20 – ulaganje koje neće propasti (upraviteljstvo/desetak) · ali s drveta od znanja dobra i zla,...

20 – Ulaganje Koje Neće Propasti (Upraviteljstvo/Desetak)

1

1

Kako osigurati naš novac.

2

Kada je bio na ovoj zemlji, Isus je često govorio o novcu. 16 od Njegovih 38 poučnih priča se odnosi na rukovanje novcem i posedima. Sva četiri Jevanđelja (po Mateju, Marku, Luki i Jovanu) sadrže ukupno 288 stihova. Interesantno je da se među njima 1 od 10 stihova direktno odnosi na novac i posede. U celoj Bibliji postoji oko 500 stihova koji se odnose na molitvu, ili na veru, a oko 2.000 stihova koji se odnose na novac, i na posede. Izgleda da je Bogu predmet novca veoma važan.

3

Mnogi ljudi provode svoje vreme brinući se o problemima sa novcem, odnosno kako da isplate stvari koje žele da imaju, ili koje im trebaju. Drugi se brinu za budućnost, to jest, da li će imati dovoljno novca da od njega žive kad se penzionišu. Ili se oni brinu šta će da rade kad ostare, ili kad se razbole, pa više ne mogu da zarađuju novac.

4

Bog nije nikad nameravao da se mi brinemo za sadašnjost ili za budućnost. Ako se Njemu poverimo, onda se On brine za nas.

5

(Tekst: Matej 6:31, 32) „Ne brinite se, dakle, govoreći: šta ćemo jesti, ili, šta ćemo piti, ili, čim ćemo se odjenuti?

6

...Zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo.” Matej 6:31, 32. Da proučimo sada Božiji večni plan za našu sigurnost.


2

7

Počećemo sa Edemskim vrtom. Po stvaranju je naša planeta Zemlja izašla iz Stvoriteljeve ruke u svojoj neiskazanoj savršenosti i lepoti.

8

Potezi Glavnog Umetnika su pri svakom pokretu pozdravljali posmatračevo oko. Posmatraču su dah zadržavali veličanstveni izlasci i zalasci sunca, kao i pogled na tiha jezera između veličanstvenih brežuljaka.

9

Prelepi cvetovi različitih boja, kao i cvetne loze su zasenjivale čula posmatrača. Ptičiji cvrkut je ispunjavao vazduh sa melodičnim pesmama. Na bujnim poljanama su se životinje igrale bez straha.

10

Adam i Eva su uživali u savršenom svetu koji je Bog za njih stvorio!

11

(Tekst: 1. Mojsijeva 2:8) Biblija još izveštava: „I nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku; i ondje namjesti čovjeka, kojega stvori.” 1. Mojsijeva 2:8.

12

Zamisli samo! U sred te zapanjujuće lepote novostvorenog sveta je Bog u jednom prekrasnom vrtu za Adama i Evu uredio mesto da u njemu borave. Još im je On objasnio i kakvu je hranu za njih pripremio da uživaju.

13

(Tekst: 1. Mojsijeva 1:29) „...Dao sam vam sve bilje što nosi sjeme po svoj zemlji,


3

14

i sva drveta rodna koja nose sjeme; to će vam biti za hranu.” 1. Mojsijeva 1:29.

15

Adam i Eva nisu imali račune da plaćaju, ni poreze da se brinu o njima, ni katance, ni ključeve, ni provalnike, ni lopove, ni bolnice, ni apoteke.

16

Oni su posedovali savršeno zdravlje i beskrajnu mladost, nepomućenu pripadnost jedno drugome, i beskrajnu ljubav prema Bogu. Bog je želeo da oni te darove i sa drugima podele, pa im je rekao:

17

(Tekst: 1. Mojsijeva 1:28) „...Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom….” 1. Mojsijeva 1:28.

18

Bog je bio svestan i toga da je čovečanstvu bila potrebna neka okupacija, neka zaposlenost koja bi mu proizvela osećaj uspešnosti i postignuća. Stoga je Bog čovečanstvu poverio da nadgleda Njegov prekrasni novostvoreni svet.

19

(Tekst: 1. Mojsijeva 1:28) Bog je rekao Adamu i Evi: „...I budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih

20

i od svega zverinja što se miče po zemlji.” 1. Mojsijeva 1:28.


