjem akreditiva na novog liferanta robe (u prenosnom smislu rei, novog prodavca robe), omogui uvek isporuku ugovdrene robe. esto se na ovaj nain omoguava u medunarodnoj trgovini i da ugovorom predvieni prodavac, na izneti nain u nedostatku svoje robe, putem istoga prenosivog akreditiva obezbedi isporuku neije druge robe (istih kvaliteta i potrebne koliine) i na taj nain zatiti i kupca. Meutim, putem otvaranja podakreditiva u korist svamog liferanta robe, esto prodavac koji je ugovorio isporuku robe po odreenoj ceni, ostvari sebi i izvesnu zaradu, predviajui sebi maru, kao dobit. Znai, uz nove uslove koji mu

9

omoguavaju izvesnu dobit i gde raniji akredtiv slui kao finansijska podloga podakreditivu. I na karju, domiciliranjem akreditiva u zemlji prodavca (kada je to tako predvieno ugovorom sa inostranim kupcem), prodavac sebi obezbeduje nadlenost domaih sudova, u sluaju da izmeu njega i inostranog kupca doe do bilo kakvih sporova iz akreditvnog posla. 1493 Vukovi dr M, Bankarstvo i Platni promet sa inostranstvom, Beograd, 1963, str.109. Zatita interesa kupca se manifestuje na nain to je kupac polaganjem iznosa akreditiva kod akreditivne banke adekvatnije zatien od rizika kojem je bio izloen kao kada bi kupovnu cenu isplaivao nepoznatom prodavcu, jer njegovim novcem rukuje na profesionalan nain banka koja e u punoj meri titi njegove interese i koja e sasvim sigurno - njegov novac isplatiti na ime kupovne cene tek kada joj budu prezentirani odgovarajui akreditvni dokumenti koji e u potpunosti garantovati da je ugovrena roba i otpremljena, odnosno isporuena kupcu. Na taj nain, kupac je zatien od rizika isplate kupovne cene, a da mu roba ne bude otpremljena, odnosno isporuena. Osim toga, sa predajom otpremnih transportnih i robnih dokumenata banci, prodavac gubi mogunost disponiranja robom i na taj nain roba prelazi u priteanje kupca, a ponekad i u svojinu kupca. I Putem dokumentarnog akreditiva se kupac moe obezbediti da mu bude doista isporuena roba onakvog kvaliteta i kvantiteta kako je ugovorena, predviajui u akreditivnim uslovima podnoenje odgovarajuih serfikata ili uverenja o utvrivanju koliine i kvaliteta robe, pri njenoj isporuci. Kupovina i plaanje robe putem dokumentarnog akreditiva, omoguava kupcu da obavlja kupovinu robe i kada ne raspolae ceokupnim iznosom kupovne cene, jer e mu esto akreditivna banka omoguiti davanje odgovarajuih kredita radi izmirenja cene-prodavcu. Ovo sa razloga, to akreditivna banka posedovanjem akreditvnih dokumeta stie zalogu na robi, pa e primljena dokumenta o robi od strane prodavca predati kupcu, tek kada je ovaj bude namirio sva novana dugovanja. Osim toga, akreditivna banka e po nalogu i za raun kupca moi da robu prodaje, za koju poseduje odgovarajua akreditvna dokumenta (robna i transportna dokumenta), odnosno da naplauje cenu robe koju je njen komitent prodao i da iz nje namiruje svoja potraivanja koja ima prema kupcu, a viak novca e predati komitentu. Na kraju ovih razmatranja o zatitit prodavevih i kupevih interesa kod dokumentarnog akreditiva, valjalo bi istai da dokumetarni akreditiv nalazi osnovni razlog postojanja u meusobnom poverenju ugovornih strana - prodavca i kupca, ali kod kojih svaka ugovorna strana eli da svoje interese zatiti i maksimalno obezbedi. To je svakako i razlog, to dokumetarni akreditivi imaju veoma vanu uligu, posebno kod meunarodne robne razmene. 1494 Ovakvo miljenje ima i Vukovi dr M, op.cit., str.110. A) Oblici robnog, dokumentarnog akreditiva.- U pravnoj literaturi mogu se sresti, pored napred iznete podele - prema vrstini obaveze akreditivne banke - na opozive i neopozive akreditaive, jo i sledee vrste akreditiva: prema pravcu uvoza i izvozna odlazee i dolazee akreditive; prema vrstini obaveze koju uzima trea banka potvrene i nepotvrene akreditive; prema mogunosti prenosa akreditiva na novog korisnika - na prenosive i neprenosive akreditive; podela akreditiva gde se prvobitni akreditivni iznos ne menja sve dok traje akreditivni posao i na akreditive gde se ve prilikoin samog otvarnja predvia njegovo poveanje - na obine-jednokratne i revolving (rotativpe) akreditive; prema trenutku kada se vri isplata podnetih

10

akreditivnih dokumenata - na akreditive po vienju (vista) i oroene (terminske) akreditive; prema mestu plaanja akreditiva - na domicilarane akreditive u zemlji i domicilirane u inostranstvu. Meutim, postoje i specijalne vste akreditiva koji nose karakteristino obeleje - po nainu otvaranja, nainu njegove likvidacije ili po specijalnoj nameni, kao na pr akceptni dokumentarni akreditiv, negocijabilni krediti i ovlaenja za isplatu, akreditivi sa crvenom klauzulom, reeksportni akreditivi i dr. 1495 Ovakve podele akreditiva, dao je Pretner dr L, Inostrani dokumentarni akreditivi u teoriji i praksi, Zagreb, 1965, str. 55; Takoe, o istim akredtivima, neto vie u knjizi Cari dr S. i Hribovek dr F, Spoljnotrgovinska plaanja, Beograd, 1990, str.175-194. -Opozivi i neopozivi dokumentarni, robni akreditivi. - Kod opozivog akreditiva, nalogodavac ima pravo da opozove akreditiv i pre isteka roka na koji je otvoren. Shodno lanu 1087. Zakona o obligacionim odnosima, opozivi dokumentarni akreditiv ne vezuje banku prema korisniku i ona ga u svakom trenutku moe izmeniti ili opozvati na zahtev nalogodavca ili po sopstvenoj inicijativi, kada je to u interesu nalogodavca. Neto slino je predvieno i lanom 2. Jednoobraznih pravila i obiaja za dokumentarne akreditive gde se predvia da opozivi akreditiv ne uspostavlja obligaciono-pravni odnos izmeu zainteresovane banke i korisnika, pa ga banka u svakom trenutku moe opozvati ili izmeniti i bez obavetavanja korisnika. Kada je opozivi akreditiv prenet na neku drugu bariku ili filijalu (kore- spodentnu banku), njegova izmena ili opoziv imao bi pravno dejstvo tek od momenta kada - one prime izvetaj o opozivu akreditiva. U sluaju da su ove korespodentne banke izvrile neku isplatu imale bi pravo da se rambusiraju od aktreditivne banke do momenta obavetavanja. Kada akreditivni uslovi ne sadre nikakvu oznaku u akreditivu da li se radi o opozivom ili neopozivom akreditivu, smatrae se da je akreditiv opoziv. 1496 Vukovi dr M, op.cit, str.114. Kada se radi o neopozivom akreditvu, nalogodavac ne moe opozvati akreditiv pre isteka odreenog roka, kada se sa tim ne saglasi korisnik akreditiva. Shodno lanu 1079. Zakona o obligacionim odnosima, neopozivi dokumentarni akreditiv sadri ndposrednu i samostalnu obavezu banke prema korisniku. Ovakva obaveza me biti ukinuta ili izmenjena samo sporazumom svih zainteresovanih strana. lan 3. Jednoobraznih pravlla i obiaja za dokumentarne akreditive, vezuje banku koja otvara akreditiv (akreditivnu banku), stvarajui vrstu i neopozivu obavezu prema korisniku akreditiva, kao i savesnim i potenim imaocima da na osnovu istog akreditiva, kao i vuenih trata (trasiranih menica) i drugih podnetih dokumenata da isplati odreenu sumu novca, pod uslovom da su svi uslovi ispinjeni i unutar roka njegove vanosti. Predviene obaveze u neopozivom akreditivu se ne mogu izmeniti, niti ponititi bez pristanka svih zainteresovanih strana, a posebno korsnika akreditiva, u ovom akreditivnom poslu. -Odlazei (nostro) i dolazei (loro) akreditivi, se klasifikuju prema injenici da li akreditiv otvara domai uvoznik u korist inostranog izvoznika ili inostrani uvoznik u korist domaeg izvoznika. Akreditiv koji je sa gledita uvoznika odlazei (nostro) akreditiv, istovremeno je sa gledita inostranog izvoznika dolazei (loro) akreditiv, i obratno. -Nepotvreni i potvreni akreditivi.- Akreditiv moe da bude saopten korisniku akreditiva na vie naina - neposredno od same banke koja otvara akreditiv ili od strane neke druge posrednike banke. Kad posrednika banka u zemlji prodavca saoptava samo uslove iz akreditiva korisniku akreditiva ne ulazei u bilo kakve obaveze sem da ga indentifikuje i da tano prenese uslove akreditiva, tada se radi o nepotvrenom akreditivu. Suprotno, kada akreditivna banka ovlasti posredniku

