1928 moderna bosna i hercegovina

Spomenieka grada

I 130 9T9711 I 1111 0127808 comsti

4.a.AALLAA-AAA■14A.LA.1.4.141.1.1....U.AAAAAAAAA■ •/.

UEHA 20 /AMAPA YMTVIVTATITITTIIIITITTMITIIVITTITYVVITV'T

Khamaapaja 41)Emep a Kpayca Cy6onam Illeaoe-yazaa,.12.

CTpalla

Milan Ii.trituovi6: Boson 'i 11ercegoci ~t 3 Milo Boric".: AnArija a Bosni i ifercegovini 10

Jamna CaBpemeaa Boma Ii Xepneronnna 23

Abo Koen : Priv•eda Boson i1i.e,n_suovine 26

Aparomllp lipounh : Alycaamamf y'EFOCHIln Xepueronnun 30 Momir Vetjkovi: Savrernena koy/levuost: Bosne i licreegovine 36

IlepO CnH eH eBith : ,j13y6aoaa itoewija r. Arriiha . 53

• H. lit-bniewiti riplinon :

No Andrii : .Tedan daa. a Sara,e.vo hrajeoi jab: 1878 Borivoje Sirens%- i gin ;ovi Jona,' fiazanempa: I13meW.7 Cool H jai e

Paaonan 4onanoonh: ,qyinau Byinzonanim :Pena naannnama Bowie Mn.nan C. Man:Tali: Team je, I~ cace Maple° Bpaa,emennh: BCJIIIICII cajun

ida 'Mos plavoga Jouaii Paayilolion: K jyry Xam3a Xymo : Unjana Haman Juana Hypitui: Iloilotthu nyeapa Bepa Ocipenonnhmtle.amianuTh: tieeelba cayrtfia . Mitxajiro 41e.an6aumh: tileaatbe Stefan Mimi:in: Pismo maioi Maw To.7b:•',:latiopaono 6ux Xacan Hpanolie

W. Pa3i-81 11011110311:

Radovan 17, dnon Gnvrilo Pritv.:ipa

Dorde Prosveta Xacan 81. Pe6an: l'ajpeT Kao nannonaann noxper ICO,II Haunix mycnimana -NI. B.: Hanpe,aan . . .

Jedno poclo;:je

liacoonun nnpainio r. Cana Pajr,:ounh, atta,a. calittap

61 64 71 76 77 77 78 79 79 80 81 81 81 82 8 82

83- 84

8

Spomenidka gran

11 130 94(497 6) \I N \ \ Ill I 0127808

SAURZAJ: COBISS

Ypee.)Humnifif) : .4? , ,, pc .0,>960pct•

1. Iatici. i rasprave:

Yr ..7..„1.7 -ln a't.a rTlz0

ICAVREKENA CZBEA

[3 0 ISM A HERCIEGOV IMA r.60114.114q.„

WY.4B-o4e-ef.A4A4P+...••44A.44*.49.4i■4P+4t....4D-qA/ 'A-ir++.414+.***/~ ,

- SARAIESi "?

3 737.5- Y MECTO IIPETWOBOPA

L. IF. Fiocae CB0j14X cnensja.Tnmx 6pojeBa, nocBe-

heHlix „B0jB0jFIHH H Cp6n1H”, „Byibemmma" „Illymagujil H Illymagmignma" ,J-CmnaceBmi CeBep", O TpOTOgilIIIEbillAH cBora, H3.ilawerba, no-cBehyje oBaj cBoj gBoopoj BOCHH H Xepnerommx,

OH TO 11 H3 Hapo'mTnx pamora. To HITje canto HpHrogrrocT 2a ce y OBOj rogmm,

Ha oBaj HaiTHH, o6e.umn negeceTorogmmbrma IbilX0Be oRynaguje (1878), gBagecerrorogmllffinga IMIXOBe arletccHje (1908) H gecerorogyumbnHa ocao-6obetba H yjegmbeffia (1918) — Hero

• 11 Hapoinirr Bnaxiaj OBHX Haumx gBejy norepajmlla no Ham Hapog.

Bocna H XepHeromma, ca CB0jHM genripaaffnm noaoacajem Rao Ba.11ebe Hamer Jagpalla, cBojrat orpomimm npnpogfmm 6oraTcTBHma H CB0jHM npeg-Hocmma immix najcheamjfix H HajwicHHjHx Ho-HpapHa, OJI npecygHe cy BalICHOCTH iio 6ygyhHoc'r name pace. 3a HT one cy, no cnojoj 3JI0j cyg6nnic y nahentmoj lIpOLLMOCTH, Rao „ja6yEe pa3gopa", HogHame najcimpennja iicxymerba H Hajy6trratumje noc.negHne po6oBarba x THpaHHje. fbrocoBBm

CM' 60HOCHHM ygeaom y HajHOBHjOj HCTOpHjH H3a3Bam je npeoRpeT y ge.aom cBeTy, gajyhn Hamem Hapogy

Hamoj paces HOB Bnatiaj H Bemme BHgnice. Te gBe name noicpajnne, Talc° Beamce npom-

JIOCTH if join Behe 6ygyhno,erH,Aanac Hmajy many

2 CABPEMEHA BOCHA H XEPHEFOBHHA

tILANCO 0 RASPRAVIE

94

TernKy cagamtmmy, Jinja HX aim cnyTaBaly y eBONI HarmegRom pa3Bojy. OR npimpegHe lle-ncEo-pmuheHocTll Rawly IbliXOBa 6oraTa pyglla H gpyra' n3o6naEta npupogna &am EmmomcKa Kpnaa, Roja y ocTaaom He mega H gpyre name Kpajese, Hnrge Tait° He cnyTaBa gyxoBin4 pa3max Ka 6omem acH-

BOTy. ilpOCBeTHH, H y online gpymBeHa 3aocTa-

JIOCT, Rao H mHore gpyre HenpaBegHe 3anocTaB-

JbeHOCT11, HaKora TaKo Tema) He norahaly Rao

Bocny H Xepuerommy. CBe TO — Rao n Haan nnjeTeT H Bpahame

Hamer gyra RoaeBKH HpBor cpncKor uncaHor cno-memuca, imjn je je3nK Kapannh y3eo 3a je3nE name KHADKeBHOCTH pyRoBognao iiac je y OBOM nocay,

Rome je um, : ga yKame Ha caspemeHocT BocHe XepneroBnHe, Ha HAIXOB eKOHOMCKH H KyzTypfin

upenopog, Ha HAIXOB 3acayateHo 6o.Tbu IKHBOT

Ha IbHXOB HanpegaR. 1-bnxosom Hanpenty, KO1H

ce, ca, CBHM 3JIHM Hacaegcmuma 113 ffinxoBe HaT- HWuce npoullocTn, npo6nja Kpo3 Henoroguy ca-BpemeHocT — H KOIH, y rimy H Hanopy, pa ha 6y-gyhHocT Beher BpemeHa n Bmna :i1U4BOTa — no

cnehyjeMo pegoBe Koin caege. Ha Rpajy, cBecHn HegocTaTaRa oBora nowfa Kao

TeinKoha iberoBa camahnBatba, cmaTpamo 3a

cBojy OCO6HTy Ay3KHOCT, ja Ha OBOM mecTy n3ja-

BHMO 3axBa.anocT CBOJHM capagmanama, HapOIIHTO

OHHMa, ICOJH cy Ham CBOjHM Tpygom 14, Beaama

3HaTHO nomoran y cHa6JeBalby pyitonnenma.

YpeaHrillintrto

Bosna i Hercegovina — Kratak istOrijiko-geografski i etttografski pregied* —

Seoba naroda; a meth njima i Slavena i njihov •prelaz preko Dumava na BalkanSko Poluostrvo,• iz temelja su izmenili• dotadanji .poredak. Val siavenski zapljuskuje obale Crnog, Egejskog ii;Jadratt-' .skog Mora, rug'. Rimsku lmperiju i njenu •eivilizaciju. ": Time • otp& Zinje i nova epoha svetske istorije.

Form:ranje srednpvekovnih driava Hrvatske i Za'! etnobiologkog previranja, stap•anja i asimilacije, koja je tiajala vise-stoleaa,•formirale stuse,•-pored ostaltli, na trugevinama Rimskog Car- -stya i dve srednjovekovne- slavenske driave Hrvatska i

Na obroncima Dunarskih Alpa prema 'iad -ranskom Morn, tt•da-' snakjoi Severn.ol Dalmaciji razvijala se hrvatska •dr2ava sa pre-stonicama: Nin, Klis,, Kuhl Biograd ma Moru. God.• 1102. stupa u personalnu uniju • sa• Ugarskom • •.etztografski prema Po-sayini i Padravini i uopgte pre-ma Panonskoj Nizini.

S druge strane sljemena tt lancu DinarskihPlanina,- skoro zayrktom njenorn rtiz-u, Pa do Mora, formiraju se srpskc driave Duklja i Ragka- sa prestonicarna: Ras, Prizrett, Thrigtina. Prv,•o se .§iri snainom ekspanzijom prema Egejskom Moru sa pomicanjem - ptestorkee u Skoplje i tint .dolazi SVe vise pod uticaj v:zautijske

• U to dolaZi najeZda Tu•raka na I3alkansko .Polucstr•a ; kola iz. temelja..menja clank Srednicg Veka. D•olazi najpre a g o ,stikoba na Marici 1371. g. izmedju Turaka i istoi.".me srpske •dr2ave, 'gde gine sam Kralj Vukagin. Pom•era se Prestoniea zapadne Srbije u Kilge 7 vain. Do orijaikog sudara •dodje na Kosovu 1389. gdc obadva Cara ptigiboge. To je najvedi otpor koje su, balkanske dr2ave dale tur-ske.nt ,prodiranju Evropu. Taj .grandipzan Diaraz ativan . je: us le- .

.gendama Kosovske epopeje, ..eikluso•.pesama vahredile cl ikGjj.e. i lepOte. Po mi§ljenju fiirskog istorika kosOvski . 01-por prodit2ufe Vizantijskom Carstvu. • '• • • • Srbija poSrnula tolikinittclarom,•,upraYlja se preina flunavu uiz

dolinu Morave sa prestOnicanta'Smederevo i Beograd., PO011iC seo•- laa'njenog stanbVitisgtva preko DdriaVa. Tincie se giri srPsko :grafsko podraje n'Ugarskti• Nizinu.

;; , ' Formiranie bosauske driave. — Kao tiklegtena driava izmedju Sibije i Hrvatske u Milrovirn driavitimi i etnografskitt jatiia ,pre.ma POdraVini, •ejskom: Mont i Vgarskoj - Nizihi, se.razvijati samoStalna • - boSanska •dr2av1.1: „ .

''1,01..loirtii .1) krajn.,

BOCHA H XEPHEFOBHHA 5 CABFEMEHA BOCHis, W XEPTAPTOpHHA

Kad se uzlnu ii obzir sve istorijske-geogralske etnjenice, ma-

-tea je istorijske, sredovekovne dr2ave Bosne dolina reke istoga imena od njenog izvora pod Igmanom Paninom pa do Vranduka, desno do Varega, a levo do Font ce i Travnika. To je oblast nut-- nog goria Bone. Ako je to !mica Beane, onda je

srce-jtonice dr- ezgra te

malice dolina reke Bosne od Visokog do Bobovca, pfres rave, gde je bila dr2avna riznica i euva.na kruna.

Od tog drlavnog jezgra uajpre banovine, pa po sle

vine — bosanska dr2ava rila se zvezdaste: prema zapadu zado-* bivajuai Zapadne Strane iii Zavrkie; prema Drini i Savi oblasti Sam i Usoru; prema severozapadu Donje Kraje gde Herceg Hrvoje girt oblast do Splita i Dubiee Y postaje Herceg Spilta; niz Neretvu

u Zahumlje i izlazi na More. Istorijski su izvori oskuchni i nejasni, pa se ne moie u

data

Ijima pratiti proses postanka i razvitka sredovekovne bosanske-driave. Izgleda da je u bosanskom podruent bibo vise samostalnlb. plemenskih 2upa sa banovima na eelu. Prvi se banovi spominat: Boric, Kuhn Ban i Prijezda. Izvori su o njiuta toliko askudni, da izgledaju vise mitske, legendanne lienosti nego istorijske.

Kroz Srednji Vek odtlavala se legenda. tla je madjarski vitez germanskog porekla, Kotroman, osnovaoc bosanske dinastije. Ma-djarski istorik Taloci nije toga miSlienja. U pitanje porekla Kotro-manoviaa unosi nove svetlosti istorik Dr. Vladimir Corovie, prole-

sor Beogradskog Univerziteta. Potomak toga Kotromana, ban Tvrtko, prairi granice Bosne

4i() Mora i koristeei se rodbinskim vezama sa Nemanjlaima, krunisa

se na grobu Sv. Save za kralja Bosne i Srbiie. I Bosna je imala vise prestonica: Bobovac, Sutjeska, Trsav-

,

mica, Podvisoka, MojiStre, Fojnica. Interesantno ie (la su presto nice bosansk h vladara bile u sredini rudnog goria. Zemlji su vale iivota saske rudarske i dubrovaeke trgovaeke kolonije. Na-rsoeito je vredna palnje dvilizatorska uloga naSeg slavnog Dubrov-, atika. Za divljenja kako je imao organizovanu obaveStainu Njegovi gipki i dovitllivi diplornati znali su (Khios bosanske vlas-,

-tele medju se i prema viadarima. Njegovi veSti okretni trgovci frenosili su u karavanskim transportima na more i stoearske pro-izvode i rude pre otkriaa Amerika, a uvoilli su istoenjaeku i me-diteransku luksuznu robu. To je bid izvor bogastva i sjaia bosan Atilt vladara i vlastele, a i njihoye pustok i besa•

Iza stnti Kralja. Tvrtka stiee prevlast u Bosni oligarhija dinasta

iz vlasteoskih roclova: Hrvatinida, Kosada i Jablanr:ea. PogibdolW.

Pavia Radenovida izrodila se krvna zavada do istrage izmedju Jab,-

laniaa KosaU. U Kosaeinu rodu lavlja se snaina istorijska 116—

nost Stjepan Kosaea, koji postaje Herceg Sv. Save i po kome ie tarrwva ,na Hercegovina.

Itledjusobna trvenla vlastele i kolebanje bo--

sanskli vladara izInedju 1? -!ma'i Ugarskc pospeMli su pad Bosne, •Zadnji kralj Stjepan TomaSevia predaje se bez ikakva otpoza.

Tragedija zadnjeg bosanskog kralja Stjepana TomaSeviea PO- •tresna je i jeziva i od narOdAog je interesa kad se uporedi sa slavom _.Kosovskog Cara Lazara. Uvateni naS filozof Dr. Viad. Dvorniko- vie se u zagrebaekoj „Rijeei od 18. avgusta 1927. pov'o- xlom Despota Stefana sa elankorn: — Naha isto- • ija i „iivot vjeeni" — govoreei o kosovskom cikhisu kao srcu istorijske poezije, o staroj srpskoj istorijskoj tragediji, o dramatskoj crti kosovske epopeje i smislu i etici Vidovdana, „Herojstva

".1.bez ideje i bez religije nema." • I vjekovno eutanje bosanske istorije postaje mama sad jaSt14). One vjeeito mlienjanje religije, iz motiva, sad katolici-

.. ram, sad p-atarenstvo i najzad printanjt- Islama radi feudadnih pri-vilegija I deitnitivnog oslobodjenja od rimske i ugarske agresivno-sti — sve to nije moglo da dada evrste idejne okosnice bosanskoj

-•sredijovjekovnoi istoriji. Bosanski .vladari i bosanska vlastela ni-u htjeli da ut•onu i izginu, oni se ne .htjedote. „nebeskom•e privoteti

• carstve. I zato bosanstvo; sve pored dupe I jake driavoosti nije postalo nacionalizmom. Zato bosanski seljak pjeva cara Lazara, ne bosanske kraljeve i velmoge. Nije 'bile ideje, vjere i nije bib •teraistva. „Saptom Bosna poginu!"

Naradtra pies= i iivot vjeeni nienib heraja to je pravi sud naSoj istoriji! Sud dublj.i i taeniji ad' suda nasih nand -nil istori'dara.

Turska osvajanja i formiranie Bosanskog Pa§aNtka. OsVa- jajuej posteperm Bosun i susednekrajeve flnratske i Slavonije. Tur-ci su organizovali i svoju upravu u novoosvojenim krajevi•ma. Pa-:dorn Bihaea 1592. god. zaustavlja se tursko osvajanje kod Stska . - pogibijorn Hasanpak Predojeviea. U iste vreme Austrija •organiznic Vojnu. Granicu i zida.grad Karlovac. Od periferijskih svoj h delova na Severazapedu Tvzsica arganizuje Bosanski Pagaluk, koji vataSe podrueje ed Dunava da Jadranskog Mora. PaSaluk se • de-

o-sarn •sandialtata: Bosna, Hercegovina, Klis, Lika, What, ..,Cerniea i Po.",ega u Slavoniji i Zvornieki sandIakat do gapca. Po zapistt na jednoj knjizi • it Crnoj tatky se smatralo da je sve do Sidra Bosanska Krajina.

Turska asvajania prouzrokuju kretanja starovnigtva na Peri-lerijske. delove driav -e, koji stt ;ratorn bu opu•stoSili. (Made prelaze

ana hriSeansku stranu u - austrijake pograniene• zetnlie. U krajigkim :.gradovima Turska astavlja manic. posade, regrutovant iz Anadola. Tu se stain° nasele.

.Tursko. Carstvo ,raste do 'ktrImitutelje. Istureerta vkistela bo-.saliska Petrie se na najvige pologaie &lave. Nalveei•driavnik Tur-Ake hnperijc,. Mehritedpitk. Sokolovie, B.osartac, Ta je Sokoloviea •Porctklea Bala 16 pcik i vezira. 1zgleda da j4 -,) u Carigradu celo, sto-

ii .vta&la. oligarttija, sastavilema od istureenfog bosauskog

CABPEIV1EHA• BOCHA. 14 XERII,EFOBHHA

.. , stva,!i to •za.naiteee driavne •ekspanzije turske. Istorik G. Dr. Sa-- fetaeg BaSagie je miSlierda-da je - ttirska - driay.a,:poeela opadati .6iin.

osla.bio•uticaj ,Bosanaca- smreu velikog 'rezira -Mehm•EsdpaSe So-;:kolavida, koji je, hip i:rtva atentata.

U to le srednja.'•Evropa, preporodjena • iza 'Reformacje i dlanskih ratova, poeela da suzbija tursku ,ekspanziju..Granice Tor,-- kog,.Carstva paenu se sukavati, a s Mime i• Bosanskog PaSaluka.

''mora.• ilr potiskuje Mietaeka Repuhlika wiz pomoe...ekspanzivnik “i : !ratobonnih Srba starin.omSane. sa Stojanom ,jankovidem Gelu.Tada Turciygabe ,obaln.mo•rsku i Klis.

Poraz Tu.raka pod' Beeom 1683., bio je .joS od vedeg uticajaqia:, topadatije turske ,driave. 'fada. gubi . .delove .Hercegovine i jos tri ,

sandiakata: Weld, cernieki 1...poieSki. Time je pov.udena granida, turska na Savu'i.Unu. Predele s love strane, naelekane gradovitna, spase Turska za .sebe. Granica je Bosanskog. PaSaluka iSla gorom

Dinarom i Prologom. Time, se razvija Bosanska. Krajina. Svigtovskim..Mirom 1791. gubijurska , preostale delove Like sa

varoSima; ,Srb, Lapac I Dreinik: • '• i Formiranjem Beogradskog PaSaluka, ..Bosaitski PaStiluic gubi

!ontlji - dea zvorniekog sand'gakata preko Drine. Vaskresom srpske •Wave., iza::''Sumadijskog ..Ustanka, Drina , postale Granica.