4

21

(Tekst: 1. Mojsijeva 2:15) „I uzevši Gospod Bog čovjeka namjesti ga u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga čuva.” 1. Mojsijeva 2:15.

22

Mada sva zemlja pripada Bogu, On je čoveku poverio upravu nad njom. Bog je Vlasnik cele zemlje. Čovek samo upravlja Božijim vlasništvom.

23

(Tekst: Psalam 24:1) Biblija kaže: „Gospodnja je zemlja i što je god u njoj, vasiljena i sve što živi na njoj.” Psalam 24:1.

24

(Tekst: Psalam 50:10, 11) Na drugom mestu Bog opet kaže: „Jer je moje sve gorsko zvijerje, i stoka po planinama na hiljade.

25

Znam sve ptice po gorama, i krasota poljska preda mnom je.” Psalam 50:10, 11.

26

Bog je taj koji nam daje sposobnost da zaradimo novac. Mi, zapravo, ništa ne posedujemo! S obzirom da je Bog nas stvorio, Njemu pripadaju svi naši posedi, pa čak i naši životi.

27

(Tekst: 5. Mojsijeva 8:18) „Nego se opominji Gospoda Boga svojega; jer ti on daje snagu da dobavljaš blago,


5

28

da bi potvrdio zavjet svoj, za koji se zakleo ocima tvojim, kao što se vidi danas.” 5. Mojsijeva 8:18.

29

Websterov Novi Svetski Rečnik definiše upravitelja kao „nekoga koji nadzire posede i finansije za nekog drugog.” Kad danas neko postane upravitelj, on treba da sazna šta vlasnik od njega očekuje. Biblija kaže da je u Edemskom vrtu Bog rekao Adamu:

30

(Tekst: 1. Mojsijeva 2:16, 17) „...Jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu;

31

ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi;

32

jer u koji dan okusiš s njega, umrijećeš.” 1. Mojsijeva 2:16, 17. Bog je najpre želeo da proveri čovekovu ljubav i odanost prema Njemu. Adamu i Evi je bilo dozvoljeno da jedu sa svakoga drveta u vrtu, osim sa jednog.

33

Poslušnošću prema Bogu su oni trebali da priznaju Njegovo vlasništvo. I da su izabrali verno upravljanje nad onim što im je bilo povereno, oni bi zauvek uživali u tom raju! Međutim, oni su pali na jednom veoma jednostavnom ispitu. Time su sve izgubili – njihov dom u Edemskom vrtu, njihovu ljubav, sreću, sigurnost, čistu savest, i ophođenje s Bogom licem k licu!


6

34

Sa carskog položaja su Adam i Eva pali na nivo robova. A iza svega toga je bio sada duboko zadovoljan pobunjeni anđeo, po imenu Sotona, koji se nadao da zadobije večnu kontrolu nad ovom zemljom.

35

Međutim, vekovima kasnije je Sotonina vlast nad ovom zemljom bila pomućena Hristovim prvim dolaskom na ovaj svet.

36

Kao što je zaveo i prevario Adama i Evu, tako se Sotona nadao da će isto uspeti i sa Isusom. Stoga je on čekao na pogodnu priliku, kada je Isus postio četrdeset dana, a zatim ogladneo.

37

(Tekst: Matej 4:8, 9) Onda Sotona odvede Isusa na „goru vrlo visoku,

38

i pokaza mu sva carstva ovoga svijeta …

39

I reče mu: sve ovo daću tebi ako padneš i pokloniš mi se.” Matej 4:8, 9.

40

Sotona se nadao da uplete Isusa u carstva ovoga sveta, ali njegov plan nije uspeo. „Stvari” koje je Sotona obećao Hristu nisu bile njegove! Prevarom je on oteo planetu Zemlju iz čovečije ruke, a koja je zapravo pripadala Bogu. Stoga, Isus nije hteo da ostavi Svoga Oca za stvari ovoga sveta.


7

41

Na Golgoti je Sotonina sudbina konačno bila zapečaćena. Hristovom smrću na krstu je Sotona bio poražen! Time je ponovo bila omogućena obnova ove planete Zemlje.

42

Sve što jesmo, ili posedujemo, je Hristov dar ljudskoj porodici. Naši životi i posedi su Njegovo vlasništvo, bez obzira da li Ga mi volimo ili ne.

