24. oktobar 2014

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „ÂÂNSKI GLAS“ D. O. O.

wwwwww..ccaaggllaass..rrss

tel. 226-000; 346- 000www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ÂÂK, 24. OKTOBAR 2014. GODINE

006699 -- 331100--0044--6600003322 -- 331100--446600

CENTRUM

[email protected]

BROJ 41 CENA 30 DIN.

strana 3.

Gradsko rukovodstvo

ZADOVOQNIUÎNKOMDVOGODI[WEVLADAVINE

ZADOVOQNIUÎNKOMDVOGODI[WEVLADAVINE

Iz porodi~nih albuma

SE]AWE NAVOJNE PITOMCE- MEDICINARE -

IZME\U DVARATA

strane 10. i 11.

strana 32.

UPECALI[ARANA

OD 17 KILOGRAMA

Na Talpama, na obali Zapadne Morave

Aco Ja}imovi}, {ef Odseka za suzbijawe op{teg kriminaliteta

ZAPLEWENEVELIKEKOLIÎNENARKOTIKA

strana 6.

Radovi na odbrambenom bedemu pored êmernice

ZAPOÊTASANACIJA

O[TE]EWA

ZAPOÊTASANACIJA

O[TE]EWAstrana 4.

Gorwa Gorevnica

ZAVR[ENOÎ[]EWE BRANEI NASIPAWEPUTEVA

strana 13.

2 PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINEMARKETING

PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINE 3POLITIKA

Uprkos brojnim problemima ielementarnim nepogodama ko-je su pogodile ~itavu Srbiju iâ~ak, javna preduze}a i usta-nove, koji posluju pod okri-qem Grada, dobro su funkcio-nisali u proteklom periodu iblagovremeno i kvalitetno surealizovali planirane pro-grame. Gradska vlada je odr-àla 96 sednica, na kojima jerazmatrala vi{e od 1.000 te-ma i povodom wih donela od-govaraju}e odluke i zakqu~ke.Tokom protekle dve godinegradski parlament je zasedao35 puta i tako|e usvojio broj-ne odluke od izuzetnog zna~ajaza ìvot gra|ana i funkcio-nisawe lokalne samouprave. Uovom periodu gradski buxet je,{to je veoma va`no, sve vremebio likvidan i zahvaquju}itome i potrebe svih buxetskihkorisnika su redovno izmiri-vane.

Ovim konstatacijama gradona~el-nik Vojislav Ili} je na konferen-ciji za novinare u utorak sumirao

rezultate dvogodi{weg rada aktuelnegradske vlasti, naglasiv{i da su Grad utri navrata, u aprilu, maju i septembru,zadesile poplave i da je materijalna {te-ta koje su one nanele stanovni{tvu ovogkraja procewena u iznosu od oko 1,5 mili-jardi dinara.

-Najugroènijim doma}instvima po-mogli smo sredstvima iz buxeta Grada inovcem dobijenim od Republike i brojnihdonatora i zahvaquju}i tome zna~ajno jestabilizovano stawe na poplavqenompodru~ju, na kome }e se posledice nepogo-da, ipak, ose}ati, duì niz godina. Lokal-na samouprava }e i ubudu}e celokupnu po-mo} od Republike i donatora upu}ivatina poplavqeno podru~je i gra|anima koji-ma je ona najpotrebnija - rekao je gradona-~elnik Ili}, izraziv{i zahvalnost svimdonatorima i prijateqima iz inostran-stva, kojima }e povodom obeleàvawa Da-na Grada, kako je najavio, biti uru~ene za-hvalnice.

Govore}i o radu javnih preduze}a iustanova, ~iji je Grad osniva~, Ili} jepodsetio da su u JP krajem pro{le godineizabrani direktori i organi upravqawa,oceniv{i da je wihov rad unapre|en, da suona pro{lu godinu zavr{ila sa pozitiv-nim rezultatima poslovawa, koji se o~e-kuju i na kraju 2014. Po{to je izrazio uve-rewe da u narednom periodu ne}e do}i dozna~ajnijeg poskupqewa komunalnih uslu-ga, gradona~elnik Ili} je napravio “pre-

sek” rada svih lokalnih JKP i ustanova,potenciraju}i wihove investicione i re-dovne aktivnosti u oblasti komunalnogodràvawa i programe ustanova, po koji-ma je â~ak prepoznatqiv i izvan granicaSrbije. On je najavio da }e resorno mini-starstvo obezbediti deo sredstava zaadaptaciju zgrade Doma vojske, nameweneza Gradsku biblioteku, da }e drugo mini-starsvo, nakon rebalansa republi~kog bu-xeta, obezbediti sredstva za dovr{etaksportske hale i u~ionica u O[ u Mr~a-jevcima i da }e Grad u buxetu za 2015. pla-nirati novac za nabavku eneterijera zaMuzi~ku {kolu, ukoliko ga ranije neobezbedi Republika.

Osim u kulturu, pred{kolsko, osnovno,sredwe obrazovawe i socijalnu za{titu,Grad ulaè zna~ajna sredstva i u sport,za{titu ìvotne sredine, podsticaje upoqoprivredi i re{avawe problema neza-poslenosti, podsetio je Ili} i naglasioda lokalna samouprava brine i o primar-noj zdravstvenoj za{titi, o ~emu, poredostalog, svedo~i podatak da }e u ovoj go-dini iz buxeta biti opredeqeno 25 mili-ona dinara za nabavku vozila, opreme zadomove zdravqa i rekonstruukciju ambu-lanti na gradskom i seoskom podru~ju.Grad su tokom ove godine posetili amaba-sadori Rusije, Belorusije, Nema~ke, Ki-pra, Austrije, Turske, brojne strane dele-gacije, predstavnici resornih ministar-stava, dràvni sekretari, privredne dele-gacije, sumirao je jo{ neke aktivnostigradskog rukovodstva gradona~elnik Vo-jislav Ili}, konstatuju}i da je sve {to jeura|eno, rezultiralo time da je â~ak la-

ne progla{en za najboqu lokalnu samou-pravu u regionu i Srbiji i poneo visokopriznawe - nagradu “kapetan Mi{a Ana-stasijevi}”.

Posle letwe pauze, pro{log mesecaodràna je prva jesewa sednica SG, na ko-joj je doneta odluka o rebalansu buxeta, za-hvaquju}i kojoj bi ova poslovna godinatrebalo da bude zavr{ena bez finansij-skih problema i, {to je tako|e veoma va-`no, na taj na~in je stvorena dobra baza zaprojektovawe buxeta za 2015. godinu, op-timisti~ka su o~ekivawa predsednika SGVeqka Negovanovi}a, koji je najavio da }e36. sednica SG najverovatnije biti odr-àna slede}e srede i da bi na woj trebaloda budu usvojeni planovi generalne regu-lacije “Centar”, “Qubi} - Trbu{ani” inaseqa Mr~ajevci. Po{to je ocenio da }edo kraja godine za lokalni parlament bi-ti dosta posla, zamolio je odbornike “dase naoruàju strpqewem, da bi sve {to iho~ekuje uradili i zavr{ili na najboqina~in, a sve u ciqu stvarawa uslova daGrad funkcioni{e bez ve}ih problema.”

Buxet za 2014. godinu projektovan je uiznosu od 3,550 milijardi dinara, odno-sno wegova prihodna strana je ambicio-znije planirana za oko 450 miliona dina-ra, iako je o~ekivan mawi priliv od pore-za na zarade i zbog ukidawa naknade za ko-ri{}ewe gra|evinskog zemqi{ta i skra-}ewa transfera od Republike. Po{to upotpunosti nije realizovana ideja o agre-sivnijoj naplati buxetskih prihoda, {i-rewu mreè korisnika i ve}oj podr{ciRepublike, ura|en je rebalans gradske kasei prihodi umaweni za oko 230 milioandinara. Bez obzira na to, buxet je investi-cioni, socijalno odgovoran programskiraznovrstan, tro{kovno racionalan, li-kvidan, nisko zaduèn i odrìv, ocena jezamenika gradona~elnika Radenka Luko-vi}a, koji je naglasio da su zbog smawewaprihodne strane samo “usporene” neke in-vesticione aktivnosti.

Izgradwa koridora 11, Moravskog ko-ridora, kargo centra, samo su neke od ka-pitalnih investicija koje mogu dovestistrane investitore u ~a~anski kraj, sma-tra Lukovi} i podse}a da je donet GUPâ~ka, da je Grad obezbedio podsticaje isve investitore koji zapo{qavaju vi{e od50 radnika, oslobodio obaveze pla}awanakande za ure|ewe gra|evinskog zemqi-{ta. Zna~ajna sredstva iz buxeta izdvoje-na su i za sprovo|ewe mera aktivne poli-tike zapo{qavawa, podsetio je Lukovi},naglasiv{i i da je usporen rast cena ko-munalnih usluga za privredne subjekte.Osim toga, u proteklom periodu Grad jevodio uravnoteènu politiku i kada jere~ o porezima, kazao je on, i najavio da }enaredne godine biti predvi|eno “kvali-tetnije zonirawe”, odnosno umesto tri,predvi|eno najverovatnije sedam zona zautvr|ivawe poreza na nepokretnosti.

- Preduze}a “Prvi maj” i “Slovas” suuvedena u proces reorganizacije, iz ste~a-ja su pokrenuti “Sto~ar” i “@itopro-met”, ogla{ena je prodaja “Sto~ara”, zakoga }e nadmetawe biti odràno 17. no-vembra. O~ekujemo da uskoro bude ogla{e-na i prodaja Fabrike hartije, ~ija je pro-cewena vrednost pet miliona evra i obja-vqeni oglasi i za prodaju “Niskogradwe”,PKS - a, Veterinarske stanice, procewe-ne na 350 miliona dinara. Bitno je nagla-siti da FRA radi, da zapo{qava 600 rad-nika i da ima zainteresovanih kupaca zadokapitalizaciju, ili strate{ko part-nerstvo, {to nagove{tava da }e proces re-struktuirawa fabrike uspe{no biti za-vr{en.

Zahvaquju}i angaòvawu gradskog ru-kovodstva, tokom ove dve godine obezbe|e-no je pozitivno poslovawe javnih preduze-}a, kojima su postepeno smawivane subven-cije, a sa druge strane dozvoqeno zna~ajnoposkupqewe usluga, podsetio je Lukovi},najaviv{i da }e ona naredne godine po-slovati bez pomo}i Grada i uz eventualnekorekcije cena samo do nivoa godi{weinflacije. U â~ku nema rizika od fron-talnog gubqewa radnih mesta, uveren jeLukovi}, koji tvrdi i da je na evidencijiTrì{ta rada smawen broj nezaposlenihza 1.098 lica, ali i kada je o privredi izapo{qavawu re~, zakqu~uje: “Jo{ smo da-leko od dobrog, ali su pomaci vidqivi”.

M. N.

AKTUELNO GRADSKO RUKOVODSTVO ZADOVOQNO UÎNKOM DVOGODI[WE VLADAVINE

OBEZBE\EN NESMETAN RAD JP I USTANOVA

Gradski odbor URS nije dobiozvani~no obave{tewe od svog ~lanaQubodraga Grbi}a da je pre{ao uSNS, odgovorio je, zate~en pitawemnovinara, zamenik predsednika SGVladan Mili} iz URS, kome je tafunkcija pripala na osnovu koalici-onog sporazuma ~lanica vladaju}ekoalicije, na osnovu koga je i jednomesto u Gradskom ve}u zauzeo Qubo-drag Grbi}, kao ~lan Ujediwenih re-giona. Dok je pomo}nik gradona~el-nika Radenko Lukovi} sugerisao no-vinarima da odgovor na ovo pitawezatraè od poverenika GO SNS,predsednik SG Negovanovi} je imao“spreman odgovor”:

- Li~no sam ~uo da je Grbi} pre-{ao u SNS. Smatram da je tim wego-vim ~inom naru{en koalicioni spo-razum, koji je, pored ostalog, ta~nodefinisao koliko koja partija ima~lanova i u Gradskom ve}u. O~ekujemda }e kolege iz URS sazvati sastanakpotpisnika koalicionog sporazuma ida }emo se svi izjasniti o ovim pro-menama.

NARU[EN KOALICIONI SPORAZUM?

Pojedini privrednici nisu bili zadovoqni diskusijama nekih odbornika i tonezadovoqstvo su “preneli” na gradsko rukovodstvo, jer kada je trebalo da ukaùna wegove konkretne propuste, nisu imali odgovor, rekao je Lukovi}, odgovaraju-}i na novinarsko pitawe o “sukobu” vlasti i privrednika koji tiwa duè vreme.On isti~e i da rukovodstvo Grada ne osporava predlog poslovnih udruèwa o iz-boru novog predsednika Saveta za privredu i tvrdi da je samo mawi broj privred-nika pro{le godine platio ve}i porez nego prethodne, odnosno ve}e iznose samooni koji su u strukturi imovine imali vi{e komercijalnog, nego proizvodnog imagacinskog prostora.

“Na sastanku sa privednicima ni jednog momenta nismo osetili da postoji wi-hovo nezadovoqstvo, niti da mi ko~imo wihov razvoj, da nekoga reketiramo, uzi-mamao novac. Radimo sve u skadu sa zakonom, da bismo stvorili privredni ambi-jent, privukli doma}e i strane investitore i maksimalno olak{ali rad privred-nicima u ovom gradu, prepoznatqivom po preduzetni{tvu i uspe{nim malim isredwim preduze}ima”, odgovorio je i gradona~elnik Ili}.

ZBOG ÊGA SU NEZADOVOQNI PRIVREDNICI

4 PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINEDRU[TVO

Po{to je nedavnopotpisan ugovor saizvo|a~em radova,

u utorak je zapo~eta sana-cija deonice odbrambenogbedema pored êmernice, uBalugi (preqinskoj), namestu gde se ukr{taju kanali reka, kod takozvanog si-fona. Vrednost radova kojefinansira Vlada Japana jeoko 40 miliona dinara ioni bi, kako je najavila Jo-vanka ]irkovi}, {ef ~a-~anske RJ “Srbijavode”,koja gazduje slivom Zapad-ne Morave i êmernicom,trebalo da budu okon~aniza 120 radnih dana, ukoli-ko vremenske prilike budui{le na ruku radnicimaVodoprivrednog preduze}a“Morava”, angaòvanim naovom zna~ajnom poslu. Ka-ko je objasnila ]irkovi}-ka na gradili{tu, koga su uutorak posetili gradona~-lenik Vojislav Ili}, we-gov zamenik Radenko Luko-vi}, pomo}nik Milan Bo-jovi} i Milijan Mini},~lan GV zaduèn za inve-sticije, re~ je o hitnim in-terventnim radovima:

- Oni podrazumevaju “za-tvarawe” svih o{te}ewa nabedemu, od kojih je jednove} sanirano pre dva mese-ca. Ovo je drugo najve}eo{te}ewe nasipa, na mestugde se kanal za navodwava-we ukr{ta sa koritom rekeêmernice. Interventniradovi }e biti obavqenina mestima proboja, nasi-pawem zemqanog glinovi-tog materijala i podiza-wem posebnog za{titnogobjekta od krupnih komadakamena. Osim toga, predvi-|eno je i ~i{}ewe sprudova

i uklawawe drve}a na ~i-tavoj deonici, koje je tako-|e uticalo da velike vodepreliju nasip.

[ef RJ “Srbija vode” uâ~ku podsetila je da je to-kom majskih poplava ê-mernica “stigla” do krunenasipa i, iako ne postojivodomerna stanica kojapermanentno meri proti-caj vode u ovoj reci, oceni-la da je tada on iznosiooko 300 kubika, {to je nanivou stogodi{wih vodaêmernice. Re~ je o buji~-nom vodotoku, koji u peri-odu velikih ki{a, kakve subile u maju, brzo i jako na-rasta i prakti~no za neko-liko sati dostiè svojmaksimum. Zbog toga u ta-kvim slu~ajevima prkti~noi nema uspe{ne odbrane odpoplava, ukoliko ranijenisu obavqeni preventiv-ni radovi, odnosno obezbe-|eni dobra proto~nost ko-rita i neo{te}eni i funk-cionalni nasipi, objasni-

la je Jovanka ]irkovi}.Sanacija bedema pored

êmernice obavqa se naosnovu odluke Vlade Srbi-je o otklawawu posledicapoplava i zahvaquju}i do-naciji Japana, dodao je Ra-de Radovanovi}, direktorovda{weg VP “Morava”,kome je poveren ovaj zna~a-

jan posao:- Predvi|ena je sanacija

svih deset proboja nasipa,od kojih su ~etiri bila ve-}a od po 100 metara, na de-onici od u{}a êmerniceu Moravu, do mosta u Pre-qini, duìne 5,3 kilome-tra. Zavr{etkom ovih ra-dova pored sifona, bi}esanirana sva o{te}ewa inakon toga vi{e ne}e biti

opasnosti od izlivawa, ba-rem vode maweg ranga odone koja je bila u maju.Planirano je i se~ewe dr-ve}a na ~itavoj deonici odove lokacije u Balugi, domosta u Preqini i ~i{}e-we forlanda, odnosno pro-stora izme|u re~nog kori-ta i nasipa. Zahvaquju}itome, bi}e obezbe|en ve}iproticajni profil u re~-

nom toku, a proi{irewemi nadvisivawem nasipa iboqa za{tita - objasnio jeRadovanovi} zadatak izvo-|a~a radova i podsetio daje zbog nedostatka sredsta-va u ranijem periodu, izo-stalo se~ewe drve}a i ~i-{}ewe prostora izme|u ko-rita i nasipa, {to je biojedan od razloga zbog kogaje êmernica napustilakorito i poplavila Balu-gu, Kowevi}e i delove Pre-qine.

Pre nego {to su “zatvo-reni” proboji na bedemu,gradsko rukovodstvo i lo-kalno stanovni{tvo sustrepeli od novih padavi-na i poplava, jer bi sve{to je sanirano i popra-vqeno na poplavqenompodru~ju, ponovo “oti{lou vodu”, komentar je grado-na~elnika Vojislava Ili-}a, koji je izrazio zahval-nost nadle`nima iz JP“Srbijavode” i Vladi Ja-pana koja je obezbedila 40miliona dinara za otkla-wawe posledica nezapam-}enih nepogoda.

Od velikih poplava1965. godine, êmernica jena mestu kod sifona triputa probijala nasip, a sa-mo u aprilu, maju i septem-bru ove godine 12 puta,podse}a Milijan Mini},~lan GV resorno zaduènza investicije:

- Lokalna samouprtava}e sa preduze}em “Srbija-vode”, koja gazduje ovim vo-dotokom, uloìti maksi-malne napore da osposobibedeme, kako se nikada nebi ponovila ni ’65, ni2014. godina.

M. N.

Uciqu informisawa pri-vrednih dru{tava i dru-gih korisnika o kori{}e-

wu patentnih informacija u po-slovawu, Regionalna privrednakomora Kraqevo, u saradwi saZavodom za intelektualnu svoji-nu Republike Srbije i Nau~notehnolo{kim parkom â~ak,pro{le sedmice je organizovalaradionicu “Pretraìvawe bazapatentne dokumentacije”. Poè-lev{i dobrodo{licu u~esnici-ma radionice, direktorka Nau~-no tehnolo{kog parka DanijelaMilo{evi}, istakla je da je ovasamo jedna u nizu, koje }e biti or-ganizovane u NTP sa Zavodom zaintelektualnu svojinu, a koje }eimati za ciq da obu~e {to ve}ibroj korisnika kako da sami pri-stupe i pretraè patentne baze,odnosno kako da provere sve pa-rametre inovativnih re{ewa zakoje su zainteresovani.

Na radionici je bilo re~i o

zna~aju patentnih informacijaza poslovawe i istraìvawe,osnovnim funkcijama slobodnodostupne baze i primerima pre-traìvawa. Zna~aj patentnih in-

formacija sadrànih u nacio-nalnim i me|unarodnim bazamaogleda se u tome {to one mogu bi-ti izvor za re{avawe problema uistraìvawu, razvoju novog pro-

izvoda, pitawima da li povre|u-jete ne~ija patentna prava, nagla-sila je Danijela Zlati} [uti}iz Zavoda za intelektualnu svoji-nu. Tako|e, podsetila je ona, bazepatenata su ~esto i jedini izvorinformacija o pojedinim teh-ni~kim re{ewima, a mogu pruì-ti i informacije o aktivnosti-ma stvarnih i potencijalnihkonkurenata.

- Polaznici ove radionicemogu da nau~e kako da pretraèbazu patentne dokumentacije, od-nosno kako mogu da prona|u re-{ewa koja su slobodna za kori-{}ewe, da ne bi tro{ili svojevreme i novac za istraìvawe ne-~ega {to ve} postoji. Zatim, moguda vide {ta je konkurencija smi-slila ili patentirala, i da pri-

mene u svom radu ukoliko, narav-no, ne kr{e tu|a prava. Polazni-ci mogu nau~iti tehnike kako dapristupe ogromnoj slobodnoj do-stupnoj bazi patentne dokumenta-cije. U bazi patenata se nalazivi{e od 85 miliona dokumenata,a najstariji dokument je s po~et-ka 19. veka. Tu se nalazi dokumen-tacija iz svih razvijenih zemaqasveta, kao i doma}a patentna do-kumentacija - rekla je DanijelaZlati} [uti}, napomiwu}i da}e predstavnici preduze}a mo}ida saznaju kako da do|u do nekogre{ewa koje im je interesantno,kako na najboqi na~in da isko-riste tehni~ke informacije ieventualno, ako imaju nova re{e-wa, da odlu~e i da patentirajusopstveni pronalazak. N. R.

U NTP ODR@ANA RADIONICA „PRETRA@IVAWE BAZA PATENTNE DOKUMENTACIJE”

ZA RE[AVAWE PROBLEMA U ISTRA@IVAWU I RAZVOJU NOVOG PROIZVODA

ZAPOÊTA SANACIJA O[TE]EWA NA ODBRAMBENOM BEDEMU PORED ÊMERNICE U BALUGI (PREQINSKOJ)

Stanovnici Baluge su pretrpeli najve}e {tete odmajskih poplava, a jedno od najugroènijih je bilodoma}instvo predsednika MZ Slavka Borisavqevi-}a:

- Zahvaquju}i lokalnoj samoupravi i resornomministru Velimiru Ili}u, preduze}e “Srbijavode”je zapo~elo sanaciju o{te}ewa bedema pored êmer-nice, koja se izlila i pre dvadesetak dana i popla-vila, na svu sre}u, samo poqoprivredno zemqi{te.Nadam se da }emo posle ovoga, skinuti veliko bremesa vrata i da ubudu}e ne}emo strahovati svaki putkada padne ki{a i sa ovog bedema gledati kolika jeêmernica- sa olak{awem pri~a Borisavqevi}, ne-zadovoqan radom nadle`nih komisija i raspodelompomo}i, jer su, kako kaè, ve}a sredstva dobijaligra|ani koji uop{te nisu, ili su mawe stradali odonih najugroènijih.

PA[]E IM VELIKO BREME SA VRATA

DA SE NE PONOVE NI ’65, NI 2014!

PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINE 5GRAD

Gradska uprava zafinansije pripre-mila je i ~lanovima

Gradskog ve}a na sednici,odrànoj 20. oktobra, pre-zentovala izve{taj o izvr-{ewu buxeta od 1. januarado 30. septembra ove godi-ne. Kako je referisao na-~elnik Zoran Todosije-vi}, ukupni prihodi iprimawa buxeta za devetmeseci iznosili su2.017.231.655 dinara, {topredstavqa 63,72 odsto odgradske kase, koja je poslerebalansa, projektovanana godi{wem nivou u iz-nosu od 3,318 milijardidinara.

Kao i u prethodnim iz-ve{tajnim periodima, iovog puta najve}i prihodostvaren je od poreza nazarade - 797,8 miliona di-nara, naglasio je Todosi-jevi} i potencirao i dru-ge izvore:

- Od poreza na samo-stalne delatnosti ostva-ren je prihod od 83, a odporeza na imovinu 141 mi-lion dinara, od ~ega jejedna polovina od fizi~-kih, a preostala suma odpravnih lica. Teku}itransferi od vi{ih ni-voa vlasti, odnosno po-vra}aj sredstava od PDV -a iznosio je za devet mese-ci 215,7 miliona, dok jeGrad od Republike dobiooko 8,8 miliona dinara“namenskih” sredstava. Odnaknade za kori{}ewegra|evinskog zemqi{taostvaren je prihod od 37,5,a od naknade za ure|ewe91,1 milion dinara.

Govore}i o rashodnojstrani buxeta i izdacima,na~elnik GU za finansijeje istakao da su rashodiiznosili 1,998 milijardidinara, ili 60,23 odsto.Osnovno i sredwe obrazo-vawe su u ovom perioduko{tali Grad oko 118, od-nosno 46 miliona dinara,dok su ustanove kulturepotro{ile 101, a fizi~kakultura 58 miliona dina-ra. Kao najve}i buxetskikorisnici pred{kolskeustanove su dobile 264 mi-liona dinara, dok su izsopstvenih izvora obezbe-

dile 136. Za tro{kovednevnog boravka dece ome-tene u razvoju izdvojeno je24, a za socijalnu za{titu53,8 miliona dinara. Zadevet meseci ove godinezna~ajna sredstva su opre-deqena i za gradwu in-frastrukture, vra}awe de-la kredita za izgradwu re-gionalne deponije “Dubo-ko”, gradskog stadiona,fiskulturne sale i u~io-nica u Mr~ajevcima (53miliona), objekta Muzi~-ke {kole (71 milion dina-ra), za radove u sklopu pr-ve faze izgradwe prihva-tili{ta za nezbrinuteìvotiwe (dva milionadinara)... U ovom izve-{tajnom periodu Grad jeotplatio kredit od 68,5 iduguje jo{ 132,8 milionadinara, a na kraju devetogmeseca na ra~unu je bilo

245,8 miliona dinara, na-glasio je na~elnik Todo-sijevi}.

Verovatno zbog toga{to su relativno skoro ive}nici i odbornici te-meqno raspravqali o re-

balansu godi{weg buxeta,izostala je ve}a raspravao devetomese~nom izve-{taju, pa je tako na 95. sed-nici prihva}en samopredlog Svetlane Pauno-vi} da TO^ u roku od 10dana pripremi kompletnuinformaciju i ra{~laniprihode i rashode ostva-rene na manifestacijama“Kupusijada” i Saborfrula{a, koje su, ina~e,Grad ko{tale pet milio-na dinara.

^lanovi GV su, uglav-nom uz pohvale, utvrdilipredlog petog, od {estplanova generalne regula-cije, kojima }e prakti~nobiti razra|en GUP â~kado 2015. godine. Jedan odnajkompleksnijih, kada jere~ i o povr{ini koju“tretira” i predvi|enimsadràjima, je upravoPGR “Centar” koga je uponedeqak prezentovalaglavni urbanista iz JP“Gradac” Tatjana Simo-novi}. Naglasila je, po-red ostalog, da ovaj plan-ski dokument “pokriva”podru~je od 901,60 hektarau katastarskim op{tina-ma â~ak, Prijevor, Trbu-{ani, Qubi} i Beqina, dasu planeri predloìlirekonstrukciju gradskogcentra i pove}awe za 30hektara, {to }e se posti}iwegovim “prelaskom” naqubi}ku stranu grada.Postoje}i gradski parkbi}e prekategorisan u re-onski, a novi gradski po-dignut pored Morave, pre-

ma Trbu{anima, zamisaoje obra|iva~a ovog PGR,koji je predloìo i izme-{tawe oglednih poqa In-stituta za vo}arstvo nalokaciju “Rasadnika” ipodizawe botani~ke ba-{te na wihovom mestu.Stanovawe visokih gusti-na predvi|eno je na obodugradskog centra, a mawagustina i porodi~no sta-novawe na periferiji, re-kla je Simonovi}ka, na-glasiv{i da su sve javnefunkcije prilago|ene sta-novawu, a da su poslovnezone predvi|ene uglavnomuz dràvni put, Ulicu 10,reku Lupwa~u, mawisportski centri u Ko{ut-waku i Beqini i pet jav-nih garaà, od kojih pod-zemna na sada{wem par-kingu ispred “lu~ne zgra-de”.

Stru~waci iz JP “Gra-dac” uradili su i predlogPGR za naseqeno mestoMr~ajevci koji je, oceni-li su, veoma specifi~an,pored ostalog i zbog toga{to se podru~je, povr{i-ne 673,30 hekatra, koje ovajplanski akt obra|uje, na-lazi na trome|i â~ka,Kraqeva i Kragujevca, od-nosno u KO Mr~ajevci idelovima katastarskihop{tina Dowa Gorevni-ca, Katrga i Be~aw. Cen-tar naseqa bi, izme{ta-wem iz wega dràvnog pu-ta i uvo|ewem vi{e funk-cija, dobio na kvalitetu,smatraju planeri, koji su,naglasila je Tatjana Si-

monovi}, predvideli ipro{irewe pe{a~kih zo-na, unapre|ewe admini-strativnog i kulturnogcentra mesta, podizaweparka, parking garaà...Novina u ovom planskomdokumentu su industrijskezone, turisti~ki i sport-ski sadràji, ruralni tipstanovawa po obodima na-seqa, kao i predlog da ko-munalne zone i reka Buko-vac budu razra|eni poseb-nim planovima detaqneregulacije.

Po{to Nau~no tehno-lo{ki park koristi 138kvadrata poslovnog pro-stora, koga je na upravqa-we i kori{}ewe od Gradadobilo JKP “Komunalac”,a potrebno mu je najmawe150, da bi bio registrovankao ustanova za inovativ-no nau~nu delatnost, GV jeprihvatilo predlog grad-skog javnog pravobranio-ca da mu ovo preduze}eustupi jo{ oko 55 kva-dratnih metara u zgradibiv{eg “Tehnosa”. Ve}ni-ci su na sednici u ponede-qak doneli i odluku daGrad pribavi u javnu svo-jinu poqoprivredno ze-mqi{te od 2, 25 kvadrat-nih kilometara u Balugi(qubi}koj), na kome }e, naosnovu re{ewa resornogministarstva, biti izve-dena geolo{ka, geotermal-na i balneolo{ka ispiti-vawa, radi utvr|ivawauslova i mogu}nosti zagradwu bawskog, SPA ivelnes centra. M. N.

Ni posle razmatrawa dopuwenog izve{taja o sta-novima u svojini Grada, koga su traìli od Gradskeuprave za urbanizam, ~lanovi GV nisu dobili odgovo-re na sva pitawa i dileme. I daqe je ostalo nejasno dali Grad raspolaè sa 21, 31 ili ~ak i vi{e stanova, pokom pravnom osnovu ih gra|ani koriste, da li su sasvim zakupcima produèni ugovori, ko vodi eviden-ciju o wihovim dugovawima...? Oceweno je kao “nepri-mereno i degutantno” da jedan od najve}ih stanova, po-vr{ine 73 kvadrata, koristi gradski javni pravobra-nilac i zahtevano da se ispita da li eventualno imasli~nih slu~ajeva i da budu predvi|eni stroìji ipravi~niji kriterijumi prilikom raspodele ovihstanova, namewenih za raseqavawe (Bratislav Jugo-vi}). Neozbiqno je to {to za ~etiri stana nema nika-kve dokumentacije, {to se Grad nedoma}inski odnosiprema svojoj imovini i neke stanove izdaje na odre|e-ni rok, neke bez ikakvog pravnog osnova (Milijan Mi-ni}). Ne treba “izdvajati samo javnog pravobranio-ca”, ve} se za sve zakupce moraju primeniti isti kri-terijumi, da niko ne bi bio o{te}en, tim pre {to me-|u korisnicima ima najvi{e lica u stawu socijalnepotrebe, smatra Nemawa Trnavac. Neprimereno je to{to pravobranilac duguje za grejawe gradskog stanakoga koristi, {to }e mu “vezati ruke kada bude zastu-pao interese Grada”, upozorio je dr Milan Plazini},a Svetlana Paunovi} ocenila neshvatqivim da nikone vodi evidenciju o dugovaweima zakupaca, koja sudostigla iznos od skoro 1,7 miliona dinara.

Posle poduè rasprave, GV je zakqu~ilo da GU zalokalni ekonomski razvoj, u saradwi sa Centrom zasocijalni rad, razmotri mogu}nost naplate zakupnineod svih du`nika i zaduìlo poslovodstva JKP da pre-cizno evidentirju sva dugovawa za komunalne usluge iu skladu sa gradskim i odlukama preduze}a naplate,ili eventualno otpi{u zaostala potraìvawa.