U to se Siri i cmogorska ,driava i dobija krajeve Hercegovae,-kog

Sand&kata:, Drobnjake, Pivu, Banjanc, NiksiC. Za • okupacije

Bosne pa :Austriji Otpada 'ad Bosanskog PaSaluka • okolina Plevlja i •Prijeponja.•

• • ' Tako .se konaeno formira Bosna u •njen. skoro .troktitan abliic. INa je 70. g. izolovana .oaza turske .061ave. .Tu svoju izolovanost tosetili su Muslirnani Bosanci za •Karadjordjeva.:Ustanka: Zato str •davaii snainn porno •da uguse. ustanak.: Bib je uzalud jer je trila •jaea, deger:crisana silti naradna..stiliijske snage i titanskog zamaha.

Etuografski 'poreniedat - iiaz*an migraci!ama Sna2na najezcia: kOnjiekog tharada, druge .'vere:i. pogleda na svet i ivot., izaztala je , zVesno . korileganle: ,-'statrovniStya.•-i teinju. :za ,- kretanjem - prenta, Atikariskim ' driay.ama. Na. granice turske . dr2ave,..0 opustagene... .gradOveI), &Ale csu mante.f..posa-de turske,::regrutiwane , ..iz svili de-lova Turskog Carstva. OpustoSene 'na: -,Severoiapadu na-seljaval pratoslavna stanovuiStvo ad • •Stare Srbije . Hercegovine,

.1,cao martafoZi .zitnijo,: , •da - 1•abradjuja zetnlju.•' ,-N.aroeita littellike --kraal* stanovratva-od Hercegovine Savi• tia-itada Jajaa 1528. gad; je. 'Stvorena ona .uiredica:••• „Hercegovina 'do svijet nasal, a sebe ne raseli."

Tirtritrigracijama; koje -sit . 'Prourtokovala , turska.: o:svajanja na BailkailskomhPalnostrvu, nastala-.st nacionalna: sredgta u Katun-

seternoj • Dalmaciji sa Ravi:tint- „Kotatima u gnmadiji. Tu-se. zbilo • sve §to• je.najborbenije . iz sVity..:srpskih . bra.- - jera.: Pomicanlein -.granica ,<na, gtettr . Tursle • razvila7sti se :na. Severn

BOCHA 11 XEPLIEFOBHHA

zapadu tri borbena frunta: Turska Krajina. austrijska. Vojna Grk pica i Ravin Kotari. : Njihove .ogoreetie borbe opevane su oelitn eiklusorn narodnih pesama.

Nastala je i smena pogrartinog stanovnigtva. MuslirnapsW stanovnigtve oavuklo se iz Ugarske, Slavonije, Like, .Pairnacije Sirbije u Bosun. Za to i ima najviSe Muslimana u onom uglu Bo:- sanske Krajine i oko Tuzle. Pravaslatno i katolicko stanoVniStvb Sillano je u Liku, Baniju i Slavcuiju. Te su smene utleale na nov et-nografski raspored. 13osanska , Krajina sa, severnom DaImacijorn i Li-kent za turske Viadavine kao jedna oblasna Celina, razbila. Se u troje stvaranjeni Tromedje iztliedju tri . chlave: Turske, Austrije i Republike. .

•. Etnografske osobine. — Stanovn&vo Bosne i Hereegotinele

sastavljeno u glavnom od trint vera: pravoslavnih, Musliman0 Kiinakatolika: Ptavoslavni su po poreklu siarinci, izmeSani sa 46- scbjenienna od Stare Srbije. Musliniani su claim starilic izmeSain sa doseljenitn Turcima .iz Anadola i iseljenici iz Dalmacije, Slavonije, Ugarske i Srbije, kad su ti krajevi otpali od Turske. mokatolika ima starinaca, izineganih sa ostacinta rudarskog stanay r

yiStva Sasa i doseljenika iz. Dalmacije. To je u glavnom kornpa-zicija statiovnitva.-

Ne samo etnografu,.: nego i prolazniku kroz jednu zeinlju naj-vise svrai.'ajn painju: poloiaj i tipovi naseija, km:a i noSitja. Osr tate etnografske osobine iziskuju naroeitd obraeenti paZnju i spe-min° studiranje. • • Muslimanska stanovnigtvo, preteina varosko, a i ono ina se=

etnieki je pfredisponirano za saSoratan, zbijeni tip paseija. Donekle tome je sklono i katolieko stanovniStvo uz stare tudnike. Na: planinskirn .padinama istiee se amfiteatralan poredjaj kuca gde se za prozore gornjeg teda kuaa gleda preko krovova donjih . kuda. Pravoslavtio i katolie.ko staftiovrtigtvo vise . etnieki predbstionilrano za razbijen tip naselja ,na sradnieke grope, rasttireue u iskreene ttlatiinske proplanke. Otuda, naroeito kod pravoslavn'o sbattovni§Wa wise individualtiosti i" Rene inicijative.

Kt:tea 'je preteZno bi -vnara- dinarskog itipa. Prelim Jadranti pre-ViadaVa kamena 'kuda, a prema Posavini od pletera i eerWa. fCIA litavosiavuog i katell6kog stanovnigtVa ktida oretetno- prizerf-ljuka dokle-kod Muslimana na dva dela: na eardak t priiemble:

NoStala mdslimanskog stanovni§tva sa neznatnint raziikama, skoro je ista, u celoi•Bosni i Hercegovini. Kod pravoslatniit ,rimo-katalika ima -vise tipova noSnje. - Mnogi sit vet; zapazat, slienost not-

KOsova tSkopske:Crne Gore sa nrgrijom• oravostavnog tvanava sevetozaoadne. Bosne-poznate pad intertam Bosanska - Kra= jina, a slialnost krajigke tuAnje sa severranw Dairnacijorn I ,Zurn-bptkotik Te dve.,celine,n nognli,odyaja.srednja Bosna sa jadim tar-skim titicajima, naro6ito a 2enskoj no§nji. U posayskim krajevima

I ii

8 CABPEMEHA BOCHA H XEPHEFOBIIHA

prevladava varijetet slavenske nognje; u Podrinju madvanska i go-madijska nokrja. U gornjoj Hereegovirti je varijetet starocrnogorske itognje, a u donjoj Hercegovini inta slidnosti konaviianskoj no ttji.

Privredni znaeaj Bosne i Hercegovina, — Direktor Saralevskih Muzeja G. Vlad'. Skarid veil o geogralskom i privrednom polo2aju zrtadaja obeju zemaija u „Spomenici Sarajevske Sekciie Uctrtae-

nfa JogosiavensIdh In2injera" o njenoj Glavnoj Skupgtini 1922, ovo: • „Sredgnjim pololajem u drUvi sa primorskim frontom susledn.e Palmacije, kola le tt svakom pogledu .samo dio bosansko4tercego- vadke cjeline, predestinirana le Bosna i Hercegovina, da zauzme vrto video mjesto u politidkom, prometnom i ekonornskom 2iyatri nage dr2ave. Prirodno bogastvo zemlie i urodjena bistrina, due sada zaosta1og, naroda. potpomodi de sa svoje strane„ da ove zem-lie na korist drkavne cjenne zauzmu ono mjesto, koje im pripada Po njillovom povoljnom geografskorn polo2aju i

, za sada log neot-vorenim izvorima bogatstva. Prirodne smetnje prometo, koje ditn bosansko-hercegovadko razvodie, savlada de moderna tehnika,

Pa .6e transversalne prometne linije spojiti i najudallenlie kraieve d!r-ave dobro rasdlanjenOm obalom na§ega Jadranskog Mora, koic 6.e nas spojiti sa .ostalim svijetom. Kopneni de nas promet zblizit itrrutri, a morski saobra6aj de nos osloboditi .danaguleg sitnidar-skog mentaliteta zamijeniv§i ga sposobnogau za vede koncep- elle. To de se irvrgita preko Bosne i Hercegovine i pomodu Me". (Basil:a i Hercegovina str. 1.)

Bosna je bogata gurnama i rudama. Kao planinski .krajevi ona le rezervar krepkoga i zdravog stanoviigtva... Stalinio 6e podniladli- vati i oSveiaVati. varogi i nizinske delove rtak dr'tave, u kojin-ta Se zbog obilja zivotrdh sredstava i isparavanja barogtina, degene- rige stanovnigtvo I izumire, i treba pridolaske zdravog stanorna(-

da .popuojava proredjene redove. . 0 sociainoj Ps1hologiji Hercegovea i Basanaea. Poznavaoci Basile i Wen

istorije zapaziti sa a soeialnoj psthologiji liosanka iz -. .vesne paradokse i izvesne nelogienost. To je pojadala austrijska okupaciona vladavina. Njen pakugal da stvori bosansku inarodttost razbio se o jaku nacionalnu svest pravoslavnag dela

st.anovngtva. Raspirivala je vegto verske podvojenosti sa poznatnn geslom: „Ra- zdeli, pa vladaj!" Te podvojenosti pa verama sankcionisala je za-sebnim izborima sisternorn po yerarna za liosanski Sabot.

Tarkuga, °smootha in/a dosta. uzredica •kale G. Dr. Safet- beg f3a'Sagid. — za .Hognjaka, Miislirtrana , astern, iste were s njime, razlidita karaktera i mentaliteta. Poznavaaci ortental-

oat lezika doprineh bi mnogo izodavannt osebina nageg naroda. kad te stvare iznagli i publikoval. Svakaka le to po sredi sudar .dvajo =Sigh, antiOodath mestaiiteta.

Osobine ftiosanaea i Hercegovaca oltarakterisao je tt nekaltko

BOCHA H NEPB,E1-0BHHA

9

erta r,ag omlad nski pesnik, Vojvodjanin Branko Rac svonie: „Brankov-u Kole, pevaiudo:

Boaan6e, stara slavo Ao, Hero, tvrda vero.

Tvrdo srea, tvrda glavo, Ko ie tebe joite tarot Tvrd si kao kremen kamen, Ti ai k ino hitra. munja, Ode stanuje zivi plamen!

8to nikado ne pokunja." —

U odIldnoj monografiji pok. Dr. Jevte I)edijera „Hercegovina" (Naseija kni. VI.) prikazana je „Socialna psiltalogija Hercegovea". 1Zbog ogranidonog prostora donosim samo neke odlomke te njegove sstudije. Govoredi o soCalnirn tipovima, veil:

— „Ima jedan test tip medju Srbima iz oblasti planina dinar-ske s'steme, koji u velike utice na narod ovb ()blast'. To su Ijudi aelravih Zivaca, nikad predebeli, a rije,ko suvige mrgavi, rijetko su potpuno erne masti. Supremacija intelekta and asjedajima i fanta-z oni, harm:Alija medju raznim osobinama doge dini iii ijudirna trezvenim, odmjereMm, taktiduin, vrlo desto i pravednim. To su bud' koji poznavaju razne obidaje seoske i njima se poko-irovajn; u ponaganju i razgovoru su unhereni, otmeni, gotova Po-nes:1i. Navesti toga dovjeka da se djelont iii rijedi prevari, znadi „ukuniti mu nos". To su seljaci koji misle i .smigljeno-tade, pang-dani su, tegki pri obedanju, a vjerni u izvrg:vanju dane rile& To je neka vrsta seaskih httelektualaca, koji promatraju, misle i

Oni stvar,aiu one pametne poslovice i uzredice. Diieien.ie za-druga vrge vedinam oni, dobri so bagomoljci. Strah od Boga je velak; .oni stvaraju one lijepe .naradne rnolitve. Ili iucili su .(kt vode svijet za sobom. iii da Ida za svijetom. Sinsao za kolektivai Tad, za st&i:an rad vrlo jc veliki. Za nib se veil, „da nikad ne bjeie 'ad Nijestt prvi koji su dizali ustanke, all su u ustancima tali lirabri junaci I mudre vojskovodje. Poznat prestavnik tipa ovih ljudi bia je vojVcrda Marko Miljanav,..a ad istaknotilf kniiievnika .V.uk i Matavolj. Cirri se da oni prevladjuju u nekim oblast;ma: a guma-

Crilogorskim Brdirna, srednjoj i sjevernoj Hercegav;ni, Baki Konavijima, ()vo je tip najpopulanthili ijudi medju diiiarsldp Sr-Iforta. (Dr Jevio Ded!Jer: Hercegovina ,Nasetja" knj. VI. s. 175. 116.)

(..=i....voredi italic o prototlpu u j112:110.1 HereLg(Willi * t. j. iludima ScCdi mentalitet potpuno stican s atfrn „Herom" iz narodnili pripo-

viedaka, a koje zovu, liske, objegettjaci,lidinari, lere, veli: „Clanovi 7iredine popovskih i nekih glavarskih paradica, zatim schaei, koji Stanuju uz ved'e dramove odlikuju se velikirn lukaystvoln, sebie-noSti, gkrtosti i bezobzirttosti, Ne vvclii. Sc luau 4 popularnosti, no boje se kazne poslije south S vlastima uvijek dobro zive,.prema jadem ponizni su kao pseto, a prema siabijemu svirepi, Svoje na-Mjere duboko krtjU, ne vole veliko drugtvo, „gledaju Svoga posla". .ileobrdno so negostollobivi. Svaku priltka he a Tine svrhe da

1(1 CABPEMEHA BOCHA H XEPHEMBELHA

iskorlste, sami podvaljujti i jako se boje podvale. Imst citavili Ob-.

lasti, u kojima avaj tip prevladjuje, i 'koje su bile radi .::\"()je negti- stoljubivosti poznate(,Hercegovina" kni. V. „Naselja" str. 177.)"

Meditt -Bbsincirrianaroeitu . .painja svraea tip Bosanskog Kraji§- nika. jeyfo Delijer rekao za „Inutju karals-

.

ter sviju graiteara, su, preduzinthivi, s energijom od momenta. prijeke Ovo je jedan od najnacionalnijih krajeva nage ota- dtbine, gdje su pojedine primarne osobine srpskoga naroda

svoje osvjetavanje". (Sarajevski „Pregled" 1910. str. 428.). Najizrazitiji su prestavnici toga tipa Bosanca-Krajignika: pri-

Povedae •i narodiii tribun Petar Koeie; atentatori: Gavrila Princip, -Veljko Cubrilovie i .Trifko Grabet. Karakteristieno •je da je tan deo,. proporcionalno najvedi, tteesnika a Sarajevskom Atentatu iz Bosanske Krajine.

Buntovni su i revolutionarni. Kod Milt se ogledaju u najved0,1 merit duboko i istinsko nacionalno osedanje, koje je ved kao re-ligija, i oseeanje socialne pravde. Uz to su za4driali patrijarhalnu testitost, skromnost, mekotu i pitomnost, nepodmitljivi su, potpune altruiste, a proteti su'shvatanjima i pogledima moderne, .prosvedene demokratije. •

• " Nacionalno oSedanje Krajine i euvanje starine Vidi se iz ovog: inciator guSlarskih, utakmica a Alipa§inti Mostu kod Sarajevo. rodom Krajignik (Manojla Bogkovie), a od 80 guslara na utakinitl 'iz eele driave bira se desetorica, a od oviti petorica u -Beogradtt. Mediu njima prvu nagradu dobiva Krajiktik (Lazar Radak od jajea) i tredu Aleksa Rodo§evid iz Prijedora.

Milan Karanovi6

Austrija u Bosni i Hercegovini Op •i pvtrd na bosansko--hercegovaeko pitanje --

Bosansko-hercegovaeko pitanje. — Od naSih pokrajina, koje same sebe oslobadjale, Bosna i Hercegovina pokazale su najviSe napora, ali i najmanje uspeha za oslobodjenje. Bez verske i nacionalne lednedu§nosti,' i bez zajedniekih narodnilf ideala, i ako sa pun° Ins- gih usloVa zasvaj sainostalan tivot -- one nisi' imale dovoljno sna- •

.ge da svoje 'pitanje u Turskof Carevini same reSe u svoju koriSt. irdesthli ustanci u drugoj polovini XIX .. veka goTarlit su o propadanfu iznemodaie turske driavne vlasti takom socijalnom stanju porob,- 4ene• raje, oni bisu uspevali, da iz takvog stanja stvore bode

Najvaiaiji pokuSaj lx)sansko-hercegovaekag oSlobodjenja, Of1 itirSkog ropstva jeste,.Hercegovaeki Ustannic hoe je, u let° 184, izbia u Nevesinid. To je jedan ad najsudbimosnijitt dogadjaja u is-

AYCTPIIJA Y BOCHH. H XEPUEFOISHHH

toriji Istoene Evrope -u XIX. ,veku.* Po g.-Vasilju, Popovidu razk•i

, ,ustanku su. bill: •menvcxlienje ..stvarne gradjanske jednakosti hrIA kana: i muslintanai-neublaZenje feudalnih a•grarinh odnosa i kuluka, nemodernizovanje "politieke' i finansiske: uprave osobito neuki-danje .zakupljivanja poreza" i nestvaranje pravnih I tehniekiti uslaval za iiravilrio' .razvijanje privrede i trgovine."

Na suprat ranijimustanchna'borba je uzela Velike razrnere, fer irit-Turska riije mogla da stane put. Zbog toga sit se u pitanje hereegovatkog ustanka umeSale i Velike Sile u prvom redu

'najzainteresovaiiija - susetka, Austrija*". Pod 'nichbvim uticajem Tur-- ska je ulagala vidue napore da potrebnirri refiirmarna i ..dalje ,oma-gudi i svoj oPstariak evropskaj Polititkoj i ekonomskoj zajednici" — samo vise obeeanjima nego li niihovim iivi•Senjima. Ali ustanici se nisu hteli zadovoljiti obedanim reformama Portinim . niti prihva-tanjetn AndraSljevog refornmog plana za Bosun i Hercegovinu naroeito .ne onda, kada je Turska na mesto svega toga, proglasila Midhat-pain ustav (23. decembra 1876). Verujudi „da 'de sva ska obedanja imati stidbinu PredjaSnjih obedanja", „ustanici su

istinsku trajnu reformu", „medjunarodno zajemeenu autonomijii,

one -moguei uvek otvoreno tratiti sjedinjenje sa Srbijom."** . Ali, bez moci da sami rose svoje pitanje, pa ni onda kadti . su

im 'Srbija'i Crna Gora pritekle u pomod da bi pitanje rdile u svoju .

korist ustanici od hercegovaekog ustanka stvorili diplomat-Slto pitanje, a time i pitanje sudbine Bosne i Hercegovin.e samo ne vise kao svoje; riego kao pitanje VelIkih Sila. — u prvom redo Anstrije.