11

banku da korisniku potvrdi (konfirmira) njen neopozivi akreditiv i kada posrednika banka tako postupi, onda takvo potvrivanje - konfirmiranje oznaava vrstu dopunsku obavezu posrednike banke uz obavezu akreditivne banke i tada se radi o potvrenom ili konfirmiranom akreditivu. -Prenosivi i ne prenosivi akreditivi se javljaju u pravnoj teoriji sa aspekta da li se oni mogu prenositi ili ne. Po pravilu, akreditivi su neprenosivi. Oni se mogu prenositi samo kada je to izriito oznaeno kao "prenosiv" od strane akreditivne banke.Prenosivi akreditiv se moe preneti samo jedanput i to od strane prvog korisnika na drugog korisnika, bilo u istoj ili drugoj zemlji, sem ukoliko akreditiv ne odreuje to drugaije. -Jednokratne i revolving(rotativne)akreditive. - Jednokratni akreditivi se gase sa iscrpljenjem akreditivnog iznosa. Isti se otvara u vezi sa odreenim poslom na odreeni iznos i njegovim potpunim korienjem iscrpljuje. Meutim, u praksi se ee dogaa da akreditivi slue za obavljanju itavog niza predvienih i utvrenih poslovnih transakcija izmeu odreenih preduzea koja su u stalnoj poslovnoj vezi, a bave se uvozom-izvozom istih proizvoda i artikala. Za obavljanje tih transakcija, otvaraju su posebne vrste akreditiva, tzv. rotativni ili revolving akredititvi. Specifinost ovog rotativnog akreditiva se ogleda u tome to se isti po iscrpljenju prvobitnog akreditivnog iznosa ne gase, ve se njihov iznos vraa na prvobitnu visinu, sve dok zbir svih izvrenih isplata ne dostigne predvieni maksimum. Visina ovog maksimuma se utvruje bilo oznaavanjem odreenog platona, odnosno odreene sume, bilo oznaavanjem broja ponavljanja prvobitnog akreditivnog iznosa. Kod rotaivnog akreditiva, postoje tri varijante i to: a) akreditiv se automatski povisuje na prvobitnu visinu posle svakog pojedinog korienja i bez obzira da li je pojedina trana iskoriena ili ne; b) akreditiv se vraa na prvobitnu visinu tek kada pojedine akreditivne trane budu u celini iscrpljene i c) akreditiv se vraa na svoju prvobitnu visinu, tek po prijemu naknadnog naloga inostrane akreditivne banke, a na zahtev isplatne banke. Dakle, akreditiv se u iznetom sluaju ne obnavlja automatski nego tek po zahtevu isplatne banke. 1497 Pretner dr L, ibid, str. 74. -Akreditivi po vienju i terminski akreditivi. - Akreditivi po vienju su oni akreditivi kod kojih se isplata korisniku obavlja odmah posle blagovremenog prezentiranja ispravnih akreditivnih dokumenata. On prestavlja ia najpovoljniji oblik akreditiva. Meutim, potsoje i oni akreditivi gde se isplata prezentiranih akreditvnih dokumenata vezuje za odreeni rok. Kod ovih akredtiva, akreditivna dokumenta treba, takoe, da budu podneta unutar odreenog roka, ali se njihova isplata ne obavalja odmah ve tek po isteku odreenog perioda - razdoblja (esto od po nekoliko meseci, a i do godine dana) raunajui od datuma izdate fakture ili otpremnog dokumenta (na primer, 90 dana - od dana izdavanja treretnice). Ovakvi akreditivi se nazivaju terminski ili oroeni akreditivi. Ovi, terminski akreditivi najee, favorizuju kupca, a prodavac pristaje ipak na njih iz razloga to mu je cilj da proda ro- bu, a da isplata njegovog potraivanja, mada oroenog karaktera, ipak bude obezbedena obavezom jedne banke, to je bolje nego da robu isporuuje na otvoreno. -Akreditivi domicilirani u zemlji i u inostranstvu. - Kod akreditiva ije mesto plaanja (domicil) je u zemlji domaeg uvoznika ili domaeg izvoznika, onda se radi o akreditivu domiciliranom u zemlji, a ako je isplata kod banke u zemlji inostranog uvoznika ili inostranog izvoznika, onda je akreditiv domiciliran u inostranstvu. -Akceptni dokumentarni akreditivi su oni akreditivi kod kojih se zahteva akceptiranje i trate (trasirane menice) od strane akreditivne ili konfirmirajue banke ili nekog drugog trasata. To e biti naprimer sluaj, kad jugoslovenski kupac kupuje od

12

inostranog prodavca robu na poek, s tim to do visine fakturisanog iznosa vue menicu na neku poznatu banku iz prodaveve zemlje, koja e takvu menicu uz predaju odreenih robnih i transportnih dokumenata akceptirati i o roku honorisati. Da bi se ovaj akcept zaista i dobio od neke poznate banke u zemlji prodavca, najee se dogada u iznetom sluaju, da na primer, jugoslovenski kupac otvori akceptni dokumentarni akreditiv, a preko korespodnente jugoslovenske banke u prodavevoj zemlji. Otvaranjem ovakvog akreditiva, a preko korespodnetne jugoslovenske banke u prodavevoj zemlji, prodavac e dobiti pismeno neopozivo obeanje banke svoje zemlje da e mu, ukoliko u roku vaenja akreditiva podnese odgovarajua akreditivna dokumenta, da e mu ista banka u zamenu za njih akceptirati menicu koju e ino strani prodavac vui na nju do visine fakturisanog iznosa. Takvu e menicu inostrani prodavac zadrati kod sebe, do njene dospelosti ili e istu pre roka dospelosti dalje eskontovati. -Negocijabilni akreditivi, pretstavljaju posebnu vrstu akreditiva koji se vrlo esto praktikuje u trgovini sa zemljama Dalekog Istoka, gde kupeva banka na Dalekom Istoku ovlauje svoga korespondenta, na primer, u Evropi da otkupljuje trate (trasirane menice) koje e prodavac vui na svoga kupca, gde je banka po ijem se nalogu otvara negocijabilni akreditiv u obavezi prema svom korespondentu da mu pribavi pokrie za izvrene isplate. Dakle, kod negocijabilnog akreditiva, akreditivna banka je u obavezi da otkupi menice koje se vuku na nalogodavca ili na drugog trasata, tj.da obezbedi otkup menice od strane druge-negocirajue banke. Korsnik kod ove vrste akreditiva, podnosi akreditvna dokumenta ovlaenoj banci zajedno sa menicom koju popunjava na iznos dokumenata i vue prema akreditivnim uslovima. Isplatna banka e akreditivna dokumenta zajedno sa menicom proslediti akreditvnoj banci koja je obavezna da je rambursira za takvu isplatu. -Paking akreditivi (packing credits) i akreditivi sa crvenom ili zelenom klauzulom.Paking akreditiv se najee, javlja kod zemalja June Afrike, Australije, Novog Zelanda, Azije i drugih1498 pri trgovini sa vunom, pamukom, pirinem i ajem, kod kojih nije razvijeno kreditiranje izvoza i kod njih se omoguava da korisnik akreditiva moe da podigne, kod lokalne banke, jedan deo akreditivnog iznosa u vidu avansaakontacije (bez podnoenja akreditvnih dokumenata), u cilju pakovanja i prpreme robe radi otpreme, pri izvozu. 1498 Cari dr S. i Hribovek dr F, ibid, str.192. Dati avans se kasnije, kod prezentacije akreditivnih dokumenta, tj.kada dode do ekspedicije robe i na osnovu priloenih transportnih dokumenta banci, odbija od isplaene sume. Potrebno je istai, da esto lokalne banke nerado ine da daju ovakve akontacije, pre realizacije itavog posla i isporuke robe, kao i plaanja po akreditivu uz prezentiranje akreditivnih dokumenata. esto se u akreditivne uslove dokumentarnih akreditiva, unosi tzv.crvena klauzula (red clause-otkucana crvenim slovima) kojom se ovlauje korisnik akreditiva da moe da podigne unapred, kao akontaciju izvestan deo akreditivnog iznosa i bez podnoenja akreditivnih dokumenata. Tada se isplaene akontacije, kasnije, prilikom podnoenja akreditvnih dokumemata uraunaju u konanu akreditivnu isplatu. Razume se da e ovaakve vrste akreditiva otvarati nalogodavci samo onim agentima -nabavljaima u koje oni imaju poverenje. Pri unoenju "crvene"klauzule u dokumentarni akreditiv, to se moe uiniti na dva naina, kao "clean"ili "unsecured red clause", na osnovu koje se banka obino u seditu agenta ili nabavljaa ovlauje da agentu ili nabavljau isplati odreeni iznos novca samo uz podnoenje priznanice o prijemu novca ili kao "coverd" ili "secured red clause", gde se prilikom isplate akontacije banci moraju od strane agenta ili nabavljaa predati neka zaloga, kao na