VI[E O STANOVIMA, NEGO O BUXETU I PLANOVIMA

ZA DEVET MESECI OVE GODINE PRIHODI I PRIMAWA BUXETA OSTVARENI U IZNOSU OD DVE MILIJARDE I 17 MILIONA DINARA

OD POREZA NA ZARADE SKORO 800 MILIONA DINARA

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. ggllccaaggllaass@@ssbbbb..rrss

ADRESA: â~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 ggllpprreessss@@ssbbbb..rrss Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs


Na Desetoj izlo`bi turi-sti~kih publikacija Sr-bije, odrànoj 16. i 17.

oktobra u Kru{evcu, pored izlo-`be najboqeg {tampanog materi-jala, organizovan je i konkurs zaizbor najboqih turisti~kih pu-blikacija u osam kategorija. Nakonkurs se prijavilo 30 turi-sti~kih organizacija iz Srbije,me|u kojima i Turisti~ka orga-nizacija â~ka. Stru~ni ìridoneo je odluku da u kategoriji -Turisti~ke mape, drugu nagradudobije Turisti~ka organizacijaâ~ka za turisti~ko-planinar-sku kartu Ov~arsko-kablarskaklisura.

- Najnovije {tampano izdaweTuristi~ke organizacije â~kapripremqeno je u saradwi safirmom “Intersistem kartogra-fija” iz Beograda. Sadrì kar-tografski prikaz za{ti}enogpodru~ja Ov~arsko-kablarskaklisura, turisti~ke sadràje isve neophodne informacije nasrpskom i engleskom jeziku o pla-ninarskim stazama, sa wihovimopisom i tehni~kim karakteri-stikama, uz adekavatan izborprate}ih fotografija - obja{wa-va Gordana Majstorovi}, rukovo-dilac slu`be za marketing TO^.

Turisti~ka organizacija â~-ka je ove godine, pored nagra|ene

mape, u okviru izdava~ke delat-nosti {tampala promotivni ma-terijal na srpskom i engleskomjeziku, “Restorani i sme{taj uOv~arsko-kablarskoj klisuri”,“Manastiri Ov~arsko-kablarskeklisure”, kao i kataloge za medi-cinski turizam i prirodne ka-rakteristike za{ti}enog pod-ru~ja, podse}a Gordana Majsto-rovi}. Ona isti~e da su nova iz-dawa, uz postoje}a koja se odnosena Gorwu Trep~u i Grad â~ak,doprinela kvalitetnom predsta-vqawu turisti~kih znamenito-sti grada i okoline.

- Rezultat promocije na ne-ma~kom turisti~kom trì{tu je

organizovan boravak ve}eg brojagrupa iz Nema~ke (u odnosu naprethodni period), koji su ovegodine posetili Ov~arsko-ka-blarsku klisuru i to posred-stvom velikih nema~kih turope-ratora Wikinger i Ikarus i na{ereceptivne agencije Robinson izBeograda. Tekst o turisti~kojponudi â~ka, nakon predsta-vqawa na{e turisti~ke ponude uBerlinu ove godine, moè da sepro~ita u on line izdawu Agenci-je za odnose sa javno{}u Mascon-

tour koju u Nema~koj angaùje Tu-risti~ka organizacija Srbije -kaè Gordana Majstorovi}.

N. R.

NAGRADA ZA TURISTI^KU ORGANIZACIJU Â^KA I REZULTATI PROMOCIJE NA ME\UNARODNOM TR@I[TU

KVALITETNO PREDSTAVQAWE ZNAMENITOSTI GRADA I OKOLINE

Uborbi protiv nar-komanije Policij-ska uprava â~ak

postiè dobre rezultate, sobzirom na to da je u po-sledwe vreme bilo vi{ezaplena droge. [ef Odse-ka za suzbijawe op{tegkriminaliteta PU â~akAco Ja}imovi}, potvr|ujeda policija ima razloga dabude zadovoqna rezultati-ma rada na suzbijawu nar-komnije, jer je tokom devetmeseci ove godine otkrive-no 88 krivi~nih dela u ve-zi sa drogom, ~ak 33 odstovi{e nego 2013. Prema we-govim re~ima, od po~etkagodine zapleweno je vi{eod 160 kilograma raznihnarkotika, od kojih je naj-vi{e opojne droge skank.Samo u pet zaplena oduzetoje vi{e od 150 kilogramaskanka. Tako|e, podse}a Ja-}imovi}, od po~etka ovegodine je zapleweno i oko60 grama heroina i mawekoli~ine ostalih narko-tika (ha{i{a, amfetami-na).

Posledwih meseci po-licija je zaplenila velikekoli~ine narkotika, jer jesuzbijawe narkomanije bioi bi}e jedan od najpriori-tetnijih zadataka polici-je, isti~e na{ sagovornik.Na pitawe da li se “narkotrì{te” mewa, Ja}imo-vi} kaè da su stalne akci-je policije usmerene na ot-krivawe organizovanihgrupa i prodavaca narko-tika, tzv. dilera droge ipresecawe lanaca krijum-~arewa opojnih droga.

- Angaòvan je i ve}ibroj policijskih slu`be-nika koji se bave ovom pro-blematikom. Na{ ciq jeda prese~emo kanale koji-ma droga dolazi u ruke di-lera, odakle se distribui-ra uìvaocima. Zaplenamave}ih koli~ina narkotika,

kao {to smo imali u maju -16 kilograma opojne drogeskank, zatim u junu - 67 ki-lograma iste droge, u avgu-stu - 42 kilograma, a po-~etkom oktobra - oko 32kilograma opojne drogeskank, poslali smo porukusvima da ne ra~unaju da jebavqewe trgovinom narko-ticima “unosan biznis”,ve} kriminal protiv kogane}emo posustati. S drugestrane, uporedo sa meramai aktivnostima kojima sepresecaju krijum~arski ka-nali droga, policija stal-no sprovodi i preventivneaktivnosti, koje su usmere-ne pre svega na mlade, kojipotencijalno mogu biti`rtve narko-dilera. Pred-uzimamo sve da ukaèmomladim qudima na opa-snost i zlo koje donosieksperimentisawe sa nar-koticima, kao i koji su pr-

vi koraci pomo}i sebi ilidrugome ukoliko se na|u utom, kako ~esto kaèmo,“za~aranom krugu narko-manije” - napomiwe AcoJa}imovi}.

Prema podacima na{egsagovornika, ~a~anskakriminalisti~ka polici-ja je tokom devet mesecipodnela 72 krivi~ne pri-jave protiv 84 lica zbogpostojawa osnova sumwe dasu izvr{ili krivi~na de-la neovla{}ena proizvod-wa i stavqawe u prometopojnih droga, neovla{}e-no dràwe opojnih droga ikrivi~na dela omogu}ava-we uìvawa opojnih droga.

Kada je re~ o zastupqe-nosti droga u na{im {ko-lama, {ef Odseka za suzbi-jawe op{teg kriminalite-ta, isti~e da policijskislu`benici linije za su-zbijawe krijum~arewa i

narkomanije, u saradwi sapolicijskim slu`benici-ma koji rade na suzbijawumaloletni~ke delikvenci-je, u sklopu preventivnograda obilaze {kole, oba-vqaju razgovore sa pedago-zima, psiholozima i di-rektorima {kola o svimproblemati~nim situaci-jama.

- Tako|e, bavimo se pre-ventivnim radom na eduka-ciji omladine i nastavnogosobqa u {kolama na teri-

toriji Grada â~ka. Osimpredavawa u~enicima natemu izgleda psiho-aktiv-nih supstanci, izgledapredmeta koji sluè zaupotrebu narkotika, pona-{awu lica koja su pod dej-stvom narkotika, kao i ona~inima pakovawa i pro-daje psiho-aktivnih sup-stanci, predavawima je bi-lo obuhva}eno nastavno inenastavno osobqe svihosnovnih i sredwih {kola

na teritoriji Grada â~-ka. Dakle, imamo stalnekontakte sa svim relevant-nim {kolskim telima, alii sa u~enicima. Svako-dnevno obilazimo {kole i{kolske okoline i tu sevr{e kontrole.

Ja}imovi} podse}a dagotovo nema dràve koja sena neki na~in ne {titi odzloupotreba droga krozpozitivno zakonodavstvoi to vrlo strogim sankci-jama. I to dovoqno govori

o ozbiqnosti i opasnostiod ove pojave, nagla{avana{ sagovornik.

- Problem narkomanijezbog wene ekspanzije, ugro-àvawa zdravqa qudi, aposebno dece i omladine,podsticawa svih drugihvidova i vrsta kriminali-teta i drugih asocijalnihpona{awa postao je feno-men dana{wice koji zahte-va preduzimawe energi~-nih organizovanih i plan-

skih mera svih subjekatadru{tva na wegovom re{a-vawu, a naro~ito zausta-vqawu najteìh posledi-ca, rasta kriminaliteta ismrtnosti mladih. Kri-vi~na dela u vezi sa dro-gom u krivi~nom zakono-davstvu Republike Srbijespadaju u grupu krivi~nihdela protiv zdravqa qudi,jer se radi o krivi~nim de-lima koja su upravqenaprotiv ìvota i zdravqa,odnosno telesnog integri-

teta. Osim toga, ovim kri-vi~nim delima ugroàvase i bezbednost zemqe u ce-lini. Imaju}i u vidu ras-prostrawenost i sve {tet-ne posledice narkomanije,kao negativne dru{tvenepojave, ovoj problematiciPolicijska uprava u â~-ku pridaje veliki zna~aj -kaè Aco Ja}imovi}, {efOdseka za suzbijawe op-{teg kriminaliteta.

N. R.

ACO JA]IMOVI], [EF ODSEKA ZA SUZBIJAWE OP[TEG KRIMINALITETA PU ÂÂK, O BORBI PROTIV NARKOMANIJE

ZAPLEWENE VELIKE KOLIÎNE NARKOTIKA

PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINE 7DRU[TVO

Gradski odbor NoveSrbije poklonio jeambulanti na Alva-

xinici i Slu`bi ku}nogle~ewa 20 kancelarijskihstolica.

- Kao dru{tveno odgo-vorna stranka, trudimo seda sledimo humanitarneprincipe. Znamo kolikoâ~anima zna~i ku}na ne-ga i zato smo se opredeli-li da im poklonimo ovestolice. Nadam se da }enov name{taj koristiti ipacijentima i zaposleni-ma - izjavio je portparolGO NS Milan Dra{ki}.Direktoru Doma zdravqadr Aleksandru Pajovi}upoklon je uru~io predsed-nik Nove Srbije u â~ku

dr Petar Jankovi}, neka-da{wi lekar Slu`be ku}-nog le~ewa. Pou~en sop-stvenim iskustvom, dr Jan-kovi} je zahvalio lekari-ma i medicinskim tehni-~arima koji svakodnevnozbriwavaju teè pacijente,slabo pokretne ili nepo-kretne.

Nedavno je i kompanija“Autoâ~ak” ovoj slu`bi

poklonila “Fabiju”. Kada je re~ o primarnoj

zdravstvenoj za{titi, izgradskog buxeta je u 2014. iza 2015. opredeqeno po 25miliona dinara. Taj novacbi}e iskori{}en za odr-

àvawe ambulanti nagradskom i seoskom pod-ru~ju i nabavku opreme.

- Za renovirawe ambu-lanti u Zabla}u i Slatinibi}e uloèno sedam mili-ona. Oko milion dinarapotro{i}emo za neophod-nu rekonstrukciju objeka-ta Doma zdravqa, De~jegdispanzera i Medicinerada. Nabavqene su tri

“Fabije” i jedno slu`benovozilo, kao i najsavreme-niji ultrazvuk za Gineko-lo{ki dispanzer. Ultra-zvu~ni aparat ko{tao je~etiri milona. Uloènasu sredstva i za potrebe

Stomatolo{ke slu`be inabavku sitnog inventara.Slede}e godine ulaga}emou obnovu svih objekata Do-ma zdravqa, kapitalna in-vesticija bi}e rekon-strukcija ambulante u Tr-navi, a planiramo i otva-rawe zdravstvenih stanicau Atenici i Lugovima... -naveo je dr Aleksandar Pa-jovi}.

Kako je najavio, slede}egodine bi}e ura|en proje-kat za obnovu ambulante uQubi}u. Da li }e biti re-konstruisan stari ili iz-gra|en novi objekat, ko-na~nu re~ da}e stru~waci.Ipak, prema najavama nad-le`nih, me{tani Qubi}ai okolnih mesta ima}e sa-vremeniju zdravstvenu sta-nicu 2016. godine. Z. J.

“O~ekujemo da }e promene ko-je su se dogodile u Demokratskojstranci Srbije podrazumevatida }e ubudu}e umesto ’salonaca’stranku voditi borci”, rekao jeMilan Bojovi} predsednikGradskog odbora DSS-a na kon-ferenciji za novinare, odrà-noj u sredu, povodom izve{tajasa 12. Skup{tine DSS-a, izborapredsednika i konstituisawa strana~kihorgana.

- Na 12. Skup{tini DSS pobedila je de-mokratija, a ~lanovi su dvotre}inskom ve-}inom za predsednicu izabrali dr SandruRa{kovi} Ivi}. Optu`be koje biv{i ~la-novi DSS-a upu}uju novom rukovodstvu, asamim tim i skup{tinarima i ~lanovimastranke da smo izneverili program DSS-a,apsolutno “ne stoje”, jer su, pre svega, oniizneverili DSS - istakao je Bojovi}, o~e-kuju}i da }e, kao izabrani ~lan Glavnog od-bora, opravdati podr{ku stranke i grad-skog ogranka u â~ku. On je izrazio nadu ida }e sa ostalim ~lanovima Glavnog odboraiz Moravi~kog okruga, Goranom Dimi}em(â~ak), Milanom Sari}em (Draga~evo) iZoranom Mihaqincem (Ivawica), dostojnopredstavqati MO, kao centralni deo Sr-bije.

Bojovi} je najavio da DSS-u predstoji inova Skup{tina na kojoj }e se mewati sta-tut, ali samo u pravcu demokratizacijestranke, sa ciqem da ne upravqa jedan ~o-vek, odnosno jedna èna, ve} Skup{tina,kao najvi{e telo stranke, odnosno da dono-si odluke demokratskim glasawima na sed-

nicama GO i voqom ~lanovastranke. DSS èli da se teì-{te delovawa stranke vrati na~lanove, kao nosioce svih aktiv-nosti na terenu i na one koji sunajzaslu`niji za izborni uspeh,ili eventualno neuspeh, istakaoje Bojovi}.

Potpredsednik DSS-a Miro-slav Petkovi}, podsetio je da su

se u stranci dogodile velike kadrovskepromene i da je zna~ajno podmla|eno ruko-vodstvo. Petkovi} je naglasio da novo ru-kovodstvo èli jaku, odlu~nu, gra|ansku,stabilnu, stranku desnog centra, u kojoj }ebiti i koju }e podràvati najboqi, najspo-sobniji, najugledniji i najkulturniji ~la-novi ovog dru{tva.

- @elimo i radi}emo mnogo na tome da~lanstvo u DSS-u bude pitawe ~asti istvar prestià. Su{tina svega {to smouradili na 12. Skup{tini su promene kojepodrazumevaju promenu predsednika, na~i-na opho|ewa, komunikacije me|u qudima,vra}awe me|usobnog poverewa, demokrati-zaciju i decentralizaciju stranke, sloboduu delovawu i samostalnost u odlu~ivawusvih op{tinskih i gradskih odbora DSS-a.Probu|eni su nova nada i stara energijakoja je kod nas postojala. O~ekuje nas pro-movisawe na{e politike i reorganizacijastranke. Svi koji su spremni za veliki radi za ozbiqne promene u dru{tvu i dràvi,dobrodo{li su u DSS - rekao je, izme|uostalog, Miroslav Petkovi}.

N. R.

Jedna u pet osoba pre-ko 55 godina starostiima neke pote{ko}e

sa sluhom, a kako godineprolaze taj odnos se pove-}ava na jednu osobu odtri. Jasniji sluh pravirazliku u velikom brojusituacija u komunikacijisa familijom i prijate-qima, prilikom gledawatelevizije, u~e{}em u sao-

bra}aju i dr.Kod osoba sa o{te}e-

nim sluhom neophodno jena vreme preduzeti odgo-varaju}e mere ukoliko supotrebne. Sli~an otpor jepre nekoliko decenija po-stojao prema no{ewu nao-~ara i qudi su morali dapretrpe niz neprijatno-sti da bi danas no{ewenao~ara postala sasvim

normalna stvar. Osobe koje sumwaju na

ozbiqnije o{te}ewe slu-ha mo}i }e da urade bes-platnu proveru u poslov-noj jedinici Audiovoxa uâ~ku, na adresi KraqaPetra I br. 30. Zakazivawetermina je potrebno izvr-{iti telefonom na broj032 / 347 – 885, radno vre-me je od 9 do 16 ~asova.

Podru`nica Srpskog lekarskogdru{tva, Zdravstveni centarâ~ak, Zavod za javno zdravqe i

Dru{tvo privatnih doktora medicinei stomatologije danas, u hotelu “Mora-va”, organizuju tradicionalnu manife-staciju “Dani dr Dragi{e Mi{ovi}”.

Ove godine predavawa }e biti prevas-hodno posve}ena vaskularnoj hirurgiji,kao i reumatologiji, stomatologiji iistoriji medicine. Govori}e na{i naj-poznatiji stru~waci u ovim oblastima,a prva predavawa po~iwu u 14 ~asova.

PROMENE U DEMOKRATSKOJ STRANCI SRBIJE

„DANI DR DRAGI[E MI[OVI]A”

POSVE]ENI VASKULARNOJ HIRURGIJI

KOD OSOBA SA O[TE]ENIM SLUHOM NEOPHODNO JE NA VREME PREDUZETI ODGOVARAJU]E MERE

BESPLATNA PROVERASLUHA U Â^KU

POKLON NOVE SRBIJE AMBULANTI NA ALVAXINICI

STOLICE ZA KU]NU NEGU PROBU\ENI NOVA NADAI STARA ENERGIJA

8 PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINEGRAD

Uorganizaciji institucije Za{tit-nika gra|ana Republike Srbije,pro{log petka je odràn okrugli

sto pod nazivom “Sistemi podr{ke osoba-ma sa invaliditetom i starijim u lokal-noj zajednici”. Na okruglom stolu su u~e-stvovali zamenica za{titnika gra|anaVladana Jovi}, predstavnici grada â~ka,Centra za socijalni rad, Nacionalne slu-`be za zapo{qavawe, zdravstvene ustano-ve i nevladinih organizacija koje zastupa-ju interese osoba s invaliditetom i sta-rijih.

Prema re~ima zamenice Za{titnikagra|ana Vladane Jovi}, ciq okruglog sto-la je da podstakne i otvori razgovor izme-|u u~esnika, o pravima osoba sa invalidi-tetom, o problemima sa kojima se oni istarije osobe suo~avaju, kao i na~inimaprevazilaèwa postoje}ih problema uovim oblastima. Glavna tema okruglogstola su bili sistemi podr{ke, odnosno{ta je to {to lokalna zajednica moè daim pruì, da bi oni ostvarili wihovopravo na ìvot u zajednici, kaè VladanaJovi} i nagla{ava:

- Ustvari, ono {to je Republika Srbijaratifikovanim konvencijama, osobama sainvaliditetom garantovala kao pravo, damogu birati gde }e da ìve, kako }e da ì-ve, da mogu samostalno da ìve. Ali, na-ravno, dru{tvo treba da im obezbedi i po-dr{ku. Sva obaveza je “pala” na lokalnesamouprave, odnosno na wihovo okruèwegde ìve.

Zamenica Za{titnika gra|ana isti~eda su najve}i problemi sa kojim se susre-}u osobe sa invaliditetom i starija lica,zapo{qavawe i nepristup~anost javnihustanova. O tome, kaè ona, dràva trebada vodi vi{e ra~una.

- Naàlost, iako zakoni postoje, oni sene primewuju adekvatno. Postoji pravil-nik koji utvr|uje standarde. Ali, nekestvari se naprave naizgled pristupa~nim,a one su ~esto ~ak vrlo opasne. Tu nam ~e-sto zataje inspekcijske slu`be, odnosnoone ne vr{e svoja ovla{}ewa. Za{titnikgra|ana je pokrenuo projekat “Mapa pri-stupa~nosti”. Posledwih nekoliko mese-ci smo prikupqali podatke, od op{tina idrugih organa dràvne i javne uprave, {ta

je to {to su u svom okruèwu napravilipristupa~no. Dobili smo vrlo za~u|uju}epodatke, ~ak i taj da mnogi nisu ni znali{ta zna~i pristupa~nost - rekla je, izme-|u ostalog, Vladana Jovi}.

Da bi gra|ani lak{e mogli da se izbo-

re za svoja prava, Za{titnik gra|ana je us-postavio partnerske odnose sa 15 gradovau Srbiji, u kojima gra|ani mogu da komu-niciraju sa slu`benicima ove instituci-je. Napravqen je projekat sa biblioteka-ma, gde gra|ani mogu da se obrate Za{tit-niku gra|ana, koji ima sedi{te u Beogra-du, kaè Vladana Jovi} i dodaje:

- I u Biblioteci Grada â~ka postojiprostorija i bibliotekar koji je obu~enkako da pomogne gra|anima. Oni mogu, ve-oma povoqno, putem skajpa da komunici-raju sa zaposlenima u stru~noj slu`bi Za-{titnika gra|ana. Generalno je mali brojpritu`bi iz â~ka. Mislim da gra|ani neznaju svoja prava, ali problemi su svudaisti.

Pomo}nik gradona~elnika za dru{tve-ne delatnosti Aleksandar Da~i}, kaè dase lokalna samouprava maksimalno trudida unapre|uje socijalnu za{titu. Poredfinansirawa projekata udruèwa kojaokupqaju osobe sa invaliditetom, on po-sebno navodi subvencije za zapo{qavaweinvalidnih lica.

- Grad â~ak finansira programe, pro-jekte udruèwa putem javnih konkursa, po-~etkom svake godne. Postoji niz olak{icai pri zapo{qavawu. Kada je re~ o stari-jim osobama, briga za stare nije u buxet-skom smislu opredeqena, ali je populaci-ja na{ih starijih sugra|ana itekako ukqu-

~ena u sve segmente rada lokalne samou-prave. [to se ti~e arhitektonskih barije-ra, ve} smo ne{to uradili u prethodnomperiodu, a radi}emo i ubudu}e. U planu jepostavqawe lifta u O[ “Dragi{a Mi-{ovi}”, zatim postavqawe rampi, a po-znato je da lokalna samouprava finansirai usluge li~nih asistenata. To je ne samodobra voqa, ve} i zakonska obaveza Grada,koju mi po{tujemo - rekao je Da~i}.

Dragana Maksimovi} iz Centra za sa-mostalni ìvot osoba sa invaliditetom,kaè da se godinama pri~a o istim pro-blemima:

- Svake godine pri~amo o istim pro-blemima, a veoma malo se re{i. Najve}iproblemi su i daqe arhitektonske barije-re, onemogu}eno nam je da u|emo u institu-cije koje su nama od ìvotnog zna~aja, dase zaposlimo, le~imo, kao i svi ostaligra|ani. Sve javne institucije su nam ilidelom pristupa~ne, ili nepristupa~ne.Uglavnom su nam pristupa~na prizemqaustanova i institucija, tako nam je u svimsferama dru{tva.

N. R.

Vr{imo usluge:- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-dana...)- ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~kiprijem zgrada- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno- nega starih i bolesnih osoba- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-bqa)- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demontaà i montaà name-{taja)- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)- majstorije u ku}i – haus majstor- molerske radove- tapetarske- vodoinstalaterske

- zidarske- kerami~ke usluge- elektro popravke- ~i{}ewe tepiha- ~i{}ewe zgrada- popravka kompjutera i

wihovo odràvawe- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-tri~nih ì~anih in-strumenata (gitara,mandolina,bas primova,i dr.)- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)- frizerske usluge (u va{im prostorijama)- visinsko prawe stakala- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)- ~i{}ewe dimwakaTel.fah. 032/374-244,Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

ODR@AN OKRUGLI STO “SISTEMI PODR[KE OSOBAMA SA INVALIDITETOM I STARIJIM U LOKALNOJ ZAJEDNICI”

NEOPHODNA VE]A PODR[KA DRU[TVA

Danica Ota{evi}, direktorkaBiblioteke, navela je akcije i pro-jekte koje je ustanova u prethodnomperiodu sprovela, kako bi ukqu~i-la kroz inkluziju kwigom u svoju~itala~ku porodicu i lica sa po-sebnim potrebama.

- Ovakvi sastanci predstavnikaZa{titnika gra|ana u lokalnimsredinama treba da poboq{aju za-konsku regulativu i omogu}e ve}upravnu sigurnost svih gra|ana, aposebno starih osoba i lica sa in-validitetom. Odeqewe Za{titni-ka gra|ana dostupno je ìteqimaMoravi~kog okruga ponedeqkom i~etvrtkom, od 13 do 15 ~asova, u ~i-taonici Gradske biblioteke, u Go-spodar Jovanovoj broj 6 - podsetilaje Danica Ota{evi}.

U ÎTAONICI BIBLIOTEKE

9PRAVOSLAVQEPETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINE


IZ PORODI^NIH ALBUMA

Poziv vojnog le-kara u nekada-{woj Srbiji ni-je bio nimalo

privla~an, jer je rad privojsci daleko naporniji, amogu}nost zarade mawa ne-go u civilnim ustanovama.Iako je i ranije bilo poku-{aja, a i delimi~nih re{e-wa, da se stipendirawemstudenata medicine obezbe-di lekarski kadar za potre-be vojnog saniteta, do si-stematskog i dugoro~nogpristupa ovom problemudolazi tek 1929. godine, ka-da se u Beogradu osniva In-ternat vojnih pitomaca -medicinara, kao zasebnoodeqewe Glavne vojne bol-nice. Nalazio se u zgradiVojnohigijenskog zavoda, aza upravnika je postavqen|eneral dr \or|e Proti},koji je, pri otvarawu, kazaoda je internat nastao napredlog na~elnika sanitet-skog odeqewa Ministar-stva vojske i mornarice, uciqu stvarawa {to sprem-nijih sanitetskih oficira.Zadatak pitomaca bio je da,pored sticawa znawa naMedicinskom fakultetu,“jo{ u toku studija buduupoznati sa vojnomedicin-skim predmetima i slu-`bom vojnih lekara”, na

kursevima u vojnoj bolnicii praksi u ambulantama. Odwih se, tako|e, traìlo dasavladaju jedan strani jezik(~asove francuskog i ne-ma~kog u internatu su imdràli “naro~iti nastav-nici”), kao i pravila lepogpona{awa.

PRIMANI SAMONAJBOQI UÊNICIPitomci su birani konkur-som, a kandidata su moralida imaju odli~an uspeh usredwoj {koli i dobar re-zultat na prijemnom ispituiz srpskohrvatskog jezika ifizike.Pro{irewem Glavne vojnebolnice dobijene su pro-strane i svetle spava}e so-be, kuhiwa sa trpezarijom,u~ionice, velika ~itaoni-ca i biblioteka. U dvori-{tu Internata nalazile suse gimnasti~ke sprave, a ukrugu bolnice teniskoigrali{te. Osim stana,hrane i odela - uniforme,pitomci su dobijali kwigei mese~ni xeparac. Imalisu potpunu slobodu kreta-wa, uz obavezu da uniformunose ne samo na predavawi-ma i ve`bama, ve} i prili-kom izlaska u varo{. Prekoraspusta su slati u vojnebolnice, na praksu, a stari-

ji studenti su upu}ivani uFrancusku, gde su u veli-kim bolnicama sticali do-datna znawa i usavr{avalistrani jezik.Zbog veoma povoqnih uslo-va studirawa, interesova-we maturanata za prijem uvojne medicinare je biloveoma veliko, pa je komisi-ja imala teàk zadatak dame|u odli~nim kandidati-ma odabere najboqe. Od {kolske 1929/30. do1940/ 41. godine kroz In-ternat je pro{lo sedam kla-sa pitomaca. U periodu od1932. do 1936. konkurs nije

raspisivan, jer se smatraloda “da }e se prijemom goto-vih lekara iz gra|anstvadobiti jeftinije i brèvojni lekari”, ali, kako jeodziv lekara za rad u voj-nom sanitetu bio slab,1937. je obnovqen prijempitomaca. Godine 1940.primqena je i prva klasastudenata veterine i far-macije.Internat je radio sve doDrugog svetskog rata, a {tase potom de{avalo saznaje-mo iz kwige “Kru{eva~kizapisi” (Beograd, 2010), ~i-ji je autor dr Stevan Litvi-wenko, jedan od nekada-{wih pitomaca, kasnijeepidemiolog, {ef epidemi-olo{ke slu`be Saveznog za-voda za zdravstvenu za{ti-tu i ekspert SZO u Iraku iPakistanu.Na univerzitetu su, se}a seLitviwenko, prestala pre-davawa, internat raspu-{ten, a pitomci su, re{e-wem ministra vojske i mor-narice, 1. aprila upu}eni,kao lekarski pomo}nici, ugarnizone {irom tada{weKraqevine Jugoslavije, gdeih je i zatekao po~etak rata.Posle kratkog aprilskograta i kapitulacije zemqe,doju~era{wi studenti kre-}u razli~itim i neizve-snim putevima. Neki su od-vedeni u zarobqeni{tvo,neki nestali, a neki umrliili poginuli tokom rata.Grupa od dvadesetak pito-maca, uglavnom izbeglih izkrajeva koji su posle ulaska

nema~ke vojske pripali Bu-garskoj, NDH ili Ma|ar-skoj, na{li su sme{taj u de-lu prostorija nekada{wegInternata, koji je, iakoraspu{ten, ostao slobodan,jer su Nemci zauzeli samodeo Glavne vojne bolnice, au ve}ini odeqewa le~eni suna{i vojnici, povratniciiz zarobqeni~kih logora ipripadnici poqske straè.Internat je prikqu~enbolni~koj kuhiwi, tako dasu u wemu mogli da boravebiv{i pitomci. Oni su bi-li zaposleni u Glavnoj bol-nici, a povremeno upu}iva-ni na rad u karantinskestanice du` desne obaleDrine, formirane radiprihvata i sanitetske obra-de izbeglica iz Bosne, gde jepegavi tifus ~esto popri-mao epidemijske razmere. Neki od starijih pitomacasu tokom rata uspeli ~ak daovere petu godinu i, prekoposebno organizovanihkurseva na Medicinskomfakultetu, diplomiraju isteknu zvawe lekara.

ZNAÂJAN DOPRINOSRAZVOJU MEDICINEPrikupqaju}i gra|u o neka-da{wim stanarima Inter-nata, Litviwenko je do{aodo saznawa da je 45 biv{ihpitomaca, od ukupno 140koliko ih je diplomiralo,stiglo do zvawa profesorana VMA i fakultetima {i-rom Jugoslavije, da su tro-jica u{la u SANU, petori-ca se svrstala me|u eksperte

SZO, a dvojica bila na du-`nosti pomo}nika mini-stra zdravqa. Gotovo su svipostali upravnici klini-ka, odnosno instituta, ilina~elnici odeqewa. - Visoki stru~ni i nau~nirenome, koji su svojim ra-dom i rezultatima stekleustanove i slu`be vojnogsaniteta na prostoru biv{eJugoslavije, velikim delomje zasluga lekara poteklihod generacija vojnih medi-cinara upisanih na Medi-cinski fakultet u Beograduizme|u dva svetska rata.Ovi lekari su, tako|e, daliveliki doprinos razvojugra|anske zdravstvene slu-`be, a posebno su ostavilizna~ajan trag u edukaciji,odnosno usavr{avawu broj-nih generacija studenata ilekara - zakqu~uje Litvi-wenko.

ÂÂNI ME\UPITOMCIMA Na dugom spisku pitomaca,koji je Litviwenko sa~inioi, uz prilog “Internat voj-nih pitomaca - medicinaraizme|u dva svetska rata iwegova uloga u razvoju voj-nog saniteta”, objavio u“Vojnosanitetskom pregle-du” (~asopis lekara i far-maceuta Vojske Jugoslavije)2003. godine, pronalazimoi imena lekara koji su pote-kli iz na{eg kraja ili ih jeza â~ak vezivalo gimnazij-sko {kolovawe. Najvi{e ihje iz IV klase, koja je uInternat stigla 1937. godi-

Od 140 vojnih pitomaca - medicinara, ko-ji su studirali izme|u dva svetska rata,50 ih je radilo na medicinskim fakulte-tima {irom Jugoslavije, petorica su po-stali eksperti Svetske zdravstvene orga-nizacije, a svi - dobri i ceweni stru~wa-ci u svojim oblastima. Neki od wih su po-tekli iz â~ka ili ih je za ovaj grad vezi-valo gimnazijsko {kolovawe.

SE]AWE NA VOJNE PITOMCE -

Beograd 1940. Vojni pitomci - studenti medicine (VII klasa) ispred zgrade Internata: Aleksandar Nikoli},Slavko Panteli}, Svetozar Savin, Srboqub Stojiqkovi}, Aleksandar Sofroni}, Miodrag An|elkovi}, Milo{Boàni}, Ilija Toma{evi}, Vladimir âde`, Bogdan Lastavica, Dragan Popovi}, Dimitrije Kobilarev,Nikola Stankovi}, Boris Haram{ak i Borisav Jovanovi}.