43

Bog Hristos je naš Tvorac i Izbavitelj! Baš kao Adam i Eva, i mi smo upravljači onoga što nam je Bog poverio. Stoga, šta On od nas očekuje i zahteva?

44

(Tekst: 1. Korinćanima 4:2) „A od pristava se ne traži više ništa, nego da se ko vjeran nađe.” 1. Korinćanima 4:2. Ja hoću da budem verni pristav, ili upravitelj. Hoćeš li i ti? Nad čime je nama povereno upraviteljstvo?

45

Najveći dar koji nam je Bog poklonio je naš život. Apostol Pavle je izjavio:

46

(Tekst: Djela 17:24, 25) „Bog koji je stvorio svijet i sve što je u njemu ...

47

daje svima život i dihanje i sve.” Djela 17:24, 25.


8

48

Naši životi proističu od Boga, i On ih dalje održava. Svaki otkucaj srca, svaki udisaj vazduha, svaki puls naših tela je dar od Boga.

49

(Tekst: Rimljanima 12:1) Pavle je zapisao: „Molim vas, dakle, braćo, milosti Božije radi, da date tjelesa svoja u žrtvu živu,

50

svetu, ugodnu Bogu; to da bude vaše duhovno bogomoljstvo.” Rimljanima 12:1. „Živa žrtva” podrazumeva odanost bez ustezanja, odnosno podvrgavanje naših života Hristu i Njegovom voćstvu.

51

(Tekst: Djela 10:38) Hristos „prođe čineći dobro....” Djela 10:38.

52

On je naš primer. I mi treba da sledimo taj primer Njegove nesebične službe za druge.

53

Nama je još povereno upravljanje našim vremenom. Neko je rekao: „Vreme je substanca od koje je život načinjen.” Psalmista je molio Boga:

54

(Tekst: Psalam 90:12) „Nauči nas tako brojiti dane naše, da bismo stekli srce mudro.” Psalam 90:12.


9

55

Gubiti vreme je isto što i gubiti život. Ne sme se traćiti taj dar koji je Bog dao svakome čoveku i ženi. Svaka osoba ima isti broj časova u danu, isti broj minuta u časovima, i odgovorna je Bogu za izbore načinjene u vezi upotrebe toga vremena.

56

Naš Bog Tvorac još zahteva da svake sedmice Njemu posvetimo Subotne časove u bogosluženju.

57

Bog zahteva da Subotni dan Njemu posvetimo i sa Njim provedemo, da se opustimo proučavajući Njegovu Reč i osvežimo Njegovim obećanjima. On nas poziva da u tom danu ne obavljamo obične poslove, kupovanje, i slično, već da razmišljamo o tome da je On naš Stvoritelj i Izbavitelj od koga naš život i opstanak zavisi.

58

Bog nam je još podario talente, odnosno sposobnosti, da sa njima pravilno upravljamo. Možda se pitaš: „Koje su to sposobnosti za koje sam ja odgovoran Bogu?”

59

U te talente ili sposobnosti se mogu ubrojati dar pevanja, sviranja instrumenta, umetničkog slikanja, sposobnost javnog govora, talenat za pisanje, ili za organizaciju, i mnogi drugi.

60

Te sposobnosti ne treba da koristimo da bi zadobili hvale i slave od ljudi, ili zasluge od Boga. One su nam podarene da bi drugima služili na blagoslov.

61

(Tekst: 1. Korinćanima 4:7) Pavle je zapisao: „...Šta li imaš što nijesi primio?


10

62

A ako si primio, što se hvališ kao da nijesi primio?” 1. Korinćanima 4:7.

63

Mi još treba da upravljamo novcem koji nam je Bog poverio.

64

(Tekst: Matej 6:33) Ako sledimo biblijsko uputstvo: „Ištite najprije carstva Božijega, i pravde njegove….” (Matej 6:33), onda možemo da očekujemo izlivanje Božijih blagoslova na nas.

65

Sveto Pismo još kaže da treba Bogu da vraćamo deo Njegovih materijalnih dobara koje nam On poverava na upotrebu. U Bibliji postoji jedna priča o Avramu i njegovom nećaku, Lotu. Lot je sa svojom porodicom živeo u jednome gradu po imenu Sodom. Jednoga dana je naišlo neko neprijateljsko pleme i opljačkalo grad, povevši sa sobom i neke od stanovnika Sodoma među kojima se nalazio i Lot sa svojom porodicom.