13

primer, skladini listovi o robi i sl. Potrebno je istai da se potpuna sigurnost ne postie ni sa ovom unetom klauzulom, jer e banka morati kada nabavlja bude sakupio celokupnu poiljku robe da njemu povrati skladine listove, kako bi on robu otpremio. Tada banka moe uzeti od klijenta pismenu izjavu da e mu on po otpremi robe predati otpremna transportna dokumenta. Razlika izmeu "Packing credits" i akreditiva sa "sa crvenom kaluzulom" ogleda se u tome to sav rizik u vezi sa isplaenom akontacijom kod packing credits snosi lokalna banka, dok kod akreditiva sa crvenom klauzulom - rizik snosi akreditivna banka, odnosno njen nalogodavac kupac-uvoznik. U praksi se esto ne vodi dovoljno rauna o razlici izmeu ove dve vrste kreditnih operacija, pa se esto neopravdano izjednaavaju packing credits i akreditiv sa crvenom klauzulom. 1499 Pretner dr L, ibid, str.95 Akreditivi sa zelenom klauzulom (green clause) se najee koriste u trgovirti vunom u Australiji. 1500 Gutteridge H. C. and Megrah M., The Law of Bankers' Commmercial Credits, London, 1979, 12. Sa pravom primeuje prof.Vukadinovi da se u naoj pravnoj teoriji ne pravi dovoljna ili skoro nikakva razlika izmeu ovih oblika akreditiva, tako se na primer, kod nekih autora, navode akreditivi sa crvenom i zelenom kaluzulom, ali se ne daje nikakva razlika izmeu ova dva oblika akreditiva. 1501 Vukadinovi dr R, Pravni odnosi iz meunarodnog dokumentarnog akreditiva, Beograd, 1989, str.51. 1502 Cari dr S. i Hribovek dr F, op.cit., str.192. Meutim, i kod jednog i drugog oblika akreditiva, omoguava se korisniku akreditiva, da bez predaje akreditivnih dokumenata (najee, robnih i transportnih dokumenata), dobijanje avansa, s tim to se kod akreditiva sa zelenom klauzulom (koja je u tekstu akreditiva otkucana zelenom bojom) zahteva da prodata robe bude uskladitena u banino ime. 1503 Kozolchyk B., Commerciai Letters of Credit in the Americas, Albany, San Francisco, New York, 1966, 32. -Reeksportni akreditivi slue za obavljanje reeksportnih poslova. Reeksportni poslovi podrazumevaju viestrano obavljanje uvoza i izvoza odreene robe, iz jedne u drugu zemlju, a preko odreene tranzitne zemlje. Ti reeksportni poslovi u meunarodnoj trgovini omoguavaju trgovinu esto izmeu onih zemalja iji meusobni bilansi, sa aspekta plaanja, ne dozvoljavaju neogranienu trgovinu ili trgovinu u oba pravca. S druge strane, ree sportni poslovi omoguavaju bri, odnosno efikasniji izvoz i uvoz roba, ba putem otvaranja reeksportnih akreditiva, koji bi se napr, mogao obaviti na nain da reeksportno preduzee u dravi A., zatrai od kupca da u dravi B. otvori akreditiv u njegovu korist. Kada primi izvetaj da je u toj zemlji otvoren akreditiv, reeksportno preduzee iz drave A., otvorilo bi akreditiv u dravi C. i po istom pribavilo robu koju e kasnije da reeksportuje u dravu B, u kojoj bi takoe, moglo da ostvari naplatu putem otvorenog akreditiva. Dakle, na osnovu akreditiva iz drave B. (sa aspekta reeksportnog preduzea - loro akreditiv), reeksportno preduzee bi otvorilo akreditiv u dravi C. (sa aspekta reeksportnog preduzea - nostro akreditiv), putem kojih akreditiva bi se vrila plaanja i finasijski raiavali odposi izmeu uvoznika i izvoznika, odnosno importera, eksportera i reeksportera. B) Podakreditiv (Back to back credits; Contre credits; credit secondary;Gegenakreditiv; credito supsidario). - Podakreditiv, prestavlja oblik prenosivog akreditiva, s tim to se on javlja u sluajevima kada nije dozvoljeno prenoenje akreditiva sa jednog na drugog korisnika. To moe biti i sluaj, kada se

14

prodavac nije dogovorio sa kupcem o otvaranju prenosivog akreditiva ili kada je ovaj otvoren, ali sadri kaluzule koje ne odgovaraju stranom liferantu ili kada prodavac nee da otkrije kupcu inostranog prozvoaa ili isporuioca robe. Ovaj podakreditiv se otvara na osnovu prvobitnog akreditiva, pod istim uslovima, sem: cene (po jedinici mere), datuma utovara i vanosti. Dakle, ciljevi koji se postiu prenosom akreditiva, mogu se realizovati i otvaranjem tzv. podakreditiva pod kojim se podrazumva dokumentarni akreditiv koji po nalogu prodavca (prvi korisnik), na osnovu posebnog spoazuma o pokriu (prodaveva banka ne dobija novano pokrie ve pravo naplate glavnog akreditiva), izdaje banka u korist drugog korisnika (koji je prodavac prvom korisniku iz drugog osnovnog ugovora). Glavni akreditiv je finansijska, podloga prodavcu. (korisniku) za otvaranje podakreditiva. Dakle, prodavac koristi neki vec postojei akreditiv koji je otvoren u njegovu korist, kao finasijsku podlogu za otvaranje drugog akreditiva, na nain da on sva svoja prava naplate po prvom akreditivu ustupa banci koja treba da ga finansira. Na taj nain, banka ima izvesnu sigurnost da e svoja sredstva uloena u finsiranje podakreditiva ,mpi da naplati iz prvog, odnosno osnovnog akrediuva. Glavni i podakreditv su potpuno pravno samostami i odvojeni i stoga podakreditivna banka, posebno zbog karaktera pokria, mora da vodi rauna da honorie (isplauje, akceptira i otkupljuje) samo ona dokumenta koja mnogo ne odstupaju od glavnog akreditiva, da bi ih kasnije mogla naplatiti od banke koja je izdala glavni akreditiv. Ovde su odstupanja, kao to smo naveli, mogua od akreditivne sume, jedinine cene, skraivanja roka isporuke i roka vanosti akreditiva. Kad podakreditivna banka isplati akreditiv koji je izdala, onda ona poziva prodavca da svojom fakturom zameni fakturu korisnika iz podakreditiva (jer faktura mora glasiti na njegovo ime) i iskupljene dokumente prezentira akreditivnoj banci iz glavnog akreditiva.. -Razlike izmeu prenosivog akreditiva i podakreditiva.- Kod prenosivog akreditiva se radi o prenosu jednog te istog akreditiva, sa prvog na drugog korisnika, dok se kod podakreditiva otvara novi akreditiv, a na bazi ranijeg akreditiva. I jedna druga razlika izmeu prenosivog akreditiva i podakreditiva se ogleda u sledeem: da se akreditiv moe prenositi na novog korisnika samo po izriitom ovlaenju kupca, koji su navedeni u akreditivnim uslovima, a pri otvaranju podakreduitiva se ne trai njegova saglasnost. 3) Meusobni odnosi uesnika kod dokumentarnog akreditiva.- Kod robnih, dokumentarnih akreditiva mogu da postoje etiri razliite vrste pravnih odnosa: a) odnosi izmeu klijenta (nalogodavca) i banke koja otvara akreditiv, b) odnosi izmeu nalogodavca i korisnika akreditiva, c) odnosi izmeu banke koja otvara akreditiv i banke izvrioca i d) odnosi izmeu banke izvrioca i korisnika akreditiva. a) Pravni odnosi izmedu klijenta i banke koja otvara akreditiv, odreuju se samim ugovorom o akreditivu i zapoinju sa izdavanjem naloga banci od strane klijenta. Ugovor se esto smatra zakljuenim sa prihvatanjem naloga od strane banke. Sa otvaranjem akreditiva, banka preuzima obavezu prema klijentu da e korisniku akreditiva isplatiti odreenu sumu novca, kad korisnik ispuni uslove koji su predvieni samim akreditivom. b) Pravni odnosi izmeu nalogodavca i korisnika akreditiva, stvaraju se na osnovu nekog posebnog pravnog posla i oni nemaju neku neposrednu vezu sa ugovorom o akreditivu. Akreditiv slui samo za realizaciju tog drugog pravnog posla. Moe se istai, da nalogodavac nije u obavezi prema korisniku po osnovu akreditiva nego po osnovu nekog drugog pravnog posla.