Aleksandar Sofroni}, Miodrag Mihailovi}, Dimitrije Kobilarev, Vladimirâde`, Ilija Toma{evi}, Aleksandar Nikoli}, Bogdan Lastavica, BorisavJovanovi}, Miodrag An|elkovi}. U sredwem redu: Dragan Popovi}, SvetozarSavin i Aleksandar Jovanovi}. U dowem redu: Sreten Popovi}, Slavko Panteli}i Srboqub Stojiqkovi}.

11DRU[TVOPETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINE

ne. Radojko Azawac je po-stao ftiziolog, profesorVojno - medicinske akade-mije u Beogradu i pukovnik,po ~inu. Wegova familijavodi poreklo sa Javora, kaoi preci Milana \ur~i}a,specijaliste medicine ra-da, koji je najpre bio zapo-slen u Ivawici, a potom u

zdravstvenoj stanici fa-brike “14. oktobar” u Kru-{evcu. Radojko Kosti} jeradni vek proveo kao fti-ziolog u Ra{ki i Vaqevu, aodrastao je u Qubi}u, kodâ~ka, gde mu se otac Nenaddoselio iz draga~evskog se-la Rti. Ovoj generaciji pi-tomaca pripada i Dobrivo-

je Jokanovi}, profesor iupravnik Instituta za sud-sku medicinu Medicinskogfakulteta u Beogradu. We-gov otac Petar, u~iteq i{kolski nadzornik, poti~eiz ivawi~kog sela Er~ege. Kraqev~anin DragoqubPopovi} ]e}a u â~ku jepoha|ao posledwe razrede

gimnazije. Po zavr{etkustudija medicine bavio separazitologijom, postaona~elnik parazitolo{kogodeqewa Zavoda za zdrav-stvenu za{titu Srbije iekspert SZO za malariju u[ri Lanki. Na spisku pi-tomaca ~etvrte klase je iMilo{ Kuburovi}, kojinije stigao da izgradi le-karsku karijeru, jer se zavreme rata razboleo od pe-gavog tifusa i umro. Godine 1938, u petoj klasipitomaca, studije medicinezapo~eo je Reqa Nedeqko-vi}, specijalista internemedicine koga }e ìvotni iprofesionalni put odvestiu SAD. Ro|en je u selu Vi-rovo, kod Ariqa, kao prvood devetoro dece u porodi-ci Ilije Nedeqkovi}a, amedicinom se bavio i we-gov brat Sre}ko, poznatikardiolog i {ahista. Reqaje, po sopstvenoj èqi, sa-hrawen u rodnom selu, a izfonda koji nosi wegovo imenagra|uju se najboqi u~eni-ci Gimnazije u â~ku, ~ijije i on bio |ak.[estoj klasi pitomaca(1939. godine) pripadao je

Radivoje Deni}, sanitetskimajor koji je pre{ao u gra-|anstvo i radio u â~ku,kao ginekolog.Naredne godine, stanovni-ci Internata su postaladvojica Nikoli}a, koji ni-su u srodstvu, ali su oboji-ca gimnaziju zavr{ili uâ~ku.Aleksandar Nikoli} je ro-|en u Ivawici, specijali-zirao je socijalnu medici-nu, radio u rodnom mestu,gde i danas ìvi, a nekovreme je bio na du`nostipomo}nika ministrazdravqa SR Srbije. Poro-

dica Miodraga Mila Ni-koli}a u â~ak se doselilaiz Sarajeva, a wegov otacNenad je bio {umarski in-èwer. Studije medicine,zapo~ete u Beogradu, Mio-drag }e, posle rata zavr{i-ti u Be~u, gde je ostao dokraja ìvota.Sreten Popovi}, iz Zabla-}a, tako|e je pripadao sed-moj klasi vojnih pitomaca -medicinara. On, me|utim,nije postao lekar, ve} je za-vr{io studije ekonomije.Radio je i ìveo u Kraqevu.

Marija Bokarev

Emilija Vi{wi}

IZ PORODI^NIH ALBUMA

MEDICINARE IZME\U DVA RATA

Miodrag Nikoli}, Radoslav Bo{kovi}, Dragoqub Panteli}, Ratomir Anti},Milan Su{a, Du{an Uro{evi}, Miodrag Bogdanovi}, êdomir Bajtaji},Branislav Stefanovi}. Dowi red: Vladislav Varagi}, Jovan Jorda~evi},Milo{ Me|edovi} i Du{an Jovanovi}.

Dimitrije Kobilarev, Bogdan Lastavica, SlavkoPanteli}, Srboqub Stojiqkovi}, AleksandarNikoli}, Aleksandar Jovanovi}, AleksandarSofroni}, Dragan Popovi}, Bora Jovanovi}, IlijaToma{evi} Sreten Popovi} i Miodrag An|elkovi}.

12 PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINEOBRAZOVAWE

O[ “MILICA PAVLOVI]” PROSLAVILA 77. RO\ENDAN

Kroz zajedni~ki projekat Regio-nalnog centra za profesional-

ni razvoj zaposlenih u obrazovawu iTehni~ke {kole, u â~ku je po~elaizgradwa Parka znawa, u kome }e senalaziti trodimenzionalna nastav-na sredstva za izu~avawe prirodnihnauka. - Ideju smo preuzeli od Regionalnogcentra u [apca, koji je u svom dvo-ri{tu oformio Park znawa. Bi}e todivna, ambijentalna u~ionica, obo-ga}ena idejama nastavnika osnovnih

i sredwih {kola, visoko{kolskihustanova i drugih institucija u gra-du - kaè direktorka centra GoricaStanojevi}.Za gradwu Parka, koji }e se nalazitiu dvori{tu Tehni~ke {kole, Geo-grafsko dru{tvo iz â~ka je, prekoprojekta NIS -a, obezbedilo 280.000dinara, a za ostatak novca postaralisu se Regionalni centar i donatori.Radovi bi trebalo da budu zavr{enido kraja novembra.

E.V.

POÊLA IZGRADWAPARKA ZNAWA

[kola, koja je jepo~ela da radi17. oktobra

1937. godine, pod imenom“Narodna {kola vojvodeStepe”, da bi 1959. ponelasada{we ime, danas ima1.302 |aka, raspore|enih u47 odeqewa, a broj novou-pisanih u~enika se svakegodine pove}ava.Povodom 77. godi{wice,

otvoreni su sportski tere-ni, obnovqeni zahvaquju}ifinansijskoj pomo}iNaftne industrije Srbije,u okviru projekta “Parter-no ure|ewe sportskih tere-na za ko{arku, rukomet,odbojku i fudbal”.êstitaju}i u~enicima inastavnicima Dan {kole,predstavnik ove kompanijeZoran Gruji~i} je rekao da

NIS ve} {est godina u~e-stvuje u ovakvim projekti-ma i da je do sada pomogao11 {kola u Srbiji. - Ovo je pravo ulagawe, jer}e mladi qudi kroz sportrazvijati takmi~arski duhi do}i do uspeha u ìvotu -naglasio je Gruji~i}, nasve~anosti kojoj su, osimroditeqa u~enika, nastav-nika i gostiju iz drugih

{kola, prisustvovalipredstavnici lokalneuprave.Direktor {kole MirkoLazovi} je ukazao i na pro-jekat “Nabavka i ugradwa{kolskih ormari}a”, za-hvaquju}i kome je {kola,sredstvima Ministarstvaprosvete, nauke i tehnolo-{kog razvoja, nabavila 333ormari}a i na taj na~inolak{ala |acima torbe.Lazovi} je podsetio i nauspehe u~enika u prethod-noj godini:- Na{i |aci su postiglizavidne rezultate na svimnivoima takmi~ewa, a wih12 je u~estvovalo na repu-bli~kim takmi~ewima.Na{a ko{arka{ka ekipa jeosvojila drugo mesto u re-publici, a u~enica sedmograzreda Katarina Sekuli}

prvo mesto u atletici. Po-sebno bih izdvojio uspehna zavr{nom ispitu, po ko-me su u~enici osmog razre-da najboqi u Okrugu.Za Dan {kole u~enici su,

sa profesorkom srpskog je-zika Bojanom Nik{i},pripremili pozori{nupredstavu “Vlast”, po tek-stu Branislava Nu{i}a.

E.V.

UZ OTVARAWE SPORTSKIHTERENA I POZORI[NU PREDSTAVU

Predavawe “Robotisu me|u nama” odr-ào je Kosta Jovano-vi}, asistent na Odse-ku za signale i siste-me Elektrotehni~kogfakulteta u Beogra-du, a potom je organi-zovana radionica uokviru koje su sred-wo{kolci iz â~ka iIvawice sastavili iprogramirali svoglego robota

Kosta Jovanovi} je jedanod na{ih najperspek-

tivnijih roboti~ara, asi-stent na fakultetu i u~e-snik vi{e evropskih proje-kata. U biv{oj {koli jeboravio 17. oktobra, sa ti-mom ETF, da bi povodomEvropskog dana programi-rawa sredwo{kolcimaodrào predavawe “Robotisu me|u nama”.- Robotika je veoma intere-santna oblast, od koje semnogo o~ekuje i koja sva-

kim danom postaje sve aktu-elnija. @eqa nam je da sa-da{wi u~enici budu upo-znati sa onim {to ih u na-rednom periodu, kada budustudirali i po{to steknudiplomu, o~ekuje u oblastiinèwerstva - kazao je Jo-vanovi}, izraziv{i zado-voqstvo {to se manifesta-cija “Svet robotike” odr-àva u â~ku, u kome je onodrastao i {kolovao se doodlaska na fakultet.Kosta Jovanovi} je ukazaona zna~aj beogradske {kolerobotike, podsetiv{i da jeprvu bioni~ku ruku, kojanikada nije konstruisana,izumeo Rajko Tomovi}, dokje drugi nau~nik u ovojoblasti, Miomir Vukobra-tovi}, osmislio logaritampo kome hodaju humanoidniroboti.Posle predavawa, gimnazi-

jalci iz â~ka i Ivawice,kao i u~enici Tehni~ke iMa{inske {kole u~estvo-vali su u radionici “Mojlogo robot” i, uz pomo} de-monstratora, priloènihuputstava i kompleta, pra-vili i programirali svojrobot, a potom ga, koriste-}i ste~eno znawe i ve{ti-nu, samostalno reprogra-mirali.Najuspe{nija u ovim po-

slovima je bila ekipa ~a-~anske Gimnazije, a {kolaje kao nagradu dobila ro-bot koji }e biti kori{}enu nastavi informatike.Manifestaciju “Svet ro-botike” podràli su Cen-tar za promociju nauke iErste banka, a uloga doma-}ina pripala je Vladimiru@ivanovi}u, profesorugra|anskog vaspitawa uGimnaziji. E.V.

POVODOM EVROPSKOG DANA PROGRAMIRAWA

MANIFESTACIJA„SVET ROBOTIKE” U GIMNAZIJI

PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINE 13SELO

UGorwoj Gorevnicisu pre desetak danauspe{no zavr{ene

akcije ~i{}ewa brane naGorevni~koj reci i poda-sipawa nekategorisanihputeva, koji su znatnoo{te}eni tokom majskihpoplava. Kao isti~e, Mi-roslav \erovi}, predsed-nik Saveta MZ, uz podr-{ku gradskog rukovodstvai javnih preduze}a, koja suobezbedila neophodne ma-{ine za sve predvi|eneradove, na potesu [eva-rice podubqeno je re~nokorito, tako da se Gorev-ni~ka reka vratila u svojpre|a{wi tok.

Me{tani Gorwe Go-revnice su se u 2012. godi-ni na referendumu izja-snili za uvo|ewe samodo-prinosa u visini od dvaodsto na neto zarade zapo-slenih i da nije bilo to-ga, kako tvrdi \erovi},mnoge aktivnosti u ovomselu ne bi bile realizova-ne, a posebno ova najnovi-ja. Brojna mesta u Srbijisu se ove godine suo~ilasa poplavama, a me|u wi-ma je i Gorwa Gorevnica.Voda iz êmernice jeugrozila poqoprivrednekulture na stotinak hek-tara najplodnijeg zemqi-{ta. I Gorevni~ka reka jeu vi{e navrata, u nekimranijim periodima, poka-zivala svoje }udi. Upravozbog toga je sedamdesetihgodina pro{log veka ura-|ena brana u zaseoku Ba-~evci, da bi zadràvala{qunak i muq u kriti~-nim periodima bujawaGorevni~ke reke. I ovegodine, brana je spasilapoqoprivredno zemqi-{te, ali su je muq, {qu-nak i raznorodni otpadgotovo zatrpali, pa u ta-vom stawu u narednom pe-riodu i ne bi mogla imatiza{titnu funkciju.

- U prethodnom perio-du smo iskoristili 500kubika nagomilanog peskaza nasipawe jednog atar-skog puta, a u najnovijojakciji izvukli smo 800kubika {qunka tokom ~i-{}ewa brane i zahvaquju-

}i tome podasuli 17 neka-tegorisanih puteva. Ruko-vodstvo Grada je podrà-lo na{e aktivnosti. Ima-li smo na raspolagawu ba-ger, koji nam je obezbedio“Vodovod”, tako da smouspeli da zavr{imo sveplanirane aktivnosti.O~istili smo branu iujedno popravili seoskeputeve, koji su jo{ u majujako o{te}eni. Dugujemoveliku zahvalnost i ruko-vodstvu JP “Gradac”, kojeje maksimalno otpratilosve na{e aktivnosti iobezbedilo nam grejder zarasturawe {qunka i va-qawe puteva. Akciji su sepridruìli firma DMD

KOP iz Dowe Gorevnice,koja je donirala 100 kubi-ka {qunka za predvi|eneradove, i me{tani sela,koji su svojim traktorimavukli materijal i popra-vqali puteve. Sada svi uselu mogu da predahnu ibez strepwe do~ekajuhladnije dane, ali i pro-le}e, koje uvek moè bitikriti~no zbog topqewasnega ili obilnijih ki{a- kaè \erovi}, dodaju}ida su presudnu ulogu u sve-mu tome, ipak, imala sred-stva samodoprinosa, bezkojih bi ova akcija, u ova-ko te{kim ekonomskimuslovima, bila mnogo te-è organizovana.

Kako navodi \erovi},u relativno kratkom vre-

menskom periodu u Gor-woj Gorevnici je ura|enomnogo. JP “Gradac” je sa-niralo sve o{te}ene sao-bra}ajnice u selu, a uspe-{no je zavr{ena i akcija~i{}ewa tri putna prav-ca. Osim toga, Gorevni~-ka reka je tokom majskihpoplava, na potesu [eva-rice, u duìni od 150 me-tara, promenila svoj toki zauzela plodno zemqi-{te. Zahvaquju}i odgova-raju}oj mehanizaciji, kojusu obezbedili Grad i jav-na preduze}a, re~no kori-to je podubqeno i Gorev-

ni~ka reka je vra}ena usvoj tok.

Me{tani Gorwe Go-revnice su nedavno reali-zovali jo{ jednu uspe{nuakciju. Re~ je o kr~ewuparcele za pro{irewe se-oskog grobqa, koju je Me-snoj zajednici poklonioRadisav Popovi}, kojitrenutno ìvi u [vaj-carskoj.

Ina~e, Gorwa Gorevni-ca ima 390 doma}instava,u kojima ìvi oko 1.500stanovnika. Ono {to po-sebno raduje Gorevni~aneje ~iwenica da se u wiho-voj {koli, iz godine u go-dinu, uve}ava broj prvaka,tako da je svaki dinar ko-ji se uloì u infrastruk-turno opremawe sela izve-sna vrsta garancije da }emladi sve ~e{}e ostajatina svojim ogwi{tima. Sa-vet Mesne zajednice pri-prema nove projekte, koji}e biti realizovani u na-rednom periodu. Ipak, zame{tane Gorwe Gorevni-ce trenutno je najva`nijeda se pre po~etka zime sa-niraju o{te}ewa na vodo-vodnoj mreì, kako biimali sigurno vodosnab-devawe. Ina~e, vodom savodovoda “Ba~evci” snab-deva se 570 doma}instavaLugova i Gorwe Gorevni-ce. Re~ je o dva vodovodnasistema sa istog izvori-{ta.

V. S.

PIJA^NIBAROMETAR

POVR]E

krompir 50pasuq 340 - 400paprika 80 - 120paradajz 100 - 120krastavac 70praziluk 100tikvice 70 - 80plavi patlixan 60brokoli 200boranija 100kupus 30 - 40karfiol 70 - 80per{un 30{argarepa 80 cvekla 60zelena salata 30 - 40 crni luk 60beli luk 400korni{oni 80spana} 100

VO]E

sveè {qive 80 suve {qive 300 - 400gro`|e 100 jabuke 60 - 100kru{ke 80 - 180lubenice, diwe 10ju`no vo}e 100 - 300orasi 1.000 - 1.100

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80 - 90pili}i 350 - 370 jaja 9 - 14kajmak 600 - 700sir 300 - 400pr{uta 1.300 - 1.700slanina 400 - 800suxuk 850

STO^NA PIJACAteli}i - nematovqenici - nemaprasi}i 190 - 2—ovce 130jagwad 280p{enica 23kukuruz 24je~am 25

U GORWOJ GOREVNICI USPE[NO ZAVR[ENO Î[]EWE BRANE I NASIPAWENEKATEGORISANIH PUTEVA, O[TE]ENIH U MAJSKIM POPLAVAMA

ME[TANI VI[E NE STRAHUJU OD NOVIH PADAVINA

14 PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINETV PROGRAM

PETAK 08:15 OGLASI08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV10:15 KORAK 2111:15 OGLASI12:00 DOBRO DO[LI -r.13:30 OGLASI14:45 FOTOSKAZ - r.15:30 TV INFORMATOR 116:15 IZLOG STRASTI - r.17:15 OGLASI18:00 GALASPORT18:55 TV INFORMATOR 219:20 KRAJEM NA[E ULICE20:00 IZBOR21:00 GRADSKI PUTOKAZ21:50 VEZE22:30 TV INFORMATOR 322:55 KRAJEM NA[E ULICE23:15 Program Srbija na dlanu 1

SUBOTA 08:15 OGLASI08:45 SERIJA - repriza10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV10:15 SERIJA - repriza11:15 OGLASI11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV12:00 Dokumentarni program13:30 OGLASI14:10 GALASPORT - r.15:30 TV INFORMATOR 115:55 KRAJEM NA[E ULICE16:15 GULIVER17:15 OGLASI17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.18:55 TV INFORMATOR 219:20 KRAJEM NA[E ULICE20:00 FILM22:30 TV INFORMATOR 322:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

NEDEQA 08:15 OGLASI08:45 DEÎJI FILM10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK10:15 STARI ZANATI11:15 OGLASI12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV12:15 NA[E SELO13:00 ATLAS13:30 OGLASI14:00 JAVNA RE ̂-r.15:00 KULTURNI INTERVJU -r.15:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA-r.16:15 52 VIKENDA U SRBIJI18:30 GULIVER19:00 VEZE19:30 MERIDIJANIMA20:00 PORODI^NI MAGAZIN21:00 FILM23:00 Program Srbija na dlanu 1

PONEDEQAK 08:15 OGLASI08:45 SERIJA - Izlog strasti -09:15 MERIDIJANIMA09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV10:15 SRBIJA I SVET11:15 OGLASI12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK12:15 NA[E SELO-r.13:00 IZBLIZA13:30 OGLASI14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r.14:45 IZBLIZA15:30 TV INFORMATOR 116:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r. 17:15 OGLASI18:00 GALASPORT18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA20:00 JAVNA RE^21:00 MILANOVA^KA SEDMICA21:30 GRUDA22:30 TV INFORMATOR 323:15 Program Srbija na dlanu

UTORAK 08:15 OGLASI08:45 SERIJA - Izlog strast - 09:15 Meridijanima09:45 Beli luk i papri~ica10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK10:15 AUTOSPRINT11:15 OGLASI12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE13:30 OGLASI14:10 GALASPORT -r.14:50 DOKUMENTARNI FILM - ZASTAVAFILM - r.15:30 TV INFORMATOR 116:15 SERIJA - Izlog strasti16:45 Beli luk i papri~ica17:15 OGLASI17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r.18:55 TV INFORMATOR 219:30 MERIDIJANIMA20:00 TV MEDIKUS21:00 Srbija i svet22:30 TV INFORMATOR 323:15 Program Srbija na dlanu 1

SREDA 08:15 OGLASI08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK10:15 IZBLIZA11:15 OGLASI12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV12:15 RE ̂VI[E

13:30 OGLASI14:10 VI[E OD SPORTA15:30 TV INFORMATOR 116:15 SERIJA -Izlog strasti -16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA17:15 OGLASI17:45 TV MEDIKUS-r.18:55 TV INFORMATOR 219:30 MERIDIJANIMA20:00 MO SPORT20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA21:00 KULTURNI INTERVJU21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA22:30 TV INFORMATOR 323:15 Program Srbija na dlanu 1

ÊTVRTAK 08:15 OGLASI08:45 SERIJA - Izlog strasti -09:15 MERIDIJANIMA09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV10:15 SPORTSKA GALAKSIJA11:15 OGLASI12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV12:15 FILM -r.13:45 OGLASI14:30 MO SPORT-r.15:00 ABS SHOW15:30 TV INFORMATOR 116:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r.17:15 OGLASI17:45 VI[E OD SPORTA18:55 TV INFORMATOR 219:30 MERIDIJANIMA20:00 DOBRO DO[LI21:00 FOTOSKAZ21:45 NA[E SELO-r.22:30 TV INFORMATOR 323:15 Program Srbija na dlanu 1

- TV GALAKSIJA -TV PROGRAM

PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINE 15REPORTA@A

Septembra te 1991.godine, koja je nabalkanskom prosto-

ru sve vi{e zaudarala nabarut, “Ve~erwe novosti”objavile su reportaù osre}i koja se dogodila po-rodici Bainovi} iz DoweVrbe, selu iza Kraqeva upravcu Vrwa~ke Bawe. Ro-dile su se mu{ke trojke:Slavi{a, Sla|an i Sini-{a. Zbog rizika, poro|aj jeobavqen u Beogradu. OtacMilo{ je ostao bez posla u“Prvoj petoletci”. Majkatek ro|enih de~aka Jasmin-ka, bila je na bolovawu. Uzajedni~kom doma}instvusu ìveli i baka i deka,Milo{evi roditeqi. Se-dam ~lanova porodice, ta-kore}i bez prihoda, a nipelene nisu dobili za tribebe. “Sre}a u nesre}i”,bio je naslov pomenutogteksta, koji je listaju}inovine pro~itala na{a hu-mana sugra|anka MladenaGojkovi}, predsednicaKUD “Srpski jelek”. Dir-nuta wihovom sudbinom,ve} u oktobru je sa, danas

pokojnim suprugom @i-kom, prikupila sve {to jemogla od svog starijeg unu-ka, kolica, garderobu, pe-lene, kupila sredstva zahigijenu i sve {to je po-trebno bebama u prvim me-secima ìvota i uputila sena nepoznatu adresu. Ispo-stavilo se posle toliko go-dina da je to bila jedinapomo} koju je porodica Ba-inovi} ikada dobila u po-dizawu svoje troje dece.Usledile su te{ke godineza ~itavu zemqu i narod, aratno okruèwe i sankcijeprimorale su svakoga da sepozabavi sopstvenom mu-

kom. Ali...Sredinom ovog leta, na

Aran|elovdan u julu, sred-wi po redosledu ro|ewame|u trojkama, Sla|an, sti-gao za ènidbu. Za wega iizabranicu Stefanu orga-nizovana je svadba. Me|umuzi~arima je bio i ~uveni~a~anski harmonika{ i pe-va~ Qubi{a Brkovi}.Otac Milo{ pri~ao je de-~acima ko im je jedini po-mogao kada su se rodili ita pri~a im se urezala upam}ewe. Po{to je peva~bio â~anin, pitali su gaza Mladenu i zatraìli daim dostavi wen broj tele-

fona. Od tog trenutka pri-~a o trojkama iz Dowe Vrbese nastavqa posle 23 godi-ne.

Otac Milo{ je pozvaotelefonom Mladenu, neo~ekuju}i da }e ih se odmahsetiti, obavestio je da jeoènio “sredweg” sina i dabi svi èleli, a naro~itodeca, da je upoznaju i zahva-le za ono {to je u~inila zawih, onda kada je bilo naj-potrebnije. Ganuta pozi-vom i se}awem na huma-nost, koju ina~e pruà uraznim situacijama, neo~ekuju}i zahvalnost,Mladena Gojkovi} je kra-jem septembra sa nekoliko~lanova svog KUD-a krenu-la put Dowe Vrbe.

- Doma}in nas je do~e-kao na magistrali, a susretje bio veoma dirqiv i sr-da~an, ispuwen suzama. Uzpri~u i prise}awe na svemuke koje su preìveli. Akako je to realno izgleda-lo, ilustrovao je Milo{jednom, u nizu situacijakoje su podneli. Kada jetrebalo trojke odvesti uBeograd na kontrolu, nikonije imao sredstva da pla-ti ni kola, ni gorivo, kojese tada ve} prodavalo u

fla{ama pored puta, takoda su on, supruga i wegovasestra, svako sa po jednombebom u naru~ju krenuli uBeograd autobusom. Do~e-kali su nas doma}inski,kao najdraè goste, a dogo-voreno je da se prijateq-stvo ne prekida - pri~aMladena svoje utiske i do-daje, da se ovaj dirqivitrenutak uz harmoniku,pretvorio u veseqe. Okupi-le su se i kom{ije, da upo-znaju Mladenu, poznatu ve}

{irom Srbije po izvornojpesmi i kulinarskim ve-{tinama, tako da je petnae-stak qudi uz pesmu slavilonezaboravqenu humanost.

Trojke su danas momciod 23 godine, za primer, za-vr{ili su {kole, rade.Slavi{a je ugostiteq i ra-di u Beogradu, Sla|an jeautomehani~ar u Kragujev-cu, a Sini{a se sa Vi{omposlovnom zaposlio uistom gradu.

Z. L. S.

MLADENA GOJKOVI] PONOVO SA TROJKAMA IZ DOWE VRBE

ZAHVALNOST ZA DOBROÎNSTVOPOSLE 23 GODINE

16 PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

Sukob dve kulture i za-nosna lepota obavije-

ni su te{kim velom tajne.Pojavila se niotkuda, nijeni sawao da uop{te posto-ji, a onda je bujica najdiv-nijih ose}awa potekla dav-no presahlim koritom sre-}e.

Uprkos nagovoru da seoèni drugom ènom, Mi-gel je shvatio da je samo jed-na zarobila wegovo srce.Dona Ambi nijedna druganije bila ravna. Ali izatajanstvene maske nesta{nei pomalo vragolaste devoj-ke krila se ne`na du{a ène koja je ve} bila ne~ija...Opaka bolest i odlu~ni neprijateqi udruìli su se svomsilinom da sru{e svet u kojem je ìvela qubav.

Ana Velozo DALEKA ZVEZDA

Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKANIZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italacakoji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uzkupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|e-ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwià-ri Vulkan u Roda centru.

Opsesivna potraga zaistinom koja nema ce-

nu. Belami Liston Prajsimala je samo dvanaest go-dina kada je wena starijasestra Suzan ubijena. Tor-nado je uni{tio mesto zlo-~ina, zajedno sa Belaminimse}awem {ta se tog dana za-pravo dogodilo. Osamnaestgodina kasnije, Belami podpseudonimom objavquje ro-man koji svedo~i o ubistvu.Me|utim, wen identitet seotkriva i ona postaje metamisterioznog progoniocaèqnog osvete. Zajedno sa duhovima pro{losti i DentomKarterom, prvobitno osumwi~enim za Suzanino ubistvo,Belami saznaje nove pojedinosti o zlo~inu koje donoseneo~ekivane opasnosti i bacaju sumwu na qude koji su jojnajdraì. Progowena bledim se}awima i rastrzana ose-}awima koja gaji prema Dentu, Belami ne}e dozvoliti daje bilo {ta zaustavi na putu ka surovom ubici. Osim akoon ne bude brì…

Sandra Braun BEZ OKLEVAWA

VODI^ KROZ KULTURNADE[AVAWADOM KULTURE

Petak, 24. oktobar 2014. - KIDS FEST - De~jifilmski festival (animirani film RAJSKOPUTOVAWE, sinhronizovan); velika sala u 13i 20 ~asova

Petak, 24. oktobar 2014. - Izlo`ba slika drBojana Ota{evi}a iz Kragujevca; Likovni salonu 19 ~asova

Ponedeqak, 27. oktobar 2014. - MOJ SIN SA-MO MALO SPORIJE HODA - pozori{napredstava u produkciji Beogradskog dramskogpozori{ta; Igraju: Milo{ Bikovi}, Vesna îp-~i}, Dejan Mati}, Jelisaveta Ora{~anin...); ve-ika sala u 20 ~asova

Kwiga „SpomenicaNarodnog muzeja uâ~ku, 1952-2012“,

nastala povodom obeleà-vawa 60. godi{wice osni-vawa i rada ove zna~ajneustanove kulture, predsta-vqena je pro{le srede uAtrijumu Narodnog muzejau Beogradu, u prisustvupredstavnika Ministar-stva kulture i informisa-wa, Grada Beograda i Gra-da â~ka, ustanova kulturei darodavaca. Spomenicana 356 strana ilustrovanasa vi{e od 150 fotografi-ja, obuhvata istorijat i ak-tivnosti muzeja od wegovogosnivawa 30. avgusta 1952.godine, kada je odlukomNarodnog odbora osnovan,sa zadatkom da prikupqa,obra|uje, ~uva i izlaè mu-zejsku pro{lost trnavskog,qubi}kog, takovskog, dra-ga~evskog i moravi~kogkraja. Danas je Narodnimuzej ustanova komplek-snog tipa, profesionalni~uvar pokretnih kultur-nih dobara na teritorijiMoravi~kog okruga, sasvim svojim odeqewima(paleontologiju, arheolo-giju, istoriju, istorijuumetnosti, etnologiju,

konzervaciju i istorijskubiblioteku), a ba{tinimaterijalno i duhovno na-sle|e ovog kraja. Spomeni-ca je prva publikacija mo-nografskog tipa posve}enajubileju ustanove, a potpi-suju je kustosi Muzeja i sa-radnici iz [apca, reklaje, pored ostalog, pozdra-vqaju}i prisutne direk-torka Delfina Raji}. Ozna~aju muzejske delatno-sti i Spomenici ~a~an-skog muzeja, tom prilikomgovorili su mr Bojna Bo-ri} Bre{kovi}, direktorNarodnog muzeja u Beogra-du, profesor dr Dragan Bu-latovi} i dr Milo{ Timo-tijevi}. Oni su u svojim be-sedama posvedo~ili o dosa-

da{wim dometima muzeo-lo{kog i nau~nog stvara-la{tva zaposlenih, ~uvawupostoje}ih i prilivu no-vih muzejskih eksponatakojih je sada vi{e od20.000, dinami~noj izlo-`benoj delatnosti (za 60godina organizovano 456izlo`bi), 77 arheolo{kihiskopavawa od ukupno 136izvedenih na teritoriji~a~anskog kraja, brojnimistoriografskim istraì-vawima u zemqi i ino-stranstvu kao i razvojusvih komunikacija. Pose-ban pe~at u radu Narodnogmuzeja daje bogata izdava~-ka delatnost u kojoj domi-niraju: “Zbornik radova”progla{en za nau~nu pu-

blikaciju i kapitalne mo-nografije “â~anski krajod praistorije do sredwegveka”, “Ov~arsko kablar-ski manastiri i crkve” i“â~anski kraj u ustanci-ma i ratovima 1804-1941”.Muzejska biblioteka pose-duje 10.216 kwiga i 562 na-slova doma}ih i stranih~asopisa i novina, koji jesvrstavaju me|u bogatije uzemqi. Za postignute re-zultate Narodni muzej jedobio vi{e zna~ajnih pri-znawa, me|u wima i Vukovunagradu, a Odlukom VladeSrbije 30. aprila 2013. go-dine stekao je status Usta-nove kulture od nacional-nog zna~aja.