I

'Srbija i Bosna I Hercegovina. — SrLija je naroeito od knez Mi-hajlova Vremena; zah-valjujuei njegovim reformatua, prestavljala bal-kansku silu sa vojniekom vrednoku, na koju raeunaju Porta i stra-tie Sile i `via koju je, a vreme prtisko-talijanskog rata protiv Anstrije (1866), i' sam Bizmark raeunao. Njen need, ne samo u vojniekoj oitanizaciji, leino je najvi§e•, u rnoraliiim osobinarna njenog narod'a

u njegovoj nacionalnoj svesti i odugevlienju, u njenhp 'naporima ,;i ako nije potpuno nezavisna, ipak pdstoji iz svoje Sopstvene snage

spestava." - To i tada, po Loberon, ta-dagnjem pruskom konzulu a Beogradu," i ostali Juin{ Sloveni ;,s naj-vedirri interesom prate dogadjaje ti Srbiji i s . istim ponosom, kao

sami gleddju na treladit slovensku drZavu, koja pomognuta

jako Kirodom i svojim poloiajern, obeadje . da de pompon energije

'svoje vlade;1 a Ma6e povoljiitm. nlikaii a poi znaMenitoj budue

DoSti." ,,Na‘- toj orgarifiacioncij moralnoj 'vrednosti i srpske narodie

Dr. Grgur Jak§ie: -Pram. istorija aneksife Bosne i Hereegooine." l'olitika" od 7 januara 15 28. str..16-17. " VaSilj Popovid: ;;Berlinski

Kongres" Brastvo XXIT, 1*. 81anje''nWnih,emisara u Severnu gosnu, kao i odkaiak Pranje Josga pa rcegovaekd grapicu, 1875. g., gds

primao deputacije — ni danas 'nisu dovoljno osvetljeni.

12 CABPEMEFIA BOCHA 14 XEPUEUOBI{HA

I

vojske osnivao se . ugled Srbije.. Mihailava vrerm na i niezino zna-

Eenie i u opstoj evropskoj politici, i ako je brojala jedva.1% miliona statkovrrika,"* I_ato je ona i bila srediste akcije sviju balkanskih hris- %anskili traroda za oslobodjavanje od turskog ropstva.

U torn podhvatu knez Mihaj1O je narocito racunao na osioix- dienje Bosne i Hercegovine i na njihovo prisajedinjenje Srbiji. Ove

dye srpske poksajine, na koie je jos od prvih dana slobodna rivota

Srhija pocela pomisljati -- bile su svet zavet u programu tadasnje Srbijine driavne politike. Najodusevljeniji nosilac jdeje » jihova os-lobodjenia bio je sam knez Mihajlo. Njegove generac.ije, goredi od cekanja prisajedinjenja Bosne i Hercegovine Srbiji, sa rcnnanticar-skim zanosorn sravnjivalc su ga sa Car Dusanom, pevajuci „Drini, vodi ladnoj", da „razbacuje svoj tok". Nikada kas tacla re enje bo-sans'ko-hercegovackog pitanja u korist prisajedinienja sa Srbijom i Crnom Gorom -- nije iz.gledalo t<ako blisko I tako ostvarliivo.

Ali mora se priznati, da se na bosansko4tercegovack0 pitanje

gledalo vise. sa romarrticarskim aaeionalynim entuzijazmom, nego Ii sa stvarnom snagoin za horbu sa jos nedotraialom Otornanskom Carevinom, previdjajuci tu, kao najvainije, i ucesde Velikih Sila. -Ovi prigovori ubrzo su se pokazali kao opravdani posle smrU kneza Mihaila. kada je, zhog herccgovackog irstan'ka, 1)110 otvoreno pita-

i nje Bosne i 'rlercegoviirre. Kucr M.hajlo nikako nije ni racni o na ii esanje VeUkib Sila, a ono se sada pokazalo kao najpresudniie. Austrija j Rusija, jos su unapred tajnim dogovorima, res!,le pitanje sudbine fosne i Hercegovine, Njihova nagovesfavaua pogodba, ko-jom se Austriji.dodeliuje: Bosna . i .Hercegovina izazvaka.ie oprav-clanu bojazan kod Srbije i Crn.e Gore, kao najzaiuteresovanijih dr-

i,ava ajiliovitn re enjeur. One su bile stavljene a podredaen polo-7,aj - . all, i kao takve, one su, preduzele korake na svoiu o Lgo-vorrost, da hi Sarno osujetilc yea pripremano rescnie bosansko-~ercegov;rckc;g,pi:tauja ~ . ,,Rat od- 1876: --- pile ,g. S. jovanovie, --bio je pokusaj Srbije i Crne Gore da pitalie Bosne i Hercego-viite rese pre rusko-austrijske pogadhe". One 1)u, na taj na%in, stele da pusvedoce svoje veze sa avini dvema srpskirn pokraji-

rlama, a sa ttm i rnoralno vezu Rusiju, da 'rlr tie ustupi Austriji. Resenie koje .1)i iz ovakve situacije slcdovalo, hilo hi, ako tie sje-

Ptrjavanie sa Srhijom i Crnom Gorom, ono svakako autononiUa. o -g. S. .iovauovicit --- to hi bib o polovno resenae bosansko.-her-

eegovackag pitanja, all me i nepovoljno po nas, jer bi u antonpnr-noj Boni ': Hercegovini rigs elemcuat oteo m;iha i svo m snagom raho,i ujcdmjenju sa Srbijoan i Crnom Gorom.` I ako srpska na-rodiia viijska uijc iabelezila niicdan vojnk ki, pa ni lokalni uspeh

* Rao I ggre navodi su iz: Ugled Srbije u vreme kneza Mikajla od V. P. (Povodoni cove knjige g. H Vendla: BiLwark i Srbi.ja a 1861 g.)

„1Varodna Odbrana" od ave godine, br...8 str. 140.. — ` S. Jovanovic : Vladn Milnna hbretiot,ica, kn. I, qtr. 437.;,:

AYCTPI'IJA Y BOCHFt H XEPUETOBr1HK 19

ipuk ovaj rat srpkc ~j stvari doneo je, „u nedostatku inaterijalna dohhi, veliku moralrtu dobit. Ulaze~i u rat zbog Bosne i stavba ju 4: zbog nlc opstanak nasc dr ava na kocku, ml smo obratili pa~ - ° nju celoga sveta na nasu nacionalnu solidarnost sa Bosnom, i dali smo nasem tamosnjem narodu nesumnjivih dokaza o svojim brat= skim osedajima." Iz ovh svih gore navedenih raz1ot;a najv,3e, San stefanski Ugovor predvidjao je za resenjL pitanja Bosne i Herce-

gtovine njihovu autonomiju, all tie i njihovo oslobodienjc — jos ma-

nic pr sajedinjenje sa Srhijom i Cruonr Gorom. Austrija i Bosna I Hercegovina. — Sve do Hcrcegovadkog Usr-

tanka mesanje Velik:h Sila u balkanska pitanja bib o je vise arbi-tarska i posrednicka uloga izmediu Ototnanske Carevine i balkan-skih drzavica, --n bez ispo1jenih teritoriiialn h zavojevadkilt namera. Ali sa hercegovackim ustankom dr7anje Velikih Sila, iiarocito Au str:je, menia se na stettt interesa malitr interesanata. Kao naiglav-nili pomagac Austrije u izvodjenju njenog pripembenog prodiranl .

sa Istok javija se Rusija, sa kojom se vezuje obosiranirn sporazrl-

mima. Gineci jedna drugaj povlasoene interesne ustupke, one sit, skoro sasvim, prenebegavale iivotfe interese balkanskih dr avica

- pijona svoje namestene sahovske igre. Tako jos Rajstatskirn Dogovorom (1876), a sluaaju svog poraza osiguran je Srbiji status-quo, dok je, u slu* aju turskog poraza, Austrija imala da dobije gotovo celu Bosnu i Hercegovinu. 1877 g. Budimpestariskom Konven- Boom, za neutralnost Ausbrije u bududem rusko-turskom ratu —Rusija je morala osigurati Austriji Bosnu i Hercegovinu „bez og--. ranicenja". Austrija je, dakle, jos tada srrrislieno radila,' da, posle 'ropasti Turske Carevine, osujeli svaku moguonost stvaranja led'

tie velike slovenske driave na Balkanu, pripremaiULi u isti malt, taino, preko svoie diplomacije, porobliavanje Bosne i Hercegovine.

All narocito od Berl:nskog Kongresa Velike Sue, sa Austrijom i Rusijom na celu, po inju se javijati kao naslednice Turske Care -

vine na Balkanu — „sa svojim okupaciiatna, skrivenirn protelcto- ratima, sferama uticaja•" Sam Berlinski Kongres i nije irnao drugih

• iljeva. Ristit ga je, a tom pogledu narcxaito dobro okarakterisaa

recima : „Do sada je bib o u svetu vise kongresa. O svakom Sc zna, da

je zastupao neko r_acelo, a tnalo se i kakvo nacelcr. Tako se jedan rukovodio nacelom leg:timnosti, drugi nacelotn osvajania i t. d. No

kakvo je na~elo ovaj sadagnii kongres zastupao, ja ie bih znao kazati. Vlastiti interes kao da je bin svakoj silt merodavan. Tra ihi se i radilo da se veliki zadovolje, a mali da se istisnu iz polo aja

koji bi bill od vanosti i mogli da smetaju velikitna." Srbija je imala ni malo povoliati polo3ai. Ostavliena sasvim

• a svoje velike zastitnice, I. ako su oba tadasnja njena rata vo-~ena „pod ruskom zastavonr", oaia je morala da, pu bajneulnjtlluiem paradoksu, bude sticenik Austrije. Sve svoie [#!)biU od Berlitrskog

14. CABPEMEHA BOCHN'14 . .XEFIRE1:013111-ik,

.Kongresa: nezayisnost i progirivanje teritorije na jug — . dobila je Srbija na zauzirnanje svpje „zagtitnice" Austrije,• all uz skupu na.4. .platu njene advokatske odbraue. Samo upudivanje Srbije na jug,, _ekotiomski ugovori is preokret Srbijine ,dotadanje.• rusofilske u au-. strofilsku politiku bili su Austriiin sorer da njenu itaroLlau e.]cr- giju skrene sa Bosne i Hercegovine i da e u !regavanju ovog

njenog pitanja ima u zavisnom . . Srbija je, tako vezana, morala da primi sve odluke Berlinskog.

Kongresa, pa i odluku kojom se, u mesto oslobodjenja iii bar ga-ranbovane autonomije, predvidjane i u Sanstefanskom Ugovoru

i.Hercegovini dosudjuje austrijsko ropstvo. Nikada pravo.Ve-likih Sila nije natio svoj. apsolutistiekiji izraz kao u ,ovom ovak,. vorn regenju, je a naimanju ruku znaeilo •preotimaeinu. Sarno tadanja evropska diplornatska hipokrizija mogla je da u svom sank-cionisanom zloeinu vidi dobro delo i cia u odobravaaju.. kulturne i preporoditeljske misije Austrije u Bosni i Herce.govini odobrava. porobljavanje jednog naroda i osvajaeku politiku Austrije na keija 'de kasnije . i biti,glavni povod,za Svetski Rat.

Tako su prestavnici Austrije i Rusije, ..dok su im u javnosti na usnama bila naeela pravienosti, hrigeanski oseeali i interesi op-gtega mira", jog unapred u tajnim pregovorima, predodredili sud- ,

binu bosansko-hercegovaekog pitanja u korist Austrije, koje ee na Berlinskom Kongresu samo dobiti svoju sankciju. A „onim divnim junacima, .bosansk.o-hercegovaekim ustanicima, koji su eitavu go-dinu i po dana pobedonosno odbijali od svojih ognjitta vojsku Tur-• ske Carevine i tolike inve u,krvi.f.imanju podneli za slobodu, osr porena je sposobnost za samostalni dodeljeno im •je, mesta• turskoga, austrijSko ropstvo".* • • . •

Andragi je tada javio u 13te: „Vratnice istoka .otvorene su Vs: - :.

lleartstv"." . Srbija je od tada plen polifIke kneza 1Vli.laua, politike ustupaka ,

na jednoj str,ani radi dobitaka, na drugoj i St° je najopasnije,, i aka ne svojom krivicom: 'orudje . Austrije voljom svoga vladara.. strija je, poste: okupacije:Bpsne i Hercegovine na oslobodjenje svojih porobljenih sestara, upudajuai njene teinje na jug u .pravca.. svoga teritorijalnog progirenja. Srbija je,. a tim danitna,.. e .ak morala da radi kao austriski ,poslugnik, koji u svojoj vlastitoj zemlji ttiti njene okupatorske. interese. Ali narod.-.- koga.,

, .

trieba dvojiti od. zv,aniene . dr2avne politike — dub oko je. osetio, pravdu, • koja nii je uciujeua ovakvim regenjem bosansko-hercego- vRekog pitanja. . .

_Austrijska okupapijzt Bustle ----.p v rge g. S. Joanoviau u ?;yom ci-

tifianom delu zabolela. nas je do. srca; Bospa je. sau ,,celoga .

. ,

Jak§id: Prava aneksije tiosrte 1 'HercegVviak „tiolititc?°

oct.'7;januara 1923 str. 1.7. — .,4. H.•V.endel; BON; -4/1 stobodui;

dufnih Slovena, str. 362, • '"

AYCTPIIJA Y BOCHH H XEPHEFOBHHH

jednoga narakaja, 1. njcn gubitak porazio nas je kao Kosovo. Ipak, tegilo nas je to da je Austrija dobila :pray° .samo privrernene okit-Paelje da bosansko pitanje nije konaen.o ;regency, -- i da ee se Sr-bija, dokle do konaenog regavanja dodje, toliko osnaZiti da ce mo-di• odbraniti Bosnu od austrijskih prohteva."

UVerenost da je okupacija privremena ubla2avala je udar, opasnost od dolaska Austrijanaca na Balkan 'bila je sudbonosna po regenje bosansko-hercegovaelog pitanja.

j. • Austrija u Bosni i Hercegovitti. Poznati slavenofil*, A. A., Majkov, profesor istorije moskovskog unkrefsiieta, sa proroekoni dalekovidotOu, jot 1876, ukazivao je na zla kola bi snagla Bosnu i Hercegovinu na slueaj okupacije od.strane Austrije. On jot tada ka:-

„da ako ili Austrija prigrabi, da lb ni-tt kom slueant riede pridru-

216 Trans -- Ve6 Cislitavi, gto je uostalotnza svc jedno. Ka-. tolleka propaganda poeela bi da tile ., a u isti inah I duhovno doteri-, yarije naroda na nernaeki kalup.; PO tom bi se pojavili nerriaeki spa-,

nemaeko-2idovske kompanije, koje bi prigabilou svoje rake SVu prirodnu zemalisku bogagtinu, a naroeito .naiobilatije rudnike; Memel bi postali gospodari i sopstvenici, a Srbi. argatujuee stage njihe/ve; uvela bi se njihova administracija sa birokracijom i gru-bim einovnigtvorn nemaekim; u radnjama i sudnicania zavladao bi nemaeki jezik; sva uprava i svo misty° gonilo bi jednu politicku cell --- otudjivanje naroda od slovenstva i njegovo ponemeavanje. Pri takvim usiovinr, ieljeznica, gto de prosecati obe to oblasti, da vex Bee i Trst sa Carigradom, poplavil'a bi ih svakojakim tudjin.. skim protuvama gotovanima gto bi Nvell o znoju stanovnika, da se .najzad tako, podrije sveza I jedinstvo naroda srpskog, kid se O-vnj jedttorn za sVagda lisi moguanosti, da se spoji u jedndstavno POtitieko telo."" -- I ovti se, samo 1.1 jog" 'poja.canoj suazi, kao pro-rpeartstvo, ispunilo.

Neko je duho•vito rekao za Tarsku i Austriju, .da j.c prva ne-Priiateljski logor na tudjem zemljigtu, A za drugu .da je administra- .

cija. Nikad se to babe nije videlo na lieu mesta,..nego u zemlji, sa, koje se tek bio digao „turski logor", da bi naeinio mesta austrijskoj ,,4.(1 in ini stra ciji". Pa ipak Austrija je, kao manditOr BerIinskog Kong-reSa, jog od prvih dana, utta u BOsti.tr i Hercegovina a ulozi pov-,, lagdenog zavojevada. Menu „kulturtregersku misiju" i . sam v.eCi deOnaroda je tiko razi.41ko,.Nametnuta.silom, czxra je silom i niesta .na zetnljigtfi Bosnel.HercegOvine. „'AuStrongarska je za ci • paciju Bosne i Hercegovine morala 14 divizija i tuei 68.

*11 napred eitiranoj knjizi g. S. -3ovanovit:a nalazimo redeye, da su' preko generala Fadejeva, hteli da rode su; Srbiji protiv austrik;'

slica;: p.kupaeije .Bosne, i..ti W ercegovine,,a,zyaujOp vezana ugoyororpj za Austriju, osnjetlia je'takVti -akcijii: "^ -̀ '1z Dv' a pisma profesora A. A. Mpjkova hrvfitskoj akaderniakoj omladini", koja su prvo objavijena u kom -lista ,Novoje Vretnja", prevecten .s. u „Zastavi - oil 1876-1877 i potoirrt . zafgebno preAtarripana it VO40 . „Bosna'je srpska" 1878. god.

A CABPP.MEHA BOCHA H XEPUEI'OBHHA AYCTPHJA Y BOCHH H XEPLIEFOBIIHH 17

Rasturane su srpsko-pravoslavne tkole i potiskivan je jezik i pismo. Od mitropolda nasdno je iznudjivano priznanje poverenja (poverenice) i.vlast je prisvojila pravo postavljanja vi§eg svetten-stva. Vfgena je krajnja pristrasnost pri prelatenju s pravoslavne vere na katolicizam u korist .katolicizma i t. d.*

Po§to se ovakvom stanju nije moglo stati na put, narodni ug-ledni prestavnici, pod vodjstvom Kujundiioa, Jeftanovea i Sole, obraeali su se svojim memorandumima" neposredno na cam Franju Josifa, osudjujudi „pritisak politiekih vlasti", „uvrede nate verske i narodne svesti" i istieuei kako se „zapostavlja nak pravoslavna very i srpsko ime pokutava se da se jedno i drugo potkopa oslabi na korist rimokatolieke propagande, koja je u na§oj .domo-vini od okupacije ovamo razvila svoje naj2egee i najnetrpeljivije deiovanje".

Ovi ovako preduzeti koraci (od 1896-1905), koje najvige po-male privredno i kulturno ojaealo gradjanstvo, dovelo je do clobi-janja statuta za autonomnu-prosvetnu organizaciju, kojirn je ogra-niden „uticaj akupatorske vlasti u najosetlivijoj strait, narodnog ii-vota: a veri i prosveti." Po ugledu na Srbe i Muslimani su, tri go-dine docnije, poveli borbu za svoju prosvetnu versku autonomiju (INabidev pokret) i postigli, posle mnogih natezanja, isti uspeli kao i pravoslavni Srbi"*.

Od 1882 do 1903 g. Bosnom i Hercegovinom upravija zajed-nieki ministar finansija u Been: Venijamin Kalaj, pica jedne srpske istorije, koju je kasnije sam zabranio, i raniji prvi austro-ugarski diplomatski zastapnik u Beogradu, koji je pisao u svojirn poveriv-Ilivim izvettajima: da je „Bosna sreditte oko kojega se vrte sve

sve rude srbijanskih drkvnika", i da je „misao o njenu zadobijanju osnovno naeelo svilt srpskih ciljeva". „Pod njim je Bos-na dobila dobre puteve, ieljeznice, uredjenu adm.nstraciju, i sve veee materijalno blagostanje. Samo "s to nika nije ueinjeno da bi se zadobila duk naroda; a vrlo je malo udinjeno za regenje dvaju zivotnih problema, .nepismenosti i feuda'lnog zemljignog poseda. Ka-

lajevo proskribovanje srpskog imena, kao i njegov pokttgaj da stvori na vegtaelci naein nekaku „bosansku" narodnost morali su naravno propasti odmah u zaeetku",*" i ako je Austrija — da -10 postigne imala i vlast, i oruianu silu, i svu upravu u svojim ru-kama — i, najzad, okupatorsko pravo: da najbezabzirnilim naa-nima i srestvima, „administrativno" smigljeno, odrodi iii ukroti ova-ko okupirani narod, bez nade na pomod sa strane.