15

c) Pravni odnos izmeu banke koja otvara akreditiv i banke izvrioca, takoe, dolazi po osnovu nekog drugog pravnog posla, gde banka izvrilac u stvari predstavlja punomonika (zastupnika) banke koja otvara akreditiv. d) Izmeu korisnika akreditiva i banke izvrioca, ne dolazi do direktnog pravnog odnosa, obzirom da je ista banka prema korisniku akreditiva samo u ulozi punomonika, zastupnika banke koja je izvrila otvaranje akreditiva. Moe se dogoditi, meutim, da jedna ista banka otvara i izvrava akreditiv, pa tada takva banka preuzima posebnu obavezu prema korisniku akreditiva. U praksi se postavlja i pitanje, da li korisnik akreditiva moe da prenese svoja prava iz akreditiva na neko tree lice. Jednoobrazna pravila o akreditivu doputaju prenos putem cesije potraivanja i to pod sledeim uslovima: da je akreditiv od strane banke koja je otvorila akreditiv oznaen kao prenosiv, da se prenos prava izvri samo jednom i pod uslovima koji su odreeni prilikom otvaranja akreditiva i ovakav prenos je punovaan kad se sa njim izriito saglasi nalogodavac. Slina pravila o tome, sadrana su u lanu 1082. Zakon o obligacionim odnosima. Tako se ovim lanom, predvia da je dokumentarni akreditiv prenosiv ili deljiv samo, ako je banke koja otvara akreditiv u korist korisnika koga je oznaio nalogodavac, ovlaena u uputstvima prvog korisnika da plati u celini ili delimino jednom ili veem broju treih lica. Akreditiv se moe preneti na bazi izriitih uputstava, od strane same banke koja ga je otvara i to samo jedanput, ukoliko nije suprotno ugovoreno. 4) Robna, osiguravajua i transportna dokumenta u akreditivnom poslu. - U akreditivnom poslu, posebno su znaajna robna i otpremna transportna dokumenta, putem kojih se dokazuje izvrena isporuka robe, odnosno izvrenje obaveze iz glavnog ugovora. Banke prihvataju kao ispravnu za naplatu sledea otpremna transportna dokumenta: istu teretnicu, tovarni list, skladinicu, potansku potvrdu o tome da je poiljka poslata, drugi neki dokument koji nosi prijemni ig prevoznika ili njegovog agenta. U praksi, banke e odbiti sve vrste teretnica koje ne dokazuju da je roba i ukrcana na brod, kao na primer, teretnica sa klauzulom "primljeno radi ukrcaja", teretnice-konosmani koji imaju neke rezerve i klauzule na osnovu kojih se roba prevozi suprotno ugovorenom prevozu i sl. Pored otpremnih transportnih dokumenata, sa datumom otpreme i otpremnim mestom, pojavljuju se kod akreditiva i dokumenti o osiguranju (polisa), trgovaka faktura (gde opis robe u fakturi odgovara opisu robe u akreditivu) i gde banke imaju diskreciono pravo da odluuju posebno o prijemu fakture iji je novani iznos vei od akreditivne svote i ostali dokumenti, kao to su: skladinica, konzularna faktura, razna uverenja i dr. kojima se dokazuje stanje isporuene robe. 5. 2. BANKARSKE GARANCIJE 1) Uvodne napomene.- Do bankarskih garancija, najee, dolazi u vezi sa izvrenjeni ugovora o prodaji u spoljnotrgovinskom prometu kao i prilikom izvoenja investicionih radova u inostranstvu. Tako na primer, prodavac, izvoda radova zahteva od neke banke garanciju da e druga strana-dunik (kupac, investitor i dr.) da uredno izvri svoju ugovornu obavezu u vezi sa plaanjem cene ili obavljanja usluga. Bankarske garancije ulaze u grupu neutralnih bankarskih poslova, iz razloga to banka nije ni poverilac ni dunik. Banka se pojavljuje samo u ulozi garanta, da e dunik da izvri svoju ugovornu obavezu. U nekim situacijama, bankarske garancije se mogu pojaviti i u unutranjem prometu. U velikom broju sluajeva, bankarska garancija se daje u vidu garantnog pisma, akceptiranjem trasirane menice za odrenu sumu novca, avaliranjem trasirane sopstvene menice, deponovanjem hartija od vrednosti i dr. Shodno lanu 1083. Zakona o obligacionim odnosima, bankarskom garancijom se

16

obavezuje odreena banka prema primaocu garancije (korisniku), da e mu za sluaj da mu tree lice ne ispuni obavezu o dospelosti, izmiriti obavezu ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji. Ista se mora izdati u pismenoj formi. Banka, najee, u pismenoj formi - u vidu garantnog pisma, pojavljuje se u ulozi jemca (garanta) odreenom poveriocu korisniku pisma, da e dunik, odnosno njen klijent, ispuniti obavezu u vezi sa zakljuenim ugovorom. U sluaju, da to ne uini, klijent banka se obavezuje da isplati odreenu sumu novca i naknadi tetu. Pored toga, garancija se moe dati i akceptiranjem trasirane menice od strane banke, pri emu se akcept daje na odreenu sumu novca - na koju menica glasi. Ovim putem, banka posredno garantuje poveriocu da e njen klijent, dunik izvriti svoju obavezu. U sluaju da dunik to ne uini, poverilac moe traiti isplatu od banke po osnovu menice. U nekim sluajevima, banka moe dati garanciju i deponovanjem hartija od vrednosti, koje glase na odreeni iznos, gde banka stavlja na raspolaganje poveriocu hartija od vrednosti koje on pod odreenim uslovima moe unoviti i na taj nain naplatiti potraivanje kad to ne uini dunik. U naoj zemlji, bankarske garancije se, vrlo esto javljaju u spoljnotrgovinskom prometu.Smatra se da iste spadaju u oblike kreditnih poslova sa inostranstvom. Ovakve bankarske garancije, daju se jugoslovenskim preduzeima po odreenim ugovorima o kreditu koje ona zakljuuju u inpstranstvu. Davanje ovakvih bankarskih garancija, spada u nadlenost Narodne banke Jugoslavije i poslovnih banaka. Moe se dogoditi, da u nekim sluajevima odreenu bankarsku garanciju potvrdi neka druga banka (supetgarancija) i tada korisnik moe svoje zahteve iz garancije podneti bilo kojoj banci koja je izdala garanciju bilo onoj koja je istu potvrdila. 2) Elementi bankarske garancije -Bitni elementi bankarske garancije.- Svaka bankarska garancija sadri sledee bitne elemente: banka i njeno sedite (davalac garancije), firma i sedite korisnika garancije, podaci o osnovnom poslu, novani iznos na koji garancija glasi, rok vaenja bankarske garancije (prporuljivo je da isti rok banke predvide), mesto izdavanja bankarske garancije sa datumom izdavanja i potpisom ovlaenog lica. -Ostali elementi.- Pored bitnih elemenata bankarska garancija sadri i neke druge elemente kao to su: klauzula o primeni merodavnog prava i reavanju sporova, klauzule-odredbe o vraanju bankarske garancije po isteku roka, broj bankarske garancije, zlatne i valutne klauzule, klauzule o kamatnoj stopi i dr. -Pravna priroda bankarske garancije.- Postoje u pravnoj teoriji razliita miljenja da li je bankarska garancija ugovor ili jednostrani pravni posao. Neki smatraju, da ona predstavlja ugovor izmeu banke i korisnika garancije kao jednostrano obavezujui ugovor gde i obaveza nastaje samo za banku. 1504 Rozemberg U, ibid, str. 140. Prema drugom shvatanju, ona predstavlja jednostrani pravni posao gde obaveza banke prema korispika garancije nastaje jednostranom izjavom volje same banke. 1505 Cari dr S, Bankarski poslovi i hartije od vrednosti, Beograd, 1981, str. 62. Na Zakon o obligacionim odnosima, u lanu 1083. prihvata stav, da je bankarska garancija jednostrani akt banke. 3) Vrste garancija. - Postoji vie vrsta bankarskih garancija i prema vrsti pravnih poslova koji se obezbeuju garancijom, one mogu biti: licitaciona, garancija za dobro izvrenje posla, garancija za vraanje avansa; prema uslovu koji mora da bude ispunjen da bi garancija bila isplaena (uslovna i bezuslovna), prema zavisnosti od osnovnog posla (samostalna i akcesorna-sporedna), prema broju banaka koje