Z. L. S.

KUD “Dule Milosavqevi} @ele” }e sutra u 19 ~a-sova odràti svoj jubilarni koncert povodomobeleàvawa 80 godina od osnivawa ovog, èle-

zni~kog kulturno umetni~kog dru{tva. Re~ je o jednom odnajstarijih dru{tava, ne samo u â~ku, ve} i Srbiji, aokvirna statistika beleì da je kroz wega za osam dece-nija pro{lo vi{e od 5.000 ~lanova, qubiteqa tradicio-nalne igre i pesme. ^lanovi “@ela” bili su pored osta-lih i primadona Radmila Bako~evi}, Bora \or|evi} iDobrivoje Topalovi}, ali i mnogi drugi. Aktuelna gene-raciji “@elovih” folkloraca danas broji 250 aktivnih~lanova, grupisanih u nekoliko formacija: {kola fol-klora, pripremni asnsambl, prvi izvo|a~ki, veteranski,narodni orkestar i me{ovita izvorena peva~ka grupa. Utoku ove godine “@ele” je odrào svoj tradicionalniSvetosavski koncert, u~estvovali su na Festivalu “Jase-ni~ko prelo” u Smederevskoj Palanci, koji spada u naj-presti`nije manifestacije u zemqi, gde su u jakoj konku-

renciji osvojili prvo mesto i imali najboqeg igra~a. Uplanu je odràvawe Okru`ne smotre folklora po~etkomnovembra, posle ~ega }e uslediti turneja u Nema~koj, napoziv srpskog kluba “Nikola Tesla” iz okoline [tut-garta.

- U programu jubilarnog koncerta u~estvova}e ~lano-vi svih sekcija od najmla|ih do veterana. Veliku pomo}za organizovawe proslave dobili smo od Grada i Domakulture, bez kojih ovaj koncert ne bi bio odràn - kaèVojin Jakovqevi}, predsednik dru{tva i dodaje da im je utehni~kom smislu u toku ove godine najvi{e pomogao Ne-boj{a Jovanovi}, direktor JP “Gradac”. Jedini gostiovog koncerta }e biti KUD “Veterani Grada â~ka”, pla-nirano je da se na sceni pojave svih 250 ~lanova, a ulazni-ce su ve} u prodaji u prostorijama KUD-a. Tako|e, u tokuje upis novih ~lanova, koji se mogu prijaviti u prostori-jama dru{tva, na “@elovom” igrali{tu, radnim danimaod 19 do 22 sata. Z. L. S.

SPOMENICA ÂÂNSKOG MUZEJA PREDSTAVQENA U ATRIJUMU NARODNOG MUZEJA U BEOGRADU

[EST DECENIJA RIZNIÂR KULTURNOG NASLE\A

REDAK JUBILEJ ME\U FOLKLORNIM ANSAMBLIMA

KUD „DULE MILOSAVQEVI] @ELE” SLAVI 80. RO\ENDAN

PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINE 17KULTURA

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obrado-vati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i javese u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi brojâ~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}iod naredne srede u kwiàri Laguna, Gradsko{etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

POKLON KWIGE

Autobiografija posledwegpredsednika SSSR-a ~ita se kaoavanturisti~ki roman o nastojawuda se bez krvi preuredi i promenioko{tali sistem vlasti u Sovjet-skom Savezu. Nezaobilazno svedo-~anstvo o autenti~nim demokrat-skim snagama ro|enim u vremestvarawa, razvoja i najzad raspadaIsto~nog bloka i sovjetske impe-rije u drugoj polovini XX veka.

Za svoju prekretni~ku politiku i ukidawe blokovske po-dele sveta Gorba~ov je nagra|en Nobelovom nagradom za mir15. oktobra 1990. godine.

Moj ciq je bio da likvidiram komunizam i diktaturu nad

celim narodom.

Mihail Gorba~ov

„ôvek koji je prestrojio sebe i svet“ mo`da je najboqiopis autora ove kwige, posledweg sovjetskog predsednika,ruskog dràvnika koji je okon~ao „Hladni rat“, tvorca „pe-restrojke“ i „glasnosti“.

Ispisuju}i uzbudqivu i pitku povest o svom ìvotu (odde~a~kih dana, siroma{tva u jednom zakavkaskom selu, te-{kih godina Staqinovog terora i herojskog otpora wegovihsunarodnika nema~kom agresoru, do vremena studija prava uMoskvi i napredovawa na lestvici sovjetske komunisti~kenomenklature do samog vrha vlasti sredinom 1980-ih godi-na), Mihail Gorba~ov je istovremeno odao i du`no po{to-vawe svojoj generaciji i svojim istomi{qenicima koji su se,iznutra, opirali staqinisti~kom nasle|u.

Posve}ena Gorba~ovqevoj ìvotnoj saputnici RaisiMaksimovnoj, ova autobiografija ~ita se gotovo kao avantu-risti~ki roman o jednom ogromnom i neprekidnom ìvot-nom naporu da se bez krvi preuredi i promeni oko{tali, ne-funkcionalni i neproduktivni sistem vlasti u SovjetskomSavezu, koji je ve} bio na izdisaju, i predstavqa jedinstvenosvedo~anstvo o autenti~nim demokratskim snagama koje su sera|ale u vreme stvarawa, razvoja i najzad raspada „Isto~nogbloka“ i sovjetske imperije u drugoj polovini XX veka.

Bestseler broj 1 New York Timesa.Bajkovita i zabavna pri~a, nima-

lo sentimentalna, optimisti~nakad je re~ o kwigama i kwiàrama ikwigoqupcima. Podse}a nas upravona to za{to ~itamo i za{to volimoda ~itamo.

Ovo je i pri~a o tome kako neo~e-kivana qubav moè da vas spase i vrati u ìvot.

U svom omaù kwiàrama Gabrijela Zevin savr{eno opi-suje radost povezivawa qudi i kwige, predstavqa nam inte-resantne likove, kwiàrski posao, kritike nekih klasi~nihdela, duhovito opisuje klubove ~italaca i promocije kwi-ga...

Izbledeli natpis iznad trema viktorijanske ku}e u kojojje sme{teno Ostrvo kwiga. Na natpisu pi{e:

NIJEDAN ÔVEK NIJE OSTRVO;SVAKA KWIGA JE JEDAN SVET.Ej Xej Fikri upravo }e otkriti {ta to zna~i.Ej Xej Fikri je vlasnik oronule kwiàre i antikvarni-

ce Ostrvo kwiga. Nedavno mu je preminula èna. Ukrali sumu omiqeni primerak prvog izdawa Kolridèvog Tamerla-na. @ivot mu se raspada.

Amelija tako|e trguje kwigama. Ima veliko srce i dosa-dan ìvot.

Maju je neko ostavio u Fikrijevoj kwiàri. Ona je beba.Uz wu je ostavqena samo poruka.

[ta se to dogodilo u kwiàri {to je zauvek promenilosudbine ovo troje naizgled obi~nih, ali izuzetnih likova?Ovo je pri~a o tome kako neo~ekivana qubav moè da vas spa-se i vrati u ìvot, sme{tena u svetu koji ne}ete èleti danapustite, sa junacima koje }ete odmah zavoleti.

Mihail Gorba~ovSAM SA SOBOM

Gabrijela ZevinSABRANA DELA EJ XEJ FIKRIJA

Sto pedesetu godinu od smrtisrpskog prosvetiteqa VukaStefanovi}a Karaxi}a (1787-

1864), utemeqiva~a srpskog kwièv-nog jezika i reformatora pravopisa,Gradska biblioteka “Vladislav Pet-kovi} Dis” obeleìla je u utorak, usali Skup{tine grada, predavawemprofesora Filolo{kog fakulteta ipredsednika UO Vukove zadu`bine

dr Bo{ka Suvajxi}a na temu “Jezik ipismenost”, u prisustvu velikog bro-ja u~enika. O Srbiji u doba Vukovogro|ewa, wegovoj i biografiji preda-va~a, govorila je bibliotekar savet-nik Milica Bakovi}. Istovremeno jeodràna i video prezentacija “Ni-koqskog jevan|eqa”, rukopisne kwi-ge iz 14. veka, ~iji se original nala-zi u Biblioteci “Ser êster Biti” uDablinu, a ~iju je digitalnu kopiju~a~anska biblioteka dobila 2005. go-dine. O ovom vrednom sredwovekov-nom rukopisu prvi zapis objavio je u“Danici” 1826. godine upravo VukKaraxi}, nakon {to ga je 1820. pro-na{ao rasuto u manastiru Nikoqe uOv~ar Bawi, po kome je i dobio ime,istakla je direktorka bibliotekeDanica Ota{evi}, dok je Vukov zapiso ovom Jevan|equ pro~itao Qubi{a]irkovi}.

Vuk Stefanovi} Karaxi}, filo-log, reformator srpskog jezika, saku-pqa~ narodnih umotvorina, pisacprvog re~nika i pismenice, dobit-nik nekoliko po~asnih doktorata,ro|en je u Tr{i}u 26. oktobra/6. no-vembra 1787. godine, a umro je u Be~u,7. februara 1864. Wegove kosti pre-nete su u Beograd 1897. i sa velikimpo~astima sahrawene u porti Sabor-ne crkve pored Dositeja Obradovi}a.

- Na razme|i 17. i 18. veka Duna-vom i Savom i{la je ne samo poli-ti~ka granica izme|u Austrije iTurske, ve} i kulturna, izme|u Evro-pe i Azije. Srpske pokrajine u Au-striji nalazile su se u zoni prosve}e-ne evropske kulture, a one u Turskoj,bile su pod dominacijom muhamedan-skog istoka. I ekonomski, i politi~-ki, i duhovno, to su bila dva sveta. Za

obrazovani svet Srbija je bila “terrainkognita” - besputna i zaostala ze-mqa, “ku`na Tursaka”, kako su je nekipogrdno nazivali, u koju se retko kousu|ivao da pre|e. U 18. veku Evropanije znala ko su Srbi. Ali, posle Vu-ka, nestala je ta istorijska i psiho-lo{ka granica i Srbiju pohode mno-gi evropski pisci i istori~ari. Ne-sporno, u Srbiji ustani~kog vreme-na, utemeqeno je i Vukovo nacional-no uverewe, slede}i Herderova shva-tawa o narodnom duhu kao osnovi na-cionalne kulture i kwièvnosti.Celog ìvota tragao je za onim {tosu Srbi bili, da bi i tim putem od-redio wihov nacionalni identitet.U to romanti~arsko vreme, po~etkom19. veka, najve}i duhovi evropske na-uke i kwièvnosti interesuju se zasrpsku istoriju i narodno pesni-{tvo: Pu{kin, Gete, Lamartin, Val-ter Skot, [arl Nodije, Prosper Me-rime, Nerval, Mickijevi~, Ranke,bra}a Grim, [afarik, Vaclav Han-ke, Srezwevski i mnogi drugi - ista-kla je Milica Bakovi}, napomiwu}ida je vezu sa ~a~anskim krajem ostva-rila Vukova k}erka Mina, udajom zaAleksu Vukomanovi}a, bratanca kne-giwe Qubice, koja po~iva na Savin-cu, nedaleko od Gorweg Milanovca.

Da je te{ko o Vuku re}i ne{to no-vo, potvrdio je profesor dr Bo{koSuvajxi}, ali analiziraju}i wegovstvarala~ki put iz ove perspektive,on je istakao da je “Vuk bio putnik,istraìva~, moderan, kad modi vremebilo nije, po tome {to se nije slepodrào jednog stava, {to se mewao ipokazivao nepresu{nu èqu za u~e-wem i saznawem.”

Z. L. S.

Ogranak Vukove zadu`bine u â~ku - Udruèwe “û-vari dela Vuka Karaxi}a” povodom Vukovog ro|endanai Dana Grada, 18. decembra, raspisuje tradicionalniliterarni i likovni

NAGRADNI KONKURSza u~enike osnovnih i sredwih {kolaSrbije, Republike Srpske i Crne Gore

Teme:1. “Moj zavi~aj” (za uzrast od 1. do 4. razreda)2. “Zaboravqene srpske re~i” (za uzrast od 5. do 8.

razreda)3. “Solunci u pri~ama i legendama” (za sredwo{kol-

ce)

Konkurs traje do 20. novembra 2014. godine. Najuspe-{niji radovi }e biti nagra|eni na tradicionalnojpriredbi “Mladi ~uvari narodne kulture” u decembru.

Napomena: [kole i kulturno - umetni~ka dru{tvakoja èle da u~estvuju u priredbi mogu se prijaviti naadresu Ogranka. Potpisane radove poslati na adresu:

Ogranak Vukove zadu`bine(za nagradni konkurs)

mr Grozdana Komadini}Ul. Pigova 4/15

32000 â~aktel: 032/343 104; mob: 064/26 80 403

PROFESOR DR BO[KO SUVAJXI], GOST GRADSKE BIBLIOTEKE O JEZIKUI PISMENOSTI POVODOM 150. GODI[WICE SMRTI VUKA KARAXI]A

PROMENIO JE NA[KULTURNI OBRAZAC

- Vuk je bio savremen i namablizak i zbog toga {to je svojeduhovno uzrastawe platio poro-di~nom `rtvom, ali je postaostoèrna figura za nas u Evro-pi, promenio je na{ kulturniobrazac, a to nije mogao bilo ko.Poku{aj da se do|e do svih Srba,bilo gde, i poku{aj da se delujeintegrativno i identitetski je-ste hvale vredan poduhvat i jestepoduhvat koji predstavqa pro-menu kulturnog obrasca, kojipodrazumeva gubqewe ne~ega,ali su mnogo ve}i dobici, jersmo zahvaquju}i wemu mi tadabili kao narod najbliì Evro-pi. Vuk je imao zna~ajne prethod-nike, pre svega Savu Mrkaqa,wegova je odrednica “jedan glas -jedno slovo”, ali on nije istra-jao u svojoj reformi, veliki jedoprinos i Jerneja Kopitara,koji je s Vukom blisko sara|i-vao, savetovao ga, usmeravao.Jedna od prelomnih kwiga srp-ske kulture bila je Vukova “Pje-snarica”, ali najzna~ajnija jesvakako “Srpski rije~nik” iz1818. godine, uz nemerqiv do-prinos Jerneja Kopitara i \ureDani~i}a. One su pokazale mo-gu}nosti srpskog jezika, {ta onsve moè da obuhvati, da to nijesamo jezik govedara, pastira iratara, ve} da se tim jezikom mo-gu izraziti i najapstraktnijipojmovi, da je so~an, ìv... Vuko-va deviza koja treba da bude i na-{a deviza je “Ne da se, ali }e sedati!” - naglasio je profesorSuvajxi} i najavio da }e u godi-ni velikih jubileja Vukova zadu-`bina kona~no zavr{iti sabra-na dela Vuka Karaxi}a, koja suzapravo ìvotno delo GolubaDobra{inovi}a.

“NE DA SE, ALI ]E SE DATI!”

Sobzirom na ~iwe-nicu da premasvim dosada-{wim pokazate-

qima, u saobra}aju strada36 odsto qudi i to najvi{ena drumovima, profesorSaobra}ajnog fakulteta ipredsednik Komiteta zabezbednost saobra}aja Mi-lan Vujani}, postavio je,gostuju}i nedavno u â~ku,pitawe za ozbiqno razmi-{qawe - da li je neophodnoproveravati i kupce auto-mobila. - Kada zatraìte dozvoluza pi{toq, policija se ovama detaqno raspita. Koproverava koliko je ura~u-wiva i da li je sklona na-siqu osoba koja kupuje au-

tomobil? Ne moète pose-dovati pi{toq, ako za we-ga nemate dozvolu, a za vo-lan sedaju i qudi koji nisupoloìli voza~ki ispit,pojedinci ~esto i u alko-holisanom stawu. Ne moè-mo zanemariti ni podatakda od vatrenog oru`ja stra-da mawe qudi, nego u sao-bra}aju. Trenutno u Srbiji ìvotizgubqen u saobra}aju vre-di milion evra, u Norve-{koj milion i trista hi-qada, a uskoro bi trebaloda bude duplo vredniji.Naravno da je ìvot nepro-cewiv, a u saobra}aju }emoga sa~uvati i ako se dobroobrazujemo pre nego {tosednemo za volan, kao i

pravim saobra}ajnim vas-pitawem - kaè profesorVujani}. Kao jednu od najnebezbed-nijih saobra}ajnica u na-{oj zemqi, on je naveoIbarsku magistralu. Naj-gori potez, po wegovom mi-

{qewu, bio bi da ova ma-gistrala dobije novi as-falt, a sve ostalo da ostaneisto.- Da bismo imali bezbed-nije saobra}ajnice neopho-dan nam je dobar put, ali inova vozila i voza~i

spremni za zadatke koji iho~ekuju. Jo{ uvek su u sao-bra}aju ~esti prizori vo-za~a koji kucaju poruke namobilnom telefonu. To suneobrazovani qudi i neznaju {ta zna~i posedovatisaobra}ajno obrazovawe.Konkretno, na Ibarskojmagistrali dozvoqena jebrzina od 80 kilometarana sat. U jednoj sekundi,pri toj brzini, automobilpre|e 22 metra. Dok voza~skrene pogled na telefon,izgubi sekundu i po. Za tovreme, kada vozi i 50 kilo-metara na sat, on pre|e 33 mi ako mu drugo vozilo iza-|e u susret, nema {anse daspre~i sudar. Ibarska ma-gistrala je puna opasnosti

koje nisu usagla{ene sa do-zvoqenom brzinom kreta-wa - napomiwe Vujani}. U ciqu unapre|ewa sao-bra}ajnog obrazovawa,Agencija za bezbednost sa-obra}aja i Komitet pokre-nuli su kampawu koja jeprevashodno usmerena nadecu u vrti}ima i niìmrazredima osnovnih {ko-la. Kako mnogi od wih jo{ne znaju da ~itaju, zajednosa wima obrazova}e se iodrasli koji }e im tuma~i-ti osnovne saobra}ajnelekcije. Krajwi efekti sa-obra}ajnog obrazovawa ivaspitawa trebalo bi dabudu druga~iji i lep{iprizori na na{im ulicamai magistralama. Z. J.

18 PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINESAOBRA]AJ

DA LI JE NEOPHODNO PROVERAVATI KUPCE AUTOMOBILA?

U SKLADU SA EVROPSKIM PRAVILIMA

Agencija za bezbed-nost saobra}aja na-ru~ila je projekat

“Pra}ewe osnovnih obe-le`ja saobra}ajnih nezgodau Srbijisa CADaS prepo-rukama Evropske komisi-je”. Realizacija ovog pro-jekta prakti~no ozna~avaformirawe osnove za una-pre|ewe bezbednosti sao-bra}aja kod nas. Jedna odaktivnosti Agencije je istvarawe jedinstvene bazepodataka od zna~aja za bez-bednost u saobra}aju. Tabaza podataka mora sadr-àti informacije o sao-bra}ajnim nezgodama, o pu-tevima, u~esnicima u ne-zgodama... Neke od novinakoje su predvi|ene odnosese na preciznije definisa-we mesta saobra}ajne ne-zgode, evidentirawe ozna-ka na kolovozu, beleèwepodataka o tome da li senezgoda dogodila na mostu,u tunelu, u zoni radova...Osim toga, predloèno jeevidentirawe podataka otipu nezgoda i o manevruu~esnika pre neèqenogdoga|aja. Novi set podtaka

sadrà}e i informacije okori{}ewu sistema pasiv-ne za{tite, psihofizi~ko

stawe voza~a pre nezgode,svrsi putovawa...Uvaàvaju}i model Velike

Britanije, predloèno je ibeleèwe ~inilaca koji sudoveli do nezgode. Prema

projektu, u uticajne ~inio-ce ubrajaju se sve okolno-sti koje su dovele do nezgo-de i koje je policijski slu-`benik izdvojio na osnovuutvr|enih “dokaza za vremei nakon uvi|aja i na osnovuizjava svedoka ili u~esni-ka”. Jedan od rezultata projek-ta je “Priru~nik za pra}e-we osnovnih obele`ja sao-bra}ajnih nezgoda u Srbi-ji, u skladu sa CADaS pre-porukama Evropske komi-sije” namewen ~lanovima

uvi|ajnih ekipa koje pri-kupqaju podatke na mestunezgode. Projektom je pred-loèn CN obrazac kojiima za ciq da pojednostaviprikupqawe podataka.Na~in pra}ewa obele`ja osaobra}ajnim nezgodmapredloèn je u ciqu po-boq{awa obima i kvalite-ta analiza koje mogu bitisprovedene, kao i za uspo-stavqawe uporedivosti iharmonizacije podataka osaobra}ajnim nezgodama naevropskom nivou.

AUTOMOBILIZAM

Posle {ampionske2012. i vice{ampion-

ske titule u 2014. reli vo-za~ iz â~ka @eqko \uni-sijevi} zavr{ava aktuelnusezonu na drugom mestu i upojedina~noj i u ekipnojkonkurenciji u novoj klasiE1. Ove godine vice{am-pionsku titulu uspeo ja daizbori u vrlo jakoj konku-renciji. Do kraja prvenstva @eqkao~ekuje jo{ jedna trka.Predstoje}eg vikenda tak-mi~i}e se u Lukovskoj Ba-wi. Z. J.

@EQKO PONOVO VICE[AMPION SRBIJE

UBIJAJU I PI[TOQ I AUTOMOBIL

Prof. dr Milan Vujani}

DETAQNIJE O SAOBRA]AJNIMNEZGODAMA

19MARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINE

20 PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

21MARKETINGPETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINE

22 PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINEGORWI MILANOVAC

Ve}inskom odlukomodbornika lokalnogparlamenta op{tine

Gorwi Milanovac u uto-rak, 21. oktobra, usvojen je,tre}i po redu, rebalansovogodi{weg buxeta, kojimje predvi|eno uve}awe za 35miliona dinara. Uve}aweje planirano najpre odsredstava poreza na imovi-nu, kao i drugih poreza, iteku}ih namenskih repu-bli~kih transfera i sli~-no. Zahvaquju}i rebalansubuxeta, Op{tinskoj upra-vi, javnim preduze}ima iustanovama bi}e omogu}e-na dodatna sredstva za rea-lizaciju planiranih ak-tivnosti.

Predsednik op{tineMilisav Mirkovi} je is-takao da su bilasiranasredstva isplanirana nabazi realnih izvora iostvarqiva, a bi}e usmere-na na zavr{etak mnogihinvesticija koje su zapo~e-te “na sve strane”, na ~ita-vom podru~ju op{tine Gor-wi Milanovac.

Odbornik Bo{ko Milo-vanovi} je pohvalio radOp{tine i wenih korisni-ka, konstatuju}i da kad imarebalasa - ima i para, {toje dobro za lokalnu zajed-nicu. Milovanovi} je, ta-ko|e, govorio o aktuelnomproblemu prevoza gra|anau gradskoj i me|ugradskojmreì. On je zakqu~io da unarednom periodu taj po-sao mora ozbiqnije da seobavqa, nego {to je to bi-lo do sada, posebno ako seuzme u obzir ~iwenica dase za prevoz izdvajaju veli-ka sredstva, koja na godi-{wem nivou iznose 25 mi-lona dinara. Predsednikop{tine je rekao da }e vr-lo brzo biti poznat noviprevoznik. Naveo je da su utu proceduru morali dau|u zbog zahteva direktora

“Autoprevoza” da raskinume|usobni ugovor, jer jeovom dugogodi{wem prevo-zniku ovaj posao ekonomskineisplatqiv, posebno akonije u vezi sa u~eni~kimprevozom, koji je nedavno,po zavr{enom konkursu,poveren „Konvoj travelu“,kao povoqnijem ponu|a~u,za dva miliona dinara. Po-zitivne ocene direktora{kola, u~enika i roditeqaza uslugu u~eni~kog prevo-za, najboqi su pokazateqio ozbiqnosti novog prevo-znika, rekao je Mirkovi}.

Odbornici lokalnogparlamenta su usvojili iodluku o finansijskoj po-dr{ci za novoro|enu decuna gorwomilanova~koj te-ritoriji, kojom se podsti-~e ra|awe. Izmenom ove od-luke, neophodno je da se zaovu vrstu podsticaja u bu-xetu za narednu godinuobezbede ve}a sredstva. Uskladu sa predvi|enom iz-menom, majka ostvaruje pra-vo na podsticajna sredstvapod uslovom da ima prebi-vali{te na gorwomilano-va~koj teritoriji na danro|ewa deteta.

Odbornici su, nakonvideo prezentacije, usvoji-li i Plan generalne regu-lacije za predeo Ravne Go-re, o kome su govorili na-~elnik urbanizma ZoranDriwakovi} i arhitekta„Urbanprojekta“ iz â~kaAnkica Milinkovi}. Na-crt ovog plana je prethod-no razmatrala i usvojilaKomisija za planove, a pre-ma re~ima izlaga~a, svi za-interesovani za ovaj rav-nogorski predeo, plan sumogli da vide i putem jav-nog uvida.

Teme skup{tinskog za-sedawa bile su i izmeneprograma poslovawa i fi-nansijskih planova pojedi-nih javnih preduze}a, dokojih je do{lo zbog prome-na na pojedinim pozicija-ma u okviru plana poslova-wa. Odbornici su usvojilipredloge izmena u Javnompreduze}u za izgradwu, lo-kalnom preduze}u za puteve

i JP “Sportsko-rekreativ-ni centar” Gorwi Milano-vac.

Kod Javnog preduze}e zaputeve izmene se odnnose naplan izgradwe i teku}eodràvawe puteva za ovugodinu. Planirana sred-stva za asfaltirawe lokal-

nog puta u Svra~kovcima, uiznosu od 10,5 miliona di-nara, koja je obezbedila Re-publika, bi}e preusmerenana asfaltirawe drugihputnih pravaca u Velere~i,[ilopaju i Brusnici. Na-ime, ovo lokalno putnopreduze}e ima plan da as-faltira 24 kilometra lo-kalnih puteva u ukupno 23mesne zajednice, a vrednostradova je 92.395.500 dina-ra. Pojedini putni pravcisu zavr{eni, a za nekoli-cinu wih u toku su postup-ci javnih nabavki, rekao jedirektor preduze}a JovicaCarevi}. On je dodao da }etokom oktobra i novembrazacrtani plan biti u pot-

punosti realizovan.Kod JP za izgradwu

prisutne su ve}e izmene napozicijama sanacije kori-ta reke Despotovice, za ko-ju je opredeqeno tri mili-ona dinara buxetskih sred-stava, i ~i{}ewa ki{ne

kanalizacije u gradu za ko-ju je predvi|eno 700.000 di-nara. Sredstva }e biti pre-usmerena na sanaciju Mi-leti}a potoka, Ulice RajkaMilovanovi}a, pristupnesaobra}ajnice Mlakovac iure|ewe korita reke Ba~-kovac. Tako|e, sa odre|e-nih pozicija, na kojima suostala neutro{ena zna~aj-na buxetska sredstava, pozavr{enim postupcima jav-nih nabavki novac }e bitiutro{en za neke druge na-mene.

Gorwomilanova~ki od-bornici su uvojili i neko-liko predloga re{ewa Ko-misije za kadrovska, admi-nistrativna i mandatno-

imunitetska pitawa, kojimse mewaju ~lanovi radnihtela SO Gorwi Milano-vac, ~lanovi upravnih inadzornih odbora javnihpreduze}a i ustanova, kao i~lanovi {kolskih odbora.

ODR@ANA SEDNICA SO GORWI MILANOVAC

Na donatorskoj kon-ferenciji za ot-klawawe posledi-

ca poplava, odrànoj uBriselu 16. jula, Vlada Ja-pana se obavezala da }eobezbediti sredstva u iz-nosu od pet miliona evraza obnovu poplavqenihpodru~ja u Republici Sr-biji.

Iz ovih sredstava, okotri miliona evra bi}eutro{eno za realizacijuprojekta sanacije re~nih

nasipa, re~nog priobaqa ire~nih korita u Vaqevu,Krupwu, Loznici, Ose~i-ni, â~ku i Gorwem Mila-novcu.

DONACIJA JAPANA

TRI MILIONA EVRAZA SANACIJU PRIOBAQA!

Na~elnici Op{tinske upraveop{tine Gorwi Milanovac Go-rici Petrovi} ove sedmice je

zvani~nim slu`benim putem preko pi-sarnice Op{tinske uprave stigao zah-tev pisan de~jim rukopisom, a koji supodneli u~enici Osnovne {kole “Mom-~ilo Nastasijevi}”, sa molbom da se uwihovoj {koli ogradi i osvetli {kol-sko dvori{te.

Prema re~ima na~elnice Gorice Pe-trovi}, i ovaj najnoviji, kao i svi osta-li zahtevi koji stiù u Op{tinskuupravu, bi}e ozbiqno razmotren. Na-kon toga }e uslediti poziv u~enicimada do|u na sastanak u lokalnu samou-pravu, ili }e predstavnici op{tineoti}i u posetu ovoj {koli, da na licumesta razgovaraju sa u~enicima o wiho-vim predlozima.

USVOJEN TRE]I REBALANS BUXETA

UÊNICI O[ “MOMÎLO NASTASIJEVI]” PODNELI ZAHTEV LOKALNOJ SAMOUPRAVI

@ELE OGRA\ENO I OSVETQENO DVORI[TE!

PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINE 23GORWI MILANOVAC

U~enicima iz Italije,koji zahvaquju}i projektu“Interkultura” borave uGorwem Milanovcu, srda~-nu dobrodo{licu poèleoje i predsednik op{tineMilisav Mirkovi}, koji jespecijalno za wih uprili-~io prijem u svom kabine-tu. Sedmodnevni boravak za15 u~enika i dva profesoraiz Italije organizovala jegorwomilanova~ka Gimna-zija.

Predsednik op{tine jeu~enicima iz Italije i wi-hovim profesorkama ita-lijanskog i engleskog jezi-ka govorio o geografskim,demografskim, istorij-skim, kulturolo{kim iprivrednim karakteristi-kama Gorweg Milanovca.Najvi{e je pa`we posvetioaktivnostima Op{tinskeuprave, koje se sprovode uciqu zaustavqawa odlaskamladih u ve}e gradske cen-tre.

Ina~e, projekat “Inter-kultura” ve} drugu godinuza redom uspe{no realizujeGimnazija „Takovski usta-nak“ uz svesrdnu pomo}profesora francuskog i

italijanskog jezika Olive-re Stefanovi} i MarijeVeqovi}. Kroz ovaj proje-kat relizovano je vi{e me-|unarodnih razmena u~eni-ka. Na jednogodi{wem{kolovawu u Gorwem Mi-lanovcu bio je u~enik saTajlanada, a pro{log mese-ca su u gostoprimstvu Gor-womilanov~ana uìvale i~etiri u~enice iz [vja-carske. Po~etkom ovog me-seca Sloveniju su posetila32 u~enika gorwomilano-va~ke Gimnazije, koji su ~e-tiri dana boravili kodsvojih vr{waka u brati-mqenom Slovew Gradecu.Trenutno se u dvojezi~nomodeqewu gorwomilanova~-ke Gimnazije {koluje u~e-nik iz Italije Tobias Ko-lan|elo, koji je za samo dvameseca boravka u GorwemMilanovcu po~eo uspe{noda se sporazumeva sa svojimvr{wacima na srpskom je-ziku.

Pored Tobiasa, prote-kle nedeqe je jo{ 15 wego-vih vr{waka, iz grada Rie-ti u sredi{woj Italiji,imalo priliku da upoznaobrazovni sistem gorwo-

milanova~ke Gimnazije, do-ma}u kuhiwu, istoriju ikulturu Gorweg Milanov-ca, sportski, ali i neizo-stavni no}ni ìvot mladihu Gorwem Milanovcu. Pri-

likom posete predsednikuop{tine, u~enici iz Ita-lije su svoje utiske, na na-govor svojih profesora,prenosili kroz „igru pri-deva“. Naime, svako od wihje imao zadatak da jednom

re~ju opi{e svoj boravak uGorwem Milanovcu. Sude-}i prema wihovim reakci-jama, boravak u Srbiji je nawih ostavio mno{tvo sna-`nih utisaka, tako da sve

{to su doìveli nije mo-glo da se opi{e samo jed-nom re~ju. Odu{evqeno sugovorili o qubaznosti po-rodica kod kojih su sme-{teni, doma}oj hrani, odkoje su svi dobili po par

kilograma vi{e, me|usob-nim simpatijama i svemuonome {to su kroz programposete mogli da vide. Pose-tili su privredna dru-{tva, sportske objekte, zna-

menita turisti~ka mesta...Profesorka Rinaldu~iprenela je pozdrave wiho-vog gradona~elnika pred-sedniku Mirkovi}u i za-kqu~ila da poseta lokalnojsamoupravi najboqa potvr-

da da op{tinsko rukovod-stvo podràva ovakve pro-jekte.

Paralelno sa ovom pose-tom Gimnaziji, u toku su ipripreme u~enika Ekonom-ske {kole za uzvratnu me|u-narodnu posetu vr{wacimau Nema~koj, tako da }e 28.oktobra krenuti na put kaGaldenu. U Nema~koj }e bo-raviti 11 u~enika i profe-sori Jasmina Vuji~i} i\or|e Talovi}. Gorwomi-lanova~ki sredwo{kolci}e odsesti u ku}ama u~eni-ka, a put }e trajati pet da-na.

