3. sadr¾aj strune prakse

Download 3. sadr¾aj strune prakse

Post on 02-Feb-2017

235 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • Sadraj

    Predgovor / Autori: Jelena Prtljaga, Nataa Sturza Mili

    Uvod / Autori: Vlasta Lipovac, Slavica Pavlievi i Katarina Tomi

    Struna praksa / Autori: Vlasta Lipovac, Slavica Pavlievi i Katarina Tomi

    Osnove programa strune prakse / Autori: Vlasta Lipovac, Slavica Pavlievi i Katarina Tomi

    Integrisano-metodika praksa / Autori: Vlasta Lipovac, Slavica Pavlievi i Katarina Tomi

    Pretpostavke uspenog ostvarivanja strune prakse / Autori: Vlasta Lipovac, Slavica Pavlievi i Katarina Tomi

    Cilj i ishodi strune prakse / Autori: Isidora Kora, Slaana Milenkovi i Gordana Mijalovi

    Cilj strune prakse / Autori: Slaana Milenkovi, Gordana Mijalovi i Isidora Kora

    Ishodi strune prakse / Autori: Gordana Mijalovi, Isidora Kora i Slaana Milenkovi

    Sadraj strune prakse / Autori: Vlasta Lipovac, Slavica Pavlievi i Katarina Tomi

    Okvirni pregled sadraja strune prakse / Autori: Vlasta Lipovac, Slavica Pavlievi i Katarina Tomi

    Uloge studenata i mentora (nastavnika i vaspitaa)

    Aktivnosti i oblici rada studenata na strunoj praksi / Autor: Vesna Coli

    Uloge i obaveze studenta u okviru strune prakse / Autor: Anelka Bulatovi

    Mentori tokom strune prakse / Autor: Otilia Veliek-Brako

    Uloga nastavnika mentora tokom strune prakse / Autor: Otilia Veliek-Brako

    Uloga vaspitaa mentora tokom strune prakse / Autor: Otilia Veliek-Brako

    Komunikacija studenta i mentora / Autor: Vesna Coli

    Dokumentacija i evidentiranje tokom strune prakse / Autor: Nataa Sturza Mili

    Samoevaluacija po zavretku strune prakse / Autor: Nataa Sturza Mili

    Informalna praksa i dokumentacija / Autor: Biljana Vujasin

    Zakljuna re / Autor: Otilia Veliek-Brako

    Pojmovnik / Priredili: Otilia Veliek-Brako, Vesna Coli i Jovanka Uli

    Literatura

    Prilozi

    1

    2

    3

    4

    5

    6

    1.1

    2.1

    3.1

    4.1

    5.1

    4.3

    4.4

    4.2

    5.2

    4.3.1

    4.3.2

    1.2

    2.2

    1.3

    4

    5

    7

    7

    8

    8

    9

    10

    10

    11

    11

    13

    13

    14

    15

    15

    15

    16

    17

    22

    24

    27

    28

    29

    30

  • Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 4

    Publikacija Vodi za strunu praksu studenata visokih kola

    za obrazovanje vaspitaa nastala je u okviru projekta

    TEACH Harmonizacija kurikuluma za obrazovanje

    vaspitaa u Srbiji, finansiranog kroz program Evropske

    komisije Tempus 2013. Projekat bi trebalo da omogui

    harmonizaciju studijskih programa za obrazovanje

    vaspitaa na etiri visoke kole strukovnih studija u Srbiji

    (iz Vrca, Novog Sada, Kruevca i Sremske Mitrovice)

    uz pomo Zapadnobalkanskog instituta WEBIN iz

    Beograda i inostranih partnera Univerziteta u Mariboru,

    Metropoliten Univerziteta u Manesteru i Fakulteta

    strukovnih studija u Baji.

    Glavni cilj projekta je da etiri pomenute visoke kole za

    obrazovanje vaspitaa u Srbiji usaglase svoje kurikulume,

    ime bi omoguile laku mobilnost studenata, njihovu

    bolju obuenost, a to bi budue vaspitae dovelo lake

    do posla. U nameri da se pribliimo sutini pedagoke

    delatnosti, koja danas namee potrebu za refleksivnou

    praktiara, preduzimamo prve korake u uporeivanju

    i usklaivanju sa razvijenim drutvima i nainima na

    koje se u njima formira vaspitaki kadar, a da pri tome

    ne ugrozimo ono to kod sebe prepoznajemo kao dobro,

    autentino i odrivo.

    Kao plod posveenog rada na definisanju kompetencija,

    usaglaavanju, analiziranju i podizanju obima i kvaliteta

    strune prakse studenata u okviru kurikuluma pomenutih

    visokih kola, nastao je ovaj prirunik koji predstavlja

    svojevrsni vodi kroz proces obavljanja strune prakse

    za studente i sva ostala lica ukljuena u navedeni proces.

    Vodi je osmiljen s namerom boljeg razumevanja znaaja,

    ciljeva, obaveza i aktivnosti u okviru strune prakse.

    Osnovni cilj, koji elimo da ostvarimo ovim vodiem,

    je da studentima olakamo proces obavljanja strune

    prakse i da ih podstaknemo da ve tokom studiranja

    ponu razmiljati o izgradnji svoje profesionalne karijere.

    Vodi studentima prua jasne smernice organizovane

    kroz 5 poglavlja: Osnove programa strune prakse, Cilj

    i ishodi strune prakse, Sadraj strune prakse, Uloge

    studenata i mentora, Dokumentacija i evidentiranje tokom

    strune prakse i deo posveen prilozima i dodacima za

    studente koji ele vie. Interakcija teorijskih znanja i

    iskustava steenih tokom strune prakse umnogome e

    doprineti razvoju raznovrsnih kompetencija studenata,

    to e se u budunosti odraziti na njihov kvalitetniji rad sa

    predkolskom decom i na kvalitet ivota uopte.