17

uestvuju pri davanju garancije (supergarancija, potvrena, avizirajua i dr.) i prema ostalim kriterijumima (konosmanske, konsignacione, individualne i dr.). Pod licitacionom bankarskom garancijom, podrazumevaju se one garancije kojima se pokrivaju sve tete koje bi investitor imao u sluaju da uesnik na licitaciji (ija je ponuda prihvaena kao najpovoljnija) ne zakljui ugovor i ne pribavi bankarsku garanciju za izvrenje posla. Pod garancijom za dobro izvrenje posla, podrazumeva se garancija kojom se banka obavezuje korisniku (invstitoru, kupcu i dr.) da e isplatiti odreenu novanu sumu kad izvoa, prodavac ne ispuni ili neuredno ispuni svoju ugovomu obavezu. Pod garancijom za vraanje avansa, smatra se garancija kojm banka preuzima obavezu da korisniku isplati garantnu sumu u sluaju da njegov dunik iz osnovnog ugovora ne ispuni svoju ugovornu obavezu za koju je on dao avans ili ne vrati avans na drugi nain. Uslovna garancija je poseban oblik garancije gde korisnik mora prethodno da dokae ispunjenost odreenog uslova odnosno da je ispunio svoje obaveze iz osnovnog posla, a da je izostalo ispunjenje obaveze dunika iz osnovnog posla. Kod bezuslovne garancije, korisnik garancije moe ostvarivati prava iz garancije za isplatu sa izjavom da dunik iz osnovnog posla nije o roku ispuno svoju ugovornu obavezu. Pod akcesornom bankarskom garancijom, podrazumeva se da banka garant moe prma korisniku isticati sve prigovore iz osnovnog posla koje bi mogao da istie nalogodavac kao dunik. Zakon o obligacionim odnosima nae zemlje poznaje i akcesornu i apstraktnu garanciju, garanciju "bez prigovora", "na prvi poziv". 1506 lan 1087. ovog Zakona. Tako, kad bankarska garancija sadri klauzulu "bez prigovora", "na prvi poziv" ili sadri rei koje imaju isto znaenje, banka ne moe isticati prema korisniku prigovore, koje nalogodavac kao dunik moe isticati prema korisniku po obezbeenoj obavezi. Nalogodavac je duan platiti banci svaki iznos koji je banka platila po osnovu garancije izdate sa ovakvim klauzulama. Korisnik garancije duguje nalogodavcu tada iznos primljen po osnovu garancije, na koji inae ne bi imao pravo zbog opravdanih prigovora nalogodavca. Kod apstraktne garancije, banka-garant ne moe isticati korisniku garancije prigovore koje nalogodavac kao dunik moe isticati prema korisniku, ve samo prigovore iz garancije. Dakle, pored samostalnosti, postoji i apstraktnost bankarske garancije koju i na Zakon o obligacionim odnosima prihvata, reguliui u lanu 1087., garanciju "bez prigovora" - "na prvi poziv" - propisujui da je nalogodavac duan platiti banci svaki iznos koji je na platila korisniku garancije "bez prigovora". inidbenim bankarskim garancijama, smatraju se one koje se izdaju kad je predmet obaveze iz osnovnog posla nenovane prirode, kao to su konsignaciona garancija, garancija za provoz robe, garancija za bezcarinski uvoz i dr. Novane garancije, izdaju se u sluaju da je predmet obaveze iz osnovnog ugovora novane prirode. 1507 urovi dr R, ibid, str. 374. Kod pokrivenih garancija, banka plaa garantni iznos iz pokria nalogodavca. Meutim, kad se radi o nepokrivenim bankarskim garancija stvara se kreditni odnos jer banka vri isplatu iz sopstvenih sredstava. Pod konosmanskim garancijama, podrazumevaju se takve garancije koje omoguavaju primaocu robe iz konosmana, teretnice da raspolae sa robom i pre nego to je brod prispeo u odredinu luku.

18

Konsignacionim garancijama, smatraju se one garancije, kojima se banke obavezuju da inostranom vlasniku robe-korisniku garancije isplati garantnu sumu, kada zastupnik njihov u odrenoj zemlji uini zloupotrebe sa konsignacionom robom na konsignacionom skladitu (ne vrati robu, ne isplati cenu prodate robe ili ne izvri neke druge radnje u vezi ugovora o zastupanju). Pojavljuju se i nostro i loro bankarske garancije. Tako se pod nostro garancijama, smatraju one garancije koje izdaje domaa banka, a pod loro garancijama su garancije koje domaim korisnicima, izdaju inostrane banke. 5. 3. PLATNI PROMET 1) Pojam i vrste platnog prometa.- Platnim prometom smatraju se sva plaanja u dinarima (gotovinsko i bezgotovinsko) koje je izvreno izmeu uesnika u platnom prometu preko rauna kod nosilaca platnog prometa, a u vezi sa bilo kojom vrstom pravnih poslova. Kako predvia Zakon o platnom prometu nae zemlje, pod poslovima platnog prometa, smatraju se: otvaranje i ukidanje rauna, plaanje s jednog rauna na drugi raun (prenos, naplata, obraun, uplata i isplata) evidentiranje promena na raunima, praenje likvidnosti uesnika i nosllaca platnog prometa, kao i drugi poslovi platnog prometa koji su odreeni ovim i drugim saveznim zakonom. 1508 lan 1. stav 1. Zakona o platnom prometu, Sl.list SRJ, br.18/98. Kao uesnici platnog prometa, pojavljuju se pravna lica, radnje bez svojstva pravnog lica koja su duna da vode poslovne knjige, kao i fizika lica koja vre plaanje preko rauna u dinarima. Zakon o platnom proinetu navodi kao uesnike platnog prometa pravna lica, preduzetnike i fizika lica koji obavljaju plaanje preko rauna u dinarima koji su duni da sa nosiocem platnog prometa (Narodnom bankom Jugoslavije, bankom, Potanskom tedionicom, drugom finasijskom organizacijom ili preduzeem PTT), zakljue ugovor o otvaranju rauna, voenju sredstava na raunu kod nosioca platnog prometa i plaanju preko toga rauna. 1509 lanu 3. ovog Zakona. -Nosioci platnog prometa i njihove nadlenosti - Kao nosioci platnog promta, javljaju se u naoj zemlji: Narodna banka Jugoslavije, banke, Potanska tedionica i druge finansijske organizacije i preduzea PTT saobraaja. Narodna banka Jugoslavije, preko specijalizovane organizacije u svom sastavu Zavoda za obraun i plaanja, izmeu ostalog, obavlja i sledee poslove platnog prometa: vodi iro raune, obraunske i druge raune nosilaca platnog prometa, vodi raune za naplatu javnih prihoda i rasporeduje sredstva sa tih rauna, vodi raune SRJ i republika lanica, kao to za njih obavlja usluge iz oblasti finasijskog poslovanja. Ona organizuje obraunska mesta i obavlja dnevni, odnosno povremeni obraun izmeu nosilaca platnog prometa i uesnika u platnom prometu (kliring, kompenzaciju i dr.) i vri prenos sredstava, evidentira naplatu javnih prihoda i rasporeuje na korisnike, vodi jedinstveni registar emitovanih hartija od vrednosti, formira centralni depo hartija od vrednosti i vodi raune na kojima se evidentiraju deponovane hartije od vrednosti. Narodna banka Jugoslavije obraunava i usaglaava izvrena plaanja i obavlja prenos sredstava izmeu uesnika u platnom prometu ije raune vodi. Takoe, prima uplate, izvrava isplate, obavlja blagajniko-trezorske poslove i obezbeuje smetaj i uvanje gotovog novca. Narodna banka Jugoslavije prima u depozit po vienju sredstva javnih prihoda, sredstva banaka depozitara i druga sredstva saglasno zakonu, utvruje promet i stanje