- Novina u odnosu na ra-niji period je to {to }e na-{i u~enici imati donacijuod nema~ke organizacije„Pa{a“, ~iji smo ~lan, asredstva smo dobili zahva-quju}i projektu. Svaki u~e-nik }e imati na raspolaga-wu 100 evra kada stigne uNema~ku. Kriterijum zaodabir u~enika je bio da supredhodne godine ugostiliu~enika iz Geldena, da suu~estvovali u izradi pro-jekta i u~ewe nema~kog, kaodrugog stranog jezika - re-kla je profesorka Vuji~i}.

UÊNICI IZ ITALIJE POSETILI PREDSEDNIKA OP[TINE

POHVALE QUBAZNIM DOMA]INIMA

Gorwomilanova~ko JPza puteve uspe{no realizu-je Plan izgradwe i teku}eodràvawe puteva za 2014.godinu, poru~uju iz togpreduze}a. Svi predvi|eniradovi se odvijaju premautvr|enoj dinamici.

Koriste}i povoqnevremenske uslove za ovo do-ba godine, ovo gorwomila-nova~ko preduze}e trenut-no radi put u Gojnoj Gori,preciznije, putni pravacGojna Gora - Jan~i}i, u du-ìni 800 metara. Ukupnavrednost radova iznositri miliona dinara. Pre-ma re~ima direktora JP zaputeve Jovice Carevi}a,nedavno je zavr{en put uDruèti}ima, u zaseokuMilisavqevi}a i Bralo-vi}a, u duìni od 900 me-tara, za koji je utro{eno3.375.000 dinara op{tin-skih buxetskih sredstava.Prema sprovedenom po-stupku javnih nabavki,izabrani izvo|a~ radovabila je gorwomilanova~kagra|evinska firma„Svin“.

Prema planu gorwomi-lanova~kog putarskogpreduze}a, predvi|eno je dase tokom ove godine asfal-tira 24 kilometra lokal-nih puteva u 23 mesne zajed-nice, a ukupna vrednost

radova iznosi 92.395.500dinara. Za sada se planira-ne aktivnosti realizujupredvi|enom dinamikom.Neki putni pravci su za-vr{eni, a za neke su u tokupostupci javnih nabavki

zbog izmena u planu, rekaoje direktor preduze}a Jo-vica Carevi}, izraàvaju-}i uverewe da je sasvim iz-vesno da }e godi{wi planu potpunosti biti ispu-wen, jer }e, ako je verovatinajavama meteorologa, za-hvaquju}i lepom vremenugra|evinska sezona bitiproduèna.

Na posledwem zasedawuSO Gorwi Milanovac, od-bornici su usvojili pred-log nadzornog organa lo-kalnog preduze}e za puteve

za izmenu i preusmeravawenovca u delu planiranihsredstva za asfaltirawelokalnog puta u Svra~kov-cima, u iznosu od10.515.000 dinara. U sklo-pu programa priprema zaobeleàvawe Drugog srp-skog ustanka, ta sredstvabi}e preusmerena za asfal-tirawe drugih putnih pra-vaca i to trasom stare pru-ge u Velere~i, [ilopaju iBrusnici.

[to se ti~e putnogpravca u Svra~kovcima,~ije se asfaltirawe fina-nisira republi~kim sred-stvima, nedavno je Javnopreduze}e “Putevi Srbije”otpo~elo neophodne pri-

premne aktivnosti. Premawihovom planu, bi}e ura-|ena rekonstrukcija put-nog pravca Svra~kovci -Gorwa Crnu}a - Vra}ev{-nica. Procewuje se da }eovim putnim pravcem bitipoja~ana frekvencija sao-bra}aja u 2015. godini,zbog obeleàvawa dva vekaod podizawa Drugog srp-skog ustanka, jer se povo-dom ovog zna~ajnog jubile-ja o~ekuje daleko ve}a pose-}enost konaka Milo{aObrenovi}a i manastiraVra}ev{nica.

JP ZA PUTEVE USPE[NO REALIZUJE PLANIRANE AKTIVNOSTI

NA PRAGU OSTVAREWA OVOGODI[WEG PLANA!

24 PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINELUÂNI

Po~etkom ovog mese-ca svetlost dana jeugledao sporazum o

nau~no-istraìva~koj,stru~noj i tehni~koj sarad-wi, ~iji su potpisniciCentar za krompir u Gu~ii Kmetijski institut Slo-venije. Ovim sporazumomsu utvr|eni mogu}i na~inime|usobne saradwe dve na-u~no-istraìva~ke ustano-ve. Kako je navedeno u tek-stu sporazuma, istraìva-~i Kmetijskog instituta idraga~evskog Centra zakrompir }e u~estvovati urealizaciji postoje}ih ibudu}ih dràvnih i me|u-narodnih projekata, poseb-no uzimaju}i u obzir pro-grame pretpristupnihfondova EU. U narednomperiodu, ukoliko se stvoreneophodni uslovi, bi}e in-tenzivirana saradwa pot-pisnica sporazuma i tokroz razmenu stru~nih is-kustava, zajedni~ko u~e{}estru~waka u re{avawuproblema iz prakse, razvi-jawe saradwe na poqu ser-tifikacije proizvodwe se-menskog krompira po meto-dologiji Evropske unije,ostvarivawe me|ulabora-torijske sprege u kontrolikvaliteta sadnog materija-la, zajedni~ko kori{}eweraspoloìvih resursa obanau~no-istraìva~ka cen-tra, kao i trì{ta tre}ihdràva u privrednoj i na-u~noj saradwi. Ipak, da biovaj sporazum bio realizo-van, neophodno je da resor-no ministarstvo i VladaRepublike Srbije podrèovu inicijativu, kako bizaìvela, kaè Mili} Do-manovi}, v. d. direktorCentra za krompir, preci-ziraju}i da je neophodno dase, pre svega, razre{e sta-

tus Centra i imovinsko-pravni odnosi, odblokiraìro-ra~un i poja~a ka-drovska struktura zaposle-nih.

RUKA PRIJATEQSTVA- Na{e finansijske pro-

bleme ne mogu da re{avajuSlovenci. Oni su nam pru-ìli ruku prijateqstva, saèqom da na{e nau~no-is-traìva~ke ustanove uspo-stave dugoro~nu i obostra-no korisnu saradwu. Da li}emo iskoristiti {ansu darealizujemo sporazum zavi-si od nadle`nih u dràvi.Trebalo bi, tako|e, da ura-dimo monografiju o krom-piru u Srbiji. Ako su tomogli da urade Crnogorci,za{to ne bismo mogli i mida pripremimo jednu takvustudiju, ukqu~uju}i i anga-òvawe svih na{ih starihkultivara, koji su izuzetnobitni za selekciju starihsorata krompira, kako bi-smo sistematizovali taj ge-netski potencijal koji po-sedujemo i za{titili na{uproizvodwu. Postoje na{estare sorte krompira, kojebi trebalo sa~uvati. Sa-radwa sa Slovencima do-nela bi nam veliku pred-nost, jer bismo imali pri-liku da iskoristimo wiho-vo bogato iskustvo, koje sustekli u kori{}ewu sred-stava iz pretpristupnihfondova EU. Mogu}nostisu velike i otvorene. Ovajsporazum posmatram kaopruènu ruku prijateqstvaod strane Evropske unije,ali da li }e saradwa zaì-veti, zavisi od toga da li}e resorna ministarstvana{ih dràva verifikova-ti ovaj sporazum - kaè Do-manovi}, nagla{avaju}i da

}e presudnuulogu u us-postavqa-wu saradweimati raz-r e { a v a w e

statusa Centra za krom-pir, gde bi trebalo da sedonese odluka da li }e ovaustanova ostati u okriquMinistarstva nauke i teh-nologije, ili }e potpastipod ingerenciju Mini-starstva poqoprivrede,koje bi konkretno u slu~ajuovog ili sli~nih sporazu-ma pruàlo boqe mogu}no-sti za wihovu realizaciju,{to je ve} potvr|eno upraksi pojedinih evrop-skih dràva. Centar zakrompir je registrovankao razvojni i proizvodnicentar i bilo bi prirod-nije da radi u okviru Mi-nistarstva poqoprivrede,obja{wava Domanovi}.

U draga~evskoj nau~no-istraìva~koj ustanovi,koja se vi{e decenija bavi-la proizvodwom, kontro-lom i pra}ewem proizvod-we semenskog i jelovnogkrompira na podru~ju ~i-tave Srbije, ranije je bilozaposleno tridesetak rad-nika, a danas ih je samo {e-storo. Da bi ova nau~no-istraìva~ka ustanova mo-gla ponovo da radi trebalobi da oja~a kadrovskustrukturu prijemom biolo-ga, tehnologa, mikrobio-

loga i agronoma, koji bimogli da prate evrop-ske standarde u obla-

sti proizvodwe

krompira. Postoje}a fito-patolo{ka laboratorija zaproizvodwu bezvirusnogsadnog materijala, agrohe-mijska laboratorija ioprema za ispitivawe teh-nolo{kih svojstava krom-pira, koje su svojevremenobile posledwa re~ tehno-logije, mogle bi i daqe dase koriste, uz mawe ili ve-}e inovirawe. Budu}u pro-izvodwu krompira, koja bise odvijala pod okriqemCentra, trebalo bi zasno-vati na kooperaciji sa po-qoprivrednicima, isti~eDomanovi}. Moravi~kiokrug mogao bi da postanenosilac proizvodwesemenskog krompira. Tako-|e, on dodaje i to da bi bi-lo poèqno da se slovena~-ke sorte krompira polakoubace na uvoznu listu Sr-bije i da se narednih godi-na smawi uvoz semenskogmaterijala iz Holandije iNema~ke.

OBJEDIWENAKONTROLA

A da bi Centru za krom-pir ponovo trebalo pruì-ti {ansu da radi, smatra iMilutin Jankovi}, dugogo-di{wi direktor ZZ “Vo}arDraga~evo” iz Kotraè. Onisti~e da se kontrola pro-

izvodwe krompira na pod-ru~ju Srbije ne obavqa ujednom centru, {to bespo-trebno uve}ava tro{kove.Svaki organizator proiz-vodwe mora da pokrije tro-{kove kontrole i postkon-trole semenskog krompira,koju obavqaju ovla{}eneinstitucije.

- Smatram da bi kontro-lu i postkontrolu semen-skog krompira trebalo sta-viti pod jednu kapu, kao{to je to nekada bilo. Cen-tar za krompir moè daobezbedi sve uslove za to, aprednost pripada ovoj dra-ga~evskoj ustanovi upravozbog toga {to se nalazi ta-mo gde je i proizvodwa. Or-ganizatore proizvodwe se-menskog krompira mnogoko{ta sistem kontrole ko-ji se trenutno primewuje.Visoki su i tro{kovitransporta uzoraka, a zatako ne{to ne postojiopravdawe - kaè Janko-vi}.

Da podsetimo, skoro sviradnici Centra za krom-pir su krajem 2010. godineprogla{eni tehnolo{kimvi{kom. Ra~un Centra jeblokiran jer ustanova nijeispla}ivala zarade i rad-nicima duguje prema izvr-

{nim sudskim presudama22 miliona dinara.

Na osnovu zakqu~kaVlade Republike Srbije, zainovacioni centar u Gu~ije svojevremeno formiranaradna grupa, koja je vodilapregovore sa beloruskimpartnerom o zajedni~komulagawu u istraìva~ko-razvojne aktivnosti, alinije do{lo do realizacijearan`mana. U proteklihnekoliko godina odrànoje vi{e sastanaka na repu-bli~kom nivou na kojimasu razmatrana mogu}a re-{ewa, koja bi bila spaso-nosna za Centar za krom-pir u Gu~i.

- Na osnovu plana odr-ìvog poslovawa, predla-gali smo vi{e puta pred-stavnicima nadle`nih mi-nistarstava da nas ukqu~eu inovacione projekte i danam vrate kontrolnu funk-ciju u proizvodwi krompi-ra, koju smo sre}nih godinaimali. Uzeli smo u obzirzahteve proizvo|a~a da sepitawe kontrole proiz-vodwe objedini na jednommestu. Imali smo kadrove,prostor i laboratorijskuopremu. îtav poslovniprostor Centra je projek-tovan i gra|en u skladu sapotrebama laboratorija.Predlagali smo da se akti-vira laboratorija za kul-turu tkiva i da nas ukqu~eu monitoring proizvodwekonzumnog krompira premapropisima Evropske unije.Nagla{avali smo i zna~ajo~uvawa autohtone sortekrompira “Jelica”, koja jeveoma pogodna za na{e pod-nebqe. Na{i dosada{winapori da Centar za krom-pir oìvimo nisu urodiliplodom, ali, uprkos tome,gajimo nadu da nadle`ni udràvi ne}e dozvoliti dapropadne i ova na{a najno-vija inicijativa da se rea-lizuje saradwa sa slove-na~kim Kmetijskim insti-tutom, koji nam je ponudioruku prijateqstva - nagla-{ava Domanovi}. V. S.

CENTAR ZA KROMPIR U GUÎ I KMETIJSKI INSTITUT U SLOVENIJI POTPISALI SPORAZUM O SARADWI

NOVA [ANSA ZA OPSTANAK NAU^NO-ISTRA@IVA^KE USTANOVE!

PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINE 25LUÂNI

Grupa od 47 slovena~-kih poqoprivred-nih stru~waka iz

Poqoprivredno-{umar-skog zavoda Ptuj, na ~elusa direktorom AndrejomReberni{ekom i vo|om sa-vetodavne slu`be PeteromPriboì}em, posetila je16. i 17. oktobra â~ak iLu~ne. Wihovo putovaweje organizovano kao uz-vratna poseta Ekolo{komdru{tvu “Draga~evo” iUdruèwu poqoprivred-nika Draga~eva iz Gu~e,~iji su ~lanovi od 21. do23. avgusta gostovali uPtuju, {tajerskoj, podrav-skoj i prekmurskoj Slove-niji.

Podru~je Ptuja je najra-zvijenija slovena~ka po-qoprivredna regija i ujed-no najve}i proizvo|a~ hra-ne. Poqoprivredno-{u-marski zavod Ptuj, sa vi{eod 100 zaposlenih stru~-waka, predstavqa jednu odnajve}ih i najuspe{nihjavnih agrarnih ustanova uSloveniji. U okriqu Zavo-da rade: Selekcijska slu-`ba za sviwarstvo i gove-darstvo, sa najrazvijeni-jom selekcijom simental-ske rase goveda u Sloveni-ji, laboratorije za analizumleka i zemqi{ta, Centarza osemewavawe, Saveto-davna slu`ba...

Slovena~ki poqopri-vredni stru~waci su naj-pre posetili Zemqorad-ni~ke zadruge ‘’â~anskajabuka’’ u Dowoj Trp~i,gde ih je direktor Tomi-slav Jeli} upoznao sa ra-dom Zadruge, vo}arskomproizvodwom u ~a~anskomkraju, kao i prednostimakoje pruà hladwa~a sa sa-vremenim ULO sistemomhla|ewa i ~uvawa vo}a.

Nakon toga, poqoprivred-ni stru~waci iz Slovenijesu posetili Atomsku bawuu Gorwoj Trep~i, gde im jepredstavqen zdravstveni ituristi~ki programomovog poznatog bawskog le-~ili{ta.

Direktor Poqopri-vredno stru~ne i saveto-davne slu`be iz â~kaSla|ana Petri} i weni sa-radnici Radovan [evar-li} i Borko Ivanovi} sukolegama iz Ptuja predsta-vili poqoprivredu Mora-vi~kog okruga, rad PSSS,kao i aktuelne dràvne me-re podr{ke razvoju agrara.Poqoprivredni stru~wa-ci iz Ptuja i â~ka su raz-menili brojne informaci-je o sli~nostima i razli-kama u organizaciji i radupoqoprivrednih slu`bi uSrbiji i Sloveniji. Otvo-rena su pitawa i mogu}no-stima saradwe u zajedni~-koj izradi i realizacijiprojekata, koje finansiraEvropska unija ili drugifondovi. Grupa iz Slove-nije je posetila i “Mini-}evu ku}u rakije” u DowojTrep~i. Poznati ~a~anskiproizvo|a~ Stanimir Mi-ni} im je predstavio svojprogram vo}nih rakija,posebnu pa`wu posve}uju-}i prepe~enicama koje suna brojnim me|unarodnimtakmi~ewima osvojilevredna priznawa. U dvori-{tu “Mini}eve ku}e raki-je”, gostima iz Slovenije jeprezentiran i proizvodniprogram preduze}a “Polo”iz Zabla}a.

Prilikom posete po-qoprivrednom gazdinstvuMilana Tajsi}a, u draga-~evskom selu Puhovo, slo-vena~ki poqoprivrednistru~waci su imali pri-

liku da probaju ~uvenidraga~evski sir i kajmak ida se na licu mesta upozna-ju sa procesom proizvodweovih tradicionalnih pro-izvoda. Ina~e, porodicaTajsi} se bavi proizvod-wom i preradom mleka. Nafarmi gaje deset krava itri junice simentalske ra-se. Dnevno prera|uju oko300 litara mleka u sop-stvenoj mlekari.

Slovenci su posetili ipreduze}e za proizvodwusemenskog i merkantilnogkrompira ‘’Agromobil’’u zaseoku Vrawica, kod Gu-~e. Milo{ i Ratko Vuki-}evi} su govorili o proiz-vodwi semenskog i merkan-tilnog krompira na pod-ru~ju Draga~eva i saradwisa poqoprivrednim proiz-vo|a~ima, skladi{tewu,sortirawu, pakovawu iprodaji ovih proizvoda. Zagoste iz Slovenije je orga-nizovan sme{taj u KonakuMiloja i Jelene Udovi~i}„Zlatibor“ u Gu~i, i spe-

cijalna ve~era, u kojoj sudominantno mesto imalitradicionalni srpski spe-cijaliteti: sir, kajmak,pr{uta, proja, svadbarskikupus, pe~ewe, doma}i ko-la~i... Za dobro raspolo-èwe gostiju i doma}inapobrinu se truba~ki orke-star Gvozdena Rosi}a izRtiju. Udruèwe ‘’Bosi-qak’’ iz â~ka i tkaqe izDoweg Dubca su za gosteorganizovli izlo`bu èn-skih rukotvorina i proiz-voda od tekstila, drveta,pe~ene gline i stakla.

Gosti iz Slovenije suposetili Gu~u - Muzej Dra-ga~evskog sabora truba~a iCrkvu Svetog ArhangelaGavrila. U zgradi Na~el-stva u Gu~i, predstavnicipreduze}a “Basna” iz â~-ka Balz i Vesna Baur i drStevan Babi} su poqopri-vrednim stru~wacimapredstavili vrednostiagrougqa u poqoprivredii sto~arstvu, koje se ogle-daju u uve}anoj razmeni ka-

tjona do 50 procenata, sma-wewu upotrebe mineral-nih |ubriva od 10 do 30 od-sto, smawewu temperaturezemqi{ta, pove}awu vla-`nosti zemqi{ta i rodno-sti biqaka, smawewu emi-sije metana i brojnim dru-gim prednostima. Kako jenajavqeno na prezentaciji,proizvodwa agrougqa biuskoro trebalo da bude po-krenuta u draga~evskom se-lu Vi~a, a slovena~kistru~waci su pokazali ve-liko interesovawe za ovajproizvod i saradwu sa po-slovodstvom “Basne”.

Kako je istakao Du{anIvanovi} iz Ekolo{kogdru{tva “Draga~evo”, po-qoprivredni stru~waciiz Slovenije su bili odu-{evqeni prirodnim lep-tama i potencijalima kojeposeduju draga~evski i ~a-~anski kraj. Imali su pri-liku da se upoznaju sa orga-nizacijom poqoprivredneproizvodwe i dostignu}i-ma u oblasti agrara. Pro-

bali su tradicionalnedraga~evske proizvode, aneke od wih su i poneli usvoj zavi~aj.

- O~ekujem da }e, nakonove posete, jasno biti is-kristalisanii konkretnipredlozi za na{u budu}usaradwu, koja je u ovom tre-nutku najrealnija na poquizrade i realizacije zajed-ni~kih projekata, koje fi-nansiraju EU, ali i drugifondovi za razvoj sela, po-qoprivrede, seoskog turi-zma, ekologije, kulture idrugih oblasti.

Gosti iz Slovenije supozvali svoje doma}ine izDraga~eva da slede}e godi-ne posete Dràvno takmi-~ewe najboqih proizvodapoqoprivrednih gazdin-stava Slovenije ‘’Dobro-te slovena~kik kmetija’’,koje se odràva od 21. do24. maja. Doma}in ovogpresti`nog takmi~ewa bi-}e Zavod u Ptuju.

V. S.

SLOVENA^KI POQOPRIVREDNI STRU^WACI POSETILI DRAGAÊVO I ÂÂK

Uop{tini Lu~aniuveliko tekupripreme za ure-

|ewe korita reke Bjelice.Javno preduze}e “Srbijavo-de” }e ve} narednih danaprezentirati projekat Ge-neralnog ure|ewa vodotokareke Bjelice i wenih pri-toka. Nakon toga, kada vre-menske prilike dozvole,planirano je da se gra|e-vinskim ma{inama zapo~-ne ~i{}ewe korita Bjeli-ce.

Po~ev od u{}a u Zapad-nu Moravu, uzvodno u du-ìni od tri i po kilome-tra, ve} je zapo~eto ukla-

wawe rastiwa na obalamaBjelice.

- Ovih dana smo zapo~e-li pripreme za ure|ewe ko-rita reke Bjelice i ~i{}e-we wenih obala. Projekat}e biti realizovan zahva-quju}i donaciji Kanade, uvisni od 38 miliona dina-ra. JP “Srbijavode” jesprovelo neophodnu zakon-sku proceduru, kako bismodefinitivno mogli da za-po~nemo ovaj veliki i veo-ma zna~ajan posao za sveplavne zone Draga~eva, ko-je su ove godine u vi{e na-vrata bile zahva}ene po-plavama. Predstavnici JP

“Srbijavode” }e ve} nared-nih dana prezentiratiprojekat generalnog ure|e-wa vodotokova za podru~jeLu~ana i susednih lokal-nih samouprava. Ima}emopriliku da im iznesemo sveono {to smo u ovogodi-{wim poplavama sagleda-li kao problem na podru~-ju Draga~eva, a mo`da nijeobuhva}eno Generalnimprojektom - istakao jepredsednik op{tine Mla-domir Sretenovi}.

Novosadsko preduze}e“Hidrozavod” uradilo jeprojekat ure|ewa koritareke Bjelice i on je trenut-

no na tehni~koj kontroli u“Srbijavodama”, a nakontoga }e biti prezentiran uop{tini Lu~ani. Nared-nih dana bi}e formiranakomisija u ~ijem sastavu }ebiti predstavnici lokal-ne samouprave, op{tin-skih javnih preduze}a iprivrednici, kako bi se,nakon temeqne analize uo-~enih problema na plav-nom podru~ju, postoje}iprojekat nadogradio, sve uciqu {to boqeg ure|ewavodotoka reke Bjelice iwenih pritoka.

V. S.

ZA KORAK BLI@I KONKRETNOJ SARADWI

PRIPREME ZA REALIZACIJU PROJEKTA URE\EWA VODOTOKA REKE BJELICE

NAKON UKLAWAWA RASTIWA, POÎWE Î[]EWE RE^NOG KORITA!

26 PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINEIVAWICA

Profesor Delimir Sti{o-vi} ve} 25 godina bavi seistraìvawem porekla

familija, rodoslova i hronikesela moravi~kog kraja. Do sada jeobradio, sam, ili sa koautorima,pet sela iz ivawi~ke op{tine:Brezove, [arenika, Preseke, Mo-~ioca i Maskove.

U kompletirawu kwiga kori-{}ena je raznovrsna literatura,mati~ne kwige ven~anih, ro|enihi umrlih, popisi stanovni{tva,podaci sa spomenika i iskazisvake porodice. Nastali su zapi-si o ìteqima nastawenim izme-|u Javora, Mu~wa, Kukutnice iMali~a, o wihovoj istoriji, geo-grafskim i biolo{kim odlikamaovog prostora. Ali, pored ovoga,zna~ajne su i pri~e qudi o wiho-vom ìvotu i bitisawu wihovihporodica.

Mada mu~an, ~esto naporan idugotrajan posao, koji zahteva

potpuno predavawe urawawu upro{lost rodnog kraja da bi seona {to vernije, autenti~nijeprikazala, rad na ovim kwigama -hronikama sela sa rodoslovimaautorima je pri~iwavao istovre-meno i veliko zadovoqstvo, naro-~ito onda kada bi nai{li na za-nimqive dokumente, ili kad biim “po{lo” za rukom da otkrijune{to davno zaboravqeno o poje-dinim qudima.

Da bi uradio rodoslove 136familija sa hronikama Sti{o-vi} je 15 godina, putuju}i od ku}edo ku}e, pri ~emu je posetio 753doma}instva, uzimaju}i podatkeo porodicama. Navedena brojka seodnosi samo na doma}instva kojaegzistiraju u ovih pet sela. U is-traìvawu su obuhva}ene i odse-qene porodice. Sti{ovi} je,uglavnom, pe{ke zavirio u svakikutak Brezove, [arenika, Prese-ke, Mo~ioca i Maskove i bio na

pragu sva~ije ku}e. Proveo jedosta vremena i u arhivama. I ta-mo je pronalazio ~esto zanimqi-ve podatke. Sve ovo je ra|eno kakobi se autenti~no, istinito pri-kazala pro{lost sela i weni ì-teqi, i da bi se gre{ke svele nanajmawu meru. Samo tako se moèimati upe~atqiva slika o zemqi-

{tu, prirodi, o qudima u uslovi-ma u kojima ìve. Tom prilikomautor saznaje o wihovim radosti-ma, blagodetima prirode, ali i onevoqama koje snalaze qude.

Treba napomenuti da je Sti-{ovi} uradio hroniku sa rodo-slovima “[arenik” sa MilanomR. Milo{evi}em, a “Preseku” saprof. dr Sre}kom ]ur~i}em.

Posledwa kwiga DelimiraSti{ovi}a “Maskova pod Javo-rom i Mu~wem” objavqena je u le-to 2014. godine. Ona sadrì hro-niku ovog sela i rodoslove 17 fa-milija. Svaka porodica je pra}e-na u kontinuitetu od 200 - 250 go-dina do danas. Tako|e i u ostalimhronikama istraèni su domoviu istom trajawu. Posebna pa`waposve}ena je odseqenim. U hroni-ci je pisano, pored ostalog, o Au-stro-turskim ratovima 1683-1699, 1716-1718, 1737-1739/ U koji-ma su u~estvovali i Srbi/ Prvi

srpski ustanak, Javorski rat1876, Prvi balkanski i Prvisvetski rat. Nijedan rat nije mi-moi{ao planinu Javor i seloMaskovu. Treba znati da je Ma-skova bila na granici Otomanskeimperije sve do 1912. godine.

Obradom kwige “Maskova podJavorom i Mu~wem” Sti{ovi} jekona~no istraìo celu Brezova~-ku parohiju, koju ~ine ovih pet se-la.

Napomenu}emo da je u ovom de-lu Srbije obra|en region od 14sela. Sem pomenutih pet sela hro-nike imaju: “Prilike, Radaqevoi Dubrava” - autor Dragoqub M.Vujovi}, “Brekovo” - Milan iMilojko \okovi}, “Bjelu{a” -Dimitrije Radosavqevi}, “Do-bra~e” - prof. dr Sveto Petro-vi}, “[titkovo” - Milosav Obu-}ina, “Visoka” - Vuk Aleksi} i“Trudovo” - Jordan Topalovi}.

POSLEDWA KWIGA DELIMIRA STI[OVI]A „MASKOVA POD JAVOROM I MU^WEM”

HRONIKA SELA I RODOSLOVI 17 FAMILIJA

Advokati protestujuve} vi{e od mesecdana. Me|u wima je

i ivawi~ki odbor sa 23~lana, kao jedan od 13 od-bora Advokatske komoreâ~ak, koja okupqa 650pripadnika ove profesije.Predsednik ivawi~kog od-bora Milica Radivojevi}isti~e da su dosada{wiprotesti, ukqu~uju}i i is-pred Vlade Srbije, imaliza ciq izraàvawe nezado-voqstva aktulenom situa-cijom u advokaturi.

- Prvi zahtev je da seminimalnom izmenom Za-kona o javnim bele`nici-ma i prate}eg seta zakonabez naru{avawa su{tineuvedenog javnog bele`ni~-kog sistema uvede mogu}-nost sastavqawa ugovoraod strane advokata, a po-tom overe od strane nota-ra. Advokati nemaju ni{taprotiv notara, ali se bo-rimo za za{titu ustavnogporetka i slobodu gra|anaSrbije da prilikom sasta-vqawa ugovora izaberu ko}e ih zastupati. Osim toga,traìmo izmene propisaiz oblasti poreske politi-ke sa ciqem da svako platiporez srazmerno dobitikoju ostvaruje. Tre}i zah-tev advokata odnosi se nasmenu aktuelnog ministrapravde - obja{wava Radi-vojevi}eva.

Ona napomiwe da jeovom obustavom rada advo-katura stala u odbranu

pravne sigurnosti:- Pravna sigurnost je u

o~ima ve}ine gra|ana pukateorijska formula. Me|u-tim, bez pravne sigurnostinema nijedne druge sigur-nosti, pa ni egzistencijal-ne. Poku{aj ograni~ewaprava advokata se ne ti~usame advokature, ve} svihgra|ana, s obzirom na to daadvokatura nije sama sebisvrha, ve} je za{tita qud-skih prava svih gra|ana.

Radivojevi}eva kaè dase strankama za vreme obu-stave rada daju pravni sa-veti i sa~iwavaju pismena(àlbe, tu`be) za koje jeostavqen odre|en zakonskirok, kako stranke ne bi tr-pele pravne posledice.Advokati ne idu na ro~i-{ta, a stranke imaju mo-gu}nost izbora, ukolikoprocene da mogu i}i bezadvokata, oni odlaze naro~i{ta. U drugom slu~ajutraì se odlagawe su|ewa.

Po{to su zamewene vodovodne cevi, po~ele su pri-preme za rekonstrukciju trotoara u Ulici Veni-jamina Marinkovi}a, od zgrade op{tine do

„Ivawi~anke“. Deonica je duga oko 280 metara i tu bitrebalo da bude postavqeno oko 600 kvadrata behatona,kaè upravnik gradwe preduze}a „Putevi“ Mile Arapo-

vi}. Ove nedeqe bi}e ura|ene pripreme za uklawawe po-stoje}eg asfaltnog trotoara i postavqawe novih ivi~wa-ka i tampona. Na ovim poslovima angaòvano je sedam -osam putara, a idu}e nedeqe, kada po~ne postavqawe be-hatona, bi}e ih duplo vi{e, najavquje Arapovi}.

Dalibor Danilovi},u~enik drugog raz-reda ivawi~ke Gim-

nazije, osvojio je srebrnumedaqu na Me|unarodnommatemati~kom turniru uVidinu, u Bugarskoj, zva-ni~no je potvr|eno iz we-gove {kole. Wega je deliosamo jedan poen od zlatnemedaqe. Uspeh je, kako is-ti~e, tim ve}i {to on i we-govi drugovi nemaju uslovekakvim raspolaù u~eni-

ci, recimo, matemati~kihgimnazija ili inostrane{kole. Turnir je odrànpro{log vikenda, a u~e-stvovali su predstavniciBugarske, Rumunije, Rusijei Srbije, koju su predsta-vqali |aci iz Ivawice iZaje~ara. Pored Dalibora,boje ove Gimnazije i op-{tine branilo je jo{ peto-ro u~enika koji su ostvari-li zavidne rezultate.

Danilovi} je odli~an

u~enik, koji je ipak, kakokaè, posve}en pre svegamatematici i fizici. Sve{to se odnosi na ove pred-mete doìvqava kao iza-zov, pa rado pomaè svojimdrugovima, ali i ostalimada ih savladaju. Poznat jepo brzom i lakom mnoèwuvelikih brojeva i tu spo-sobnost je, kaè, naslediood svog oca.

Izvor: Ivawi~ki radio

MILICA RADIVOJEVI], PREDSEDNIK IVAWI^KOG ODBORA

ADVOKATSKE KOMORE ÂÂK

„ADVOKATURA STALAU ODBRANU PRAVNE

SIGURNOSTI”

POÊLE PRIPREME ZA REKONSTRUKCIJU TROTOARA U „VENIJAMINA MARINKOVI]A“

SLEDE]E SEDMICE POSTAVQAWE BEHATONA

SREBRNA MEDAQA ZA DALIBORA DANILOVI]A NA ME\UNARODNOMMATEMATI^KOM TURNIRU

POZNAT PO BRZOM MNO@EWUVELIKIH BROJEVA

PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINE 27IVAWICA

Izgradwa rezervoa-ra “Centar” u iva-wi~kom nasequ Bu-

kovica nastavqena je poslenepovoqnih vremenskihprilika. Po zavr{etkupripremnih radova, ure|e-wa pristupnog terena i du-binskog iskopa, radnicipreduze}a “Standard in-vest grup” betoniraju zido-ve dve komore. Nalivawebetona radi ekipa radnikasa tri miksera i pumpom zabeton, kaè {ef gradili-{ta firme “Standard in-vest grup” Vladimir Bori-savqevi}.

