2011 photography s

Dejan Grba | Izmeu infracrvenog i ultraljubiastog: fotografija u savremenoj umetnosti

Dejan Grba | Topliin venac 6, 11000 Beograd | +381 62 207 749 | [email protected] | http://dejangrba.dyndns.org This work is licensed under the Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Serbia License. To view a copy of this license, visit http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/ or send a letter to Creative Commons, 171 Second Street, Suite 300, San Francisco, California, 94105, USA.

Dejan Grba

Izmeu infracrvenog i ultraljubiastog Fotografija u savremenoj umetnosti

Od 1826 kada Joseph Nicphore Niepce razvija opto-hemijske postupke za beleenje slika i naziva ih

heliografija, odnosno od 1839 kada ih usavrava sa partnerom Louis-Jacques-Mand Daguerreom i

dobija prava od francuske vlade za komercijalizaciju a britanski naunik Sir John Herschel im daje

dananje ime, fotografija uspostavlja brojne identitete i doivljava razliite istorije.

Fokus ovog predavanja je na fotografiji kao specifinom sredstvu umetnikog stvaralatva zasnovanog

na eksperimentu i prvenstveno namenjenog galerijsko-muzejskom sistemu prezentacije. Ekspanzija

fotografije u savremenoj umetnosti zapoinje (ponovnim) pronalaenjem novih mogunosti i primena

fotografije u performansu, konceptualnoj umetnosti i land artu tokom ezdesetih godina prolog veka.

Umetnici u konvencionalnoj fotografiji po pravilu dejstvuju iz samog medija, operiui razliitim

tehnikama da bi materijalizovali odreeni motiv, temu ili ideju dok likovni umetnici koji koriste

fotografiju po pravilu imaju slobodniji odnos prema mediju i tehnici. Oni polaze od odreene ideje,

namere, koncepta i realizuju ih u fotografiji kao najpogodnijem sredstvu. Takva relacija izmeu ideje i

medija nastala je pod uticajem modernistikih avangardi, naroito Dade, Marcela Duchampa i Mana

Raya ija izjava:

Sada mi zameraju da sam napustio fotografiju. Nisam je napustio. Napustio sam re

fotografija, a to je neto sasvim drugo. Ne govorim o fotografiji kao to knjievnik ne

govori o svojoj maini za pisanje.1

sumira stvaralaki pristup fotografiji u likovnim umetnostima. To svakako ne znai da likovni umetnici

insistiraju na zanemarivanju tehnikog aspekta fotografije ve da mu pristupaju sa samosveu,

fleksibilnou i oekivanjima koja njihove radove razlikuju od amaterske, porodine, naune,

industrijske, vojne, mas-medijske, modne ili primenjene fotografije.

Istorije

Za razmatranje istorija ili razliitih moguih pria o fotografiji u savremenoj umetnosti moemo uzeti

slinosti, uticaje i razlike izmeu etiri generacije umetnika: Augusta Sandera (1930), Bernda i Hille

Becher (1960), Andreasa Gurskog (1980) i Idrisa Khana (2000).2

Studijski fotograf August Sander je u monumentalnoj studiji Ljudi 20 veka (1910-1930), koristei svoju

intuiciju i oseaj, bez akademske ili naune podrke, snimio i katalogizovao oko 40.000 fotografija

predstavnika svih drutvenih grupacija tadanje Nemake. Ideja njegovog projekta i tretman portreta

sistematski povezuju dokumentaristiku neutralnost i uoseavanje.



Ali i objekti se mogu portretisati, naroito ako su organizovani ljudskom rukom. Sanderovsku

sistematinost, tipizaciju, preciznost i oseaj za detalj nalazimo jednu generaciju kasnije kod nemakih

konceptualnih umetnika Bernda i Hille Becher iji opus je bio posveen pedantnom beleenju i

rearaniranju varijacija u izgledu arhitektonskih struktura kao to su proelja kua, rezervoari, pumpe

i, naroito, industrijska postrojenja.

Njihov student na Dsseldorfskoj akademiji Andreas Gursky je koristei sline kvalitete znaaj take

gledita, preciznost kompozicije, tehniku virtuoznost i oseaj za detalj razvio sloenu, ambivalentnu

poetiku platformu da bi zabeleio i reflektovao civilizacijsku fenomenologiju kraja 20 i poetka 21

veka. Slino vai i za druge umetnike Dsseldorfske kole fotografije kao to su Thomas Ruff, Thomas

Struth i Candida Hfer.

etrdeset godina posle Bernda i Hille Becher, britanski umetnik Idris Khan pravi neku vrstu (ironine?

cinine?) kompjuterski podrane interpretacije njihovog rada. On skenira sve pojedinane fotografije,

kojih moe biti nekoliko desetina ili stotina, iz neke od njihovih serija i superimponira ih u jednu sliku.

Likovno komprimovanje je moan postupak kojim se slue i drugi savremeni umetnici. Ameriki

umetnik Jason Salavon je razvio softver koji proraunava srednje vrednosti valera i hromatskog

zasienja piksela kod vie superimponiranih fotografija, na primer u seriji Every Playboy Centerfold

(1988-1997). Slinu tehniku koristi drugi ameriki umetnik Jim Campbell superponirajui sve sliice

(frejmove) filmova kao to su Psycho (1960) ili Citizen Kane (1941). Kanadska umetnica srpskog

porekla Slavica Pani domiljato stvara novi nain fotografske superpozicije u seriji Portraits of

Diversity (2004) u kojoj su po dve razvijene velikoformatne fotografije iseene u tanke horizontalne i

vertikalne trake koje su zatim runo isprepletene.