Ali narod je ostajao narod. On nije bio materija, kola se pod

* U. St. Kosier: Bosna i Hercegovina str. 31. — ** Prvi car-ki me-morandum od 23 novembra 1896; drugi memorandum od 19 marta 1897 i ire& memorandum od 17 maja 1900. — *** Omer Nuri Hadiid: Musliman-ska versko-prosvetna autonom'ja u Bosni i Hercegovini i pitanje Carigrad-skog Halifata, Brastvo, XIX. — **** Dr. S. Vatson: Sarajevo, str. 8.

bitaka; pravoslavni, katolici, mushnani brand: su se od okupacije.".'. Narneito Muslimanl, koji su se jog odmah, na samu vest o jinom mandator- siva, podigli, sa Hadzi Jamakovieem Hadii-Lojonf, na eelu. Proteravgi predstavnike osmannijske uprave, oni su os-riovali Narudno Alee 1 progdasili Narodnu Vladu, kojoj su pristupili i Srbi. Katolici pak, sa Ira Grgom. Martieem I drugirrt franievc ma, prikloril su se Austrin „kao istovernol driavi"," kola je, posle mrio gilt okrtaja sa ustatima, tek posle dva meseca, sa mukoni uspela da uvede svoju upravu.

Izolovan i bez pomoei sa strane, kao opsadjen od neprijatelja; .

narod; je bio prinudjen na poput.anja i na komprontise, naroelto hri- geaili, katolici i pravoslavni, koji su od hritaanske uprave oeekivali bolje postupanie, nego gto je to bilo pod Turcima. Austrija je, torn smeru, dala i svoja obeeania, a pokazala je i svoju volju da mod za svoju uprave: potran u kombinaciji katolika sa pravoslav nim, kao ve6irti stanovnigtva okupiranih pokrajina. All u denvu se -: jog odmah pokazala tegkooa austrjske uprave lesLe fakat: da ona mom riajbitniji oslon: narod, — njegovu. vedirm — I gto je odmala, bilo jasno: da tiranija izvojuje svoj opstanak mora da tlaei. I Au- strija je

Ona je za to imala puno uslova, koje je davao ba§ sam oku-' pirani narod, njegova nacionalna i verska nejednodugnost. U poe"et-. ku katolici su sa pravoslavnima, po staroj: habsburtkoj vladalaekoi. devizi ,povlatoivani na raettn muslimana. a kada je Austrija proz-rela nepomirllivu cipoloost srpskog elementa, kombinujudi upravu sa katolicima i musiimanima, ona je, sva zatrovana antisrpstvom, antipravoslavljem i antislovenstvom, paela da ga prOganja, spu-tava i zapostaylla kao antrdr2avni elemenat. Austria je, u strahu od. njega, stvorila vrstu opsadnog retima od policije, vojske, upravnog einovilittva, ‘Spjuna i konidenata.— koji je imao, u prvom redu, eilj da salomi narodni otpor, ma kako i ma eim — ma i ratom, koji lei bez naroeite objave, za!sta bila i objavila svemu tto je srpski

osealo. „Srbi su gonjeni bezobzirno i u svima pravcima, a naro-eito su tetkote i smetnje preduzimane protiv njihovih kulturnih, pro-

vetn.h i profeslanalnih institucija i radon."' Najvi§e se ciljalo na njihovu narodnost, koja je bila dobro zattioena ri liovom verskom organizacijom i koju su oni smatrali za svetinju iznad svega. Austrija je, u torn soieru, pokutala da, svojim meganjem u crkvene stvari Srba, gto bolje omoguei proces njbova odrodjavanja i uno§enja svo-ga duha. Zato je ona ucinila 6itav nalet na dotadatnju i od Turaka

patecbenu crkvenu organizaciju. „Raspottane su opkine, gonjeni so svettenici, spreeavan ie izbor i namettenje svegtenika, viada je bez ikakvog Drava sama raspolagala sa crkveno-opMinskom

• Joy. M. Jovanovid: Sarajevski atentat i Srbija, Brastvo XXI, str. 30.

1" Dr. V. Popovid; Istorija Oslobodenja i Ujedinjenja Jugoslovena, str. 31.

*** Li. T. Kosier: Bosna i Hercegovina, str. 31.

15 PEOPPLEXA BOGHA II XEPIIXT0)31411A

izvesnim pritiskom i zagrevanjem pretvara u kemiske rezultate, koji se iele. Narod — .ono 'gto je Austrija uvek smetala sa uma — ne beavotna stvar, nego zivi organizarn kome su, radi 'tivota, potrebni oni uslovi, koje mu je ona bag uskraoi -vala: sloboda, up-

ravljanje samint soborn. biti gospodar u svojoj kuei biti svoj. Medjutim „skupa administracija tratila je velike izdatke te su

ddavni natneti morali rasti. Poljoprivreda i stoearstvo zanemareni su i propali gotovo sasvim, a same se neracionalno eksploati'Su.

•Muslimani i pravoslavni Srbi ekonomno naglo propadaju. Pritisak stranog kapitala oseeao se jako u celoj zemlji. Jasno se erpala tet-nja austrijske vlade da .pravoslavne i muslimane oddi na nivou nitih drukvertili slojeva, te da postanu nesposobni ma za kalcvu politieku akciju. Zbog materijalnog propadania, a delimice i zbog verskog gonjenja, sele se pravoslavni i muslimani u velikim ma-sama iz zendje. Proredjeno stanovnigtvo popunjava se kolonizaci-jom stranog elementa u prvom redu Nemaca. Tako su nikle

,na

mnogo mesta u Baud. iHercegovini nemaeke kolonije, koje su Pred-stavnici austrijske ddavne vlasti i propagatori katoticizma. — Po-licijski naein uprave, gto ga je Austrija zavela u Bosni i Herce-govini, doneo je soborn nasilja ddavnitt organa u raznim pravci ll

-

,ma. Izgredi vojske, koji su se eeke javijali, samo. su unmoMva nezadovoljstvo. Za einovnike su mahom postavbani stranci, koji ne znaju jezik i ne poznaju pril'ike u naroda. Vojska i policija ddali su svu vlast u svojim ruikama. Iz bojazni od ustanka i od ma kak-ye akcije sa strame podignuta su u zemlji silna utvrdienja. Dru-movi i 2eljeznice nisu podizani prema ekonomskim, nego prema eisto .stategijskim potrebama. Nerekno agrarno pitanje i suzbijanje do-4riaee proizvodrtje, po.maganja stranog elementa u ddavnoj sluni i u trgovini, teinja da se suzbije pravoslavni i muslimanski ele--menat a da se dignu katolici, neuredjeni crkveni odnosi, i kod pra-voslavnih i kod mustimana, teak pritisak policijskog retima —sve to zajedno izazivalo je stalno .nezadovolistvo u masi. stanov-

Itigtva."* Bosna i Hercegovina .bile su degradovane na obienu au-

strijsku koloniju. I Srbi i Hrvati i Muslimani branili su se svojim kulturno-pro-

svetnim drugtvima: „Prosvetam", „Napretkom" i „Ga3retom" —a ali Srbi su bili zastavnici oslobodjenja i njedrinjenja. Za njih, naro- tit° od osnivanja „Prosvete" (1902), „inaugurira se nov period", ,.,.period kulturne, privred:ne i politieke organizacije naroda do anek-

--tione krize", a „do Balkanskog Rata bila je provedena, sa centrom u Sarajevu, organizacija srpskoga naroda Bosne i Hercegovine.'

Norninovna reakcija na sve zioupotrebe od strane Austrije bio je dubok jaz izmulju tiranina i. tlaeenih, — i tek sa torn sveku

-borba je pada da dobija stvaran znaeaj. Rob je prestao, da se

4- St. Stanojevid : Istorija Srpskog Naroda (Beograd, 1910., str. 329).

" V. Popovid: Prosveta, XVIII.

AYCTP14JA Y 50C1-114 H xErwiww.14 19

math'. 1). dobro iz gospodarevilt ruku i da v.eruje u njegova milost: sd.a mu.pokloni pravo slobode pravo koje njega‘eini: gospodarem

a roba robom. Rob je dolazio do - were u sebe — a to je oslon koji

.

je roba stvarao.gospodarem. Sukob izmedju .Austrije, kao admini-stracije i naroda.kao live _site, bio je .neminovan, sa reknoku

da

se ide do .kmaja. Srbija i Ansttrija•—,i Bosna i Hercegovina. — J(3.s pre odluke

Berlinskog Kongresa, u predgovoru jedne knjilice, :napisane u od-

branu prava Srbije na Bosnu i Hercegovinu., Men nepoznati pisac

,rekao je: „Politieka .sudbina Bosne baca se na vagu. Neko nalazi istor;eni, neko •istorieno-nacionalui prava na Bosnu. Oka nje se vrti cjelo austrijsko-srpsko pitanje. .Neko bi joj dao auto -nom:lin,

neko nezavisnost, neko hi je - PridraZio Austriji, a neko Srbiji. Sit Bo-

:sansko je pitanje postalo gordijev Ivor. A ko ee ga razrje'i? Istima i pravda. Podleai'mok. all 1 ustati mora"...

Pitanje Bosne i Hercegovine, .na suprot srpskim oeekivanjima, reSeno je u korist Austrije, koja je, od toga doba, stavila Srbiju u

.

zavisan polaaj u svakom pogledu. Po Austrijskim namerama i ona je imala, da, u najSkorijoj buduenosti, bude plen njene zavo-jev.aeke,politike,..ali some zia, posejano nepravednim odlukarna Ber-linskog Kongresa ubrzo je poeeto nicati.

•Sa :dinastiekom promenom srpskom prestolu kao su se

-stvari, dug() zaddavane .sputavane, poeele naglo razvijati u ko-rist Slavenskog Juga. Srbija je, uz svaki drugi napredak, dahnuvgi dukm od tereta austrofilSke politike, sa vedrijim dubom poeeLa da radi i da se sprerna za sudbonosne dogadjaje bliske .buduanosti. Ko

joj se prvi opet istavio kao prepreka bila je Austrija sa svojim pre-

,duzetim rnerama protiv Srbije i njene ekOnomske nezavisnosti..Ka

-

,da je Srbija u kasnijem carinskom ratu sa Austrijom izvojevala svoj presti2 n.ezavisne i samostaln.e dr2ave — aneksija Bosne i Her-cegovine 1908 g. do'Sla je da pokak j Srbijinu veliku moralnu i na-cionaluu snagu, sa gotovoku naroda da pitanje Bosne i Hercegovine

resi oruzanom .silorn. I ako je anek.sija jos jedan vile nezakoniti

akt Austrije, - i ako je izjava Srbijina demantovala njenu nezaintere-

'

sovanost i njene pretenzije na Bosnu t fienegovina, svakom je, u to doba narodnog protesta, bilo jasno da se bosansko-hercegovaeko

•pitanje, po Cvijidevim reeima, mora 'shim regavatl. Austrija je i

oyoga puta, da hi sila ostala sila, bila gospodar situacije, all rnada

dbbitku, ona :je bag od ovog svog fatalnog fiesta poecla da gubi

- Svoje tio . 1 da srlja u propast. Aneksija je imala za posledicu 21vo i smiMieno organizovanje

slpsliog naroda u granicama Bosne i Hercegovine unutra i P 0-

glavito

u Sibiji spolja. Pritisak je izazvao potisak koji je nago-VeStavao suclhonosne dane. Za samu srpsku stvar, a na pa se po ju-

•goslovensku* ovaj je postupak od prvoklasne vainosti. Aneksijorn '.13osne i Hercegovine Austrija je prekinuta san, kojim su se tiljulj-

AYCTPHJA Y BOCHM H XEPUE OBIiHl3 21

•sije barbenost samag nakg naroda bila je porasla do nevidje- dimenzija. U samoj Bosni i Hercegovini . kao da je vrhunila.

.Mada se neusredsredjena i 4-asceplcana trogila u medjusobna trve-nja, ona je izbijala u socijalnom i politidkorn zivotw kao nikad -410 sada. Sarajevo je bilo sredigte %rave- i, sabora, prema tome

stecigte svekalikog duboynog iivota. Austrija je ,paksugala ,‘davanjetn crkvenfh autonamija pravoslavnim i muslimanima i at-yaranjem sabora — psevda-parlamenta, zavara apetit porob-ljene raje, gladne sldbode i ustavnosti. I C.Inito se da je ona u -tame i uspela 'Bosna i Hercegovina sve sn dalje slo- 'bodne Srbije po starim generacijama sve bli2e Po mladim novim uskochna, koji su u Srbiju dolazili, bilo da nadju

-sklarrigta ad anstrijske thartije, da je pomognu u svojoj oslo-todiladkaj misiji.

Organizovanje miladjih, naradito srednjogkolskih naragtaja, u ,duhu agitators i'deologa „Mlade Bosne", zahvatilo je ubrzo svu mladu Bosnu i Hercegovina, dok je Zerajfdev primer razdraio nje-ino antiaustrijsko raspolo'ienje do nacionalnog fanatizma.

Regenje bosanSkohercegovgkeg pitarda. — Austrija ni malo 'nije krila svoj antisrpski stay. On je bio najneminaynija posledaca :njene osvajadke potitike. Srbija je bila prepreka njena ostvarenja kaju je tireibalO silom uldoniti. I u .pahlepnom driavnom apetitu Austrije ona je bila osudjena na njegav plea.

Pomagana od Nemadke, -Austrija je jog od 1893 smigljala da 'Srbiju uvude u sveru •svojiat interesa. Od 1903 g., narodito posle neuspelag carinskog rata (1906) ona se sve vine regava na toliko puta .naglagavanu ielju njenilt vojnidlcih,krugava sa Konradom von Hecendorfom :na Mu: rat Srbiji .§to .skorijem vremenu. Kada je 1908 g. Austrija iskoristila Mladotursku Revoluciju i istovremeno kad i Bugarska praglas svoje kraljevine, objavila Aneksiju Bosne

Hercegovine — ona je bivala sve agresivnija prema Srbiji sa -svojim poznatim destim ultimatumima, u kojima je uvek tralen povod za rat*

Balkanski ratovi, koji su ubrzo posle aneksije nastali, samo su pojadali Austrijina odekivanja. Ziurada i s.ebi&ta, ona je, kao ar ranijem•vremenu sa pravorn, sada pagregno procenjivala snage ,udruieniih hrigdaoskih :balkanskih driavica a korist Turske Care-vine, radtmajudi tvrdo da de se i ovog puta ponoviti stara igra, kao -n nedavnim :srpska turskim ratovima — igra iz koje de ona, kao i ranije, najyige imati koristi. All ovoga puta Austrija se prevarila

2svont proraduttu i -na saprot njenth rdjavo smi'gljenih odekiva.nia, -sa neverovatno brzim dokraidivanjern Turske Carevine od strane Balkanskih Saveznika — Srbija, pobedonosna i uye(..'ana, javlja se

• Joy. M. Jovanoyie: Sarajevski Ateniat i Srbija, Brastvo, XXI, str.

20 : CABPEMEHA:, BOCHA'.14:

kivaii start tomantidarski rodoljulji, da' de ova podanIcima Bostic): it Hercegovine dragovoljno dati samoupravne. slobode, iii dak i slor-b.odu samoopredeljenja. I jog negto vise. Ancksija, kao akt zavo' ,e,-- vanja, znadi da je. Austrija: to pitanje regila; bez abzira na narod. Da bi stvar zagladila ona je pustila krilaticu o trijalizmu, koji je s.vakako, u skorijaj bududnosti, podrazurnevao i Srbiju. San o narod-- nom oslobodjenju i o ujedinjenju trebaa je da bode ram na naj-stragniji nadin: pod. skiptrom Habsburgovaca kao raspardane pra--- vincije carevine, gde. - bi Nemci i Madjari imali prva red. Polaaj• Srbije, sa anektiranjem Bonne. i Hercegovine, zaista je bio i teiak. i riskantan sa koje se god strane posmatrao. All bag to opasnost ucinila je najvik, da je doglo do protesta. i uzbu:ne sa dna naroda. Ta opasnost je i rodila misao, da se pred jadirn samo dovitljivog-du i smigljenim radom postaje dostojan barac, koji de se sa °pas-- nog-tit poneti na. Iivot i smrt.

Bosansko-hercegavadko pitanje postalo je• Srbijrno pitanje. Au-- strija - i Srbija; pred..Basnom i Hercegovinom, ovoga puta sa so-- sretom• Nerona• i Svetog Petra u Sjenkjevidevom „Quo vadis"-u,. odrnerili su se kao premci.

Predratna omladina Bosne i Hercegovine: — Kao gto su i ra-nije nagi nacionalni pokreti, „ilirski" i „ornladinski", potical•i nage omladine; gkolovane na stranim universitetima — tako je isti sludaj i sa omladinorn Bosne i Hercegovine na podetku XX. veka. Ona:je gkolujudi se narodita a Bedu i Pragu, a pod uticajem rraciortalnog pokreta njenfh astalat sunarodnika — jog lama izra-- djivala: svoju borbenu ideologiju za rad u svojoj parobljenaj da-rnavini. Taj takav rad najvige je parnagala srpsko drugtvo u Sa-- rajevu „Prosveta" . — koje je bilo „matica nacionalnih radnika".

Jog: pre, aneksije, kod mladih bosansko-hercegavadkih narag-- taja, preko anih sa beekog i pragkog universIteta, osetilo se 'Z'ivlje kretanje i via.° nacionalno buddenje.

Nave generacije, emancipovane od starih, pregnule se u sa-- svim novom i revalucionamo-naclonalistiekorn pravcu, da izradjuju svaju ideologiju o oslobodjenju i ujedinjenju. Pad ilegainom up- - rayom Austrije ahoy rad je bio ilegalan i tajan. Antinacionalan faith samo je. jog vise •aspaljiva:o njihov.o revolucionarstvo i sve opravdanije izazivao na direktnu akciju i atentate. Ta nacionali-stidka omladinia,1 zapojena &thorn. velikih socijalnih i nacionalnih slobiodoljubaca, revolucionicana na Srbijinom tlu — naronto u nje-- nitn balkanskint ratovima, svojim v;sokim samopregorom spasla

Bosne I Hercegovine. Atrnasfera Bosne i Hercegovine_ toga vremena, kao i atmos-

iere drug& jugoslavenskih pokrajina • pod. Austrougarskam, puna je: nagomilanog revolucionarnog elektriciteta omladine. Mena podzem,- na atreia bila je organizovana preko „kruioka", ferijalnog saveza,

drugih.djadkih•udrugenja.:girorn nage. cele domovine. Posle anek--

aAThfiEMEHA BOCHA I3 XEMEPOBPIHA

kao Mena tiajopasitija suParnica, kola: je. trebalo gto pre tddanjati_

sa puta. AuStrija je Odjednorn postala uinemirena kao e"ovek kome su

nepredvieeni .clogadjaji pobrkali predvidjane raeune. Ona je a tom svom stanjii, gotoVo na! sYakorn koraka Srbijina; sa pravoin za-. doinvena, napretka ova( ,presretala kao zao .duti da osujeti, iz- 1

Meni i umanji njene politieke i moraine usPethe. Nerriirna savest Austrijc gouila jii je do politieke razdraienosti, traieei u svakomi povodu - hoji se ticao .Srbije, ma se i najmanje ticao nje — svoi izgovor za rat. Mara Prohaske, Sibijim• izlazak na more zauzece Skadra, ArnatitSka pobuna a SrpSko—Bugarski rat (1913) samo. u oeiti dokazi koliko je bilb Austriji stain do 'Sto brieg obraettim

Srbijoni. Ali po .9slobodjenju Stare Srbije i MaaedOnije Srbija je, mudro

iZbegavaniai eesto i po gtetu svog dostojanstVa Austrijina izazi-vanja postala Pijeniont Ji•gOstOvena, uzdanica svega poroblje-nog .nageg naroda: Njen veliki ugled, njeno slobodarstvo, njen re-

volucionarari stay prelim - jugosIbvenskoj omladini, uprkos razdraie-'. ittij Austrij;, vrsili sir neverovatan uticaj na• akciju vaskolikog

na

peg iivlja - - naroeito na omladinu u potlaeenoj i•buntovnoj Bosni i H6rcegvvini: - „Iz Beograda' im je dolazila ona moralna potpora, osecanie da nisu sami, nada da ce biti jediiog ,dana zajednd. I to.

oseeanje zajednice i oslobodienja; bivalo je iz daha u dan face.