66

Vest o tome je stigala i do Avrama. Onda je on odlučio da pođe za pljačkašima i oslobodi Lota sa njegovom porodicom. Najpre se Avram pomolio Bogu za uspeh. Bog je bio sa Avramom, pa je ovaj uspeo da povrati Lota, njegovu porodicu, i blago oteto iz Sodoma.

67

I dok se Avram približavao gradu, car Sodoma mu je izašao u susret. On je urgirao da Avram za sebe zadrži svo blago, samo da povrati zarobljenike. Ali Avram nije hteo ništa da uzme. Božiji sveštenik, Melhisedek, je onda Avramu i njegovim borcima doneo nešto za jelo i blagoslovio ih, kojom prilikom


11

68

(Tekst: 1. Mojsijeva 14:20) „... dade mu Avram desetak od svega.” 1. Mojsijeva 14:20.

69

Priznanjem Božijeg poseda i blagoslova je Avram hteo da izrazi svoju zahvalnost prema Bogu za pomoć u oslobođenju Lota i njegove porodice.

70

Pedeset godina kasnije je i Avramov unuk na isti način izrazio svoju zahvalnost prema Bogu. Jakov se osećao veoma usamljen i preplašen kada je bežao od svog razljućenog brata Isava. Njemu je očajnički bila potrebna Božija pomoć i zaštita. Osećao se kriv što je prevario svoga brata i prisvojio njegovo prvenaštvo. Stoga se bojao da ga je sada Bog napustio, i da mu taj greh nikada neće biti oprošten.

71

Sa osećanjem griže savesti je Jakov priznao svoje grehe Bogu, a zatim je, zabrinut i iscrpljen, legao na zemlju i, potom, zaspao.

72

(Tekst: 1. Mojsijeva 28:12, 22) „I usni, a to ljestve stajahu na zemlji, i vrhom ticahu u nebo,

73

i gle, anđeli Božji po njima se penjahu i slažahu.” Kada se Jakov probudio, razumeo je da mu se Bog u snu obratio, obećavši voćstvo i zaštitu.


12

74

Duboko dirnut i zahvalan, on je obećao: „...Što mi god daš, od svega ću deseto dati tebi.” 1. Mojsijeva 28:12, 22. Car David se slično osećao kada je pitao:

75

(Tekst: Psalam 116:12) „Šta ću vratiti Gospodu za sva dobra što mi je učinio?” Psalam 116:12. Da li si se i ti ikad pitao kako da se zahvališ Bogu za Njegovu veliku dobrotu prema tebi: za dar života, porodice, zdravlja i za materijalne blagoslove? Da li misliš da je za to dovoljno samo reći „Hvala”? Biblijski princip upravljanja poverenim posedima ukazuje na vidljiv način izražavanja zahvalnosti prema Bogu za sve Njegove darove.

76

Prvo uputstvo o davanju desetka je zapisano u 3. Mojsijevoj knjizi.

77

(Tekst: 3. Mojsijeva 27:30) „I svaki desetak zemaljski od usjeva zemaljskoga i od voća, Gospodnji je,

78

svetinja je Gospodu.” 3. Mojsijeva 27:30.

79

Kad mi vraćamo Gospodu deseti deo, onda imamo u vidu da je Tvorac Bog izvor svih blagoslova. Za koju svrhu se daje taj desetak? Biblija pruža objašnjenje:


13

80

(Tekst: 4. Mojsijeva 18:21) „A sinovima Levijevim evo dajem u našljedstvo sve desetke od Izrailja za službu njihovu

81

što služe u Šatoru od sastanka.” 4. Mojsijeva 18:21. U Bibliji se govori da desetak treba da podržava Božiju službu.

82

(Tekst: 1. Korinćanima 9:13, 14) Pavle to ovako objašnjava: „Ne znate li da oni koji čine svetu službu od svetinje se hrane?

83

I koji oltaru služe s oltarom dijele?

84

Tako i Gospod zapovjedi da oni koji Jevanđelje propovijedaju od Jevanđelja žive.” 1. Korinćanima 9:13, 14.