19

depozitara i evidentira ga na raunu i o tome ih obavetava. Ona prati likvidnost nosilaca i uesnika platnog prometa, daje naloge i preduzima mere radi odravanja dnevne likvidnosti nosilaca platnog prometa. Obavalja i prinudnu naplatu sa rauna uesnika u platnom prometu koji se vode kod drugog nosioca platnog prometa kad na raunu uesnika platnog prometa nema sredstava za izvrenje. Osim toga, ona obavalja i meubankarski obraun ekova po tekuim raunima graana. Ona vodi i raune na kojima evidentira primarnu emisiju, depozite i plasmane. Narodna banka Jugoslavije stara se o razvoju i unapreenju platnog prometa, kao to i obavlja druge poslove koji su joj dati u nadlenost Zakonom o platnom prometu i drugim saveznim zakonom. Dakle, Zakonom o platnom prometu, predvieno je da Narodna banka Jugoslavije, preko specijalizovane organizacije u svom sastavu Zavoda za obraun i plaanja (ZOP), obavlja niz poslova platnog prometa, a koje emo zbog njihovog znaaja taksativno navesti: 1510 lan 5. Zakona o platnom prometu. 1) voenje iro-rauna, obraunskih i drugih rauna nosilaca platnog prometa; 2) organizovanje obraunskih mesta i obavljanja dnevnog i povremenog obrauna izmeu nosilaca platnog prometa i uesnika u platnom prometu (kliring, kompenzciju i dr.) i obvljanja prenosa sredstava izmeu nosilaca platnog prometa; 3) vodenje rauna na kojima se evidentira svoja emisija, depoziti i plasmani; 4) vodenje rauna za naplatu javnih prihoda, rasporeivanje sredstva sa tih rauna, kao to vodi i raune i vri usluge iz oblasti finasijskog poslovanja SR Jugoslavije i republika lanica; 5) voenje jedinstvenog registra emitovanih hartija od vrednosti; formira centralni depo hartija od vrednosti i vodi raune na kojima se evidentiraju deponovane hartije od vrednosti; 6) primanje u depozit po vienju sredstva javnih prihoda, sreredstva banaka depozitara i druga sredstva saglasno zakonu, utvruje promet i stanje depozita i evidentira ga na raunu i o tome ih obavetava; 7) obraunavanje i usglaavanje izvrenih plaanja i obavljanje prenosa sredstava izmeu uesnika u platnom prometu ije raune vodi; 8) primanje uplate, izvravanje isplate, obavljanja blagajnikotrezorskih poslova i obezbeivanje smetaja i uvanja gotovog novca; 9) praenje likvidnosti nosilaca platnog prometa, davanje naloge i preduzimanje mera radi odravanja dnevne likvidnosti nosilaca platnog prometa; 10) praenje likvidnosti uesnika u platnom prometu; 11) vrenje prinudne naplate sa rauna uesnika u platnom prometu koji se vode kod drugog nosioca platnog prometa (kad na raunu uesnika platnog prometa kod nosioca platnog prometa kojem je podnesen nalog za prinudnu naplatu, a nema sredstava za izvrenje); 12) obavljanje meubankarskih obrauna ekova po tekuim raunima graana; 13) staranje o razvoju i unapreenju platnog prometa i 14) obavljanje i drugih poslova platnog prometa. Banke, u skladu sa Zakonom o platnom prometu, vode raune pravnih lica, preduzetnika i fizikih lica i izvravaju plaanje po tim raunim;uestvuju u meubankarskom obraunu izvrenih plaanja; utvruju dnevni promet i stanje depozita za svakog deponenta posebno i o tome ih izvetava;primaju uplate od fizikih lica u korist rauna koji se vode kod drugih nosilaca platnog prometa, primaju uplate u korist tekuih rauna fizikih lica koji se vode kod njih; obavljaju blagajniko-trezorske poslove i obezbeuju smetaj i uvanje gotovog novca,u okviru blagajnikog maksimuma; vre prijem, obraun i naplatu ekova po tekuim raunima graana; organizuju izdavanje kreditnih kartica i plaanja istim i drugim instrumentima plaanja. One obavljaju i druge poslove platnog prometa koje im stavlja u nadlenost ovaj zakon i drugi savezni zakon. Potanska tedionica i druge finasijske organizacije e obavljati, prema Zakonu o platnom prometu, takoe, sledee poslove platnog prometa: vodenje rauna graana i

20

izvravanje plaanja sa tih rauna; utvrivanje dnevnog prometa i stanja depozita za svakog deponenta i posebno ih o tome obavetavaju; primanje uplata od fizikih lica u korist rauna koji se vode kod njih; obavljanje gotovinskog platnog prometa; obavljanje blagajniko- trezorskih poslova i obezbeenja smetaja i uvanja gotovog novca u okviru blagajnikog i maksimuma; vrenje prijema, obrauna i naplate ekova po tekuim raunima graana; organizovanje izdavanja kreditnih kartica i plaanja kreditnim karticama i drugim bankarskim instrumentima plaanja, kao i druge poslove platnog prometa. Dakle, Potanska tedionica i druge finsijske organizacije po Zakonu o platnom prometu ne mogu voditit raune pravnih lica i preduzetnika i da izvravaju plaanja sa tih rauna, kao ni da uestvuju u meubankarskom obraunu izvrenih plaanja. 1511 lan 6. stav 2. Zakona o platnom promet, Slubeni list SRJ, br.18/98. Shodno Zakonu o platnom prometu, preduzea PTT saobraaja e obavljati sledee poslove platnog prometa:primanje uplata od fizikih lica u korist rauna koji se vode kod drugih nosioca platnog prometa i vrenje isplata fizikim licima za raun uesnika u platnom prometu; primanje, obraunavaje i vrenje naplate ekova po tekuim raunima graana i obavljanje drugih poslova platnog prometa, u skladu sa drugim saveznim zakonima. 1512 lan 10. Zakona o platnom prometu. Plaanje sa rauna, obavlja se po nalogu vlasnika rauna, poverioca - na osnovu dospelih hartija od vrednosti i drugih instrumenata obezbeivanja plaanja, otvorenih akreditiva, drugih akceptiranih instrumenata platnog prometa ili ugovornih ovlaenja, kao i nosioci platnog prometa - na osnovu izvrnih sudskih reenja, izvrnih reenja poreskih, carinskih i drugih ovlaenih organa i svojih internih naloga radi deliminog izvrenja naloga, naplate usluga i sl. U vezi sa obavljanjem platnog prometa, a sa tim u vezi i nadlenou Narodne banke Jugoslavije - Zavoda za obraun i plaanja, kao i pravima i obavezama drugih uesnika u platnom prometu, novousvojeni Zakon o platnom prometu na radikalniji nain reava pitanja platnog prometa u naoj zemlji, a u skladu sa reenjima koji su ve prihvaena kod zemalja Evropske unije. -ta jo predvia Zakon o platnom prometu? U skladu sa Zakonom o platnom prometu iz 1998. godine, Narodna banka Jugoslavije daje ovlaenja nosiocima platnog prometa za obavljanje platnog prometa, donoenjem odgovarajueg reenja, kad utvrdi da oni ispunjavaju sledee uslove: 1) da imaju otvoreni iro-raun kod Narodne banke Jugoslavije - Zavoda za obraun plaanja; 2) da je obim njihovog poslovanja usklaen prema saveznom zakonu kojima se ureuje poslovanje banaka aktima Narodne banke Jugoslavije - Zavoda za obraun i plaanja kojima se blie propisuju naini i uslovi usklaivanja poslovanja banaka i obim i struktura rizinih plasmana banaka; 3) da posluju uspeno i da odravaju svoju likvidnost; 4) da imaju uredno i aurno knjigovodstvo rauna deponenata i o tome pozitivno miljenje revizora; 5) da raspolau raunarsko-komunikacionom opremom za elektronsko plaanje; 6) da raspolau standardizovanim, sistemskim, komunikacionim i aplikativnim programima za obavljanje platnog prometa na nivou pojedinanih transakcija sa mogunou povezivanja sa aplikativnim programskim sistemom Narodne banke Jugoslavije-Zavodom za obraun i plaanja; 7) da raspolau strunim kadrom za obavljanje platnog prometa. Narodna banka Jugoslavije oduzee napred dato ovlaenje za obavljanje platnog prometa kad utvrdi u postupku kontrole platnog prometa, da nosilac platnog prometa ne ispunjava uslove za obavljanje platnog prometa. Dato ovlaenje za obavljanje platnog prometa banci, prestaje da vai kada Narodna banka Jugoslavije donese konano reenje o oduzimanju dozvole