„Iz Beograda je Sedan od najjaath uticaja' vrgilo drugtva „Slovenski jug” i list ,PrepOtod" pa ,Naradna Odbrana" i omladinsko drugtvO

, .Narodno Ujedinjenje":""

Tako je doglO da je nova . generacija potpuno dernantovala staru.

I dok se - stare gencracije zanosile obeeavattirn autonomijarna i tria-lizmoin, a naprednije udarale na agrarno pitanje I tegka.. .e ovak-

yak - potlaeenog stanja — nove generacije sa revolucionarnorn kon-eepcijorn visokog jugoslavenstva; — organizovale su zaveru sa de- vizom „strut Austriji".

Jer, .kako je po reeima g. B. Jeftiaa govorio na procesu atentatota dr. Gisler, sarajevski adVokat i njihov branilac: „Bosna nije bila austrijska, nego je - Austrija a njoj bila samo mandator

Berlinskog Kongresa: odimsno Velikih . Sila". Aneksija: Bosne i Her--

cegovine bila je „bespravan akt", a' „Ferdinand za BOsnu nije bio

nigta vise •do &Wart ..iovek""* . All stvari su uzele ovoj katastro-. falan tok. ;.Bute baruta; stavljeno uz vatru da ga• He" imalo je sudbonosne posledice. Sa•rtvama jednog Svetskog Rata plaaene sve hePrOmigljene odluke Berlitiskog Kongresal — glavnog povodac

za svetski obraeum.

• Joy. M. Jovanovid Sarajevski atenjai i Srbija, Brastvo XXI, str.

29-30. — ** Pero Slen.Zevie Omladina i sarajevski atentat, Nova. Evropa,.

U. VT Att. 551. — " 4' „Mladi advokat je,igdekuindi da sam buds optuIen, .... • • --4-4 ,4r. A71

CABPEMEHA BOCHA XEME1'0111411-A

Kao „delo celosti bosanske, delo mladjega naragtaja" (rete.i. austrougarskog Ministra Finansija Dr. B. Ceroviea iz 1914 g.) na Vidov dan 1914 g. izvrgen je fatalni gesti pa redu* Principov aten-tat na austrougarskog prestolonaslednika Franju Ferdinanda — naj-istaknutijeg prestavnika politike podjarmiljivanja Juinth Slovena.

Veliki Svetski Rat, u kome je nag •narod podneo do danas nevidjene u neeuvene 2rtve, dodelio je naroeito srpskoj Bosni i Hercegovini nadeoveeanska stradanja, da bi njihovo pitanje doglo najzad do svog pravog regenja. All katastrofa Austrije morala je do6 kao kazna za nedela carevine, koja je bila zasnovana na najodvratnijem princou: porobljavanje .naroda.

CABPEMEHA BOCHA H XEPLIEFOBHHA

Ileirrpaaan no.goHcaj BodeH Xepueromme, IbitX0Ba

ninipogna 6oraTersa H JienoTe, bbnxona xepojcHa nponmocr,

ynpoxom Cy Ha ce o OBHM noxpajnHama umne yneic OTITH-

MHCTI4t1H11, BOXBaIIII0 HJIH, ALTO je Hero, HanameT. MehyTlim,

HanyinTeHe, nexoptunhauaHe go Hpajunx moryhHoem, BocHa XeprteronaHa, ea enolnm nojanama, nocTawbajy 11113

aampineaux H Kamammx Hpo6.31ema mje ectigNacHo pemethe

Tpami orpomHe Hanope H acpTrie. Nalco je HOBOJbH0 counjaano cTaibe yn juicy upfinpegy

OCHOB enaKe gyxonne KyaType, upomoTpnhemo Halupe Ta

Asa, cDatcropa, a oHga oeTazo. Hemam Hamepy ga munem o XIICTOpHICKOM pannojy H y3porkuma xoln cy AoBe.im ga-

Hammer c'rama — canto by ga KoHeTaTyjem. Monega narzeHa napagoKcno mixt Ramem ga Nog Hac,

npeMlla Hoff* mHora Apyirma : noanTniuta, xy.nTyplia

T. A., 'max He HOCTOjH gpyurrno, HeMa ApyruTHeHocrrx, He

goeTaje comijamie eneeTn. Ho pacuenicanom, Nola le Hac- Tana pacy.nom npnjaunber cogujaamor opranunma, no mHoro- 6polnum ApyurrHeHlim opranH3auHjama, Har.meAano 6H Aa he,

ycaelk TpBelba Aohli go 6op6e, go KpneTaannaunie, go nojma o connja.nHoj HpeHnoeTn inununmye H rpyne..aa.neKo oik Tom.

LIHHH ce ga je no geaoj Jyrocaaffilin TaKo, aalu Aa y

* 1). Bogdan 2erajid, Nevesinjac, 15 juna 1910 g. puca na denerala

•Nare.Sanina, guvernera Bosne ; 2). Luka Jukie, Bosanac, 8 juna 1912 g.puda

na Cuvaja, kralievskog komesara za Hrvatsku; 3). Ivan PlaninS'eak, Hrvat,

31. oktobra 1912 g. opet puca na Cuvaja ; 4). Stjepan Dbfeie, Hrvat, 18 av-

gusta 1913 g. poku§ava atentat na Skerleca, kralievskog komesara za Hrvat-

sku ; 5). Jakov Eefer, Slovenac, sa Rudolfom Hereigonjom, Hrvatom, 20 maja

1914, ponavlja atentat na Skerleca. Sem oval lzvegenih i poku§anib atm.; tata, priprentali su atentate : Bogdan gerajie, 1909 g. na Franju Josifa,

likom njegove posete Bosni i Hercegovini ; Mahmud lifektnedbaSie, musli-

man, 1913 na deuerala Podoreka, guvernera Bosne ; DanL'o Ilic, uditelj, jadan

od najglavnijih organizatora Sarajevskog Atentata, sproleda 1914 g., priprema opet atentat na Podoreka.

Milo Bbrie

"

./91646 1111a11VH A110 alichoS odgoV HO •0H11011£1 130 0813E110 OH SW-

1011 810111110 vwodu 011133 at 110E1MOH `,10 ■10.1 ao ctialog `,1011011 -5811 110 11.1.114f13VA 011%1011 13.1 HQ atom 131113111dThL08011 vpitodu augrdanonall al Nucrao `1311.8N0011 wilfouo 130 nagodo `cracHIR xtuadu x Sw So mum Hmaalim `H,Loomma,lipmdu folouo

•13w11cor1x H 13111411138011 1111338X

00 11I3d.1 tSg11381140d90 udu utraiiim xlifimgadIonfuu x11 13H0 -

OH 31V4fa9 'xnuoowadu ao aT4 oxmas, H miaa aao afos,aou

&too ull IMO/111xc x 14zoNanodaa 130 oliadomm 01111 vfox 'ends

adiCurSal euf 'urea H 131f13(1,1 50011211 211p IsSdrce •

glincow n Suomi' •ISIEt oxe 01100 — 00 afScHawudu

àiromm ao Sfuducao '13(4mm:31-laths ancd11 ao milmoVuds oil .xcfmmusavmdulux 111I 1311011 cargo '0 081:Magl Ii

rods VII HHIOdi, 1310XHEIII XIIHEIUNCED/ oa11 xc as ao Hot' •0138Sh130 Of

119 111011 13310d0S daglI11E4f0110 '811811 dal '031C011 au III13310:11/0

00 HER àwada ox.Ludn oxdawevd 132 O L H 'HIV 3 fin H HJ,ML

- HIIIhS13/1 00 amojAt •micdtro utt .Loollawocu 8EL1011 00 HQ

13V `1311HEOI MI 1311 `0E1d11 U11110HEI 13114f011011 13.LA11IIII0011 a NH

11104 1111arai1 ouu lloH allco •UHEIOXSV liBIMITHUH 00 317 an ow adLLES/I 0111113114da11311 SHHOHEI A11008011 8A 01113) 'Vilna XH

1311 °JOH `131/1311 OH (rat XPI elt adAT *dawn 13111491 1311 `011/18011

SW SO allgads.on mucirao muu vamp. upmfom S unummradu A

.vimurScad ximMta cog 'i.00rum 'ex Him `Baus,mAdll XHHdLL

-n-Si axedio 170 x u.Lavi•a alluds.a I10 H .Looxawamt IMHdHIII

00 orvaurnSmoll •acirog 011111 VATHE13100 S Illl 'ag111130 1311 .

`0100181 atiodum.aaaVcds, 1311 Enrol/ 8fmr1n53R umwmaudj, HI/Scr XHI1011011H Sfodg on :dowlidu iraal owua Signal:cell •aloio adosfull omtfudmou oar aao 1317 `Mtarscx `0W0,1, S mug H

',1,00110110HII `01311131t wadvg à0 13111405 080 1401100 01331

augoxS1t 911311510 x n,m11ad110 at 0111311 JOEIO 8.1080 'Rell

•liclicurSH immoxichr S 11 fommindarew.

S x alnooduall 011 c1100011 `mmaoads, S 13411-11311,113I0 H

-05111111 1311131,00 .80 è170d1311 131ra1t ammiraa Ss,as.rn 1311 1'E101.13,1

-og aoMiodHdu arguauvornama 'wrap IaouancSItucadu '3g1HIOCILL011 x as.aud wolnlisSliodu

wouctiacS 130 1311: oulluudu olladoo vs,mmcuapaidu of IncrueS 0.113113 anuouSai ‘PIAIOH IMagl VON on •0d0viSeicom aulica -tux xfox H as.adas, amaatull òudawecdo Imono 141031 18110 - of ][4(0 AgIVIDOLIVEQ 11031011 H S3liadI113111 0 cisIdocoJ at at45iowau `csggrao 1013HIR xfHn141a,LxwxdnfRs 132 vaoroic "

COQ ùaafora xudcmfun Emagagcago 10310/10110310 cog

'131413d14 OH 00 maruccoma àd.o.oultads Sturm

-odu -mimic Mt ancow 13I1 03111E01 ocreduS afAtedue Nmared HROWSIn `111.1113d0OHE 11 011(111110 031011138 H Etlicu,LacS/ton StAcedue EldicValiodn 101, lidu -nmodlou 111113dIO 1311 op 1117

H1atc182 Swaqi 811 031011 811 'andadu anal' vs Mt ruflidas.vw

acoeVo '13ER 111d0J:811 HI1511 11110.113a acuulto auudla uds, eH 0.1VIN H 13115(1 00 moan `Sfvdmi.avaalt ao •owSin

-011110ma ao reHoog òs, at afnarreaadonmfvu '31131111 ell

•ecge17aH X11E1011 00 nisafog àtutmasm•aism 110 H 13113d1

211 Revrolt Sw 01111 0140 811 u/tars Stimoacdcolion H Nomad -aconas 80 '1114owou egg HagfE8130 H H811511130 `3113graD

•x1111141?110d0w 134113111105.80011 H 01311 4341131100n II

HI00110111108nOali Mitud vrcuodu `Hicloodu dvga 110011011 Blt

mrsow worctrecnausdo wodgol/ 130 HQ 131011 à flida.aStIm ancifin 0E1311 OHO 11 Vll "I00H14S1ICg S410g 811 wq&fuuShud òrrEmm -SINE 00 HO àdSmStRox adgolt 1311131111110) S mrcaudaw/to So ufom vwucadou ISHousEdu `lifftd,LoSVHEE S Sroduc es el7arrd -ex cog '1317030u usoao eO woltoxlldu kmudadu 00 811 moon -14Asow 5 Om 3r84fa0 01113N •Xliadaudn SII17OE1/311 132 HINfOn

-on orda uprecrwae p11m0fuds.0S11m4 S of 14031 noon `wagiva 11113d90 WHHEIIIIIII1Hd11 '80 H aLLOIHEVE111 0E113(0 110,1,M114fWae

TID I100011 1433 laUgfa3 11E811 `11011813E,IS ùtrunraadu airedIa asSdli 0 •v88mcd11 x 03111311On `wouviao S 'Afom ù310d13ad11 muul 318102529 .ThaufRu sicdm 1114014 1311 vthumairtpad ax vion 'afull

-NSVodu 110J.011111811 .831 130 `SHalliscudau `Sixds;2517114 Axarew `1311'811S111 H 110J811'9 111151:1 13.1.8.109 03113 IL `131130q

. 011.831Ad mmaImdna 80

umah — OVUM II 0410913131x11 13118ali `81/411331S(1011 11. 131111g413 1.1090

EggrAgfA '31V4100 `83nunia1 /113,11/and 'RH alamMalvc SfunkLIS o

11 1,014'8011118115x011011 132Hi.00ll1eda 101080 0 13g11311. 2 cog •uxawada xvmrMISocf:1 211 5I01111/1C 11080 S

11.1.00111111 fofacog 111104f141100 `111111c1fa — 11140(1900 11111114111103

!cm/ca. 811 — ligao 0 VH0411189130 ùfMmaamramm — 'clan -1311310.1.01111R 13111114141100 13180x511 mredlo forMaf 'RH •upmfuls -1101111011 wc.LoumSnua 5 11811310 'RHO — 5I081111C 11031011133Vg

S rewtodao `VIArerH1:1801111Vdd0 11083 OH unadS.Lavd `wo.Loaune

1011111hIL•IIIP011 uuafcgS 'ligaa o amkmadu VHagfEI3Q8£ `13111i11,1,

-001101x(11331 `violtH cog •pioupSd womundlIadu 130 at 13111380,L011

viMmaamras.ml vcrimulluo 13111'3H :acllaqadouS aiiamm 00 1111

omf1;s,0 •knacH Itvc onarute at uvo `17od1m ue umaao au Imo RHO :08,1,111.011 VE 11,1,13111110 .08 HQ 01113901:11 A11111110,111E01.1111

SKR° 'OVA]] 1/11 1311 11 aril3gI17ad11 1311 Ag413,L0 5 011119 119

atom c.Loomicir XI3h131 1311011 `11h1;IIII1013EI uviail vilitmanuranna

•nionauodeo ue 011511 0113.1,00132 aH 5131111113141 011 ùmuf

araccadu H oirehrodg lifolpon RHO L13111/1110111VOIHEI V

-[)down cuaca.mSdlt miSusoll 131muludd.3511c11 x 13111111110111211i

.`131180.1d101fan 11 8/113gra 51109 .8.1. 1101011 S MPH 11 01132 01014

811 `vcoxda o 'cloaca° HcmcolI 10 090 131 BEV •SiMreemlluddo

Sul/Smith' J1114vmd11 32 acnvamm VH 1111080 00 1317 13118111 Ioatio usp •ILLO011ahONS 011 B11038011 àcktomad 080X1Ig{ ve

Irma ad °lc ccalz' 11 01331 43813 10II 11111803110dnVE13031f8130 al 'glom

ì0011Vd11lielaCad '01.141a0d8II ufcgcli vmmosaVdax H miaog

vImacusTmax 11 V1.100q vHawadaVo YHHHOJalIdaX H VHDOH Vlialn1HdaVO

CABPEMEHA BOCHA 11 XEPHEFOSIIHA

HOCT °HIM HOPI Tpaate 3axHaanocT IIITO Cy CC ellyCTia.1111 ;Kt

11,era i3, Bepyire, On HM TO He onpaurra. Hi4TernlreHIUlja, y Behnlin e.nytiajeua, noTnge 143 HapOga,..

na oneT, Ona Rao ;(i He Caoceha c A.rnvie. 3a6.geurraid nourrnHatbeiu npe1paTHe, }cola je, y eTnapn, 6n.ga AaJtertb , ma.go6polunja n ROI je 3aueTa noguaa pen, oHa gallac cmaTpa ee6e e.nwrom, oga6palluma,• onuma, ROW Hoge. y Tpgn 3a o6e36eberem . C110j13X II03111(111a, 3a6au.Theua THMe Eau° 6i1 gpuiaaa uopau ca BalbeiCOM, ona ce Hauraa ga.ueuo Hanpeg, oTunHyTa og cuoje mange. Ona 3c14BH o ce6n n 3a ce6e. Pe3yaTaT je caegehn: npogywre, uoje gale nnTe.1114- reHuuja, Hnje y eraiby ona calla ga uon3ymnpa, na Beh pagu Tora'urre je g calla 3acilhena.'114Horo6Polna y gauathy,.. mugena je get aneoponpa. He AocTajy noTpouniqn quje dy

CHOCO6HOCTII y moryhuourn ga aneop6yjy. Be3 BOThe 3a Heill6 anwije, liHre.unreHnnia ce 11013.rialti4 x cama.

Y CapajeBy ce nouyulana.no OKyHEITH uHTeanreHunly ouo Ouao xagoBe auuuje, nouyruasa.no ce ca nagaumbem peHule a.a yHeic ea pa3ouapelbem. Asa-Tpu aucTa, gue-Tpu tCH)14rC rognmibe 11 TO je cue. Borne upo.naae HHCTI4Tygllie .

cy6HeHnease OJT ApmaBe : myael, no3opuinTe. Ha n no3opuulTe • upeacuarbyle upnay. Ty3JIa 11 MocTap Taxohep og HpemeHa. Ao Hpemelia nagaly no uojy expomHy uffimunuy Han npu-- • HpemeHn

Y BOCHII u Xepgeromuni, rce ce cnoTuilemo o upo-- 6.11eme, rge paean yumaln paapeumue 113 TemeJba coHnjaalle

euollomcue ogHoce, Hema mums uo 61,4 cmeo 14 morao 3a-muniTa cHaumo y Taj ati4BOT H Hahn 6n,llo ualcoHy coma,- nnjy. Kag-Tag, npo6.nemom Bowie 11 Xepgeromme, mopahe ce n03a6aHnTn CHIT 011H uoja ocehajy, ga he ce THM peinetbew. ogcTpaHnTH jegna aHOMa.uHla 143 Hamer gpmaHHor opra-HIMMEL II npngoseTH KoHco.ungosalby cagallabnue. HITo , Aork-

Hanopn n agyrse 6nhe Behe.