85

Hristos je pohvalio sistem desetka i, u isto vreme, ukorio književnike i fariseje za njihovu uskogrudnost u religijskim stvarima.

86

(Tekst: Matej 23:23) „...Dajete desetak od mevice i od kopra i od kima, a ostaviste što je najpretežnije u zakonu:


14

87

pravdu i milost i vjeru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati.” Matej 23:23.

88

Možda se neki pitaju kako da daju desetak od svojih malih prihoda. Mnogi postavljaju to pitanje. Neki su davanjem desetka odlučili da isprobaju Božije obećanje i mudrost po tom pitanju.

89

Posle kraćeg vremena su oni oduševljeno priznali da se u njihovim životima dogodilo čudo. 90% njihovih prihoda je izgledalo da doseže dalje nego 100% istog. U davanju desetka i darova leži tajna finansijske sigurnosti!

90

Neka žena, po imenu Marija, je odvojila desetak od svog malog platnog čeka. Prvo joj je to bilo teško da uradi. Ali je kasnije ona imala bolji uspeh u svome privatnom poslu, koji joj je doneo finansijsku sigurnost. Ona je taj uspeh pripisala Bogu, i sada se raduje da svojim doprinosom unapređuje Božije delo.

91

Drugi primer je Ed. I on je imao privatni posao koji je Subotom bio veoma uspešan. Ali kada je on saznao istinu o potrebi svetkovanja Subote, prestao je u njoj da radi. Kasnije je primetio da je njegov uspeh u toku radnih dana prevazilazio ono što je ranije zarađivao u Subotu. Bog drži Svoja obećanja!

92

Pomenuti Hrišćani su lično otkrili blagoslove obećane kod Malahije:

93

(Tekst: Malahija 3:10) „Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj kući, i okušajte me u tom,


15

94

veli Gospod nad vojskama, hoću li vam otvoriti ustave nebeske

95

i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta.” Malahija 3:10.

96

Gospod kaže da je deseti deo našeg prihoda posvećen Njemu. On nam daje prilike da Mu vraćamo deseti deo, čime On ispituje naše upraviteljstvo i priznanje Njegovog vlasništva.

97

Biblija kaže da mi potkradamo Boga ako tako ne činimo.

98

(Tekst: Malahija 3:8) „...I govorite: u čemu te zakidamo? u desetku i prinosu.” Malahija 3:8.

99

Dakle, deseti deo pripada Bogu. Pored toga, od nas se još očekuje i da velikodušno dajemo dobrovoljne darove. U Bibliji postoji uputstvo za to:

100

(Tekst: Luka 6:38) Isus je rekao: „Dajte, i daće vam se: mjeru dobru i nabijenu i stresenu i preopunu....” Luka 6:38.


16

101

Božiji plan za podržavanje Njegovog dela na zemlji je jednostavan i divan. Od Svoga naroda Bog očekuje da od srca potpomažu Njegovo delo, dok će On, sa druge strane, da se brine za podmirivanje njihovih vlastitih potreba čak i preko njihovih očekivanja.

102

Možda misliš: Ako Bog poseduje svo zlato, srebro, stoku, i zemaljske posede, zašto Mu onda treba moj novac? Za to postoje dva razloga:

1. On time hoće da nam pomogne da razvijemo naše poverenje u Njega.

2. Sistem davanja desetka je Božiji plan za finansiranje Njegovog dela na ovoj zemlji.

103

Bog nikada nije nameravao da se potrebe Njegove crkve finansiraju lutrijom, igrama, ili kockanjem. I zar nije desetkovanje pošten način da se finansira Božija služba?

104

Svaka osoba treba da da deseti deo od onoga što zaradi.

105

Na primer, ako ti zaradiš 1.000 dinara,

106

onda treba Bogu da vratiš 100 dinara.


17

107

Ako zaradiš 100 dinara,

108

onda treba Bogu da vratiš 10 dinara. Zar to nije pošteno? Što god mi damo Bogu, On nam više uzvrati. Mi od Njega uvek više primimo nego što Mu damo. I dok naše blagoslove delimo sa drugima, mi rastemo u ljubavi i samilosti, i tako postajemo sličniji Hristu.