- Obe komore imaju za-preminu od po 1.000 kubnihmetara. Trenutno radimona prvoj komori i na gra-dili{tu je angaòvano oko15 radnika. Nakon naliva-wa nastavi}emo da radimozidove do ispod plo~e. Pozavr{etku plo~e na prvoj,prelazi se na izgrawu te-meqa druge komore - obja-{wava Borisavqevi}.

Izgradwa rezervoara jezapo~eta junu, a rok za za-vr{etak radova je 90 dana.Me|utim, u~estale padavi-

ne uveliko su usporile di-namiku radova.

- Dok smo izvodili ze-mqane radove vreme je biloizuzetno lo{e. Iskopalismo preko ~etiri hiqadekubika zemqe i imali smomnogo zastoja. Kona~nosmo do~ekali lepo vreme io~ekujemo da }emo za 35 - 36dana zavr{iti ovaj posao -isti~e Borisavqevi}.

Izgradwa ovog objektaod 2.000 kubnih metara, na„Streli{tu“, ima}e uloguda odrì pritisak vode usamom gradu i obezbediuredno snabdevawe potro-

{a~a od Bukovice do Pri-lika. Rezervoar nije name-wen samo za vodosnabdeva-we ìteqa ovih naseqa,ve} ~itave Ivawice. On }eodràvati balans rezervo-aru na Mrko~evcu, pa }e setime pove}ati pritisak usvim visinskim zonamaoko Ivawice.

Vrednost ove investi-cije je ne{to vi{e od 43miliona dinara. Polovi-nu sredstava obezbedila jeDirekcija za vode, a drugupolovinu op{tina Ivawi-ca iz buxeta.

Useoskim mesnim zajednicima in-tenzivirani su radovi na atarskimputevima. Trenutno su radovi na

putu u zaseoku Bjelakovac u Brezovi, po-tom na pravcu Anatema – Maskova, putu zaUgqare u Ostatiji, Bel~evi}ima u Bru-sniku, putu za \oki}e, Arbuli}e i Peri-{i}e u Devi}ima. Pro{le nedeqe zavr{e-no je ure|ewe puta za Vrletnice u Pridvo-rici. Ukupna vrednost investicije, kojomje ove godine obuhva}eno 16 pravaca, je19.913.000 dinara. U finansirawu, sa 70odsto sredstava, u~estvuje Ministarstvopoqoprivrede, dok ostatak obezbe|uje op-{tina. Ovim radovima predvi|ena je po-pravka makadamskih puteva, nasipawe, is-

kopi kanala i postavqawe propusta, obja-{wava Mi{ko Parezanovi} iz Direkcijeza izgradwu.

Zdravstveno stawe seoskog stanovni-{tva, problemi u ostvarivawu pravana zdravstvenu negu, kao i mogu}a re-

{ewa tih problema, bili su tema nau~nog

skupa koji je, u organizaciji Odbora za se-lo Srpske akademije nauka i umetnosti iMedicinskog fakulteta u Beogradu, odr-àn 21. i 22. oktobra. Dvodnevni skup uprostorijama SANU, okupio je pored do-ma}ih, stru~wake iz Italije, Hrvatske,BIH i Makedonije. Ovo je prvi put u Sr-

biji da se neko kompleksno bavi pitawemzdravqa seoskog stanovni{tva. Imaju}i uvidu wegov zna~aj, na skup su pored pred-stavnika Ministarstva zdravqa, bili po-zvani i predstavnici Ministarstva radai Ministarstva poqoprivrede, kaèpredsednik Odbora za selo SANU prof.dr Dragan [kori}.

- Na{a je èqa da se, uz podr{ku Mini-starstva zdravqa, {to pre pokrenu pre-ventivni pregledi i procena zdravstvenogstawa i radne sposobnosti poqoprivred-nika, za spre~avawe povreda na radu itrovawa pesticidima. U tom ciqu bi tre-balo primewivati epidemiolo{ke ankete,preventivne preglede i s wima povezanezdravstveno - promotine aktivnosti u lo-kalnim seoskim sredinama. Ideja je da mo-`da studenti {este godine Medicinskogfakulteta volonterski rade na selu. Timebi dobili veliko iskustvo, a pomogli biseoskom stanovni{tvu - izjavio je [ko-ri} za Ivawi~ki radio.

Svetski dan hrane, 16. oktobar, obele-ìo je i Crveni krst Ivawice. Tim

povodom, u saradwi sa Patrona`nom slu-`bom Doma zdravqa, organizovano je pre-davawe za u~enike osnovnih {kola. Nizomedukativnih radionica, koje }e odràtiwihovi obu~eni volonteri, bi}e obeleè-ni i naredni zna~ajni datumi, kaè sekre-tar Crvenog krsta Ankica Mojsilovi}.

- Tom prilikom {tampali smo eduka-tivne liflete sa piramidom pravilne is-hrane, sa namirnicama koje su zdrave i ko-

je treba jesti. Po{to je 18. oktobar Evrop-ski dan protiv trgovine qudima, organi-zovane su edukativne radionice za osmakei u~enike zavr{nih razreda sredwe {ko-le, ali i za pred{kolce. To su radili na-{i volonteri koji su bili na obuci na na-cionalnom kampu za vr{wa~ke edukatore.Spremamo se za novu akciju dobrovoqnogdavawa krvi po~etkom novembra u kojoj }e,tako|e, zna~ajnu ulogu odigrati vr{wa~-ki edukatori - obja{wava Mojsilovi}eva.

Bogdan Civri}, penzio-nisani u~iteq iz Ku{i}a,osnovao je Fond za u~enikeO[ „Major Ili}“, kojipostignu najboqe rezulta-te iz matematike. Doniraoje 200.000 dinara i poru-~io da }e se truditi daFond uve}a, {to li~nimsredstvima, {to uz pomo}donatora.

- Za ovu {kolu sam mno-go vezan i mnogo joj dugu-jem. Sredstva sam prvobit-no planirao za obnovu{kole u Milanxi, gde smosupruga Jelena i ja biliposledwi u~iteqi. Me|u-tim, kako do toga nije do-{lo osnovao sam Fond.Predavao sam matematiku

i imao zapaène rezultate,pa sam èleo da na ovaj na-~in podstaknem dobre ma-temati~are i |ake genera-cije - izjavio je Civri} zaIvawi~ki radio.

Svojim radom na osni-vawu Fonda i ulagawemli~nih sredstava, BogdanCivri} postao je jo{ jedansvetli primer i trajniuzor svima, koji se baveprosvetnim radom, kaèpredsednik Ivawi~kogdru{tva u~iteqa MilanParezanovi}. On podse}ada je Bogdan, kao posledwiu~iteq najstarije {kole uivawi~kom kraju, iako udevetoj deceniji, odu{eviou~esnike pro{logodi{wetribine pod nazivom „OdMilanxanske {kole douniverziteta u prirodi“.Tribina je odràna uokviru “Nu{i}ijade”.

Povodom Svetskog dana hrane u iva-wi~koj Gimnaziji je odràno nizpredavawa i radionica. O ovoj te-

mi najpre je govorila profesorka biolo-gije Tawa Peri{i}. Kako je izjavila zaIvawi~ki radio, iako to nije predvi|enonastavnim programom, ona koristi svakupriliku da im ukaè na zna~aj pravilneishrane za wihov rast i razvoj. Osim pro-fesorke Peri{i}, gimnazijalcima seobratila i dr Danijela Tripkovi}, a na-kon predavawa oni koji su èleli, moglisu da izmere pritisak i teìnu.

Istraìvawa pokazuju da sve kategori-je stanovni{ta u Srbiji imaju lo{e navi-ke u ishrani, {to zna~ajno pove}ava rizi-ke oboqevawa od bolesti srca, krvnih su-dova, ali i malignih bolesti. Ove godineSvetski dan hrane obeleèn je pod sloga-nom “Brini o zemqi, nahrani svet”, s ak-centom na zna~ajnu ulogu porodi~ne po-qoprivrede, kao dominantne forme pro-izvodwe hrane. U Srbiji se Svetski danhrane obeleàva od 2001. godine, uz podr-{ku Ministarstva zdravqa RepublikeSrbije. Izvor: Ivawi~ki radio

NASTAVQENA IZGRADWA REZERVOARA „CENTAR”

ZAVR[ETAK RADOVA ZA 35 DANA

ODR@AN NAU^NI SKUP O ZDRAVQU SEOSKOG STANOVNI[TVA

ZAPOÊTI PREVENTIVNE PREGLEDE

GIMNAZIJA OBELE@ILA SVETSKI DAN HRANE

BOGDAN CIVRI] OSNOVAO FOND ZA UÊNIKE O[“MAJOR ILI]”

ZA NAJBOQE MATEMATIÂRE

AKTIVNOSTI CRVENOG KRSTA IVAWICA

PREDAVAWA, RADIONICE, AKCIJE

INTENZIVIRANI RADOVI NA ATARSKIM PUTEVIMA

VREDNOST INVESTICIJE19.913.000 DINARA

„BRINI O ZEMQI, NAHRANI SVET“

„BRINI O ZEMQI, NAHRANI SVET“

28 PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINEOGLASI

Finansijska podr{ka studentima i u~enicima obuhvata: 1. studentsku stipendiju koja se ispla}uje u 10 jednakih mese~nih rata u {kolskoj go-dini,2. jednokratne nagrade za studente prve godine studija i u~enike osnovnih i sredwih{kola, 3. tro{kove {kolovawa u {kolama za talente (sme{taj u u~eni~kim domovima).

I USLOVI ZA DODELU FINANSIJSKE PODR[KE

1. Pravo na studentsku i u~eni~ku stipendiju imaju:

1.a. studenti osnovnih akademskih i integrisanih akademskih studija na fakulteti-ma ~ije se studije finansiraju iz buxeta Republike Srbije, sa ostvarenom prose~nomocenom 8,50 i preko, u toku {kolovawa, po~ev od druge godine studija, pod uslovom dadaju godinu za godinom i da imaju najvi{e jedan nepoloèn ispit iz prethodnih godi-na, - nezaposleni student prve godine master akademskih studija na fakultetu ~iji jeosniva~ Republika Srbija, sa ostvarenom prose~nom ocenom 8,50 i preko u toku {ko-lovawa pod uslovom da je davao godinu za godinom na fakultetu ~iji je osniva~ Repu-blika Srbija, da nije navr{io 27. godina ìvota odnosno student druge godine masterakademskih studija i prose~no ostvarenom ocenom 8,50 na osnovnim akademskim stu-dijama i prvoj godini master akademskih studija pod uslovom da je davao godinu za go-dinom,- student osnovnih akademskih i integrisanih akademskih studija na fakultetu ~ijese studije finansiraju iz buxeta Republike Srbije, po~ev od druge godine studija, poduslovom da daje godinu za godinom i da ima najvi{e jedan nepoloèn ispit iz pret-hodne godine studija, ako je oboleo od te{ke i trajne bolesti ili je invalidno licekao posledica uro|ene ili postraumatske sekvele koja zahteva trajno medicinsko po-magalo,- nezaposleni student prve godine master akademskih studija na fakultetu ~iji jeosniva~ Republika Srbija, pod uslovom da je davao godinu za godinom na fakultetu~iji je osniva~ Republika Srbija, da nije navr{io 27. godina ìvota, odnosno studentdruge godine master akademskih studija pod uslovom da je davao godinu za godinom nafakultetu ~iji je osniva~ Republika Srbija, da nije navr{io 27. godina ìvota i akoje oboleo od te{ke i trajne bolesti ili je invalidno lice kao posledica uro|ene ilipostraumatske sekvele koja zahteva trajno medicinsko pomagalo,Te{ke i trajne bolesti u smislu alineja 3. i 4. su: - trajna, hroni~na, bubre`na insuficijencija kod koje je indifikovana dijaliza ilitransplantacija bubrega, - maligne bolesti - na skali Karnofskog zbir ìvotne sposobnosti ve}i od 60%, - multipla skleroza, - autizam - intelektualno visokofunkcionalne, - slepilo - amaurosis, - gluvo}a - kofozis, - hroni~ni hepatitis, - hroni~na opstruktivna bolest plu}a, - {e}erna bolest - dijabetes melitus, - maligna hipertenzija, - hemofilija, - HIV, - epilepsija, - cisti~na fibroza, - sistemske autoimune bolesti, - progresivne neuromi{i}ne bolesti, cerebralna paraliza, paraplegija, tetraplegi-ja, - te{ke reumatske bolesti i komplikacije

1.b. u~enici osnovnih i sredwih {kola koji poha|aju {kole za talente sa prose~nomocenom 4,50 i vi{e, ostvarenoj u prethodnoj {kolskoj godini i to: Muzi~ka {kola u]upriji i sredwe muzi~ke {kole ~iji je osniva~ Republika Srbija, Matemati~ke gim-nazije, Filolo{ke gimnazije i Sredwa baletska {kola. 2. Pravo na finansijsku podr{ku u vidu jednokratne nagrade imaju:- studenti prve godine koji su pri upisu na osnovne akademske ili integrisane aka-demske studije na fakultetima ~iji je osniva~ Republika Srbija na kona~noj rang li-sti ostvarili 95 i vi{e bodova,- u~enici osnovnih i sredwih {kola koji su na republi~kim {kolskim takmi~ewimaiz nastavnih predmeta, a po Programu i kalendaru takmi~ewa Ministarstva prosve-te, nauke i tehnolo{kog razvoja osvojili prvo, drugo ili tre}e mesto,3. Pravo na tro{kove {kolovawa u {kolama za talente ( sme{taj u u~eni~kim domo-vima) imaju:- u~enici osnovnih i sredwih {kola koji poha|aju {kole za talente. Gradona~elnik Grada zakqu~uje Ugovor o sme{taju u domu za svaku {kolsku godinuposebno sa {kolom ili sa domom za sme{taj u~enika.

II VISINA STIPENDIJE ODNOSNO NAGRADEStipendija se ispla}uje u visini:- studentu 8.000,00 dinara mese~no- u~eniku 4.000,00 dinara mese~noNagrada se ispla}uje u visini 12.000,00 dinara

III POTREBNA DOKUMENTAPrijava na konkurs (zahtev)Uz prijavu (zahtev) na konkurs potrebno je dostaviti slede}a dokumenta:

Za u~esnike konkursa iz ta~ke 1. - potvrdu fakulteta o postignutim rezultatima u u~ewu i potvrdu o upisanoj godinistudija, - potvrdu o broju nepoloènih ispita iz prethodnih godina,- fotokopiju li~ne karte, odnosno o~itana li~na karta ( dve kopije) i indeksa za stu-dente (li~ni podaci i overe semestara),- studenti master akademskih studija, potvrdu o uspehu na osnovnim studijama, potvr-du o upisu na master studije, potvrdu o uspehu na prvoj godini master akademskih stu-dija i potvrdu da su nezaposleni (listing iz Fonda PIO), - izvod iz kwige ro|enih, - te{ka bolest i invalidnost dokazuju se lekarskim uverewem,- u~enici {kola za talente, potvrdu o prose~noj oceni ostvarenoj u prethodnoj {kol-skoj godini i - potvrdu o upisanoj {kolskoj godini.- student iz ta~ke 1a u slu~aju te{ke bolesti i invalidnosti uz zahtev podnosi i na-laz i mi{qewe Interresorne komisije grada â~ka.

U~esnici konkursa pod ta~kom 2. uz prijavu na konkurs dostavqaju:Studenti:

- potvrdu fakulteta o ostvarenom broju bodova na kona~noj rang listi, kao i potvr-du fakulteta o upisanom fakultetu na kome je polagan prijemni ispit,- fotokopiju li~ne karte i indeksa.U~enici :- potvrdu {kole da je podnosilac prijave redovan u~enik,- dokaz o ostvarenim rezultatima na takmi~ewu.U~esnici konkursa pod ta~kom 3. uz prijavu na konkurs dostavqaju- potvrdu {kole da je podnosilac prijave redovan u~enik {kole za talente

IV ROK I ADRESA ZA PODNO[EWE DOKUMENATA

Rok za prijavqivawe na konkurs je od 30. oktobra do 30. novembra 2014. godine.Neblagovremena, nepotpuna i podneta od neovla{}enih lica dostavqena konkursnadokumentacija ne}e biti razmatrana.Studentu iz ta~ke 1. alineja 2.i 3. ove odluke stipendija se moè dodeliti i u toku{kolske godine na osnovu podnetog zahteva ako je bolest i invalidnost nastala nakonzakqu~ewa konkursa za odnosnu godinu i ako u budètu grada ima sredstava za ove na-mene. Uz zahtev student podnosi potvrdu fakulteta o upisanoj godini studija, fotokopijuli~ne karte, overenu kopiju indeksa, izvod iz kwige ro|enih, nalaz nadle`ne zdrav-stvene ustanove ~iji je osniva~ Republika Srbija ili grad â~ak o te{koj bolesti inalaz i mi{qewe Interresorne komisije.U~enik {kole za talente zahtev za ostvarivawe prava na besplatan sme{taj, moè pod-neti i u toku {kolske godine.Prijave na konkurs dostaviti na adresu : Gradska uprava za dru{tvene delatnostigrada â~ka, sa naznakom prijava na konkurs za finansijsku podr{ku, â~ak ul. @u-pana Stracimira broj 2.

V OBUSTAVA ISPLATE STIPENDIJE I NEMOGU]NOSTISTOVREMENOG OSTVARIVAWA PRAVA NA STIPENDIJU

Korisniku studentske odnosno u~eni~ke stipendije obustavqa se isplataodobrene stipendije u slu~aju neta~no prikazanih podataka, kada izgubi pravo na fi-nansirawe {kolovawa iz buxeta Republike Srbije ili napusti redovno {kolovawe.Student, odnosno u~enik koji je ostvario pravo na studentsku, odnosno u~eni~ku sti-pendiju nema pravo na studentsku, odnosno u~eni~ku stipendiju ili kredit koji se fi-nansira iz buxeta Republike Srbije.

VI POSTUPAK I PRAVNO SREDSTVO

Gradona~elnik donosi re{ewe o dodeli finansijske podr{ke na predlog Komisije zafinansijsku podr{ku, i zakqu~uje ugovore sa kandidatima koji su ostvarili pravo nafinansijsku podr{ku iz ~lana 5. ove Odluke. Lice koje se prijavilo na konkurs za dodelu finansijske podr{ke odnosno stipendi-je moè podneti prigovor na re{ewe o dodeli finansijske podr{ke Gradskom ve}u uroku od 8 dana od dana prijema re{ewa.

Re{ewe Gradskog ve}a po prigovoru je kona~no.

Komisija }e obavestiti u~esnike konkursa o rezultatima konkursado 15. decembra 2014. godine.

PREDSEDNIKKOMISIJE ZA FINANSIJSKU PODR[KU

UÊNICIMA I STUDENTIMA Prof.dr Miroslav Spasojevi} s.r.

Na osnovu ~lana 8. stav 2. Odluke o finansijskoj podr{ci u~enicima i studentima, („Sl. list grada â~ka“, br. 19/2013 i 7/2014), Komisija za finansijsku podr{ku u~enicima i studentima grada â~ka raspisuje

K O N K U R S ZA DODELU FINANSIJSKE PODR[KE STUDENTIMA I UÊNICIMA IZ BUXETA GRADA Â^KA ZA [KOLSKU 2014/2015 GODINU

29SPORTPETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINE

KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE

REALIZACIJA PROJEKTA “ZAJEDNICI ZAJEDNO”

[AH ODBOJKA RUKOMET

Drugi poraz u no-voj sezoni Boracje doìveo na go-stovawu u Beo-

gradu. Posle neizvesne za-vr{nice u regularnom delume~a i nepreciznih penaladoma}ina, Nemawa Prolo-vi} izjedna~ava rezultat iâ~anima otvara novu{ansu za trijumf u nastav-ku. Ipak, u dodatnih petminuta boqa koncentraci-ja i ofanzivni skok dovelisu Beogra|ane do prvogtrijumfa u sezoni 2014/15. Po broju postignutih poe-na, u gostuju}oj ekipi ista-kli su se Prolovi} (13),Maravi} (17) i Kneèvi}(10), a naro~ito Mati} ko-ji je ubacio 25 ko{eva. Udoma}oj ekipi Malixan i

Radeti} su postigli po 19,Avramovi} i Mitrovi} po13, dok je Selakovi} dao 11ko{eva.U tre}em kolu Ko{arka-{ke lige Srbije, 25. okto-bra, Borac kod ku}e igraprotiv kru{eva~kog Na-pretka.- Posle dva poraza, okrenu-ti smo slede}em protivni-ku sa èqom da prekinemogubitni~ki niz i zapo~ne-mo pobedni~ki ritam. Iranije sam govorio da namraspored na po~etku pr-ventstva nije i{ao na ruku.Konstantin je jaka i uigra-na ekipa, koja je ve} tri go-dine na okupu, a verujem ida su pretedenti na najvi-{i plasman. Beograd, tako-|e ima velikih ambicija,

da izbori visoku pozicijui u|e u Super ligu Srbije. Kada je re~ o na{em nared-nom protivniku, Kru{e-vqani, iako su dva puta dosada poraèni, zasluùjurespekt. To je tim koji jedobro ukomponovao mla-dost i iskustvo. O~ekujemda mi u tu utakmicu u|emomotivisani i odigramo jena zadovoqavaju}em nivoui kona~no otvorimo pobed-ni~ku seriju. Wihova eki-pa je znatno podmla|ena iosveèna, imaju tri igra~aiz Mega Vizure, ali mi-slim da nam najve}a opa-snost preti od doju~era-{weg igra~a Borca AcaMandi}a. Wegovo znawe iiskustvo mogu biti preva-ga - kaè Ra{ko Boji}, tre-ner KK Borac. Ovih dana zbog bolesti Du-

{an Koji} nije trenirao,dok su ostali igra~i Borca

na okupu. Utakmica Borac - Napre-

dak po~iwe u 19 ~asova. Z. J.

Uizdvojenom odeqewu Osnovne {kole “Sveti Sava” uGorwoj Atenici nedavno je odràn “[ah kup 2014”.

U~estvovalo je 13 takmi~ara iz â~ka. Prvo mesto osvo-jio je Du{an ]eriman, drugi je bio Dragan Dukanac, atre}i Dragomir Paunovi}.Turnir “[ah kup 2014” organizovala je omladina Ate-nice uz pomo} mati~ne mesne zajednice i sponzora.

Z. J.

Regionalna liga Zlatiborsko - Moravi~kog okrugaOdbojka{ice â~ka u tre}em kolu do~ekuju Ariqe.Utakmica }e biti odigrana u nedequ, 26. oktobra, uOsnovnoj {koli “Dr Dragi{a Mi{ovi}”. Po~etak je u12 ~asova.

Posle ~etiri odigrana kola â~ak je na drugom mestu sa {est,dok Ko{utwak jo{ uvek nije ukwiìo bodove.

PRVA LIGA ZAPAD MU[KARCIU ~etvrtom kolu rukometa{i Mladosti izgubili su od Pribo-ja, 28:25. Narednu utakmicu igraju kod ku}e protiv ekipe KnezLazar. Mladost je trenutno ~etvrta sa {est osvojenih bodova.

Prvo koloLibero Â - Tara 3:0Borac - Gimnazijalac 2:3Zlatibor - Sloboda 3:0

Drugo koloTutin - Sloboda STara - BoracIvawica - Libero Â

PRVA LIGA ZAPAD @ENE PRVA LIGA ZAPAD @ENEDU[AN ]ERIMAN POBEDNIKATENI^KOG KUPA êtvrto kolo

Ko{utwak - Kwaz Milo{ 2 10:42â~ak - Prijepoqe 28:19

Peto koloNapredak 12 - Ko{utwak@upa - â~ak

BORAC - OKK BEOGRAD

91:86(15/20, 28/19, 19/22, 17/18, 12/7)

PORAZ U PRODU@ETKU

Ko{arka{ki klub Bo-rac ugostio je 19. ok-

tobra na revijalnom tur-

niru kadete Novog Sada ijuniore Beograda. Prija-teqski me~evi ekipa â~-

ka, Beograda i Novog Sadabili su sastavni deo pro-jekta kompanije NIS “Za-jednici zajedno”. Prihva-taju}i projekat “Ko{arkakao na~in ìvota” NIS jeizdvojio dva miliona di-nara za izgradwu teretanei otvorenog igrali{ta is-pred hale Borac. Kako na-javquje direktor BorcaMarko Ivanovi}, ona bitrebalo da bude zavr{enado kraja meseca, a igrali-{te ve} koriste najmla|iâ~ani.- Pozivamo zaposlene uNIS-u da besplatno upi{udecu u na{u {kolu ko{ar-ke, a svi radnici ove kom-panije mo}i }e besplatnoda koriste teretanu - napo-

menuo je Ivanovi}. Revijalne utakmice kadet-skih i juniorskih timovaâ~ka, Beograda i NovogSada bile su i uvertira zapredstoje}u sezonu u najja-~im kadetskim i junior-skim ligama. Sa Beogra|a-nima u â~ku su pro{le ne-deqe boravila i dva repre-zentativca, osvaja~a meda-qe na Svetskom prvenstvu. - U ova ru`na vremena, Bo-rac je organizovao jedanzaista lep turnir. To je iprilika da mla|e genera-

cije vide kako smo se neka-da druìli. Drago mi je daovakvih manifestacijaima i drugim gradovima, ane samo u Beogradu i No-vom Sadu - re~i su DraganeKonti}, predsednice Skup-{tine Ko{arka{kog save-za Beograda. - Hvala doma}inima i è-qa mi je da bude vi{e ova-kvih skupova i druèwa.Na ovim turnirima rezul-tat je u drugom planu. Bit-ni su igra i prijateqstvo -naglasio je Zlatko Boli},predsednik Skup{tine Ko-{arka{kog saveza Novog Sada.

Osim Borca, u timu junio-ra â~ka na{li su se i ko-{arka{i @elezni~ara, anovosadske kadetepredstvqali su igra~i No-vog Sada i ekipe Sport’sworld. Treneri svih mla|ihekipa iskoristili su revi-jalne utakmice da provereformu svojih ekipa i sviimaju iste ambicije, pla-sman u zavr{nicu najbo-qih. Z. J.

@elezni~ar je nasvom terenu poraènod Priboja minimal-nom razlikom, 79:80.Posle tri odigranakola â~ani su petina tabeli Regionalnelige Zapad sa osvoje-nih pet bodova. U~etvtom kolu gostujuZlataru u Novoj Varo-{i.

PRVA REGIONALNALIGA ZAPAD

SUSRETI BEOGRADA,NOVOG SADA I Â^KA

â~ak 94 je izgubio od{aba~kog MO15,75:80, a u ~etrtom ko-lu do~ekuje Klik izAriqa. Do sada su sa-kupili ~etiri boda inalaze se na sedmommestu

DRUGA REGIONALNALIGA ZAPAD

Juniori Kadeti

PETAK 24. OKTOBAR 2014.SPORT30Страну припремио М. Ристић

ЈЕЛЕНСУПЕРЛИГА

СРПСКАЛИГАЗАПАДПРВАЛИГА

9. коло

10. коло

10. коло

НијеПолетуспеодаматеријализујерезултатскупредност,стеченупослечетвртчасаигре.Лајковчанису

доизједначењастигли,уфинишупрвогполувремена,унаставкууспелидапоготкому65.минуту,освојетрибода.

Лозница 4:0 БудућностКрушик2014Победа 4:2 Рудар

Јединство 2:0 ЗвиждСемендриа1924 4:1 Карађорђе

Шумадија 3:1 ГФКЈасеница1911Железничар 2:1 ПолетЈошаница 0:1 Слога(П)

Бане 1:3 Шумадија1903

1 Лозница 10 8 1 1 19 2 +17 252 Јединство 10 6 3 1 12 3 +9 213 Шумадија1903 10 5 4 1 17 9 +8 194 БудућностК.2014 10 5 3 2 13 8 +5 185 Рудар 10 5 2 3 17 13 +4 176 Железничар 10 5 1 4 13 10 +3 167 Семендриа1924 10 4 3 3 11 8 +3 158 Звижд 10 5 0 5 10 10 0 159 Слога(П) 10 4 2 4 13 10 +3 1410 Победа 10 3 3 4 13 12 +1 1211 Полет 10 3 3 4 11 13 2 1212 Шумадија 10 3 3 4 8 12 4 1213 Бане 10 2 2 6 6 13 7 814 ГФКЈ.1911 10 2 1 7 8 19 11 715 Карађорђе 10 0 5 5 6 16 10 516 Јошаница 10 1 2 7 6 25 19 5

ПОВЕЛИ,ПАСТАЛИ

ЖЕЛЕЗНИЧАР 2:1 ПОЛЕТ

Железничар:Јовановић,Јаковљевић,Д.Томић,Симић,Пауновић(С.Томић),Софронић(Сајић),Недељковић,Лишчевић,Шалипур,Ристић,Ивановић(Лукић).

ПОЛЕТ:Руменић,Вељовић(Василић),Ђорђиловић,Луковић,Кнежевић,Радисавчевић,Нешовић,Петровић,Калајановић,Камберовић(Протић),Дракулић(Михаиловић).

Стрелци:0:1–Нешовићу16,1:1–Недељковићу42,2:1–Д.Томићу65.минуту.

ВеровалисуфудбалериМеталца,дасесагостовањаизБеограда,могувратитисатрибода.Оджељеногучин

ка,делилоихјесамотриминута,кадаједомаћинуспеодазатресемрежуМилановчаназаизједначење.

Стрелци:0:1–Мердовићу45,1:1–Мирковићу87.минуту.

СИНЂЕЛИЋ:Радић,Петрушић,Чикић(Маловић),Попадић,Маринковић,Пишчевић,Гемовић,Шакић,Мирковић,Калачевић(Рајић),Караклајић(Зврко).

МЕТАЛАЦ:Зоговић,Никодијевић,Влашић,Седлар,Симов,Панић,Ивановић,Младеновић,Луковић(Стојковић),Мердовић(Бркић),Ћирковић.

Радник 2:1 БСКБорчаБежанија 1:0 Слога(К)Слога(ПМ) 2:0 МоравацОрионПролетер 1:0 Слобода

ЈединствоПутеви 1:1 КолубараСинђелић 1:1 Металац(ГМ)Мачва 1:0 Инђија

ЈаворМатис 1:1 Бачка(БП)

1 Радник 10 7 2 1 18 5 +13 232 ЈаворМатис 10 5 5 0 16 8 +8 203 Инђија 10 5 4 1 16 8 +8 194 Слога(ПМ) 10 5 2 3 13 11 +2 175 Пролетер 10 5 2 3 10 8 +2 176 Бачка(БП) 10 5 1 4 15 11 +4 167 Колубара 10 4 3 3 10 15 5 158 Металац(ГМ) 10 4 4 2 13 7 +6 139 БСКБорча 10 3 4 3 13 12 +1 1310 ЈединствоПутеви 10 3 4 3 10 12 2 1311 Бежанија 10 4 1 5 6 11 5 1312 Мачва 10 2 4 4 8 9 1 1013 МоравацОрион 10 3 1 6 9 11 2 1014 Слобода 10 2 3 5 10 13 3 915 Синђелић 10 1 2 7 10 20 10 516 Слога(К) 10 1 0 9 3 19 16 3

СКРОМАНУЧИНАКМИЛАНОВЧАНА

Синђелић 1:1 Металац

Борац 1:1 Војводина

ДоњиСрем 1:2 Младост

ЈаворМатис 1:1 Бачка

Очекивалисудомаћинитежакиспитпротивновајлијеулиги,алинеинерешенрезултат,којиихје

поново,трикоракаудаљио,одлидераизСурдулице.Бачкаједоодласканаодморнаговестиланеизвесностдокрајасусрета,штосеиобистинило.Стрелци:1:0–Динчићу67,1:1Зоговићу88.минуту.

ПЕТИРЕМИИВАЊИЧАНА

ЈАВОРМАТИС:Ђогатовић,Гојачанин,Јосовић,Миловић,Колаковић,Ивеља(Динчић),Ађуру,Ђокић,Чечарић(Вујовић),Милошковић(Живковић),Дражић.

БАЧКА:Дринић,Јевић,Клисура,Дукић(Пешић),Зоговић,Радоја,Бајић(Вукановић),Илић,Чековић,Тривуновић,Р.Ивковић(С.Ивковић).