Privreda Bosne i Hercegovine Privreda, u svojoj biti, ne poseduje nikakvih aksijoma, koji bi,

zakonorn - stalnosti (nepromenjljivosti) koeilt njen razvoj. Rad, kao osnov privredjivanja, sPojen je organski sa zivotom. Kult rada' it

deo kulta kivota, koji nevidljivo protkiva njegovo tkivo i koji njegovoj srzi daje znaeajne karakteristike. To je razlog da privreda ne trpi ni jedan d .ugoveeni metod, ukljegten Cgradama tradicije. Duh tvara•generacije, on 'rugi inertnost.

Poste ovih kratkih izvoda, najbolje demo' okarakterisati priv-redne prilike u Bosni i HercegOvini, ako . kakemo da one prestav-ljajn, u vezi sa uvodnim reeima, potpun paradoks. Ma da sup: utio- redo sa kulturriom metamorfozom ., koja je, zadniih decenija; u.ovcii„

BOCHE Xt.111,E1'01111HE

pokrajini paStajala, nastajala iprOrriena It Privrednorn 2ivottl. nost je (Mania da riaPredak, pdstignuf tint proinenama, n'ic na-rodan, nije Zivotan, da je be'z ternelia, izvegtaeen i neodrkiv. Do vOljno je•prikazUti salt sela i daft kritiku istitiSkog privrectflog vota varogi, pa da ova neobiena sivar bode sVakdtn uoelfIva.

Selo je ostalo, u glavnom, (nide gde je bilo i pre sto i dvestO gOdina. Varog',u kolik.° nije bila 13tgaVSka sagradjena je da posluki kao tvrdjava i utVrde okupatorSkog zavojevaca. I ovaka varog i °VA& selo' izgubild je svoj raison &etre. Tako je ovdc privredrio' stanfe pOtpuno verho olieenje prilika tunigte, kdje su, Pti. oslcibudifMitt stVerenom kOnStaiklIbin morale da nastarru. Sib

orle udariIe i dultu, koji`ovde vlada, svol nastrani peeat. I obrazlokonju privrednih prilika u Ti. i H. titorarrio poCi od

seta koje tvori i terriell i zgradu privrede ove Ookraline. Nage selb, radi svoje zaostalbsti, prula pteobilan materijal za gtudij. Selo i 1-I. !eh na tiPienbin terentt Dinarskog gOrja — kdie odredjtil predUsiove njegova razvijanja. Ono je saniolivo. To je njegova osnovna i glavna karakteristika i, mac biti, u eitavoj Evropi ne-eerrio ria6i sainokivljeg seljaka od ovog u nagbj pokrajitii. SO, pet rolej, kafa, duhan, 'Seder i . 'Zito su dobra koja nagi scljaci, it zamenu, kupuju. Od ukupnih 5,119:900 ha zemlje bad je u godini 1926. za-sejanO 366.927 ha pgenice, raki, jedrna i zobi sa sveukupnim fit venirri prinosom od' 3,705.824 kvintala, i 263.687 ha kukuruzom sa 3,081.923 kvintala ketvenog prinosa. Visa poloVinu ketvelog, pd-nosa Ntarica dale su oblasti u Posayskoj nizini. Ubrojimo li dakle u srazmerno raeunanie i severne nizine koje terenski odudaraju od gorovite BOstie i HertegoVine, i koje stvarno ne pripadaju Tide-nej geOlogkoj formaciji, ipak ustanovljujerrio da se it zemlioPis-nint granicatha B. i H. pi-eoraje otprilike tek 10% zemlje. Taj fa-kat, uz gornju konstataciju, da se gotovo 50% to zemlje nalazi it POSavini, razotkriva nun gorovitii Besnu i Flercegovirtu kao kraj koji konzurttuje vise kita nego li ga produkuje. Medjutim, to selb samo sebe odeva, samo . sebi pOdike kwee, prigotOvlja alate, jeve i poseduje vet) intenzivno kudnu industriju za snabdevanje sela. Takav naein njegovoga rada dint ga sartiokivint. Rad nakg sela je min zaniinlfive folklore koja je, got -QV°, sasvirn nezaviSua od ostalog sveta. Neprohoditost nagih gorskih klanaca i zabaeettosf sela svakcg saobra6aja, Od davnina, prisilila je nage selo na takav' sarrlOstalan rad i kivot. Osnov privredhog kivota nageg sela nisu ni pb eein oranice, nego stoka. Sadagnia kriza njegovog ekonoritisanja prOtiZroeena je, u glavnarn, jeftinont . cenorn mesa' i stoke, koja je rezultat . toga, -MO ne pOsedtrjerno zemlje za ekspott. SitstaV poljoprivredlidg rada nageg sela neae se, It svojim timeMina, ikrbeniti, all de se niorati saobraziti sa savrernenijim todama. U buduenosti ittla da se racijonalizuje stbearstvo i iridu sti-iia kOja stbji u direkthof vezi sa.. tijim. Pbred stbarstva mOti

Jalatia Rylitan.

IIPHBPEAA BOCHE 14 XEPUErOBHHE 29,

28 CABPEMEHA BOCHA 11 XEPII,EFOHHHA

se a buduenosti . da. razviies vooarstvo do grandijoznih srazmera. Ipak, i stoearstvo i voearstvo ostaee poloviean deo rada na selu, dok ee u buduenosti isto postati kuona industrija kao izvor pri-..hoda, koji de poputiiti onu drugu polovinu njihovih 2ivotniti potreba. Kuena industrija morale da temeljito preobrazi svoj larir i u bu-dttanosti nee se na selu proizvoditi stvari za snabdevanje sela n ne-go, kao kao i u drugim, zemljama, za snabdevanje varogi. Uopgte predak nageg sela ovisi o gto veeoj raznovrsnosti seoskog rada.

Pored navedenog razloga (jeftinoea stoke), nalvainiji razlog

,privredne orondosti . nagega sela je nestajanje patrijarhalnih zadru-.ga, koje su okupljale u jednu bogatu seosku kueu danagnjih deset do dvadeset siromagnih domova. Racijonalna padela rada u pat-rijahalmoj zadruzi nadomestila je u mnogome danagnju neimagtinu. Na dalje je agrarna teforma zadesila nage seljake potpuno nepri-iiravne i bez onog potrebnog obrtnog kapitala, koji je bio njima bez-uslovno potreban, za ekonomisanje na nova steeenim dobrima. To je bio razlog da je nag seljak posegao za menicom da bi se snab-Zeo sa obrtnim kapitalom. Medjutim horendna kamatna stopa, koju nikakav seljak na svetu ne maze da podnese, danas je kud i kamo gori faktor, nego li je nekada bio aga i beg. Kamata odnosi i vise haka nega li je to. pre aga zahtevao. To su u glavnom razlozi, radi kojih je seljak, koji nameravage da se modernizuje i uznapreduje, morao posegnuti za pozajmnicama koje ga neminovno upropagount i, od najvrednijega i imuenog posednika, u roku od nekoliko go- .dina, naprave proletera. Selo B. i H. mote se pridiel jedino na

Osnovu zadrugarstva. B. i H. neat nikada imati motorizovanu pp- ljoprivredu, sem Posayske nizine. Ona de na veke morati da os- tane individualistieki parcelisana, a kao socijalna spana fungiraee uvek zadruga, koja mote biti i lsonzumna i produktivna i kre-

ditna i t. d. Napredak, koji se je pojavljivao

nagem selu u zadnjim de-

cenijama, nije bio produkat sistematskog nastojanja ,nego slaaja.

Niko nije poduhvatao akciju za unapredjenje sela u njenim teme-

ljima, i ,niko je nije predodredjeno osmerio u odgovarajueent pray-cu. Selo, mada je naroeito ti pogledu civilizacije kulturno zaostalo, ipak je u srii nepokvareno, nacijonalno i potpuno odudara od va-rogi, koje nisu nastale, kao rezultat prirodnog razvijanja sela, nego kao rezultat zelja pojedinih spahija, paga iii konaeno, dvojne mo-narhije, koja je u njima logorovala svoje vojne jedinice. Pored ykola nasi seljaci ostali su analfabeti jer im je gkola data vise iz formalnih, mnogo puta iz eisto karikativnih razloga, a niko se

nije

potrudio, da pismenog analfabetu vaspita, i da mu pruii mogue-nosti da na tenwIjima pismenosti dodje do struenog vaspitanja, koje bi mu ujedno poslulilo kao osnov kultivisanja uopgte. B. i H. pru-

laju poljoprivrednom pogledu neverovatno mnogo moguonosti,

,=.1( riPinmii7110 Ili nikako ispitane a koje bi, to tvrdimo

najkategbrienije, mogic doneti nagem selu s veliko blagostanje. Od svega onoga gto je.moguee u ,B. i H. ne postoji niti strtteno iz-gradjena zamisao, a karno li smigljeno sistematsko i programatsko ,

nastojanje. Uprava, vlasti danas" su jog uvek samo smetnja razvi-janju i napretku, ako bilansiramo njihov rad i povueemo jedins- stvenu rezultantu.

Bosansko-hercegovaC;ka varog je kulturno-socijalno, a i eko-nomski gotovo bez ma lcakve veze sa selom. Varog je kod nas• isto tako samaiva kao i selo. Karakieristika B. i H. je da pose-duje vrlo malo varogi, a one su nastale S'to je u njima sazidao Po koji beg kulu into je on tu trogio svoj novae. Do samoga Oslobo-djenja 50% stanovnika B. H. gradova iivelo je od haka, koga je set() davalo. Druga polovina stanovnigtva bill su beamteri, solda-teska, trgovci i zanatlije koje su snabdevale beamtere, vojnike si agrarne rentijere. Varogi su bile kulturno i. ekonomski eksteritori-jalne. One nisu poeimale da 'tive ni kulturno, ni ekonomski, onde gde je to prestajalo selo da eini. Tu nema prelaza. Veze, su poki-dane. Zivot u varo§ima nije previrao u elementu istovetnog naci-jonalnog zivo,a kao na selu. Tu nije postojao nacijonalno ekonomski sjedinjen i jedinstven organizam. Ovde su varogi izgubile za selo

onaj znaeaj koji imaju u drugim zemljama. Posle Oslobodjenja, novim prilikama prenete su trgovine na sela, a begovi, age, hake-fendije nemaju vise ni moralnih ni rnaterijalnih veza sa selom. Da-nas je selo vezano uz vanA, u glavnom, putem suda i upravnih. vlasti i to je najtegnja organska veza (wilt dveju jedinica. Za Pri-

vredu B. H., trgovina i obrt igraju neva'inu uloga. Trgovinom se bavi 1% stanovngtva, a obrtom 1.85%. Trgovine, koje su, odmah po Oslobodjenju, prenete glavni izvor svojih pr:hoda sa vrednosti valute, na spekulaciju pale su u tegku krizu, u easu, kada su se ponovno normalizovale prilike.

Industrija B. H. razvijena je tek u dve grane. Rudarstvo, u. kome igra ugljen glavnu ulogu, pritegnjeno je nemoguaom , i neela-stienom ddavnom upravom s jedne strane i saobraaajnim neprili-kama sa druge. Ipak se produkcija ugljena u zadnjim godinama: znatno povisila, a izgledi za buduenost su vezani, uz razumevanja koje ee pokazati driavna uprava, za tu privrednu granu, jer je ona 99 postotni posednik ,nagih rudokopa. Zadnjih meseci porasli su izgledi za ieleznu industriju. Druga grana na§e industrije je drvarska i gumska industrija koja se inalazi u krizi naroeite vrste; naime: velika poduzeea koja se nalaze u rukama inozemnog ka-. pitala povlagtena su i prosperigu, dok mala poduzega, koja se na- ,

laze u rukama domadeg kapitala; propadaju. Uskotradna 2eleznica je glavna smetnja razvijanju industrije. Medjutim„ kad bode izgra-djen novi tunel na Ivan-planini i ako se izgradi luka Ploee, B. i H.. ee za kratko vremel industrijski aiiveti i , prema datim mogue-.

iniaadmiSdlY 1113,1,14b.avnuao t1180 '11aiaqad5 aonaa,uriSdlt awls: -amdmowatt aandon S vni.adon dolurvIfS0(1) doduia Snawodn `xiica on atintIa,LIIIIVil 01331 112211311 A 4113110If011 J011044111'IM

-on Joao tvdm P114,1102 `13dA2(4 SHodas 2irnhu12 `Shad

woadu S ve at uHo •131411144214mr0SY4 dv1IS ittlaatvii at

vranini annacualidax fl anoog ufinTenSmo 2310fI1ds1.3SV

11

'vevtiaoo man& `„igniSndice unudSj, xnaudu 13 211211111f0AIN

S40411211 231141f213d '1111149000 X4111013d X141122ShO X14IIIVH X1111

-VD Jogs x '00 oxv n 'Stiniontodun womodS/. vo `vvairvalin

winfitodtia W11110dS4, 20 013f101111C13111.1101141 1A10110Weds1 00 wvrari

'Sat mcdli SmodSsi, 132 — arvalYR anocISI 132 01114h2H2 at cam

`wuron ve inidog Rt131111111,VIIVC1lNII inmg SO 1111131quirDAw 0,L

ue SH01(132 •11111H0d211 fOROdAl, A viumoron vna(nfereon

220XWIT 13HAVar0r11 01111 alum:tun at ormoll Huinaoaanda)C

14 141100 A 214131,1111rOSIN X1412211 0,112112(40dV0 0111C131101011311

'Ie,t001to9 onruniaw àdoatvn at 0,111-1 110q113th.

-028 111 Haqodllo 011 If2H0411r811 02.10011 at HO `nnudia todScilt

214 'AIM `0132ShO 11213H0 T01141102 0 1211 A OUTIVW of Ho 011111t

-1/o ay 'nemaIon AD 11.1011 EH 'uncivil 0119000 anovd aao rx

ottilintudl n Naval n fauttich àdaa amowuron 1341211011011311 11

vx/cd domodSt 1/011011 RION `131113,110hdS,L011 4111a ninhodun itx0n

wan ànciSj, S aarunvIo aH àgivaorall onaenuSdit aannvqr -0110 0111114 21121AIBU0SI1 XF111143H VON at wuron — 211.1.01101.

-1110t1D "[MOHO "OH :1141A110(1111h 11 0231 `Smneat -Nona

-nudu 1111 11wu1r0II SarulYanonodn ww.ve `Vd01.132111/121f011 xnma

- raaondSarSman figadvnavr,q 1411211ShO 1111110110 oiiogd

`Sinvii /Nada vn `SWatla alC0a oxoliodun aux 'Rim `nn2aornw

-11011 `Sr311110 1/4031041AL 1S ònatuniScIV Itnaqodlio 01111131101111211

FIVIIID011 wbnawada So inivwEroSik -110.1.0firint wRilaturnSdIf

1141 1 odiS1 vo aateavareatucuo A 211111OIrD011 OVX Of mina'

vo Fiagivevcrailmtva winirvilannun I1 xlitono ens.odu x 1111 vcrazuftidnan ximanuplos ,o canodil

Aql 132 00 ntiodoc: `wolan wonavRccIll womadSf, va mast it

-130 1431h144.2112(1) 00 119 1311 `01r201/14 011V0c11311 all0q1 11111411119

-lio àlnirew anrodun ardaa Vo W0141211'314 nitoroalIen 'Sa

nuo uwvaturndn 11111133121, 11011 'ItHec110 to.iScIli 1111 `nimaadvn tonodSi 5 marno natirnuraon • onatuniSdll — Filludia tonVal

• — 'NO 11311132 va 149(109 5 011148041211 320111311010 045d0

• 1161100 1411.210 OH oec195 `nnneoaaltdax n 141100% A 4111214141P0

11 11121( àtreduS amodS1 acitudnendoatid: 25 `50

•aaivenqageago onatianSdIr aninatvn at 0119'211101101 domnor -

-oxnau-osodaa ,10110111121114 d011hAlf 1100 `24142d142141121f 011

modeS '0wocto :madlyvavandli 2310dSL 1111110 A virudnendoeuqa

glrifiSLIM attinvd `tvmoron aoX1411 narntrvo tvao

at 0I111 `wollnrevci 13010 `„Jag” „vunrai.ovra" 010011 :anaw -eud attafixinStili tviivite 11o1 tint) S at Oruplii òriI:aqui:1g905

Te lillligOsaliclaX, BROCiq S 1114VV1111rDSIX

applied n àartaudaaadn oiaawaitn omplivaog onimidaadn

011h11900 ògianrwi3ct1 *fmcaron newicurnon Smunlivni4dit

won5daaacit1 H 'Nona awan onto 814511111 àairtirettci °not:um/WV

, 1311 'alataa aRoclOa anagradrile cake al PilitraH •Sawrive StOAD oalina `vatkiataitil‘e' adu `nauctifS

tomariviloio fonott 5 `vliocivii .10A2412.40d11 nnodaa darriVil

oalf dv0o11 itultat at MY `RodeS So 111111111) vtnxdvanrci

txotprwOrn fl 0211 ùnitrof,vn x vraWSdog 'xiinagroOaudn :113.310 a ximOdaa xilgtmPUlt21 Iooritaodame 'amitriin ant:Int/WV

14 amaciaa aavqd '0111f11-01311011 ortOnidaen at aciaudnenw -uran

•untitvdRon X141111311 XELIS4111 ell 2H1311FIV05I11 13111121I1C14dH M10 11 wambscii

-acitaooli va oudifwdocl: àndS1 11011 (mt) alscusccill 2009

11111311110 0.1,11h0d211 '00 nfoll `13110d2H d0111111 oalt 141111d112111■1211'

- DA 413(11112.L00dll AHAHOJaHdOX 11 nnoog 111121A1Alf0A1A1

•311,LniSdl1 Ja1112H doiran

010H ànnaoaandax it anoog 011130 OH wargodn nnrutillioa

11 1111111311011111311 11,111110d1311 Soat 431Yodtin aariren golf °au A

latvwnicaSw nianaoaaridax 41H3Og S mmaa 110x010) SO:di

It 'Sgdog fl alandilwavd 112 naoll `51100 wacnVado 5 14 0211

òaf.or2113S0c1)II utninrad So an ‘vVvree n 2110101 AgOWEll

utOg dodluo airmidnon at 0'211211 A 'v110141061 10s1011 110 ornin

-0114111 0211 'oamninitionuIa oaoxnEn — utvliniS xitham -Rimleit

X11101111 liadoiradSnada,b'anatiainSclir oncianw

-11(41341,1211 132 Sqvds ATAHVOd01104211 413,411113,1,00d11 `StaraO11

vial, 5 'alio .SqltionirtSlionValan wOnirunontivn II Atinonal

-ocirton 110110C1011 wonintati vo ànnivdmati atinlaiOdal,axttfil

II atinivoniratinnantvil amen So vinniaaanda)C A vnaog

141114E10,:1anclaX 14 141.100H A 1411VWHIfOATAT

-two)/ oqv •leapi ouces vu. 'sunup '01 tuo u `15o.n3A 1 ups amlin)

g. p

liptiamu !zai apoJApd aim' suds •oucto.td ruHdint ureigsanu

I3luns a?nu! at .1°1 àftrewlsnA ou?ni4s opfplual. ittpotipaid niout:

0105 aSsrul ntrwin3i, nfunit4Sanut LI1431EAS '111ULUMI %Z

po osiN qlz gaols aal.t ùazoin oullquwai eAl§tuAoutls Xo4stuon03p-outun

-ofpuu us apnq up aoti ,oNe !III 'ups Zasun irp.duN

ntogollsanui ez alas

as up Ileioui 'attn.:az nnuidn flit

-tunzui -en Exa? ops aseN •aoing 11 puild fOun?Aou tdoTs

-11)1 1ntits0us 14nfullsod a? n.ux `404.sod au otaS a5tut UZ liptsaptli

nutA021.4 1 1l0nt?0 0139ulnu0il a? utto nramu nifisous ttupai nu sun

poN aipop upUx 1 npEct 'unti n nttnp z! `nitolS nulutUnN. *0A011 0U 4d

-at.s0d ninnis alialApd aNscloina Lueziuvit ■ • :At? lit 401:1Aon

ip Eno i nxi...tainv ri adoing at battaid 1131 piStaAs'

•ao0.12 mArlsod n2tiul air

niunfinzua ulotiatu as up 'pUzgl ucu.*Io3to • zait as . 4.,our 'unn :stint

V110011 VIISIMIHYD

oaall 'HodeS Heed"' ao,i0ou Hu-0Mo S01111

- 04:111 1410110 W0110 Ik0110 A : 0111111flUBCDIVII of oiru H -Sharaou

wages° & agaa Hqicdsma 'lidusa0 wosiodou 1111110H VD REVEI

-oLiod `SIaLui 40E10 'RH `01LTV H AO HomuraSw -End AirAm

-du PH twegadion puniaanuAdh IIIIHH01111141011 -Aq113£1010,1B1f

DlafI11190d,L011113H II ono `111IHT13LIH1HOISI0 HIfK Ewowdocli

-ad owEa OH 'Hoamoiround maorarefildueu agfgh H of au/0o

.iamuruagaw HaguidL0uE HaXKg1 -AJaITII SitoxWit & 'licHB,L1111

.1011d3d3 aglaBlad 011'13 140E1A of o,LlihOdBil — .1.0,1mtrumusilidx

VPHIAII1,1,00d11 `0111,0dlihHICOXONIfli 11 osiaqAmmood -on aorereuodu `J.aoiricHdaou Egowonoma :voawada ini091 EH miloharovit 1311134d hou fEhAra (mg 0i, at 01,111 OH

`goxica ufndurio roof A of aeraoh femoral' IIIIIITHOli111311 11 "man

-mach/ aoxim 3V00 01030 '.1,0111INC 11Vr0110111111V13th, foti0 OHMIC

H1f11/1131,013H acre)/ H 'wodaa EHaquddo 'Exunicua Eugoare ova

ÀO Hap •31411111Kindm1Aa WHE0110 7NHUe1Oo VO IOEIHNC HlibIIIIVaf -132 0031/11 A01111 00'HISI 0110XIICI 113111101•0X11011 11H `01110111 111-1 '111413110 XVIAIVO HIMONT SOHH 00 HH13181HICDSPI `111113f10111HIH31100H 11

Hoocirireduuduall 'Hu0o"Eth03e 'Havalcdr fon109oi10 foroo0 A

lIl

'11140140110A foam oguE17 K inof

-ItodEHAa 7Nutoao Ewadu 433113IISIO011 XliFIVB11014H3IIIIIE3 X1111134d

XHHOXI4c11 HE10113di AO 1311 'ao-ew asawewHiraSw ONHI:01, 'Woo

-VC — Sulioodolidox H SHoogAf a:‘,10diij, misredoou 013h 0131110V

af Flt eh3H 0331 — VEOli130 doofodj, inredio 3H /Ed axadAd, oolautgrA thighodini H ,ignisiv 1r:40E101yd-op -HfiglIaSy 0c1113/11 331C

-HirgHdu H afligdo ostodu gomidw VIllf140 Eortrof 00 )(Ho' ham

0fi4gdo Jorudu A Es,Ed somairmurog 110X013 PH Efulmivad aom

-Hi0oHdetua BNCH1i9 ErHg affix Ennui! EVER vaoxivu anad4

Stigiodu ,D3d A 1311111A VIAIHniumaino witu0lIMIL139 14111313111314

VO Efligdo of EVEN 0fini

X1141 HJJLLUdaou mods omodS,I, aa oq ph 'BINH Jud

ulnioulEadaeuou xHao EwerriAh A our HO H oHdou at mrooAh

„wogow0E" isatuadAd. BE in39Sor EHagicdaS udsio -UxAW) atiofvelli 0oadicuue V111'03131•1 A IWWAO4190 H 11140111011 1110H

-tem" auudoaogio 'lligamdlion hum 'ow Htidicj, 00 014 U1 HTUH auEouwAtto 1110i `00131 ONDRBICHIfOADI SD Sfax Ex '01H0maue

sixE mrua,aou ufutuluSuo of Brox 'Eno orahlia aorogfm" 00 oj, "BNITSH`NtaL 1A11431hH,LOILLVde1100 1111111900011 INH10110 OVOSIONAd 00

leV

11£(01,0,1 Hirlig HOUR SD dal `Diumtad modos,EuAmo EE iniafilgoh

-Hdu 14 ail KrB 'HliBillgOVHdll 0N131 SO• 1411BIGI1fOSBI '131,014VH011

XliN0flaIDAV `11,1,VH0VALL0 XliN01113WHIf0A111 VON afingiigaflido

aliN13£10 arlredVELLO Be IIIHI011 II Shag A siulionox auriefia'aua

of E•Edosio gooduic V11139 *BIAIHINSIdX HEBRIICVH aa Orah011

OELLIIIII111101111h. 0310HVISIHUOSHI 011acH 011IhOd1311 ittreduS Lono

-filds,0SE HAhUd A arum aruH aorEanoratiaduo °Hello (MN iury

-Siciauda H 131■111Qd0 ufsladu aoc3auriafildo OROXilt14 Shad woodu

M400S A Mivwgif`JAW

A '0onianoranaduo our000ttgEH 031011131■1111•0AW II ahmou 0111T1

-HaIlilraLHH 01113H0IfONIII ofioxitioi oxadii 'Esowadit Xlil, EH

Hgdo ii ofxred aux 'AVIIINFIIIMId0 rf31d011

OHI01100d11.132 1,A,1,13,1,0 ii oragoli OfliH01331 of atom tor000exusido

maoxiioi h000u af ogg simSE01 airedia Ito onuomuraAw °row

0Hltof 13(111£113d911edll JOHICH01311 NhAlf0 Hear '0'111310d31011 011911

-IBIAdV 0110XH(11 OH 1311310311 'DISH E10110 II of 131fH9 `h13,10d31011

1111111VS00d111V11 110XH4I `13d0g '111,11C1311'13113 141f013.011 `113113 wogiur9LI

0a up MIN

-11E-0o 0raou `31V1111 00 Ao HgewuraiN Aqiriowoth,

-110dOILLO W111111H0311 141HEIVILUOVd11.1. Imarudnon H11%1011 00 ADM

a,001113.1.00132 1311.1.0£100d11 H szoirAgdaou vuowouoma -SfAigua tiao

00 13V 14.1f0h011 A0 1411B1s1111f0AY4 13dBVA XlialIV/10alf0011 IL WHIM *1•10(4VIIC99 11113101104101f0 wutooa WHEW „141011BWO

-dAL vE Arog 00 itqAtohou 'MYST- uHroalimag Afmaou 1111101

-iur0Sw -Hlooreizoue fonasunAdh fodiguo A È/EfudElarodu IONDHORIIIIrOAW Ac1113d0411,0 A ÀELLOdlifIVXANI A `1111111138111fA

110110V

A `Hi,00ru,Looue fosLaitoodu A 'Himhodou A 00 1314000 Vi1H113d0H

-Oda 1311110XAV 11 Vlih142110 'ago° Sorodiuvo A 'Airoxoxiro A. 00

gum& Sore/0 woonvao oudogEg -0o0113dx oH3dLi, A 00 Hro oat:tor-mu

p

-

Slam" Moo° EH waoreireqoxeraduaH — 14 G

òoreauqailaHdu Ited) agadIou miasma& 011011 00 AfS,ioxfog

-Elomic V110Xliq V1s114,10B1f90 WH11D A maiduiree orrnin 00 inof

ID0a

111,1101f0VH11 l ingioxich vorenua,o1/ •HIHUS,muoodu H Aroxox

-UV À/11,DONH1103d 13N Hi00Horua OVN SI13111410 IsI01111111,13,1011

A VIC13hVIOH 1110i OW130 of Efitumaxo 0gugoao 0£0113.1, 0j,

-,LacourEAcria0 mnadaiodu 14

AcIlad3IIIIVIA1 0clIBliVV011 `,1,0011130141fREIXONI30 Ealigicor',1,0oHigaroif ouura 'osi0

-Itoxauctodu at000 A Ioolladacticovina 1311hILLI3H130

-HH V11110XAV ; aolvauqadoudu °Haitian/WV H VEd H1IOI3W010110

1:1131a14,1213d11 VE OVOHIA10011 `1,0111131C HEIted0u H NHL' 'BR WONHIEUCH

I30 darn:moor Huareagoixdo : ofHogornuicluu amp oplahou

-mi vi/ 'So oj, "13,LOIH1f131,HOIN domores,Hafildo 0HH,L31dasured-e4

04411V1111£184V11 goo 111MINOIP13N1311`,1,0,1,11111311101\1 HN0llali13l1'0 H131119

-011d11 10110 1311 'A0 11111310111'0A111 `2,1,011111K ,10310dSI, ISIOH11103H 130

131113IAIHIs11SIsl EmoraitHatua IsirAead cox 'Enowada 'Amami,

"IaLIIIMIXIONI 11,10

-IT1IAIIIIf3SIAI 1311 or-Hoorah of afinuainifun Hd -utuo acHEJ,0 oaoH

-Alutrodou SHougHauraSw ILI;0113.I0II arrixofteu &tad woudg A

oil vfog Eire os, Ao aim tolioniqatioodu aormioloxfog 'AgodAd, A aotEarioroaH `s,aoriCHdoou Miowouona HfigrucHweido foriaa -,Lnufdli foigruhA04) foramicadu u foHawadituaou focioxwo gu

visaiiiisigiCa NITHIllf0S A Afirga00 13V WOHlirlia 1410£10 VO orahou

op Ao oed9S Eoreatdli JOUOXI1c11 LIOSIMIL 0Uuho1f0ou Hey -Hendon Boil u owado oace 011ted10H offuraohdtm,

INSILthaifog '0900 A HruStiou nuahAs,A OD A0 Hilo 'EsLad

-ou aodsia 0HEdgho 0Hgmado alf0II3SOH 011.0011 'CIOILLO HEE

--HMI Il Afnaadualt &Oho 'EcuEavqoaErudu oi,o0w A 'of ow"

-

-gem tirownr0Sw xxneEdunduoll Vox `,Lathioodu 141f113H ordo

virtmontaax R vgoog virawaaavo zs

34 CABPEMEHA BOCHA H XEPHEFORRHA

cy, x cma, Hoene ocao6obeH3a H yjegmbetba, lye CB0j11X

HHTepeca, cTnapaim, Ha BepcKOj OCHOBH, caojy nanirrwucy opraimaagHjy, npeKo The 6paue CB0j ,X(1111" y onacHocm — H CHoje, HormM nplitaBHam ype1eIbeM sarpowelle exoHomcKe mrrepece. A TO je IICTO urro H 6paHHTH cTapH

nopegax H3 TypeKor „3emalla". TaKo cy mywmmaim mecTo pemaaatha C1301' KpynHor counjaaHor rurrall,a— nxTtuba caoje ApyniTHeue eraHeTemmje °TIMM y pemanatbe nifralba cBora no.ilmaja npema ApazaHH —Hpenycinimum 6pHry o CBOM cnacaaamy OA oinnTe ApyinmeHe 3ROCTaJIOCTI4 CBOJHM TIO.TH -

TR-MOM BobaMa. ,Eta, ce TaKB° Tenni° H wa.11ocHo cTathe myenHmalia no-

npaHH, uo caAa je Hajnmue AonpHne.no myc.nnmaHcKo KyaTypHo-npocnemo apymmo „FajpeT", Koje ca .nenlim pe3y.TrraTHma mHoro paAll Ha unweiby nnemeHocTH H Ha nuco.nortathy weH-cKe myummaHcKe Aeue. 1-13xxona naK mKo.nonana krrealirell-imja, cent Heicommo nojegimaga, y oHomnor.neAy,H 36or CBOT'

manor 6poja, Hllje ;lam oHe pe3y.nrraTe Koje OA The oileayjemo. A.im Ha rby ce mopa pamyHaTH Kao Ha npHor H HajHamamjer paAHHEa Ha pereHepaglijm Hanmx myummaHa. MycanmaHcKe mace, Koje cy TypcKoj rkimara4 Aane yraeg,He gpacammKe

Ha BOjCICOBObC H 3Hatiaj m m He mime, HHcy IIMHOTeHTHO Hero

IIHAOJIelITHO HenpwAyETHHHe. OA 'MIX H Ha111 HapoA a Hama

gpacana oueicyjy CHO HpextaH npnnoc. A Aa je TaKo H ,11a TaKo Tpe6a /la 6y,ne — fbnxosa Hajlloanja laballieBHOCT ca r. r.

XyMOM 14 Mypag6erormhem ; 3aTIIM Hexommo HarumKa ca

r. r. BamarHhem H B. Tiyptmhem, Rao H Ao6ap 11113 11311X0B1IX

HHTe.neirryanmix paAHHKa (r. r. X. Pe6ark, X. Bje.maneA, 0. Xatuth H Apyrx) — Aajy Ham npasa Ha Ta otieKHHalba.

IV

a cHegemo. H3 cBera rope 113J10aKellac myummarm, y Hamoj Apyntr-

Bell0j 3ajemuum, — no Bell pullbeHoj ICOHCTaTaHlijil — ripe-eran,Tbajy „Haj3aocTaaajm, HajnenpocHehem4jH H Hajc.ria6Hje ocnemhemi Aeo Hamera Hapwla"• H He canto TO. I-blixona HecaupemeHa gpymmeHa oprauH3aHlija y omopeHom je cyKo6y ca HOBHM Apymmem4m nopeTKom, O. Koje je °BO CTB0p140

1114TaB connja,nall IIONOJb, aOK myeaHmaHH, 3a6apliKamapaHH

Hwiamom, rHHy 011011111101 THpAor.nazo, Horpajno a CB0j0M

HpaBaa0M, 6e3 xpa6pocm Aa puma Kpaj ouaKHom eTarby. Koje Tpe6a

Ko, KaKo H Imme? Y npHom peAy Ty je Hajnomumja Hanpeglla myumman-

cKa HHTeaHremmja. 011a aMa najAymmjH 3aAaTaK,,qa CBOiHM

cznama noneAe aKHHjy 3a pecipopme onaKo urremor cTalba name myummalle.

JeAaH on raammx ycaoHa 3a TO je pacKHA ea npoumomhy

MYCJIHMAHH Y BOCHH. H XEPUEFOBHHH

ibemfm TpaAmmjama, y npaagy nepeKe emamulliamije. Hcaam, Kao mycarimaHcKH Hajannm 3aKoH, cme JIH ga, 6yge H cmeTH,a I4IXOB0j Apyllirllelloj esonyimjn.?! ApymrseHa Ae3HcaamH3a-glija, emamnmonathe OA riepe y KopHcT npanarohaBaH,a HOBOM :eICHBOTy 14 yqemha y Eb e m y — KaKO 3a mycaHmaHa TKO H 3a myummamty OCHOB je HAIXOBe o6Hone. Ha Taj Hallaff 6H ee H3Hpnlima liErraaa perenepanHja mywmmaHa y cam maHH-ApecTalmjama IMIXOBa 74K,HuoTa, Ha KopucT a Hamer gpymma ii name Hapojlliocm.

ICaico H3rne,aa °nal nocao, Koji{ je palmje 3anotnnbaH nab3Huie MyCjIIIMaHCICHX 1111TeJIareHTHHX nojwAHHana, He- /Immo je noueo na, y Behoj cHaaH H inupHm paamepama, mi--repecyje 14 came mycnHmaHcKe mace — HajnonaHHje 3a pe-merbe oHor C1301' nirrafba. IIITO je y OBOj HajHOBajOj pecbop-MlICTIFIKOj aKimj14Haumx mywnimaHa HajnoxHaamije jecy cflaKTa, ,tka je nHunHjamay 3a Iby, cHojnm II03HaTIIM Hajanama, Aao cam IbHXOB npxoHm4 HepcKH Hor.namma, Peac yji Y.nema, H Aa je /hello nejeTao npeneTo Ha Hajunwe mywmmaHcKe caojene. MyummancKa HanpegHa HnTeaHremmja ()Bora nyTa je pemeHa Ha Henocpegily a nmpoKy aKumjy pax, gpymTHeHor o3Apan-Jbelba Hanmx mycammaHa. Canto Iby Tpe6a Aa nomorHe x cua ocTa,lla Hama Hanpe,rma HnTeaHremulja. TaKo canto, H nopwx CB1IX ROH3epBaTaBHHX npoTecTa, MOhahe oaaj noKpeT Ha11111X myealimaHa HmaTH II0311THMIFIX pe3y.aTaTa y pemanalby ()Bora

Hamer Hapoimor npo6.nema, 1114j1IM 6H pemeEbem Ham cue urreTHe yxopeffieHe Hepcxe 3a6.ame H gpymTneHe aacTpalbe-HOCT14, omapajyhH Hamm mycnumaHHma nyT HOBOM HCHBOTy

o6HoHH. Ha Taj 6H ce Haunt!, y HCTH Max, 3HaTHO noggrao II KyaTypHn HaBO BOCHe Xepgerorame.

,4paeo.ntup IlponuR.

IINTEPATYPA : tie,aomm Marpalioaah : Hawn myenamm (crygaja 3a opll-jewrauBjy mamba 6ocaacNo-xepaeroBalmax mycAamama — BeorpaA, 1925. — B.nagacaaB Cicapah : BocaBeBo-xepuerommu myennmaith (Cppcica RthinaeBaa Ellacaux H. C. IC/b. XVI, cTp. 617-623). -- Xacai Pe6ag : Ilenosawe Henama xa Kupamany eseer Ramp( myeamman (Bpac'rBo, XIX, cTp. 174— 187). -- OcMaH Hypes Xavail : Myclaimailcaa Bemo-nponerlia ayroaomaja y Boelim p Xepueromai I wawa HaparpaaeBor Xampara (noBoaom 25-roginurbune Ha6aheBor no-'mem) (Bpacrao, XIX, crp. 215-248.) — Xacaa Pe6aa : Hawn rpabaBm my-cammaneme Bepe (..11eronac M. C. Rib. 3 ■5 crp. 43-51. How{ Ca,A. 1925). -- Xacaa Pe6all : Cp6m mycnammeHe Bepe y 5ocan m Xepueromm. — 11021ITIFIICa Ilp0111JIOCT. GrIeT01111C M. C. 1C1b. 306. crp. 109--118, HOB14 Cai, (1925. — Ocmaa Hypa XaT,u4h : AyroHomsja myenwmaaa y 6ocam m Xepaerossian (Hapoalia Eagaxoneiwja, ICH). I. cTp. 94-95). — B.nagamktp liopopah : Myeanmails y Soma m Xepueromm (Hapogaa Emiamone,auja, alb. II, crp. 923-924).