21

za rad, tj.kada NBJ u postupku kontrole platnog prometa utvrdi da banka ne ispunjava predviene zakonske uslove (posebno napred istaknute od 1. do 7. ili ne postupa po drugim odredbama Zakona o platnom prometu ili aktima Narodne banke Jugoslavije. 1513 Reenje o oduzimanju ovlaenja za obavljanje platnog prometa donosi Narodna banka Jugoslavije u roku od l5.dana, od dana izvrene kontrole (lanovi 7. do 9: Zakona o platnom prometu). Uesnik platnog prometa moe imati raune kod jednog ili vie nosilaca platnog prometa, kako to predvia napred navedeni Zakon o platnom prometu. Narodna banka Jugoslavije, propisuje nain obavljanja platnog prometa. Nalog za plaanje je uput uesnika u platnom prometu, koji je poslat u pismenoj formi ili elektronskim putem nosiocu platnog prometa da se isplati odreeni iznos novca drugom uesniku, koji je naveden u nalogu za plaanje. 1514 Elektronski nalog za plaanje se ispostavlja elektronskim putem izmeu raunara u skladu sa jugoslovenskim i meunarodnim (JUS UN/EDIFACT) standardima, a koji propisuje u skladu sa l. 21. Zakona o platnom prometu-Narodna banka Jugoslavije. Nalozi za plaanje koje ispostavljaju vlasnici rauna, poverioci i nosioci platnog prometa, izvravaju se sa rauna na koji glase, prema datumu dospea, redosledu prijema i propisanom redosledu. 1515 Zakon o platnom prometu (lanovi 25. i 26.), predvi postupak u vezi sa redosledom izvravanja plaanja, kako kad na raunu ima ili nema dovoljno sredstava za izvrenje plaanja. Nosioci platnog prometa primaju od uesnika u platnom prometu naloge za plaanje i drugu dokumetaciju. Plaanje se izmeu uesnika u platnom prometu obavlja do visine pokria na raunu sa kojeg se obavlja plaanje. Narodna banka JugoslavijeZavod za obraun i plaanje prima naloge za prenos sredstava izmeu nosilaca platnog prometa samo do visine pokria na iro raunu nosioca platnog prometa. Plaanje je obavljeno kada nosilac platnog prometa prenese sredstva na raun uesnika platnog prometa kojem su sredstva upuena. 1516 lanovi 23-24.navedenog Zakona o platnom prometu. U obavljanju poslova platnog prometa Narodna banka Jugoslavije-Zavod za obraun i plaanja vodi jedinstveni plan rauna; plan rauna za uplatu i raspored javnih prihoda; registar rauna nosilaca,platnog prometa kod Narodne banke Jugoslavije-Zavoda za obraun i plaanja; registar rauna pravnih lica i preduzetanika kod nosilaca platnog prometa, kao i evidenciju o stanju i promenama sredstava na iro raunu i obraunskim raunima nosilaca platnog prometa, o naplati i rasporedu sredstava javnih prihoda i druge operativne evidencije po osnovu naloga platnog prometa. 1517 lan 31. Zakona o platnom prometu. Vrste platnog prometa.- Postoje dve vrste platnog prometa i to: prema kriterijumu sedita nalogodavca i korisnika naloga: domai i meunarodni platni promet. Jedna druga podela platnog prometa je uinjena jo i na gotovinski i bezgotovinski. 1518 lanom 1. st. 1. Zakona o platnom prometu, takoe se predvia postojanje gotovinskog i bezgotovinskog platnog prometa (koji se obavlja preko rauna, kod nosilaca platnog prometa). Pod gotovinskim platnim prometom, podrazumevaju se sva plaanja gde se isplate vre u gotovom novcu. Izmeu pravnih subjekata kod nas je ovaj promet u potpunosti ogranien jer postoji njihova obaveza da sav primljen novac u gotovom uplate istog

22

dana na svoj raun, a najkasnije narednog dana. Izuzetno, pravni subjekti mogu drati u svojoj blagajni gotov novac do visine tzv. blagajnikog maksimuma za odreene materijalne trokove. Osim toga, pravno lice moe podizati i gotov novac za isplate plata radnicima, dividende akcionarima i dr. Bezgotovinskim platnim prometom, smatra se onaj promet gde se prenos novanih sredstava obavlja sa rauna jednog lica (rauna nalogodavca) na drugi raun, raun korisnika. Bezgotovinski platni promet je pravilo da se obavlja izmeu pravnih lica. Postoji vie razloga za ovakvo opredeljenje. Jedan od razloga je to je ovakav promet znatno bri, bezbedniji i efikasniji, pogotovu iz razloga, savremene elektronike i kompjuterizacije. On otklanja i rizike prenosa novca na daljinu (eventualnih kraa i oteenja i dr.). Pored toga, bezgotovinski promet omoguava i smanjenje trokova u vezi sa prenosom novca na korisnika. Osim toga, on smanjuje i veliku cirkulaciju gotovog novca u opticaju i omoguava bolje korienje gotovog novca. Sa gledita kontrole nadlenih organa, bezgotovinski platni promet omoguava daleko bolju kontrolu zakonskog raspolaganja novanih sredstava. Postoje tri vrste instrumenata bezgotovinskog platnog prometa i to: instrumenti doznake, instrumenti obrauna i kreditni instrumenti. Putem instrumenata doznaka, omoguava se prenos sredstava sa nalogodavca na korisnika u okviru iste banke ili putem jedne banke kod druge banke, kao i za izvravanje obaveza iz poslovnih odnosa banaka i komintenata. U ove instrumente mogu se ubrojati: nalog banci da izvri doznaku na raun odreenog lica, potanska uplatnica, ekovi, virmanski nalozi, budetski nalozi i dr. Na osnovu instrumenta obrauna, postiu se meusobna izravnavanja, putem banke, izmeu njenih komintenata. U iste spadaju: nalog za kompenzaciju (gde se obaveze prebijaju i gase, te ni jedna strana ne vri isplatu), asignacioni i cesioni nalog (nalog za preuzimanje duga) sa odgovarajuim dokumentima. U ovim sluajevima ne gase se meusobna potraivanja kao kod kompenzacije, pa korisnik koji je obavezan da izvri plaanje, mora da ispostavi virmanski nalog za prenos sredstava, dok e ostali uesnici ispostavljati virmanske naloge za obraun, nalog za kupovinu i prodaju hartija od vrednost, akceptni nalog i dr. Kao kreditni instrumenti, javljaju se: akceptiranje menice, indosiranje menice, akreditiv sa odloenim rokom plaanja i dr. 1519 O ovome vie rei prilikom izlaganja o menici, kao i u delu o akreditivu. VIRMAN.- Pod virmanom se podrazumeva poseban nalog pravnog subjekta organizaciji nadlenoj za platni promet da obavi "zaduivanje" sa njegovog rauna u korist rauna korisnika. Po osnovu virmana - kao naloga, uspostavljaju se odnosi na relaciji nalogodavac - banka koji ima elemente ugovora o nalogu, Virmanski nalog se moe opozvati sve do momenta dok nije upisan na teret nalogodavca. 1520 Rives-Lang-Contamine-Raynaud, Dorit bancarie, Paris, 1986, p, 317. Sa uvoenjem automatizacije, elektronike i kompjuterizacije, ne trai se posebna forma virmanskog naloga. Ako se on izdaje na obrascu posebnog formulara, onda se isti sastoji od 5. primeraka. 1521 Prvi primerak je za organizaciju platnog prometa, u cilju umanjivanja rauna nalogodavca, drugi primerak je izvetaj o zaduenju (kojim se obavetava nalogodavac), trei primrak je nalog za odobrenje (odobrenje za raun korisnika naloga), etvrti primerakje izvetaj o odobrenju (dostavlja se korisniku da je u korist njegovog rauna izvrena uplata) i peti primerak je za potrebe nalogodavca u cilju dokazivanja da je obavio plaanje.