ПрижељкивалисуфудбалериБорцаповољанрасплетдуела

саВојводином,малојенедостајало,даосвојетрибода,алисуинерешенимисходомпотврдили,спремностиквалитетзаравноправнуборбу,

сасвимсуперлигашма.Обостранодобраигра,задовољилајенајпробирљивијенавијаче.Зајошдвабода,могудажалеобаривала,алије,чинисе,коначних,1:1,послесвегавиђеног,најреалнијиисходмеча.

БОРАЦ:Петрић,Боранијашевић(Ђоковић),С.Живковић,Милетић,Гојковић,Божић,Јованчић,Јевтовић(Машовић),Милојевић,Мутавџић(Обрадовић),Ђенић.

ВОЈВОДИНА:МилинковићСавић,Пекарић,Аливодић,Пушкарић,Веселиновић,Гаћиновић,Настић,Полетановић,Тумбасевић,Бабић,Новаковић(Луковић).

Стрелци:1:0–С.Живковићу38.(изједанаестерца),1:1–Гаћиновићу57.минуту.

Напредак 3:1 Раднички(Н)НовиПазар 1:0 Спартак

Борац 1:1 ВојводинаВождовац 1:0 ЈагодинаПартизан 1:0 ЦрвеназвездаДоњиСрем 1:2 Младост

Рад 1:1 ОФКБеоградЧукарички 4:1 Раднички1923

1 Партизан 8 8 0 0 24 5 +19 242 Војводина 9 7 1 1 19 7 +12 223 Црвеназвезда 9 6 2 1 12 3 +9 204 Чукарички 9 4 3 2 16 10 +6 155 ОФКБеоград 8 4 3 1 14 9 +5 156 Спартак 9 4 2 3 7 7 0 147 НовиПазар 9 4 1 4 11 9 +2 138 Младост 9 4 1 4 11 12 1 139 Рад 9 3 2 4 14 15 1 1110 ДоњиСрем 9 3 2 4 6 13 7 1111 Борац 9 2 3 4 7 9 2 912 Јагодина 9 2 2 5 9 15 6 813 Напредак 9 1 4 4 7 11 4 714 Вождовац 9 2 1 6 7 16 9 715 Раднички(Н) 9 2 0 7 8 18 10 616 Раднички1923 9 1 1 7 2 15 13 4

ИЗ ДОЊЕГ СРЕМА, У ГОРЊИ ДОМ

СВЕ ТЛО ЗА ЧА ЧА НЕ

ЗА НО ВО СА ЂА НЕ

НАСТАДИОНУКРАЈМОРАВЕПРЕКИНУТАУСПЕШНАСЕРИЈАВОЈВОДИНЕ

PETAK 24. OKTOBAR 2014. SPORT 31Страну припремио М. Ристић

ЗОНА МОРАВА ОКРУЖНА ЛИГА ГРАДСКА ЛИГА10. коло 10. коло 10. коло

25.10.2014 | 14:30 Раднички (Н) : Раднички 1923 25.10.2014 | 14:30 ОФК Београд : Чукарички 25.10.2014 | 14:30 Младост : Рад 25.10.2014 | 14:30 Црвена звезда : Доњи Срем 25.10.2014 | 14:30 Јагодина : Партизан 25.10.2014 | 14:30 Војводина : Вождовац 25.10.2014 | 14:30 Спартак : Борац 25.10.2014 | 14:30 Напредак : Нови Пазар

Лугови 1:0 Стрелац Кеј 2:1 Премећа

Полет 2:9 Морава (К) Вујан 1:2 Будућност БИП 1:1 Чачак 94

Планинац 2:3 Морава (М) Ракова 1:1 Задругар

1 БИП 9 7 2 0 21 4 +17 232 Морава (К) 9 6 2 1 31 9 +22 203 Кеј 10 6 2 2 17 9 +8 204 Будућност 9 5 3 1 24 8 +16 185 Стрелац 9 5 2 2 19 12 +7 176 Морава (М) 10 5 0 5 16 17 -1 157 Премећа 9 3 4 2 16 10 +6 138 Задругар (-1) 10 4 2 4 20 19 +1 139 Лугови 10 3 2 5 16 17 -1 1110 Вујан 9 3 2 4 15 16 -1 1111 Чачак 94 10 2 3 5 11 21 -10 912 Ракова (-1) 9 2 3 4 10 18 -8 813 Планинац 9 1 2 6 11 23 -12 514 Полет (-1) 9 2 0 7 11 32 -21 515 Пријатељи 9 0 3 6 4 27 -23 3

26.10.2014 | 13:30 Морава (М) : Ракова 26.10.2014 | 13:30 Чачак 94 : Планинац 26.10.2014 | 13:30 Будућност : БИП 26.10.2014 | 13:30 Морава (К) : Вујан 26.10.2014 | 13:30 Премећа : Полет 26.10.2014 | 13:30 Стрелац : Кеј 26.10.2014 | 13:30 Пријатељи : Лугови

Бацковац Јунајтед 4:0 Спартак Слатина 2:1 Напредак

Младост (П) 2:5 Пријевор Овчар 5:2 Омладинац (З)

Парменац 5:1 Јединство (К) Луњевица 2:1 Доња Врбава Миоковци 3:1 Котража

Јединство (ГГ) 0:0 Младост (А)

1 Пријевор 10 6 2 2 26 11 +15 202 Парменац 10 6 2 2 27 14 +13 203 Омладинац (З) 10 6 2 2 25 17 +8 204 Јединство (ГГ) 10 6 1 3 17 7 +10 195 Миоковци 10 6 1 3 22 18 +4 196 Слатина 10 5 3 2 12 7 +5 187 Овчар 10 5 1 4 28 16 +12 168 Луњевица 10 5 1 4 12 12 0 169 Спартак 10 4 2 4 17 22 -5 1410 Доња Врбава 10 3 4 3 11 13 -2 1311 Јединство (К) 10 3 2 5 19 23 -4 1112 Напредак 10 3 2 5 8 17 -9 1113 Котража 10 3 1 6 14 21 -7 1014 Бацковац Јунајтед 10 3 0 7 20 23 -3 915 Младост (П) 10 2 3 5 17 24 -7 916 Младост (А) 10 0 1 9 3 33 -30 1

26.10.2014 | 13:30 Младост (А) : Бацковац Јунајтед 26.10.2014 | 13:30 Котража : Јединство (ГГ) 26.10.2014 | 13:30 Доња Врбава : Миоковци 26.10.2014 | 13:30 Јединство (К) : Луњевица 26.10.2014 | 13:30 Омладинац (З) : Парменац 26.10.2014 | 13:30 Пријевор : Овчар 26.10.2014 | 13:30 Напредак : Младост (П) 26.10.2014 | 13:30 Спартак : Слатина

Таково 1:0 Мокра Гора Партизан 2:1 Славија

Омладинац 3:1 Рудар (Бресница) Тутин 3:0 Трепча

Металац 4:1 Драгачево Орловац 1:0 Браћа Вуковић Полет 2:0 Рудар (Баљевац)

Водојажа 0:1 Слобода

1 Полет 10 6 3 1 17 9 +8 212 Орловац 10 6 3 1 13 5 +8 213 Тутин 10 6 1 3 19 11 +8 194 Слобода 10 5 3 2 12 7 +5 185 Мокра Гора 10 5 2 3 17 7 +10 176 Трепча 10 5 0 5 14 9 +5 157 Партизан 10 4 3 3 14 12 +2 158 Славија 10 3 5 2 11 9 +2 149 Омладинац 10 4 2 4 13 14 -1 1410 Металац 10 4 1 5 15 16 -1 1311 Таково 10 4 1 5 13 14 -1 1312 Драгачево 10 4 1 5 12 19 -7 1313 Браћа Вуковић 10 3 3 4 13 12 +1 1214 Водојажа 10 3 2 5 10 14 -4 1115 Рудар (Бресница) 10 1 3 6 13 22 -9 616 Рудар (Баљевац) 10 0 1 9 3 29 -26 1

26.10.2014 | 13:30 Слобода : Таково 25.10.2014 | 13:30 Рудар (Баљевац) : Водојажа 26.10.2014 | 13:30 Браћа Вуковић : Полет 26.10.2014 | 13:30 Драгачево : Орловац 25.10.2014 | 13:30 Трепча : Металац 26.10.2014 | 13:30 Рудар (Бресница) : Тутин 26.10.2014 | 13:30 Славија : Омладинац 25.10.2014 | 13:30 Мокра Гора : Партизан

25.10.2014 | 14:00 Шумадија 1903 : Лозница 25.10.2014 | 14:00 Слога (П) : Бане 26.10.2014 | 11:00 Полет : Јошаница 25.10.2014 | 14:00 ГФК Ј. 1911 : Железничар 25.10.2014 | 14:00 Карађорђе : Шумадија 25.10.2014 | 14:00 Звижд : Семендриа 1924 25.10.2014 | 14:00 Рудар : Јединство 25.10.2014 | 14:00 Будућност К. 2014 : Победа

25.10.2014 | 14:30 Бачка (БП) : Радник 25.10.2014 | 14:30 Инђија : Јавор Матис 25.10.2014 | 14:30 Металац (ГМ) : Мачва 25.10.2014 | 14:30 Колубара : Синдјелић 25.10.2014 | 14:30 Слобода : Јединство Путеви 25.10.2014 | 14:30 Моравац Орион : Пролетер 25.10.2014 | 14:30 Слога (К) : Слога (ПМ) 25.10.2014 | 14:30 БСК Борча : Бежанија

Јелен супер лига 10. коло Прва лига Српска лига Запад

Зона Морава 11. коло Oкружна лига Градска лига

ФУДБАЛСКИ ВОДИЧ ЗА ВИКЕНД

11. коло

11. коло

11. коло

11. коло

Ако сте бар јед ном ишли у Грч ку на мо-ре, мо рао вам се оте-

ти по глед пре ма ги гант ском ма си ву Олим па, пла ни не ко ја се још из ан тич ких вре ме на сма тра бо жан ском, пре би ва-ли шту пле ја де бо го ва пред-во ђе не Зев сом. Не да ле ко од мор ске оба ле он се уз ди же го то во 3000м ка не бу, па ра-ју ћи вр хо ви ма обла ке. Стр ме па ди не у до њем де лу об ра-сле су гу стом шу мом, ко ја се пре ма вр ху про ре ђу је, усту-па ју ћи ме сто ма ки ји, а по том и го лим сте на ма на са мом вр ху.

Ни ми ни смо одо ле ли ње го-вој древ ној и ди вљој ле по ти. Та ко је гру па од 28 пла ни на-ра 24. сеп тем бра кре ну ла пут Грч ке у ор га ни за ци ји ПД „Ка-блар“ из Чач ка.

По сле ноћ ног пу то ва ња сти-гли смо у сун цем оба сја ни Олим пик бич, љуп ко ту ри-стич ко ме ста шце сме ште но из ме ђу Па ра ли је и Ка те ри-ни ја. Сме сти ли смо се у удо-бан ма ли хо тел и чи тав дан про ве ли ужи ва ју ћи – не ко на пла жи, не ко у шет њи.

На ред ног ју тра, ау то бу сом се пре ко Ли то хо ра, ва ро-ши на об рон ци ма Олим па, во зи мо до При о ни ја, тач ке ода кле се по ла зи на успон. Пе ње мо се сер пен ти на ма до 1100м, по облач ном вре ме-ну, док ис под нас у да љи ни

све тлу ца мо ре. Ау то бус се за у ста вља на

пар кин гу, у усе ку из ме ђу сте на. Пу та ви ше не ма, одав-де се пе ша чи кроз шу му ле-пом, уре ђе ном и не су ви ше стр мом ста зом.

За око 3 са та, док се вре ме ла га но ме ња и по чи ње сит на ки ша, сти же мо до пла ни нар-ског до ма, на 2100м. Уре дан, чист и до ста ве ли ки, се ве-ли ком те ра сом са ко је се по ле пом вре ме ну си гур но пру-жа из ван ре дан по глед на мо-ре и Хал ки ди ки. У ве ли кој и то плој тр пе за ри ји пра ви мо пре дах. То је вре ме да се пре за ло га ји, по пи је не што то пло, да се пре сву че мо и спре ми мо за успон до вр ха. Вре ме нам не иде на ру ку, око до ма су гу сти обла ци, али во дич од лу чу је да ипак кре не мо на успон, што ће се ис по ста ви ти као до бра од лу-ка.

Из над до ма је све ма ње др ве ћа, хо да мо углав ном по си по ро ви тој ста зи, док нас ки ши ца на та па. Све бли же вр ху и тем пе ра ту ра је све ни жа, по чи ње да ду ва хла-дан ве тар, ко ји се са сва ким ко ра ком по ја ча ва. На стр мој ко си ни, за вр шном де лу успо-на пре ма пре во ју Ска ла, јак ве тар мр зне ли це, а ки ша пре ла зи у ле де ну. Не ко ли-ци на пла ни на ра је још ус пут од у ста ла и вра ти ла се у дом,

док укуп но де вет на е сто ро из ла зи до Ска ле. Око ли на је јед но лич но си ва, од ки ше и ма гле не ви ди се да ље од не ко ли ко ме та ра. Ста зе ко је во де пре ма вр хо ви ма Ско лио и Ми ти кас се ов де ра зи ла-зе. По сле кра ћег пре да ха, 11 пла ни на ра од лу чу је да на-ста ви успон пре ма Ми ти ка су, док се оста ли вра ћа ју.

Ки ша не пре ста је да па да док се спу шта мо низ ку ло ар, а за тим на ста вља мо кре та ње пре ко сте на, вр ло опре зно. Дру штво нам пра ве и тро ји ца Ру му на ко ји су нам се при-дру жи ли на Ска ли.

Због обла ка ви дљи вост је ма ла. По не где се на зи ру про ва ли је по ред ко јих про-ла зи мо. Мо жда је и до бро

што све не ви ди мо. Оштре сте не око нас из гле да ју нео-сво ји ве, али ипак над јо смо се на вр ху. Ср ца су нам пу на, ве ли ка као Олимп. Ки ша не па да, али ве тар је то ли ко јак да нам ру ке дрх те док фо-то гра фи ше мо. По пи смо по гу тљај „док тор ске“ ра ки је, па кре ће мо на зад. Опре зно и по ла ко, не где - ско ро пу зе-ћи по сте на ма, вра ћа мо се на Ска лу, узи ма мо ства ри ко је смо ту оста ви ли и раз дра га-но кре ће мо ка до му.

Око 17.30 смо сви у до му, гре је мо про мр зле пр сте и но се ве, су ши мо оде ћу, од ма-ра мо се и су ми ра мо ути ске. Ка ко са да при ја та њир то пле су пе или па су ља! У до му има

пла ни на ра са свих стра на – до ма ћи на Гр ка, Ру му на, је-дан Не мац, јед на Аме ри кан-ка, дво је на ших зе мља ка из Ужи ца... До ста ра но од ла зи-мо на спа ва ње, све тло се га-си у 10 са ти.

Ју тро до но си са зна ње да је од лу ка да се иде на врх, упр-кос ло шем вре ме ну, би ла ис-прав на – у то ку но ћи па ло је два-три сан ти ме тра ле де ног сне га, око до ма се ко ви тла ју обла ци. Ипак, још по мра ку, гру пе од ва жних пла ни на ра, до бро об у че них и уто пље-них, кре ћу ка вр ху.

На ша гру па се по сле до руч-ка спре ма за по вра так. Ка ко се спу шта мо ста зом ко јом смо ју че до шли, све је то пли-је и ве дри је, и око 10х смо већ код При о ни ја. Ау то бу сом

од ла зи мо до Ли то хо ра, и по-сле кра ће па у зе и раз гле да-ња „грч ког Ша мо ни ја“, про-ду жа ва мо до Олим пик би ча.

Су бо та по под не и не де ља до по ла ска ре зер ви са ни су за од мор и ужи ва ње на сун-ча ној оба ли, по се ту окол ним ме сти ма, ма ло шо пин га.

У не де љу око по дне ва, пу-ни ути са ка, по ла зи мо пре ма Чач ку. Би ће ле по вра ти ти се ов де, да они ко ји су ус пе ли да осво је врх, то по но ве, и да они ко ји ни су, по ку ша ју још јед ном.

На вр ху Олим па, та мо где смо та ко ре ћи ма ло пре би ли, бли ста снег. Ка па од обла ка кра си врх. Ис пра ћа нас, ве-ли чан ствен и мо ћан, док нас ау то бус во зи пре ма Ср би ји.

НА ВРХУОЛИМПА

РУ КО МЕТ НА ПО БЕ ДА МО РА ВЕ ИЗ КА ТР ГЕ

ЛЕП ПО ГЛЕД ЧАЧАНА СА ВР ХА ТА БЕ ЛЕ

ПУ КЛЕ ТРИ„ПЕ ТАР ДЕ“

32 PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINESPORT

ZAVR[ENI RTS KROSEVI

PLIVAWE

UPECAN [ARAN OD 17 KILOGRAMA

Tri stara prijateqa i pe-caro{a, [qajo Bara-

li}, Du{an Maksimovi} iVukoman Tomovi} Budo, upe-cali su u ponedeqak na Tal-pama, na obali Zapadne Mo-rave, {arana te{kog 17 ki-lograma i 100 grama. Po svojprilici, to je do sada najve-}i ulov u na{im krajevima.[aran dug metar i 10 centi-metara, predao se ribolov-cima posle 15 minuta borbe. - Najpre je zagrizao mamackoji je [qajo zabacio, a do{tapa je najbrè stigao Bu-do. Pritekli smo svi u po-mo} i zajedni~kim snagamaga izvukli na povr{inu -pri~aju pecaro{i.Budo se prise}a i da su u pr-vi mah pomislili da nije ne-ki krupan komad. Ali, kad su

izvukli {arana iz vode,imali su {ta da vide.- Odavno pecamo {aranaba{ na Talpama i napokonnam se trud isplatio - pre-sre}an je [qajo.

- Pecam ve} 30 godina, aliovako ne{to, stvarno jo{nisam video. Ko zna {ta svepliva na{om Moravom - na-dovezuje se Du{an.

KAKAV ULOV!!!

Uveoma te{kim uslo-vima, atleti~ari ov-da{weg kluba ÂAK

postigli su zapaène rezul-tate i na ~etvrtom krosu

RTS-a u Kru{evcu pro{lesubote. Organizatori takmi-~ewa su prokopali stazu, uèqi da bude {to boqa, alije prethodno ve~e padala ki-

{a i stvorila veliko blato.I u takvim uslovima BogdanJokovi} pobe|uje u trci pio-nira na 1.200 metara i osvaja~etvrto zlato na RTS krose-vima. Do tre}e pobede stigaoje i Ogwen Nikoli} u trcimla|ih pionira na 800 m. Katarina Propadovi} je uuzbudqivoj zavr{nici potre}i put osvojila srebro.Ona je tr~ala 800 m u katego-riji pionirki. Jovani Xam-basevi} je prvo mesto izma-klo u samoj zavr{nici, ali iona osvaja drugu srebrnu me-daqu u trci juniorki na hi-qadu metara. Prethodnog da-na na krosu u Zaje~aru Jovanaje povredila sko~ni zglob,{to je itekako uticalo nawen nastup slede}eg dana. Zapaène rezultate postiglisu Iva Zelenovi} (~etvrtomesto u trci u~enica drugograzreda), Teodora Xambase-vi}, Tijana Milunovi} iMarjan Milovankovi}.- Ove godine smo na RTS-

ovim krosevima osvojili 16medaqa, a 14 na{ih atleti-~ara plasiralo se me|u pr-vih deset u razli~itim trka-

ma. Sude}i po sve ve}em bro-ju na{ih ~lanova, naziru senovi Bokiji, Ka}e, Ogiji, Jo-ce, obe Tijane, Teodore, Ma-

kiji, Ive, Mine... U stvari,novi {ampioni - kaè tre-ner ÂAK-a Dragan Duka-nac.

U~etvrtom kolu Lige Sr-bije u plivawu perajama

i podvodnim ve{tinama za-paène rezultate postiglisu i takmi~ari Ronila~kogkluba â~ak. Sva tri prvamesta â~ani su zauzeli udisciplini pilivawe na 50metara. Prvi je bio Martin@ivkovi}, drugi Pavle Te-{i}, a tre}i Aleksa Popo-vi}.U disiplini plivawe pera-jama \ur|ina Parezanovi}je u svojoj uzrasnoj kategori-ji bila prva, dok je NenadStojkovi} na ciq stigaotre}i.Pliva~i â~ka istakli su sei u podvodnim ve{tinama.

Andrej \uri} je zauzeo drugomesto, Martin @ivkovi}prvo, kao i \ur|ina Pareza-novi}, Aleksa Popovi} jebio drugi i Pavle Te{i}tre}i. Takmi~ewe ~etvrtog kolaLige Srbije odràno je u

Kikindi. Pliva~i RK â~aknastupili su u podmla|enomsastavu, sa ciqem da animi-raju mlade da se bave sporto-vima na vodi. Slede}eg mese-ca ih o~ekuje dràvno prven-stvo koje }e, tako|e biti or-ganizovano u Kikindi.

Na Svetskom prvenstvu ukarateu u Krakovu ~lan

~a~anske Slobode Marko Ra-ji~i} osvojio je bronzanu me-daqu. Marko je nastupao ukategoriji juniora do 70 ki-lograma. Na takmi~ewu u

Poqskoj, koje je odrànopod pokroviteqstvom Fede-racije {otokan Ujediwenihnacija, borilo se vi{e od200 karatista. U konkuren-ciji juniora bilo je 28 tak-mi~ara.

Osim Marka, u Poqsku suputovali trener SlobodeTomislav Dra{kovi}, Mi-lica Poluì}, VladimirSavi} i Andrej Gruji~i},koji se plasirao u ~etvrtfi-nale.

Ohrid je pro{log viken-da bio doma}in 16. Bal-

kanskog {ampionata za se-niore u karateu. U pojedi-na~noj i ekipnoj konkuren-ciji u~estvovalo je vi{e od200 takmi~ara iz Turske,Albanije, Hrvatske, Bosne iHercegovine, Crne Gore,Slovenije, Makedonije i Sr-bije.Srbija je progla{ena za naj-uspe{niju reprezentaciju na{ampionatu, a za na{u ze-mqu su se borili i karati-sti Borca, Stefan Joksi},Bogdan Mi{ovi}, Uro{Mijalkovi} i Nermin Ze}i-rovi}. U izuzetno jakoj kon-kurenciji Bogdan Mi{ovi}je zauzeo drugo mesto u poje-dina~noj konkurenciji usredwoj kategoriji.Na [ampionatu u Makedo-niji odràn je i sastanakKarate federacije Balkana

na kome je predsedavao â~a-nin Slavoqub Piper, gene-ralni sekretar KFB.Aktuelne su i pripreme re-prezentacije Srbije za pred-

stoje}e Svetsko prvenstvo uBremenu koje }e biti odrà-no od 3. do 9. novembra. Naprvenstvu sveta nastupi}e ina{ Stefan Joksi}.

Karatisti Nemawe i ove godine su u Pre-hrambeno-ugostiteqskoj {koli organi-

zovali drugi Memorijalni turnir “NemawaBulatovi}”. U â~ak je 18. oktobra stiglo 17klubova iz vi{e gradova Srbije i Kosova.Takmi~ili su se u katama i ostalim fudokandisciplinama.- Ovaj turnir nam je ujedno i priprema zaEvropsko prvenstvo koje }e krajem marta2015. biti odràno u Napuqu, po{to se tak-mi~e i reprezentativci, a mla|im karati-stima je odli~no iskustvo za daqi rad i na-predak - rekao je Milo{ Seni}, predsednikFudokan saveza Srbije. Otvaraju}i drugi Memorijal, ~lan Gradskogve}a Nemawa Trnavac pohvalio je ZoranuKoji}, trenera KK Nemawa, jer godinamaokupqa najmla|e i u~i ih ve{tinama kara-

tea, ali i pravim vrednostima sportske bor-be. Pojedinci su ve} izrasli u evropske isvetske prvake.- Svu qubav koju imala prema svom Nemawi,Zorana je prenela i drugoj deci - napomenuoje Trnavac.Memorijal je posve}en sinu Zorane Koji},nekada{wem karatisti, po kome je klub do-bio ime. Z. J.

KK NEMAWA

KK BORAC

KK SLOBODA

DRUGI MEMORIJAL ZA NEMAWU

BOGDAN VICE[AMPION BALKANA

BRONZA ZA KARATISTU SLOBODE

Marko Raji~i} osvojioje zlato u apsolutnoj

kategoriji u borbama senio-ra na osmom Internacio-nalnom turniru “TrofejKrupwa”. Po{to je pokazaoda je u odli~noj formi,Marku je pripala i posebnanagrada. Zlatne medaqe izKrupwa su doneli i ostalitakmi~ari “Slobode”. Mi-

lica Poluì} je bila naj-boqa u borbamau konkuren-ciji pionirki +35 kilogra-ma, kao i pionir AndrejGruji~i} (- 40 kg). Zlato je ukatama osvojila i poletarkaNika Radowi} \or|evi},dok je Boris Mari} bio tre-}i. Turnir “Trofej Krupwa”organizovao je KK Krupaw.

U~estvovalo je 300 karati-sta iz 22 kluba iz RepublikeSrpske i Srbije.

MARKU I POSEBNANAGRADA

USPE[NI U LIGA[KOMTAKMIÊWU

Prethodnog dana u Zaje~aru â~ani su osvojili trizlatne i jednu bronzanu medaqu. Teodora Xambasevi} jebila tre}a u trci devoj~ica 2001. godi{te, dok su Og-wen Nikoli} (2003) i Bogdan Jokovi} (1999) prvi sti-gli na ciq. Bogdan je tr~ao na 1.200 metara. JovanaXambasevi} je u takti~koj trci osvojila zlato u konku-renciji juniorki ro|enih 1997. godine.

ÊTIRI MEDAQE IZ ZAJEÂRA

ÂAK ME\U USPE[NIJIM EKIPAMA

PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINE 33OGLASI

Preduze}e Jevtovi} Auto d.o.o. iz â~ka, ovla{}eni prodavac i serviserRenault/Dacia vozila raspisuje konkurs za slede}e radno mesto:

PRODAVAC PUTNI^KIH I DOSTAVNIH VOZILA

Ako ste: - Odgovorni i samoinicijativni - Spremni da radite u timu - Komunikativni i prodorni - Dinami~ni i ambiciozni - Ve{ti u pregovarawu - Sposobni da organizujete posao na terenu

Ako posedujete: - najmawe 2 god. iskustva u prodaji, prednost u autoindustriji- Osnovno poznavawe motornih vozila, wegovih delova i na~ina funkcionisawa - Osnovno poznavawe doma}eg automobilskog trì{ta i poslovne korespodenci-

je- Znawe engleskog jezika - Poznavawe rada na ra~unaru - Voza~ku dozvolu B kategorije, prednost C kategorija

Zaposlenima nudimo: - Da postanete deo uspe{nog tima - Da ostvarite uspe{nu poslovnu karijeru - Pravu priliku za ostvarivawe karijere uz stalnu obuku i usavr{avawe - Izazovan i dinami~an posao u profesionalnom okruèwu

Ako smatrate da ispuwavate sve gore navedene zahteve i mislite da ste pravaosoba za ovaj dinami~an posao, molimo Vas da po{aqete svoj CV na slede}u adresu:

Jevtovi} Auto d.o.o. Prislonica b.b., 32212 Preqina, â~ak

ili elektronskim putem na:[email protected]

Rok za konkurisawe: 4. 11. 2014.

Zanatska zadruga „Univerzal“ â~ak izdaje 2 slobodne kance-larije u zakup - u povr{inama od 15m2 i 20 m2. Lokacija - cen-tar, sa parnim grejawem.Kancelarije se mogu pogledati od 8 do 14 ~asova radnim dan-ima.

Kontakt telefon: 344 - 997

OGLA[AVA PRODAJU Putni~kog vozila [KODA Fabia Ambition 1.4, registarske oznake: Â 010-FS, broj {asije:

TMBND46YX64533621, broj motora BBZ150685, boja 1B ùta svetla metalizirana, snagamotora 74, pogonsko gorivo: bezolovni benzin, godina proizvodwe: 2005.

Vozilo nije u voznom stawu.Po~etna prodajna cena vozila je 290.000,00 dinara.Prodaja se vr{i prikupqawem pisanih ponuda uz mogu}nost da ponu|a~i po jednom

pove}aju cenu prilikom javnog otvarawa ponuda. Javno otvarawe ponuda i progla{ewe najpovoqnijeg ponu|a~a, izvr{i}e se u prostorija-

ma â~anske banke a.d. â~ak, ulica Pivarska 1, dana 30. 10. 2014. godine u 11~, kancelarijabroj 36.

Kupac je obavezan da zakqu~i ugovor pod uslovima iz prihva}ene ponude, u roku od 3 danaod dana dobijawa obave{tewa o izboru najboqeg ponu|a~a, {to ako ne u~ini Banka moè pro-glasiti za kupca drugog najpovoqnijeg ponu|a~a.

Vozilo se prodaje u vi|enom stawu. Porez na prenos apsolutnih prava snosi prodavac. Pisane ponude mogu se dostaviti najkasnije do 29.10.2014. godine na adresu: ÂÂNSKA BANKA AD ÂÂK, Pivarska 1, sa naznakom "NE OTVARAJ ponuda za

kupovinu vozila".Za sve informacije u vezi sa vozilom zvati na telefon 063/669133.

MALI OGLASIDE@URNI STOMATOLOGdeùrni telefon062/ 861-7-988SPECIJALISTI^KASTOMATOLO[KAORDINACIJADr MLADEN BEHARAspec. stomatolo{ke pro-tetikeâ~ak, Ko~eAn}elkovi}a 1radnim danom9-12 i 15-19 ~subotom9-12 ~322-656Pla}awe: administra-tivnom zabranom,~ekovima, platnimkarticama, gotovinski

NAJJEFTINIJE[OFER [AJBNE ZASVE VRSTE AUTA, KOM-BIJA, KAMIONA IAUTOBUSA. NABAVKA,PREVOZ, UGRADWA.POSEBAN JESEWIPOPUST. TELEFONI032/ 800-200 I 063/ 606 979

OTKUP STARIH, DOTRAJALIH NEISPRAVNIH IHAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855

OBJAVQUJEMIZGUBQENOMRADNU KWI@ICUIZDATU NA IMEBRATISLAVATODOROVI]A, IZÂ^KA, GU^KI PUTBR.1

IZDAJE SE JED-NOSOBANNAME[TEN STANOD 40 M2 U ZGRADINOVIJE GRADWE UU@EM CENTRUÂ^KA. IMA LIFT,CG, KTV, KLIMU,INTERFON, VIDEONADZOR. TEL. 064/ 403-7-359

PRODAJEM PLACOD 48 ARI UTRNAVI, OKO 200 MOD [KOLE UBLIZINI PUTA.RE[ENI VLAS-NI^KI ODNOSI,UKWI@EN PLAC,POVOQNO. TEL. 063/759-1-714,061/204-1-226

PRODAJEM RODNE ZASADE, PARCELUVO]WAK-JABUKA, POKRAJ PUTA ZABLA]E -JE@EVICA, POTEZ PAJOVI]I, PARCELUVO]WAK - [QIVE, POKRAJ PUTA, ZABLA]E -JE@EVICA, POTEZ JEREMI]I, KAO I PLACKRAJ PUTA I MOSTA U GORWOJ JE@EVICI. TEL. 060/ 661-8-835

POTREBNA CIMERKAZA STAN U BEOGRADUKOD VUKOVOGSPOMENIKA. TEL. 064/ 040-8-938

PRODAJEM LIVADUOD 1.5 HA NA PUTUZA PRIJEVOR, 6 KMOD Â^KA ( STRUJA,VODA, ASFALT ).HITNO! TEL. 063/ 898-4-913

IZDAJEM STAN OD46 M2 U CENTRU, 2.SPRAT, CG,KABLOVSKA. TEL. 064/ 182-8-378

PRODAJEM dvosobanstan 58 m2, 10. spratCG, Qubi}ski kej,ju`na strana, pogled naMoravu. Cena 26.000eura.Tel. 064/834-51-49

IZDAJEM jednosobanrenoviran stan napo~etku Cviji}eve uliceu Beogradu. Tel. 064/24/54/179, Ne{ovi}Emilija Savska 4

PRODAJEM placeve od17 i 7 ari u centruKotraè. Tel. 064/ 11-88-485

IZDAJEM JED-NOIPOSOBAN STANPREKO PUTARESTORANA "BRV-NARA". TEL. 063/ 105-0-928

IZDAJEM DVOSOBANSTAN U U@ICU,DVEMA STUDENTKI-WAMA ILIMLA\EM BRA^NOMPARU. EKSTRAOPREMQEN, STROGICENTAR, PREKOPUTA ZELENEPIJACE, LIFT, CG.TEL. 032/ 352-831, 064/46-76-844

PRODAJEM ve{ma{inu BEKO, polovna,u odli~nom stawu. Tel: 062/807-94-45

KUPUJEM ORDEWE,MEDAQE, SABQE,JATAGANE, KUBURE,BAJONETE, KAME,KOKARDE I OSTALESTARE VOJNE PRED-METE. TEL. 032/ 372-155, 063/807-2-772

OD 7.11. DO 11.11.2014.GODINE (JESEWI RASPUST)BE^-PRAG-BUDIMPE[TA, TRI NO]EWA SADORU^KOM U HOTELIMA SA TRI ZVEZDICE. POSE-TA TRI GRADA SA LOKALNIM VODIÎMA. CENA 93EVRA + 5.000,00 DINARA, PLATIVO U 4 MESE^NERATE.