    Predgovor

  • Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 5

    Struna praksa studenata proizlazi iz sveukupnog sistema obrazovanja visokokolskih institucija, a posebno je

    konkretizovana u zahtevima savremenog obrazovanja vaspitaa. To znai da pravilno razumevanje funkcije strune

    prakse, kao integralnog dela obrazovanja prvenstveno vaspitakih kadrova, pretpostavlja uoavanje svih bitnih

    karakteristika koje odraavaju sadanju fazu razvoja obrazovanja, obrazovnih potreba, uloga i doprinosa kadrova

    u pripremanju dece za ivotnu stvarnost (odreene ivotne situacije, kolu i uenje, socijalne odnose i tome slino).

    Struna praksa je obavezan i sastavni deo nastavnog procesa na bazinim strunim i specijalistikim dodiplomskim

    studijima. Studenti se upuuju na strunu praksu kako bi upotpunili teoretsko znanje s praktinim znanjem i pripremili

    se za budui rad, to omoguava uspenije ostvarivanje programa studija i ukljuivanje u profesionalni rad. Iz toga

    proizlazi, da je funkcija strune prakse pretapanje i upotreba teorijskih znanja u praktina umenja.

    Navedeni razlozi utiu na to da se danas, u svetu i kod nas, stavlja naglasak na razvoj obrazovanja kao sastavnog dela

    sveukupnog drutvenog razvoja. Ovo znai da je obrazovanje znaajan resurs u svakom drutvu, pa mu kao takvom

    treba i prii. Spoznaja svih navedenih razloga dovela je do toga da se zakorai u fazu korenitih izmena u obrazovanju

    (njegovim sadrajima, metodama, oblicima i organizovanosti).

    Uvod

  • Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 7

    Poznato je da je struna praksa oduvek bila ljudska

    delatnost, usmerena ka menjanju objektivne stvarnosti, s

    ciljem pronalaenja najpovoljnih moguih reenja.

    Praksa je racionalno organizovan ljudski proces

    u kome ovek inae deluje na objekte stvarnosti

    sa svrhom da zadovolji svoje potrebe, pri emu se

    javlja njegova stvaralaka svest

    (Grubor, 1994).

    Navedena definicija ukazuje na to da je struna praksa

    osnovna teorijsko-saznajna kategorija iz koje proizlazi da

    strunjaci, organizatori stimulativne sredine za uenje,

    kreativci raznih obrazovnih situacija, fundamentalci

    raznih predmetnih oblasti, kakvi e biti budui vaspitai,

    moraju biti obrazovani tako da mogu stvaralaki prilaziti

    zadacima koji ih oekuju u praksi. Savremeno koncipirana

    struna praksa vie nije rutinska, jer ona na svakom

    koraku ukazuje na potrebu za saznavanjem svega

    onoga to je rezultat savremenih, naunih dostignua,

    novih teorija i praktinih reenja. Vaspita, kreativni

    strunjak i naunik u malom, mora znati nauno misliti i

    biti uveden u fundamentalne sadraje plana i programa

    (logike, metodoloke i istraivake aspekte), kao i

    dileme i probleme struke. On mora ovladati metodikom

    pedagoko-didaktike organizacije, biti spreman da stvori

    stimulativnu sredinu za uenje, razumeti inkluzivnu klimu

    i multikulturalnost u svim njenim oblicima, a svega ovoga

    ne moe biti bez dobro osmiljene strune prakse. Zbog

    toga, pogreno je misliti da je mogue praksu vaspitaa

    ograniiti samo na jednostavno koncentrisane oblasti,

    koje su nedovoljan fundament razvoja vaspitake struke

    i didaktikih vrednosti.

    1. STRUNA PRAKSA

    1.1 Osnove programa strune prakse

    S obzirom na zadatke i programske sadraje, te objektivne

    mogunosti za programsku realizaciju, struna praksa se

    moe svrstati u dve osnovne varijante u programstkom

    okviru njenog ostvarivanja, a to su:

    a) vebaonika varijanta i

    b) zajednika varijanta strune prakse kada se program

    ostvaruje u svim drugim institucijama, institucionalnim

    oblicima i preduzeima, kolama, gde se i uz strunu

    pomo ostvaruje vaspitno-obrazovni program vrtia.

    Struna praksa ostvaruje se sledeim oblicima:

    1. hospitovanjem,

    2. radom u praktinom, strunom, pedagoko-

    didaktikom, metodikom i informatikom okruenju,

    3. asistiranjem u obrazovnom procesu (pre, tokom

    ili nakon izvoenja programa) u funkciji stimulativne

    obrazovne klime,

    4. samostalnim praktinim radom, pojedinanim i

    timskim izvoenjem pojedinih faza ili delova vaspitno-

    obrazovnog procesa, te realizovanjem celovitih

    programa.

    Struna praksa se izvodi na temelju Programskih

    osnova, u svrhu osposobljavanja i obuavanja studenata u

    skadu sa vaspitno-obrazovnim programom predkolskih

    ustanova, te se realizuje zajedno sa vaspitaima

    mentorima i nastavnicima mentorima (profesorima

    visokih kola i fakulteta). Dakle, strunu praksu treba

    organizovati tako da studenti uestvuju u svim etapama

    vaspitno-obrazovnog rada, koji