23

Virmanski nalog sadri: firmu, naziv i broj iro rauna nalogodavca, oznaenje lica i broj rauna korisnika, svrhu doznake, iznos doznake i mesto i datum davanja naloga. Danas se u savremenoj pravnoj teoriji smatra, da virmanski nalog predstavlja poseban institut bankarskog prava pomou kojeg se po posebnoj proceduri, postupku obavlja prenos nqvca, ali ne gotovinskog, ve skripturalnog. 1522 Krulj dr V, Instrumenti plaanja u savremenom prometu, Beograd, 1975, str, 20.

AKCEPTNI NALOG. - U bankarskom poslvanju predviena je mogunost da dunik izdaje poveriocu i posebne instrumente za obezbeenje plaanja koji sadri nalog za prenos sa upisanim datumom dospea - akceptni nalog. Isti akceptni nalog overava poverilac i podnosi ga nadlenoj organizaciji za platni promet, najkasnije na dan dospea. On predstavlja veoma pogodan instrumnt obezbeenja plaanja, iz razloga to sadri neopozivu izjavu dunika, Meutim, sa ovim isplata nije izvrena zbog sumnje, da li postoje raspoloiva sredstva na iro raunu dunika. Nadlena organizacija za platni promet je u obavezi da na bazi izdatog akceptnog naloga koji je dospeo za naplatu, a kad na iro raunu dunika nema sredstava, da odnah "blokira" isti iro raun - sve dok sredstva ne budu prispela i isplate sa iro rauna se isplauju prema dospeu potraivanja povrilaca. Moe se dogoditi u praksi, da se akceptni nalog izda kao blanko nalog, tj. bez upisa datuma izdanja i bez sume koja se duguje, a uz potpis dunika, Akceptni nalog po svojoj pravnoj prirodi, ne predstavlja hartiju od vrdnosti jer u istom nisu inkorporisana prava korisnika potraivanja. 5. 4. KLIRINKI POSLOVI 1) Pojam.- Pod kl.rinkim poslovima, podrazumevaju se posebne vrste kompenzacionih poslova, kako to istie prof. Vasiljevi, gde se uzajamna potraivanja i dugovanja prebijaju posredstvom drave (kad se radi o prebijanjima privrednih subjekata onda su u pitanju kompenzacioni poslovi). 1523 Vasiljevi dr M, ibid, stt.61.4. Takav smisao klirinkim poslovima, daje i prof. Antonijevi, gde se kod klirinkih poslova, prebijanje potraivanja ne obavlja izmeu privrednih subjekata - nego izmeu drava. 1524 Antonijevi dr. Z., ibid., str.443 To se ini pomou posebnih zbirnih rauna po kojima se obraunavaju sve uplate i isplate u prometu izmeu odreenih drava, a zatim se vri prebijanje meusobnih potraivanja i dugovanja, Klirinki rauni vode se kod jednog predvienog klirinkog mesta. Nekada je bilo pravilo da svaka zemlja u svojoj nacionalnoj valuti, a danas se vrlo esto pri tome primnjuje "neutralna valuta" neke tree zemljhe ili valuta koja je izmeu ugovornih strana utvrena samo za obraun (kao nekada, izmeju nae zemlje sa bivim SSSR-om, gde se primenjivao obraunski, klirinki dolar). Po isteku vanosti klirinkog sporazuma, vri se utvrivanje "klirinkog salda". Pored konanog salda, mogu se utvrivati periodini i dnevni saldo. Najee, izmeu dve drave, klirinke sporazume prate odgovarajue kontingentne liste kojima se utvruje obim uzajamne razmene (vrsta, koliina i vrednost robe) kako bi se postiglo uravnoteenje meusobnih plaanja i izbegla odreena potrana salda iz jedne zemlje. U cilju izravnavanja potraivanja po klirinkim sporazumima, predviaju se i odreena novana sredstva koja slue kao tzv. manipulativni krediti. 2)Vrste kliringa.- U klirinkom poslu, zavisno od broja uesnika, razlikuje se jednostrani, dvostrani i viestrani kliring.

24

-Jednostrani kliring.-Pod jednostranim kliringom, podrazumeva se takav oblik kliringa gde jedna zemlja svojim imperativnim propisima jednostrano obavezuje sve dunike koji imaju sedite u njenoj zemlji da svoja potraivanja prema inostranim poveriocima izmiruju samo u domaoj valuti - kod odreene ovlaene banke u toj zemlji. Takoe, imperativni propisi obavezuju i sve poverioce koji se nalaze sa seditem u takvoj zemlji da na isti nain svoja potraivanja ostvaruju prema inostranim dunicima. Mada se ovaj jednostrani kliring vrlo eesto javlja, kao prinudni, imperativni jer se privredno-pravni subjekti na njega obavezuju zakonskim normama odreene drave, on se moe pojaviti i na bazi ugovora, meunarodnog sporazuma. Jednostrani kliring se izuzetno javlja u bankarskom poslovanju. -Dvostrani kliring. - Pod dvostranim kliringom, podrazumeva se kliring koji nastaje uvek sporazumom dve drave. Cilj ovakvog dvostranog (bilatralnog) sporazuma je da sprei prenos domaih sredstava plaanja preko granice. Svaka drava ugovornica, izvrava svoje obaveze prema drugoj dravi, u svojoj domaoj valuti preko odreene banke, a ona kao obraunska banka obavlja prebijanje meusobnih potraivanja. Najee se kao obraunske banke odreuju emisione (centralne) banke tih drava ali mogu da budu i druge banke. Sporazumom o kliringu, po pravilu se utvruje najvii iznos do kojega se mogu kretati meusobna potraivanja i dugovanja. -Viestrani kliring.- Pod viestrananim kliringom, odnosno multilatrelnim kliringom, podrazumevaju se meunarodni sporazumi gde se vie zemalja ukljuuje u jedan zajedniki kliring. Na ovaj nain se omoguava lake obavljanje platnog promta izmeu zemalja ugovornica. Istim sporazumom, odreuje se valuta u kojoj e se obavljati obraun. Ovakav sluaj viestranog kliringa, pojavljuje se u meusobnim odnosima potanskih organizacija, vazdunog saobraaja i eleznice. S obzirom na predmet klirinkih plaanja moe se razlikovati, robni i nerobni kliring. Kod robnog kliringa obuhvaena su sva plaanja iz prometa roba, a kod nerobnog kliringa, sva plaanja iz prometa usluga. Tu se moe pojaviti i meoviti kliring koji bi obuhvatio plaanja iz prometa i roba i usluga. Ima autora, koji govore i o totalnom kliringu, pod kojim podrazumevaju celokupni platni promet izmeu zemalja. 1525 Krulj dr V, Pravo platnih sporazuma, Beograd, 1964, str. 53 i 54. 5. 5. Kompenzacioni poslovi Pod kompenzacionim deviznim poslovima, podrazumevaju se prebijanja potraivanja izmeu domaih i inostranih privrednih subjekata ili drugih lica. Putem kompenzacionih poslova, vri se prebijanje vrednosti uvoza sa vrednou izvoza. Ova prebijanja se vre izmeu odreenih privrednih subjekata, pravnih lica, a ne i izmeu drava (jer se tada radi o kliringu). Shodno vazeclm propisima, kompenzaclom poslovi se moraju obavljati iskljuivi preko ovlaenih banaka. Do ovakvih prebijanja potraivahja moe da doe pod odreenim uslovima, kao na primer, kad se pojedine vrste robe mogu samo na ovaj nain uvesti ili izvesti ili kad se pomou kompenzacije obezbeuju povoljniji uslovi izvoza ili uvoza i dr.

5. 6. Posao dokumentarnog inkasa (naplata) 1) Pojam i vrste.- Pod dokumentarnim inkasom, podrazumeva e bahkarski posao, kod kojeg banka preuzima obavezu da po nalogu i za raun svog komintenta (nalogodavca, prodavca) naplati njegovo potraivanje prema trem licu, po osnovu menice i uz predaju odreenih dokumenata po osnovu kojih moe raspolagati sa robom, a nalogodavac, komintent se obavezuje da za to banci plati proviziju i trokove koje je ona imala pri izvravanju dobijenih naloga.

25

1526 Pavievi dr B, dokumentarni inkaso u meunarodnim plaanjima-Privrednopravni prirunik, br. 2/81, str.