INFORMACIJE I REZERVACIJE NA TELEFON 345-270, 341-177, KAO I KOD PROFESORA BRKOVI]A 064/153-8-096

ORGANIZATOR PUTOVAWA JAZZ TRAVEL ( TEMPOU Â^KU)

CENA FOTO OGLASA- êtvrtina strane 500 rsd- Osmina strane 250 rsd

- [esnaestina strane 150 rsd

MARKETING 032/342-276

34 PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINEOGLASI

STANOVI

P- 20 m2, centar, 2. sprat,CG, cena 18.000 EP-27 m2, Hotel Morava, 5.sprat, cena 19.000 EP-31 m2, centar, 5. sprat,TA, cena 25.000 EP-34 m2, centar, 1. sprat,CG, terasa, cena 32.000 EP-38 m2, Qubi} kej,prizemqe, CG, cena 23.000EP-37 m2, Qubi} kej, VP,CG, cena 20.000 EP-39 m2, centar, 3. sprat,CG, cena 25.500 EP-40 m2, centar, prizemqe,pogodan za poslovni pros-tor, cena 26.000 EP-42 m2, Qubi} kej, 6.sprat, lift, TA, terasa,cena 25.000 EP-45 m2, Nemawina, novi-ji, 4. sprat, lift, CG, cena34.000 EP-49 m2, noviji, Qubi}kej, 2. sprat, CG, cena32.000 EP-49 m2, stari Autoprevoz,4. sprat, CG, terasa, cena25.000 EP-49 m2, K.V. Popovi}a, 6.sprat, lift, CG, cena32.000 EP-52 m2, Hotel Morava, 6.sprat, lift, CG, terasa,cena 33.000 EP-53 m2, Avenija 1, 2.sprat, lift, CG, cena

35.000 EP-53 m2, Alvaxinica, 3.sprat, CG, lift, terasa,cena 25.500 EP-52 m2, nov, Alvaxinica,3. sprat, EG, cena 33.000 EP-58 m2, Qubi} kej, 10.sprat, lift, CG, terasa,cena 30.000 EP-60 m2, nov, Balkanska, 4.sprat, CG, cena 32.000 EP-60 m2, Alvaxinica, 4.sprat, zgrada od fasadnecigle, CG, terasa, cena38.000 EP-61 m2, Hotel Morava, 4.sprat, CG, terasa, lift,cena 36.000 EP-63 m2, Hotel Morava,nov, 4. sprat, CG, terasa,cena 33.000 EP-66 m2, centar, 1. sprat,pogodan za poslovni pros-tor, terasa, cena 47.000 EP-66 m2, O[ FilipFilipovi}, 2. sprat, TA-GAS, terasa, cena 39.000 EP-66 m2, centar, 3. sprat,CGm, terasa, cena 48.000 EP-74 m2, Alvaxinica,1.sprat, CG, lift, terasa,zgrada fasadne cigle, cena48.000 EP-76 m2, nov, HotelMorava, 2. sprat, CG,terasa, cena 52.000 EP-78 m2, K.V.Popovi}a, 6.sprat, CG, lift, terasa,cena 48.000 EP-82 m2, Hotel Morava, 9.

sprat, CG, terasa, lift,cena 45.000 E

BEOGRAD - VRAÂR,Prodajem novu garsoweruna 1. spratu, ul. GospodaraVu~i}a, odmahuseqiva,cena 36.000 ECRVENI KRST-NOV,trosoban stan, 1.sprat, CG,terasa, odmah useqiv.Cena 90.000 E

KU]E

P-80 m2, plac 1 ar, centar,cena 40.000 EP-45 m2, plac 12 ari,Trbu{ani, cena 12.000 EP-60 m2, plac 4 ara,Alvaxinica, cena 50.000 EP-102 m2, plac 5.90 ari,kod Hotel Morave, cena70.000 e ili zamena za dvastana

LOKALI

P-18 m2, Qubi} kej, cena16.000 EP-135 m2, Rakova, cena10.000 EP-169 m2, Viqu{a, plac 10a, cena 7000 EP-75 m2 + 120 m2, 3. ara,Obili}eva, cena 30.000 E

www.stannekretnine.rs

STANOVI

JEDNOSOBAN STAN 30 M2, 3.SPRAT, CG, LIFT, VINARA, 23.000 E

JEDNOIPOSOBAN STAN 48 M2, VPR,CG, KEJ, 29.000 E

DVOSOBAN STAN 54 M2, 3. SPRAT,CG, LIFT, AVLAXINICA, 25.000 E

DVOSOBAN STAN 58 M2, 2. SPRAT,CG, LIFT, KEJ, 36.000 E

DVOSOBAN STAN 56 M2, 2. SPRAT,TA, B. JANKOVI]A, 31.000 E

DVOIPOSOBAN STAN 60 M2, 3.SPRAT, PARKING, PODRUM, STRO-GI CENTAR, NOVIJI 45.000 E

TROSOBAN STAN 83 M2, 2. SPRAT,AVENIJA 2, 39.000 E

TROSOBAN STAN 64 M2, 4. SPRAT,NOV, H. MORAVA, 33.000 E

TROSOBAN STAN 69 M2, PR, CG,H.MORAVA, 47.000 E

TROSOBAN STAN 68 M2, VP, CG,CENTAR, 43.000 E

TROSOBAN STAN 80 M2, 4. SPRAT,CG, KEJ, 42.000 E

STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2.SPRAT, CG, ODLIÂN, CENTAR,65.000 E

ÊTIRI SPAVA]E SOBE, NOV, 110M2, 73.700 E SA PDV-OM

GARSOWERA, KOD BORÊVE HALE, 3.SPRAT, TA, 16.000 E

CENTAR, KU@EQEVA, 84 M2, 3.SPRAT, 48.000 E

PET SPAVA]IH SOBA, NOV, 120 M2,78.000 SA PDV-OM

KU]E

QUBI] KEJ, 60 M2, 27.000 EGRADSKA BOLNICA 80 M2, 4.5 ARIPLACA, 36.000 EKMN 211 M2, 5 ARI PLACA, 80.000 ECENTAR 2 ARA, 86 M2, 46.000 E,POGODNO ZA LOKAL ISTANOVAWE

LOKALNOV, QUBI]SKA 31 m2, 32.000 E

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

ÂÂK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

SUPER MODERANDELUKS STAN, 77 M2, 3SPAVA]E SOBE, 2KUPATILA, NOV,AVLAXINICA

064/146-87-32064/137-41-37060/343-32-90

ÂÂKBra}e Gli{i}a 13/8Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

GARSOWEREP-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 euraP-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 euraP-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 euraP-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 euraP-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 euraP-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 euraP-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 euraP-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 euraJEDNOSOBNI STANOVIP-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 euraP-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 euraP-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 euraP-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 euraP-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 euraP-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 euraP-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 euraP-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 euraP-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 euraDVOSOBNI STANOVIP-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 euraP-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 euraP-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 euraP-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 euraP-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 euraP-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 euraP-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 euraP-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 euraP-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 euraP-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 euraP-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 euraP-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 euraP-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 euraP-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 euraP-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 euraP-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 euraTROSOBNI STANOVIP-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura+PDVP-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 euraP-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 euraP-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 euraP-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 euraP-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 euraP-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 euraP-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 euraP-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 euraP-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000euraP-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 euraKU]EP-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 euraP-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000euraP-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000euraP-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 euraP-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 euraP-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 euraP-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari,40.000+50.000 euraP-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 euraP-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 euraP-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000euraP-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 euraP-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 euraP-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 euraP-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 euraP-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 euraP-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 euraP-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 euraOGLA[AVA SE:- KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgradama{inska radionica sa garaòm, sve to na KP1825 KO Mr~ajevci

KO BALUGA OP[TINA ÂÂK ,PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to:- KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase- KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase- KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase- KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase- KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase- KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

STANOVI:

P-24 m2, Qubi} kej,3.sprat, cena: 17 500euraP-20 m2, Nemawina,cena: 16 000 euraP-34 m2, Balkanska, 2.sprat, cena: 22 000 euraP-42 m2, Hotel Morava,1.sprat, cena: 21 000euraP-27 m2, Strogi centar,2.sprat, cena: 24 000euraP-38 m2, kod O[Milice Pavlovi} (nov),cena: 24 000 euraP-43 m2, Hotel Morava,4.sprat, cena: 24 000euraP-43 m2, [iri centar,prizemqe, cena: 25 000euraP-45 m2, Nemawina,4.sprat, cena: 26 500euraP=51 m2, blizu Tempa,prizemqe, cena: 26 000euraP=33 m2, Qubi}ska (sastvarima), cena: 28 000euraP-36 m2, Centar, blizupijace, 2.sprat, cena: 28

000 euraP-51 m2, Centar,4.sprat, cena: 25 000euraP-46 m2, Avenija 1,4.sprat, cena. 29 000euraP-63 m2, Alvaxinica,3.sprat, cena: 29 500euraP=49 m2, Hotel Morava,2.sprat, cena: 31 000euraP-48 m2, Obili}eva(nov), 1.sprat, cena: 800eura/m2 + PDVP-55 m2, Nemawina,3.sprat, cena: 33 000euraP-58 m2, Avenija 2,cena: 29 500 euraP-59 m2, Alvaxinica(fasadna cigla), cena: 36500 euraP-57 m2, Ciglarska(nov), 4.sprat, cena: 670eura/m2+PDVP-65,50 m2, Centar(noviji), 3.sprat, cena:37 000 euraP-66 m2, Kalu|erice,cena: 39 000 euraP-73 + 6 m2, Centar,CG, cena: 43 000 euraP-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000euraP-89 m2, Gvo`|ar,2.sprat, cena: 46 000euraP-92,5 m2, Gradskibedem, 1.sprat, CGP-103 m2, Ciglarska(nov), 5.sprat, cena: 500eura/m2 + PDV

KU]E:

P=120 m2, GorwiTrbu{ani, plac 13 ari,cena: 20 000 euraP=65 m2, Atenica (kod{kole), plac 4,38 ari,cena: 31 000 euraP=70 m2, Qubi}, plac 4ara, cena: 31 000 euraP=150 m2, Trnava, plac10 ari, cena: 40 000euraP=70 m2, Obili}eva,plac 4 ara, cena: 42 000euraP=240 m2, Parmenac,plac 15 ari, cena: 65000 euraP=180 m2, kodSlobodinog igrali{ta,plac 6,5 ari, cena: 75000 eura

032/344-630064/158-93-63064/673-2-969Kosovski venac 21(parking iza robneku}e Partizanka)[email protected]

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

HITNO! KU]A 80 m2, plac 5.6 ari, kod O[ FILIP FILIPOVI]. CENA 50.000 E

060/349-8490â~ak, Skadarska 20(bojadìjsko soka~e)

PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINE 35OGLASI

STANOVI

P-20 m2, 13. sprat, CG, K. Milo{a, 17.000 EP-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 21.000EP-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 EP-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 EP-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 22.500 EP-43 m2, VP, TA, Alvaxinica, 21.000 EP-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 EP-49 m2, 4. sprat, CG, kod O[ “Dr. D.Mi{ovi}”, 25.000 EP-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 31.000EP-63 m2, TA, Ov~ar Bawa, 18.500 EP-58 m2, CG, kej, 27.500 EP-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov, 36.000 EP-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 EP-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 37.000EP-57 m2, PR, CG, Avenija, 28.500 EP-67 m2, 12. sprat, CG, Kej, dupleks, 43.000 EP-68 m2, 1. sprat, CG, Kej, 45.000 EP-71 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 46.000 EP-76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 51.000 EP-82 m2, 4. sprat, CG, kod gradskog parka,62.000 EP-85 m2, 3. sprat, CG, S. Markovi}a, dupleks,36.000 EP-89 m2, 2. sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 EP-92 m2, 1. sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 EP-95 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks,46.000 EP-95 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 75.000 E

KU]E

P-100 m2, 7 a, Vapa, 10.000 EP-60 m2, 15 a, Jezdina, 18.000 E

P-80 m2, 80 a, Prislonica, 20.000 EP-80 m2, 1.5 a, kod Vojnog odseka, prizemni deoku}e, 25.000 EP-129 m2, 1.5 a, kod ma{inske {kole, 26.000 EP-85 m2, 3.5 a, Atenica, kod {kole, 26.000 EP-90 m2, 11 a. Preqina, 36.000 EP-114 m2, 2 a, Amixina, 50.000 EP-78 m2, 5.23 a, {iri centar, 50.000 EP-90 m2, 3.8 a, Balkanska, 55.000 EP-66 m2, 4 a, kod bolnice, 45.000 EP-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 EP-90 m2, Balkanska, 60.000 EP-80 m2, 2 a, centar, 60.000 EP-190 m2, 2.5 a, {iri centar, 70.000 E

IMAWA

50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.000 E40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pom. objekata,28.000 E50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E

VIKENDICE

48 m2, 1.5 a, Ov~ar Bawa, 9.000 E60 a, Kuki}i, 13.000 E8 a, Jelica, 5.500 E

IZDAVAWE

34 m2, name{tena garsowera, 100 E50 m2 {iri centar, dvosoban name{ten, TA,150 E

GARSOWERE23 m2, vp, 21500 eura, [iri centar30 m2, 3, lift, 21500 eura, Avenija26 m2, vp , 17000 eura, Qubi} kej22 m2 , 3, 15000 eura, CentarU ponudi jo{ 9 garsoweraJEDNOSOBNI STANOVI32 m2, 5, 22000 eura, [iri centar36 m2, 4 , 22500 eura , [iri centar37 m2, 5 , lift , 25000 eura, Qubi} kej41 m2 , 7, lift, 23500 eura, Qubi} kej29 m2, vp, 18000 eura, [iri centar50 m2, 5 , lift, 27000 eura, Vinara30 m2, 3, lift, 23000 eura, VinaraU ponudi jo{ 27 jednosobnih stanovaJEDNOIPOSOBNI STANOVI35 m2, 5, 24500 eura, [iri centar37 m2 nov, 4, lift, sa stvarima, 32000 eura, Avenija47 m2, vp, 28000 eura, Qubi} kej38 m2, 6, lift, 27000 eura, Qubi} kej50 m2 , 5, 23000 eura, Qubi} kej43 m2, 4 , lift , 32000 eura , AvlaxinicaU ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stanova

DVOSOBNI STANOVI49 m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava57 m2 , 14, lift, 20500 eura, Hotel Morava54 m2, 1, lift, 33000 eura, Hotel Morava33 m2, dvori{ni stan, 18000 eura, Centar54 m2, 2 , 36000 eura, Hotel Morava61 m2, 4, lift, 36000 eura, Hotel Morava53 m2, 7, lift, 33000 eura, Qubi} kej57 m2, 3, lift, 34000 eura, Qubi} kej52 m2, 3, 27500 eura, Qubi} kej58 m2, 6, lift, 29000 eura, Qubi} kej53 m2, 3, 36500 eura, Avenija49 m2 , 6, lift, 32000 eura, Nemawina57 m2, 1, 31500 eura, Nemawina45 m2 ,3, 23000 eura, Nemawina 53 m2 , vp, 30000 eura, Centar67 m2, 3, 51000 eura, Centar

61 m2, 3, 36600 eura, Centar64 m2, 1, 38000 eura, VinaraU ponudi jo{ 49 dvosobnih stanovaDVOIPOSOBNI STANOVI 64 m2, 12 , lift, 33000 eura, Hotel Morava53 m2 , 1 , 35000 eura, Hotel Morava67 m2, 3, lift, 44000 eura, Hotel Morava67 m2, 7, lift, 37000 eura, [iri centar 59 m2, 6, 26000 eura, [iri centar67 m2, 4, 39000 eura, [iri centar68 m2 , 4, 42000 eura, Centar68 m2, 1, 40000 eura, Centar 54 m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej79 m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej67 m2, 2, 27000 eura, Avlaxinica U ponudi jo{ 19 dvoiposobnih stanovaTROSOBNI STANOVI78 m2, 3, 35000 eura, Hotel Morava75 m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava80 m2, 1, 44000 eura, Qubi} kej69 m2, 5, lift, 37000 eura, Qubi} kej67 m2, 4, 30000 eura, Hotel Morava66 m2, 5, sa stvarima, 45000 eura, [iri centar75 m2, 2, nov, 52000 eura, [iri centar84 m2, 2, 42000 eura, AvenijaU ponudi jo{ 44 trosobna stana^ETVOROSOBNI STANOVI73 m2, 1, lift, 55000 eura, [iri centar12 0m2, 3, 74000 eura, Centar71 m2, 8, lift , 37000 eura, AvenijaU ponudi jo{ 7 ~etvorosobnih stanovaKU]E45 m2+15 ari , 4000 eura, Mili}evci69 m2+16,00 ari , 19000 eura, Jezdina10 0m2+8,30 ari, 20000 eura, Ri|age60 m2+6 ari, 15000 eura , Trbu{ani88 m2+4,10 ari, 35000 eura, Atenica

U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, place-va, vikend ku}a i seoskih doma}instava.

U ponudi na{e agencije velikaponuda ku}a, placeva, vikend ku}ai seoskih doma}instava.PONUDU MO@ETE VIDETI NASAJTU www.gasonekretnine.com

KOMPLETNU AGENCIJSKUPONUDU MO@ETE VIDETI NASAJTU WEB NEKRETNINE.

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNISTANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109,065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: [email protected]

Kontakt telefon 063 635 033

- Kancelarijski prostor razli~itihpovr{ina po povoqnim cenama (tel,adsl)

- Magacinski prostor u Obili}evoj uliciod 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - indus-trijska struja) na samo 800m od centragrada

- Poslovno izlo`beni magacinskiprostor od 200m2 na odli~nojlokaciji 800m od centra grada (wc,tel, adsl)

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

ÎTUQE

NA[I VOQENIRODITEQI

Dana, 23. 10. 2014. godine navr{ava seSEDAM DANA

od smrti na{e tetke i nane

JELICE DROBWAK1923 - 2014.

Dana, 23. 10. 2014. godine SEDAM DANAje od smrti na{e voqene majke i bake

JELICE DROBWAKro|ena 1923. u â~ku

Na ve~ni po~inakisprati}emo je u subotu

25. oktobra u 13 ~asova naKulinova~kom grobqu.

WENI NAJMILIJI: }erke SVETLANAi BIQANA, sin DRAGAN, unuci, praunuci i snaje.

GROZDANA[OLAJI]

Bila si i osta}e{ na{a najboqa baka.Zauvek }e{ biti sa nama.

Tvoji: MARKO, BRANKO, MILO[ i VLADIMIR

GROZDANA [OLAJI]Dana, 29. oktobra 2014. godine navr{ava se

[EST MESECI od smrti na{e drage

S' qubavqu te se se}amo...TVOJI: }erka DRAGA i sin MILO[ sa porodicom

19124

@IVANEBO@ANI]

SE]AWE25. 10. 1994 - 25. 10. 2014.

DANICA DRVELI^KOVI]

U nedequ, 26. 10. 2014. godine navr{ava se GODINUDANA od smrti na{eg dragog oca, dede, pradede i tasta

LAZARAPLAZINI]A

LAZAiz Guberevaca

OGLASI I ÎTUQEPRIMQENI DO

SREDE DO 12 SATIBI]E OBJAVQENI

U PETAKOGLASI I ÎTUQE

032/342 - 276

36 PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINE

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}emoète predati i u Lu~anima, u Ulici

Jugoslovenske armije, broj 1 (preko putahotela), kod Blagoja Marjanovi}a.

Telefoni za kontakt:817 575 i 065 844 12 60

Godine prolaze, a se}awa ne blede.I daqe si sa nama, u na{im mislima i srcima.

TVOJI NAJMILIJI: suprug VLADE,}erke IVANA, JOVANA i NEVENA

19120

Godina koja je pro{la nije umaw-ila bol i tugu koja se ne merire~ima, ve} prazninom koja jeostala tvojim odlaskom.Postoji{ kroz najlep{e uspomene

koje bolno podse}aju na sve {to smo sa tobom izgubili.Pozivamo rodbinu, kom{ije i prijateqe da u 13 ~asovaposetimo wegov grob.

]erka SNE@ANA, zet DRAGAN, unuci BOBANi VLADIMIR sa porodicama

19119

Ponosni smo i zahvalni {to smo je imali.NADA, RADOVAN, DEJAN i DU[AN

19122

K}erka SNE@ANA, sin ZORAN,unuk LAZAR i unuka JELENA

19121

Dana 22. 10. 2014. godine u 87. godinipreminula je na{a draga

majka, baka i prabaka

Dana, 26. 10. 2014. godine navr{ava se tu`naGODINA od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

Supruga DU[ANKA, }erke IRENA i JUCA, unu~adSUZANA, RADIVOJE i LAZAR i zet JANKO

19127

LAZARAPLAZINI]A

iz Guberevaca

U nedequ, 26. oktobra navr{ava se GODINA DANAod smrti na{eg dragog tate, dede i tasta

LAZARAPLAZINI]A

LAZADragi Tata i Deda, ne postojivreme koje moè da ublaì na{utugu, da obri{e na{e suze, dazale~i na{e du{e i zalediqubav koja je od svega ja~a.Velikim srcem, plemenitom

du{om i sigurnost koju si nam pruào zauvek si una{im srcima.Vole te do beskraja

TVOJI: }erka QIQA, zet MILAN,unuka VESNICA i unuk MI[O

^VOROVI]

Oduvek su bili ogrlica od biserja i dijamanata nana{oj du{i. I ostali. Zauvek.

S' ponosom: MIRJANA i BIQANA

19118

QUBICA1933 - 2006.

DRAGOSLAV1928 - 2014.

ÎTUQE

Dana, 17. 10. 2014. godinepreminuo je

ILIJA RAJI]

VE^NO ZAHVALNI , JER SMO UZWEGA BILI SIGURNI, VOQENI

I SRE]NI.

SUPRUGA BISA, ]ERKE LELAI NATA[A SA PORODICAMA

19128

Dana, 17. 10. 2014. godinepreminuo je

ILIJA RAJI]Topao dlan da obri{e svaku suzu, {iroka le|a da sesakrije od svake nevoqe, na{e razumevawe, na{ borac,na{ tata.

Ve~no }e ga voleti]erke LELA i NATA[A sa porodicama

19129

HVALA ZA DIVNO PRIJATEQSTVO.

RADI[A I MILIJANA19130

POSLEDWI POZDRAVDRAGOM ZETU

ILIJIRAJI]U

iz Bawice

Danas, 24. 10. 2014. godine navr{ava se DESET GODINA,kako je nesre}nim slu~ajem izgubio ìvot na{

MARKO PLAZINI]Maki, pro{lo je 10 godina, ti si svakodnevno u na{im mislima i pri~ama, ali

te nema tamo gde nam najvi{e nedostaje{, u ìvotu.Obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da }emo u 15 ~asova na sredwem grobqu u

Atenici obeleìti desetogodi{wi pomen.Ako je smrt ja~a od ìvota, nije ja~a od na{e qubavi prema voqenom sinu i bratu.

MAMA, TATA i BRAT SA PORODICOM

19132

OGLASI I ÎTUQE032/342 - 276

PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINE 37

MIKO SAVI] sa porodicom

19131

ILIJARAJI]

Dana, 25. oktobra 2014. godine navr{ava se20 GODINA od smrti na{eg oca i supruga

MILUTINA MI]ARANITOVI]A

Sa ponosom te se se}amo i pomiwemo,sre}ni {to smo te imali za oca i supruga.Sada na{im sinovima - unucima sa zadovo-qstvom pri~amo o tebi.

TVOJI SINOVI: VLADIMIR i NEMAWAsa porodicama i supruga MILKA

19133

25. 10. 1994 - 25. 10. 2014.SE]AWE

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na Tebe.MILORAD, IVANA i BOJANA

19117

MILUTIN D.RANITOVI]

Voqenoj sestri

Bol i tuga su sve ve}i. Sa nama si u na{im mislima itraja}e{ kroz najlep{e uspomene.ûva}emo te u na{im srcima do posledweg otkucaja.

TVOJE: RU@A, MICA, VERA i DOCA19125

NADINEDEQKOVI]

U utorak, 28. oktobra,navr{ava se [EST MESECI

od smrti na{e drage

PELADIJEPEJE

ZATE@I]

Vreme prolazi, praznina je sve ve}a.Osta}e zauvek u na{im srcima

i se}awu.

Suprug MILENKO i k}erkeMARIJA i QIQANA

sa porodicama

ÎTUQE

DVE GODINEnije sa nama

MILIJA dr RADIVOJEVI]neuropsihijatar

1938 - 2012.

GORDANANESTOROVI]

27. 10. 1994 - 27. 10. 2014.ro|ena 1938. god.

Dana, 26. oktobra 2014. navr{ava se TU@NIH DVADESETGODINA od smrti dragog sina, brata i ujaka

RADOSAVARADO[A

SIMEUNOVI]Aiz Turice

24. 10. 2010 - 24. 10. 2014.

MIROQUBMILE

MITROVI]dipl. agronom

SRETEN SRETONEDEQKOVI]

Dana, 27. 10. 2014. godine navr{ava seGODINU DANA od smrti na{eg dragog

RADOQUBAMILI]A

iz Roàca( 1922 - 2013)

Dana, 24. oktobra je DVE GODINEod kada sa nama nije na{a draga

SNE@ANAAXEMOVI]

ro|ena Jakovqevi}iz Zabla}a

DRAGI NA[

^VOROVeliko hvala za sve.

DRAGICA, MARKO, MAJA, DULE19113

POSLEDWI POZDRAVDEKI

RADOSAV RADO[SIMEUNOVI]

26. 10. 1994 - 26. 10. 2014.

Dana, 28. 10. 2014. godine navr{avase OSAM GODINA od smrti na{eg

dragog i voqenog brata i sina

Svakog trenutka si u na{im srcima i mislima.TVOJI NAJMILIJI

19126

IVANAMILOVANOVI]A

38 PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINE

Zauvek u na{im srcima.TVOJA PORODICA

19111

28. 10. 2000 - 28. 10. 2014.Navr{ava se ÊTRNAEST GODINA

od kako nije sa nama

Zahvalnost i uspomenu na wegov dragi lik ~uvaju k}erke MIRKA i MILKA sa porodicama

19109

^VORUNECA I KIKI

19113

Najdraì ne umiru nikada. Na{a qubav i se}awe natebe traja}e zauvek. U srcima na{im tvoje mesto posto-ji, dok budemo ìveli ve~no }e da boli.

Uspomenu na tebe s tugom u srcu ~uva}e tvoji, majkaDRAGA i brat \OKO JAKOVQEVI] sa porodicom

19114

Postoji{ i traje{ kroz najlep{euspomene koje bolno podse}aju na sve{to smo tvojim odlaskom izgubili.Vreme nikada ne}e izbrisati tvojlik i ne}e ispuniti prazninu koja jeostala.

Bio si oli~ewe dobrote, plemenitosti i po`rtvovawa.Takvog }emo te sa~uvati u svojim srcima. Toga dana u 13.~asova poseti}emo RADO[EV grob i okititi cve}em.

TVOJI NAJMILIJI: neute{na majka MILA,sestra VESNA, o~uh SRE]KO, zet DEJAN,

sestri~ine NATA[A i NEDA i ostala rodbina

Zra~i{ kroz nas,jer ìvi{ i svetli{ u nama.

S' qubavquTVOJA PORODICA

19105

U ponedeqak 27. 10. 2014. godinenavr{ava se 20 godina od smrtina{e drage i mile supruge, majke,

svekrve, bake i prabake Gordane.S ponosom i qubavqu je pomiwemo i ~uvamo od zabo-rava:

Suprug RADI[A, sinovi GORAN i ZORAN,snahe SNE@ANA i KATARINA,

unuke MIRJANA, MARIJA, BOJANAi BIQANA i praunuci FILIP i DUWA

19102

Nedostaju nam wegova vedrina i podr{ka koju nam jenesebi~no davao.Uvek je bio uz nas kao uzor i oslonac, daju}i nam snagui u~e}i nas plemenitosti.

ZAHVALNA PORODICA19135

Brate moj, rekli su mi da vreme le~isve....laù....20 godina je pro{lo a timi nedostaje{ sve vi{e....Svima nama....nedostaju mi na{i raz-govori satima....

Sestra VESNA sa porodicom19123

POSLEDWI POZDRAV

Nama si pripadala i mi tebi.Mnogo si nas volela i mi smo voleli tebe.Samo se fizi~ki odvajamo od tebe,tvoja plemenita du{a ostaje sa nama i u nama.

BOKI, MAJA I MI[O19134

DRA[KI

Dana, 22. 10. 2014. godinepreminuo je na{ dragi

Uspomenu na tvoj dragi lik i bez-grani~nu dobrotu ~uva}emo zauvek u na{im srcima.Mnogo nam nedostaje{.Sahrana }e se obaviti u subotu 25. 10. 2014. godine u 13~asova na grobqu u Ri|agama.

Supruga PERSIDA i ostala mnogobrojna rodbina.

ALEKSANDARMI]OVI]

1928 - 2014.

SE]AWE27. 10. 2012 - 27. 10. 2014.

MIJALKODIMITRIJEVI]

VLADOVAC

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomene na Tebe.SENKA, TAWA i BOJAN sa porodicama

19101

ÎTUQE

Dana, 26. oktobra 2014. navr{avaju seDVE GODINE od smrti na{eg dragog

ZORANAMAJSTOROVI]A

Vreme nikada ne}e izbrisati tvoju dobrotu iveliko srce gde je bilo mesta za sve nas. Bio si na{oslonac, podr{ka i ponos.

Uvek }e te ~uvati od zaborava:supruga MILANKA, sin \OR\E,

}erka GOSPAVA, sestra ZORA, snaha LELA,unuka ANA, unuci ACO i MILO[,

praunuk ANDREJ19115

TU@NO SE]AWE

VOJIN \OKOVI]24. 10. 1994 - 24. 10. 2014.

GODINE KOJE SU PRO[LE NISUUMAWILE SE]AWE NA TEBE.

NOSIMO TE U SRCU I ÛVAMO ODZABORAVA.

SUPRUGA ZORA,SINOVI MILUN, ALEKSANDAR

I ]ERKA GABI, UNUCI I UNUKE

19116

22. 10. 2014. godine navr{ilo se ÊTRDESET DANAod kada me je, posle 57 godina zajedni~kog ìvota

iznenada napustio moj dragi suprug

MILADIN PETROVI]

OGLASI I ÎTUQE032/342 - 276

PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINE 39

SE]AWE

Uspomenu na dragog kolegui saradnika ~uvaju kolege sa

INTERNOG ODEQEWA19100

Dr @IVOJIN@IKO ANTI]

internista

U sredu, 29. oktobra ove godine navr{ava se punihPET GODINA tuge i bola od smrti

OZRENA MARKOVI]A

SE]AWEU petak, 24. oktobra navr{ava se

DESET GODINA od smrti dragogoca, dede i tasta

STANIMIRAPETRONIJEVI]A

24. oktobra 2014. godine navr{ava seDEVET GODINA od smrti dragog nam

BO@IDARA BO@ANIKITOVI]A

Dana, 24. 10. 2014. godine navr{avase DESET GODINA

od smrti na{eg dragog supruga i oca

RADIVOJABOGDANOVI]A

S qubavqu i ponosom uspomene ~uvajuk}erke NACA i GOCA sa svojim porodicama

19108

Godine prolaze, bol i tuga ne prestaju.Supruga MILUNKA i k}erka MACA

19112

Toga dana u 12 ~asova odràli smo pomen naJezdinskom grobqu.Zahvaqujem se rodbini, kom{ijama i prijateqimakoji su na{li vremena da u te{kim trenucimapomognu jednoj staroj, bolesnoj i sirotoj èni.Posebno se zahvaqujem Bobanu i Veri, Gordani iMi{ku i mom sinovcu Zoranu.

O@ALO[]ENA TVOJASUPRUGA OLGA - "BUCA"

19103

Toga dana u 14 ~asova da}emo pomen na grobqu uNegri{orima.O@ALO[]ENI: majka ZDRAVKA i otac SLAVKO

19104

Voqeni nikad ne umiru.TVOJI: MAJKA, OTAC, SUPRUGA,

]ERKA i SIN19107

PETAK 24. OKTOBAR 2014. GODINE

24. oktobar 2014

Documents