Identiteti

Runi rad kojim Slavica Pani otvara igru sa vizuelnim identitetom dovodi nas i do velike teme

identiteta u fotografiji kao i do podjednako znaajnog pitanja identiteta same fotografije. Oba

identiteta su nestabilna i zavise od mnotva inilaca, naroito od konteksta: meuodnosa materijalnih

okolnosti, percepcija i znanja u doivljaju.

Minimalnim neasvrenostima kojima razotkriva postupak sopstvenog maskiranja pred foto aparatom,

britanska umetnica Gillian Wearing stvara paradoksalnu seriju autoportreta u ulozi drugih.

Proirivanjem takvog konteksta i zeligovskom3

U tilt-shift fotografiji pejzaa koja daje iluziju makro-fotografije, udaljenost i ugao gledanja (takozvana

ptiija perspektiva) su od presudnog znaaja. Tehnikom ortografske fotografije koja se koristi u

ad hoc mimikrijom, korejsko-amerika umetnica Nikki

S. Lee postie slian efekat ali sa drugaijim konsekvencama i komentarima. I minimalne manipulacije

u tehnici snimanja mogu da postanu neka vrsta identitetske odrednice subjekta ili motiva, na primer u

radu francuske umetnice Valrie Belin (retuiranje), amerikog umetnika Davida Levinthala (makro

fotografija) ili argentinskog umetnika Estebana Pastorina Diaza (tilt-shift fotografija).



kartografiji, nemaki umetnik Andreas Gefeller stvara jednostavne, ali impresivne portrete

civilizacijski aranirane prirode. Postupak kolairanja, kojim Gefeller spaja male sekcije u veliku

zavrnu sliku, pretvara se u svojevrsnu metaforu u opusu amerikog umetnika Chrisa Jordana.

Identitetsko ispitivanje fotografije, meutim, moe biti naroito efektno ako se sprovodi na tehnoloki

niem, fizikom i hemijskom nivou nastanka slike. Primer za to je nemaka umetnica Vera Lutter koja

pretvara itave sobe u camere obscure kojima, bez soiva i u dugim ekspozicijama, snima spoljanji

prostor na fotografsku emulziju postavljenu na unutranji zid. Ili, studenti i profesori teksakog

Univerziteta u Austinu koji se svojom genetski modifikovanom, fotoosetljivom bakterijom Escherichia

Coli pozicioniraju negde izmeu nauke i umetnosti.

Njihovi projekti potvruju opservaciju Michela Frizota da je fotografija uvek izmeu nauke i umetnosti

i podsea nas da u razmatranju ne samo fotografije nego i umetnosti i kulture treba uvaavati njihov

kompozitni karakter i protkanost sa drugim oblastima ljudskog stvaralatva. U tom smislu, jo jedna

izjava Mana Raya:

Kada bi mi uenici pokazali svoje udesne oglede, kada bi pravili fotografije 30x40 cm

[...] bio sam prinuen da im kaem: to jeste vaa fotografija, ali niste je vi napravili.

Napravio ju je profesor Carl Zeiss kome je bilo potrebno devet godina da izrauna

elemente objektiva koji vama danas omoguavaju da snimite svaku mrlju na licu.4

ukazuje na vanost upoznavanja i razumevanja umetnosti (koja koristi fotografiju) i stvaranja

sopstvenog kritikog odnosa prema njoj, ali i na znaaj organizovane podrke mladim ljudima

spremnim da se upuste u takvu avanturu.

Bibliografija

Michel Frizot, A New History of Photography, Knemann, 1999.

Uta Grosenick & Thomas Seelig, Photo Art, Thames & Hudson, 2008.

Charlotte Cotton, The Photograph as Contemporary Art, Thames & Hudson, 2009.

Lothar Schirmer, The Dsseldorf School of Photography, Thames & Hudson, 2009.

William A. Ewing & Nathalie Herschdorfer, reGeneration2, Thames & Hudson, 2010.

Linkovi

http://www.iheartphotograph.blogspot.com

http://www.madeinphoto.fr

http://www.ubu.com

http://tinyurl.com/infra-ultra (prikaz ovog predavanja sa reprodukcijama)



Napomene

1 Navedeno prema Man Ray, Razgovori sa Pierreom Bourgadeom, Likovne sveske, br. 6, Univerzitet

umetnosti, Beograd, 1980, str. 184.

2 Pri posmatranju i vrednovanju primera u ovom predavanju treba, kao i uvek, imati u vidu da postoje

znaajne razlike izmeu reprodukcije umetnikog dela i njegove originalne prezentacije.

3 Leonard Zelig, izmiljeni junak filma Zelig Woodyja Allena iz 1983, koji se izgledom, dranjem,

bojom koe, govorom i ponaanjem poistoveuje sa ljudima u svakom okruenju u kojem se nae.

4 Navedeno prema Man Ray, Razgovori sa Pierreom Bourgadeom, Likovne sveske, br. 6, Univerzitet

umetnosti, Beograd, 1980, str. 184.

2011 photography s

Documents