109

U Bibliji je zapisana jedna Isusova poučna priča o nekom vrednom zemljoradniku koji je imao obilnu žetvu. Čak su i njegovi ambari bili suviše mali da je prime. Onda se zemljoradnik pitao šta da uradi? Da li da suvišak da siromašnima? Ili da sve zadrži za sebe?

110

Potsetio je sebe da je on bio taj koji je sav taj posao brižljivo isplanirao, i da je na njemu radio sa znojem lica svojega. A onda je doneo sledeći zaključak:

111

(Tekst: Luka 12:18-21) „...Evo ovo ću činiti: pokvariću žitnice svoje i načiniću veće; i ondje ću sabrati sva svoja žita i dobro svoje;

112

i kazaću duši svojoj: dušo! imaš mnogo imanje na mnogo godina; počivaj, jedi, pij, veseli se.


18

113

A Bog njemu reče: bezumniče! ovu noć uzeće dušu tvoju od tebe;

114

a što si pripravio čije će biti?

115

Tako biva onome koji sebi teče blago a ne bogati se u Boga.” Luka 12:18-21.

116

Bogati zemljoradnik nije bio svestan odakle su mu dolazili blagoslovi. On nije poznavao svoga Tvorca, niti svoje obaveze kao upravitelja pozajmljenim sredstvima. On je potpuno zanemario siromahe, siročad, udovice i beskućnike. Mislio je samo na sebe. Taj čovek je imao problem sa srcem.

117

(Tekst: Matej 6:21) Isus je rekao: „Jer gdje je vaše blago, ondje će biti i srce vaše.” Matej 6:21. Isus je ozbiljno bio zabrinut za naš stav prema posedima. Ako ih ne podvrgnemo Njemu, ona mogu da nas odvoje od Boga i od večnoga života.

118

(Tekst: Matej 16:26) Isus je još rekao: „Jer kakva je korist čovjeku ako sav svijet dobije a duši svojoj naudi?...” Matej 16:26.


19

119

Problem savremenog čoveka je u tome što je njegov život postao tako komplikovan, a njegov raspored tako prepunjen, da on ili zaboravlja, ili, jednostavno, ne uzima vreme da se seti odakle svi njegovi blagoslovi dolaze.

120

On zanemaruje cenu koja je isplaćena za njegovo izbavljenje od greha. A, kao posledica toga, on ne poštuje ni Boga svojim vremenom, talentima, ili posedima. Svakoga dana treba svi mi da se potsećamo da je sve što imamo dar od Boga.

121

Sve što mi posedujemo su darovi od Boga: naši životi, naše zdravlje, svaki dah pluća, hrana koju jedemo, odelo u koje se oblačimo, kuća u kojoj stanujemo, i tako dalje. Vraćanjem desetka Bogu mi kažemo: „Gospode, hvala ti za sve što nam daješ.” Da li bi sada bio voljan da kažeš: „Gospode, ja hoću da u mojim finansijama, kao i u svakoj oblasti moga života Ti zauzmeš prvo mesto.”? A sada na kraju da se pomolimo.

122

„Dragi naš nebeski Oče, sada Te opet priznajemo kao našeg Stvoritelja i Izbavitelja. Priznajemo da svaki dobar i savršeni dar dolazi od Tebe. Hvala Ti što snabdevaš sve naše potrebe i blagosiljaš nas više nego što možemo da Ti uzvratimo. Sada Ti se opet obavezujemo da ćemo, posredstvom Tvoje milosti, biti Tvoji verni pristavi nad svim što si nam poverio na upotrebu. Želimo da Ti budemo verni, ne samo u našim desecima i darovima, već i u našem vremenu, talentima, energiji i zdravlju. Svesni smo da nas takve možeš bolje upotrebiti na dobrobit čovečanstva. I ako nam poveriš veće blagoslove, sposobnosti, i uspehe, neka sve to bude na čast i slavu Tvoga velikog imena. Želimo da nas bolje upotrebiš za potrebe sveta oko nas. Pogledaj na stanje naših srca, i na naše potrebe, i održi nas Tebi verne do kraja. Sve Te to molimo u Ime Isusa Hrista, Amin.”

20 – ulaganje koje neće propasti (upraviteljstvo/desetak) · ali s drveta od znanja dobra i zla,...

Documents