36 CABPEMEHA BOCHA II XEPII,EFOBIIHA

Savremena knjitevnost Bosne i Hercegovine

Istorija knjitevtiosti Bosne i Hercegovine pruta zanimliiv pri-- zor jedne drugotrajne bitke izmedju 'give tradicije i narodnih umo-

tvorina sa jedne strane raznovrsn1h lculturnih uticaja, uvueenik kroz crkvene organizacije ili nanesenih preko osvajaake najezde, sa druge strane. Ta je bitka okoneana otprilike u XIX. veku, kad su se morale povuei lii protea njenim duhom tendenclozne crkvene knjitevnosti — slueaj franjevaeke knjiteynosti, iii potpuno od- vojiti i svesti na obienu reenieku pozajmicu, sasvim prirodnu uos-. talom kod jezika koji se megaiu — slueaj sa istoanjaako-turskim. uticajem na nagu narodnu poeziju. Tako kod Grge Martida nalazimo osim jezika i narodne poetike jog i duh narodne tradicije, ne retko anatemisan od franjevaca u proglosti, a muslimanski be-govi ako su hteli da euju gto o svojim pravovernim podvizima mo-rali su to slugati na nagern jeziku i zadovoljiti se po kojim turskim uzvikom, koji ni begovi ni pevaai nisu uvek taano razumevali.

I XIX vek je uzeo na sebe da uradi ono .gto su raniji vekovi

propustili, da sakuplja bogastvo riarodnih umotvorina, i taj skupljaeki rad karakterige celu knjitevnu aktivnost tri eetvrtine ovoga veka. Da se ovaj kapital iskoristi u eistije umetnieke ciljeve nije bilo kul-turnili uslova u XIX veku, i dobro je gto je i to uradjeno pod kak-vim se uslovima radilo. U poslednjoj aetvrti toga veka nikli mall knjitevni centri u Hercegovini i Bosni vise kao odjek opgte knjitevne kulture srpske nego kao potreba njihovih sredina. To se najbolje vidi po tome gto je u tim knjilevnim centr:ma opsednu-tim narodnoni tradicijom bib pisaca koji nisu imali nikakve veze sa tradicijoin i eija su dela stajala pod uticajima dalekim i tudjim.. I ti novi kontrasti nisu n'gta manji od onih u proglosti, samo s torn razlikom gto se tradiciji sad suprotsta:vljaju kulturniji pojedinci mesto tendencioznih organizacija. Pregernovsku sintezu u srpskoj knjitevnosti Romant:zam nije dovrgio; Realizam ju je napustio, i tek danas, naravno poste onog neposredno posleratnog aeenja i izmotavanja, otivljuje smigljenija knjitevna aktivnost da se umet-nieka lirika uprosti i vete tivljim s'.rujama sa narodnim melodija-ma. Bosna je u umetnieku knjitevnost stvarrio ugla sa Realizmom, kad su yea bile izagle iz mode inspiracije u rodu jednoga Branka ili Zmaja i njeni talenti nisu pokazali kolilco imaju snage za neke nave .njegogevske moguanosti, zagto su oni pa svoj prilici pozva-niji od pisaca iz Vojvodine i Srbiie. Naravno da se sa kulturn:m dizanjem i nivelisanjem ta njena pozvanost sve vie iskljuauje.

Ako bi se jog moglo sumnjati u opravdanost tyrdienja da knji-tevnost Bosne i Hercegovine u proglosti „nikad nije bila van za-,..,4„;,. kniitevnogou ostalih Srba i Hrvata", za knjitevnost

CABPEMEHA HIL•HACEBHOCT BOCHE H XEPILEMBHHE 37,.

kraja progloga i dye decenije ovoga stoleaa nikakya sumnja ,nebi smisla. I u ovorn elanku ne postoji nikakva namera da Se od

Pis=. Bosne i Hercegovine stvara grupa sa posebnim qbeleijem.

Bice reci sarno, o udelu koji ove dye riage pokrajine imaju u sa-vrethenoj knjitevnosti, ili jog taanije, o slueaju koji jc dao talente iz ovih pokrajina.

Pa ipak po sudb:ni koju je imao jezik ovih' oblasti a nagoj kniiievnosti mate se govoriti o jednoj zajedniakoj crti kod pisaca iz Bosne i Hercegovine. Sve odlikuje jako izvorno oseaanje jezika, a bag se zbog toga kod svih pisaca opataju stilski napori

,da se jbziako oseaanje iskoris,i do kraja. Na jednom konkretnom prinicru tr. se mote videti. °Nano se uzima da je razvoj nageg pesniakog jezika sa 'Santieem, Dueidem. i Rakioem dostigao svoju punu rneru; ako se tome sudu Ine dada nikakva iskljueivost tvrdjenje je taeno. I ake sad pogledamo u kern su prawn ova tro-jica raz.vila pesnie'ki jezik moramo se saglasiti da mu je Santie dao retoriku i sjaj, Weld rafipiranost i precioznost, Rakic letennost i intimnost. To je donekle u skladu sa njihoVim knjitevnim vaspita-

-njem a donekle sa urodjenim oseeanjem jezika. Santie je narodnol retorici duo konkretnije slikarske odlike, Dua:a reaniakaj fantaziji viSoka podignut kujitevni nkus, a Rakic izvanrednu intimnost bee-':gradske sredinc, koja se ne ustrueava od real i fraza. Zbog toga Rakic izgicda prirodniji, prostiji i, akq hodete, otmeniji, I ako se u njegov.m pesniekom jeziku nalaze real: aifte, kasapski momci, kaplari, sate, prljavi dronjci, stari lisci i t. d., ili stihovi: „Negto se mice i negto se mrda"... da ne pominjemo one stihove koji imaju izgled najobienifh fraza pod nebom. Ali do koje je mere famili-iarnost i jezieka tolerancija dogla tek se u beogradskoj prozi mote videti. ove se karakteristike vidi da su Santie i Duale bliti di-narskoj retorici od Rakida, upravo da se kod njih jaee oseaa stil-ski vapor, a nama jc to bilo potrebno da se tavrdi. Dadajte tome I to Bosni uvek ima i ozbiljnijih talenata koji boluiu od stila.

Pre rata Hercegovina i Bosna imale su male knjitevne centre u Mostaru i Sarajevu, koji su u isto vreme imali i politiako=nacio-cniilan kt,takter. Cela ta Iepa aktivnost izazvana je psihologkirn oso-binarna nagega naroda, iii naroda uopgte, da je pod tudjinskim.re-timom nacionalno sentimentalan, i specialno nageg . naroda da je pod KU:14km daleko aktivniji i solidarniji; njega upravo {aj priti-sak i pokrece na rad, Kako je u ovim gradovima bilo ljudi od lepe kulture a istinskog talenta pomigljala se na knjitevnost a tie samo na srbovanje i politrkii, i njihov rad ima osim nacionalnog. i isto kniiieviin vrecknost. Minas je tih nacionalno politickih railoga stalo a sa Wimp i kulturne aktivnosti u onom obimu. Star* je stuiga nestalo a miade je:piestonica odvukla. Intelektualci, koji su rpdqm iz Bosnc iii se sa Sjuibom nadju u Sarajevu, poktigavaju da Se, okupe oko pojedinih aasopisa, i to samo saradnjom, jer medju

CABPEMEHA ICHADKEBHOCT BOCHE H XEPUEI'OBHHE 38 CABPEMEHA BOCHA H XEPHEVOBHHA

atria ne pOstoje skoro nikakve druStverie veze; na2alost, same}

Poku§avaju jer niti u tim dasopisima ima ideol -o§kog zanosa niti ima

ko da to dasopise izdtlava. Sve je vrIa SiromaAno i polukulturno,. i S'ta je naigore heterogeno. Knji2evna •aktivnost Mostara pripada:

istorijh Datias samo jo; po koji bogati trgovae §tampa po kojit.

lepu knjigu, i to je sve. Pravih knjigevnib.easopisa- u Bosni nema. Pr egled, kojije

:

aspect da sastavi godinu dana 2iVota, vise je dasoPis za • drugtVen;

2ivot i aktuelna pitanja, -negO knji2evnost; tt,k od ove

Bodine on de davati vie mesta originalnoj "knjigevnosti. Pa i nje-

goVa je sudbina'•vezana za - jednu jedinu lienost. G a j r c t, u glav-•

nom - i»uslirnanski list,' ima vise tradicije all i tfle tendencije, distijai vezU sa knjiieVnoku dobio je tek u` poslednje vreme. Tuzlanska: Sredina bila•je. samo napor svoga urednika I prestavljala njegove: knjfievne .veze. I kad je nestala koja zlehuda para i kad je ured-- niku dojadila kubura i sitan urednidki posao ona je morala stati. Kakva je.sredina a Bosni najbolje se vidi po tome to a Wok, jog -mogu da, izlaze opskutni klerikalni dasOpisi ill nazovi tidnO-moralistielci listovi. Jos je katakteristidniji pojav da. a Sara:- jevu nijedna Prernijerane,mae proC.i a da se koja konfesija ill kOje Pleme tie uvredi; naravno da uvredljivost Tas•te sa kvadratom za-,

tucanosti I nadrikulture. Liricarii

Bosna je dala nagoj knjigevnosti dva vtAika pes-nika: Aleksu Santida i Jovana Dudiea. Osim umetnieke vrednosti, o kojoj de biti vise reel, oni imaju i svaju istorisku vrednost. Santidt. je redeno da je jednoj knjiIevnoi vrsti

rodoljubivoj Doe--

ziji dao toliko snage I lepote,-da je ona tek sa njim dobila svoje

visoko mesto u nagoj knjiievnosti. Kad Dudida bi trebalo

vati njegov uticaj. Nemisledi da ga u ovoj prilici merimo, mi tvr-

dimo samo jedpo. Posle Dudida nag' pesnici nisu mogli vise da, ne misle na svoj stil I metafore, i nisu mogli da ne traie neobidne

Pesnidke terne. Izmedju Santida i Dudida je velika razlika, i sa sadriajne

sa formable strane. 'Judie kroz opise predela i dogadjaja pza reklo i ispituje sudbinu dovekovih osedanja; Santid je vezan lica i stikari oko sebe na jedan drugi nadirs: On ih voli kao stvoL renja sa kojima iivi. Zato bi se moglo real da je Dudid SAM, Santid kankretniji i lokalniji. All je a umetnosti stiba oval dingi veal majstor: Santidev je stilt* raznostruk i muzikalan; Dudi-dev jednolik i jednoton. Taina poezije ovog posIednjeg legi u

njegov-Oni duhu: u duhovitoj misli ill blistavom paradoksu, u finol

ironiji ill diskretnoj aluziji. iz tog se razloga Dueideve pesme mart potpunosti saauvati ii prevodinta, dak bi mogle i dobiti neMo

. n

prefinjenim jezicima. Mega zanima radjanje i umiranie osedanja, trag i pustoS koje velike emocije ostavljaju za sobom. Ott mnogo•.

vise peva o dasovima pre ljubavi, a joS" deSee o trenucima posle ljubavi. Dudida interesuju uslovi pod kojima se jedno neobidno ose-danje radja i polaaj -a koji nas stavlja njegovo umiranje; zatim, oti pokugava da otivi duSevna stanja istoriskih iii zarnigljenift lid-nosti pred Stvaranjem velikog dela. Na pr. u pesmi „Radjanje me-seen nad morem" .naslikatta je svetlosna atmosfera nad Egejskim morem •I nebom. u dasovima kad se mesec radja i Homer on obali toga morn, u istom case , kad se • u njemtt radjala Ilijada kroz putijeno „srce eudnim straliom i duh hogovima." — Ili Arisovo tre-perenje kad je stvarao Ziziemin osmeh. Dudia je mogda video u kom muzeju lepo Arisovo delo i onda ga je kopkala tajna izvora umetnikovog ,nadahnuda. Pod tim kopkanjem rodila se legenda o Z i z i e m is lepotu gene umetnikova Intbav ostavlja vednosti: —Ili ona stiza lepoga gladijatora, koji umire na pesku u areni, tt kojoj se krio „suet veal neg nebo, nego vasiona", iz pogleda na voljenu genii. Dakle, opet jedan neobidan trenutak u doveku: •Sta biva sa ljubavlju u poslednjem easu. Kao da cela stane u jednu materhalnu i bisernu desticu. U jednom sonetu opet naslikan je imperator Dusan kako pije svoja ratnidka nagahnuda iz predadkilt pobeda a hi•perbolienom Kad ne govori o drugima onda Dtteia na ovaj naein govori o sebi. Oak i .kod mrtvih predmeta ogivlittje ljudska osedanja. U pesmi „Ponod", u jednom antiekom muzeju sve skulptu:re osedajtt jedne nodi smrt — krhanj•e mladog gladijatora •„ranjenog ved dvadeset vekova". Lepa je to tiha • jeza

kamenim arttiukim bidima od srnrti jednog antidkog deteta. Dudie je i svoje pejzah desto persenifikovao, kao kroz neku

ovidijevsku metamorfozu u njima oiivijuju alegoridna bida: samoda, outaaje, tuga. M Or s k a vrba vria lepo ilustruje ovu misao: Usam-I;ena vrba nad mor•em, „rasplela kosu zelenu i .dugtt"; pod njom agonija vode a nad njom blude „oblaei i vetri, talasi i vreme", i ona „§itml s njima, dajudi, polako, mom koju granu, vetni listak koji ..." i•;,Ittgno 'Sarni givot." Ili sa kakvim je finim istoriskin ► aluzijama oti-vljen mletaeld lay pesmi K r a j mor a! Inaee, Dudieeve pejzage nije lake zamisliti; u njima je male slikarskog kontin.uiteta, malo egranidendg ertela i kolorita. Mesto konkretne slikarske vizije iz njrh •ije velid'anstvena impresija prostora sa dubinom neba i pro-stranstvom mora. One six nalik ,na ona eudnu. Rjepinovu sliku K a k (Li p r o s t or na kojoj game beskonaen.e vode sa jo§ be-Skonaenijim nebom, i usred tog ugasa od prostora krepak dovek sa raskriljenim rukama, koje s jedne strane dotiee gena, a druga se ruka produ'iuje u nebo. Tako - se i u Dueidevim pejzagima najeade nalaze elementi koji izazivaju ideju prostora: nebesa, kopnO i voda, puditta, reke, obale, horizont, "game, proplanci i 't. Kad bismo poktfgali da damo jeclinstva slikama iz pesme T is i n a tiverili bi se da to nije tako lake. „Zaboravljen• ,predeo u proplanku ditgon obale pod tegkom tiginom i travom,".... •„vedernie galosne

40 , CABPEMEHA BOCHA 14 XEPIIEFOBHHA , •

—.-- _____——

vrbe." '„U zelenoj jasnoj pomreini granja" bleda samoda pokraj umre-

ke, i najzad ekakay , inemi do" say. ti tigini krai yda koje fume.

Kai bi ovon zarnislili?.•Motiemo It reku sa njenim

o obalama i Yr-

ti u sr.edilni toga proplanka.? Bag zbeg- reke i -vrba

barna zamisli sumnjarn da bi imati pravo; p osle, kud bi sa „nemim dolom", rnoticla je to reka sa oalama i vrbama? Nekakav bi se izlaz na:-

zad mega° n karko j

aei, all , tob traienje izlaza najbolje, pokazuje slabo sit-

sedinstvo i neomedien. ram. No u koliko. ova p esma, , a tako i ostale, gube od svoje slikarske konkretnosti toliko dobijaju u sugestiji pro•stora i vremena, i u njima se nalazi neobiean prizor gde m.etafizieki pojmovi imaju umetnieki oblik. Oni koji eine Dueldu zamerke za nekonkretnost njegovih opisa, zaboravljaju da on moti-da hotimice ide za sugestijama psihologko•g i metaliziekog mo-menta u prirodi; naslovi njegovih pesama su najbolji t dokazi za ovakve •liotimiene. sugestije: A ko r d, T i g in a, S a, P o n o 6, Podne, Samo6a, Nostalgija Da se

■na- , Dosada i t. d. •

metne say utias prosto•ra, eulan tok vr ernen a,sto jeza tigine, .panika

stvari treba imati prostrano oko, koje bi. u i vreme bilo dui

•Ivo, evokedsu•s posobnosti jog re•die od eisto opisnih; •kod Du-

a one 1 ovapored sve njihove retkosti imaju neobienu snagu i sjaj.

Idea vasione ibeskraja dublje se motie naslutiti i osetiti kod Du-eitia nego. kad mnogilh filosola, snaino I razoostruko.varirana Du-eiee.va • „t'ha pesma sfera u dubini svoda ..." •

Dueieevi opisi nisu uvek ovoga stila, oni mogu biti sa vise jedinstva i kolorita — takve su • neke pesme iz eiklusa Jadranski soneti", takve su i „dubroyaeke •poeme". Svoje op•is•e gotovo uvek zavrgava projekeijama u sebe, u eoveka, u odgoYarajudi dugevni gtimung. Takvi su N oyembar, Po•dne, Pored'

v ode, Leto

i mnoge druge. To su u isto vreme i duhoyite . pararele u- neeujne

veze sa flui•dom stvari oko nas. Osim otvorene prirocle Dueid voli sob:in gthnung, melanholiene enterjere,• po .gestovima tilt i umoran iivot, otmeno drugtyo, skeP-belle razgovo•re, filosofska saznartja i odricanja.

Due.le je jedan od oniih •pesnika o kojima govori. a svom eseju

cIlmiru Vidriett: ...„•delo ovog pesnika izgleda viekao knjiga o Vla (koja je izagla iz kakvog kruga takozvanin lepih duhova; kao po-etiziranje kakvog akademika; kao sveska. stih•va akvog eoveka

od. fine erudicije k ; ao, motida jedan dokaz da

o nij•e k dalek•o vreme

kad(} oe ceo m svetueti da pravi stihove mak() kako su to ulna brani m-edju :llama, illnako kako to ni oni nisi'

nekada samo iza umeli."

• Bogastvo injeg e ove pozije "di u uhovitsti, ako bi se .moglo

real, u •filosofiji osedanja koju .nose n

djegove

o pesme. I ta je filo-

sofija u t jasnosi okretu i sucibini wake emocije, u sposobnosti

da im se da yreodnost

p koju jedirto mogu imati 1.1 NVOtU, u svesti

. ___,„ (A,,,, ,—, ..10 tin ie svakoj Megovoi

CABPEMEHA Ii11244:iiiEBHOCT BOCHE H XEPHEFOBHHE

.pesmi — u stihu i rimi — prethodila jedna• „playa legenda", jedno

duhovito unutragnie posmatranje, kome je posle artist .stila dodao kapriciozniiu.i tau formu. Zbog jedne to jedne onutranje ,tehnike. pesme (}yoga pesnika su sko•ro sve iste nekoliko slika iz prirode ima• da se sliju sa §timungom ate, iii nekoliko trenutaka iz iivota da se zavrge jednom filosofijom iii jednim para.doksoro. Dueieu .je uvek dovoljan jedan sonet ili madrigal. I ovaj fitosof Duels"; eesto spasava Dueida -pesnika, jer on pati od .otmenosti,iz, .raza i tona, koja ide do ,precioznosti. Medju inagim dobrim pesnicima Duele je najpreciozniji; i ako su tc njegove osobine..0 trenutleu. ka d

.se pojavio uzim.ane kao yrlina, one su u stvari njegova n.ajveea mana. Koliko je neukusan njegov sladunjay manir .najb•olje se oseda po pesmama u kojima osim prectomosti nema nigta vise. Takva je M a la Princez a, o:uina, sentimentalna. umorno otmena, pre-ciozn•a, u tonu beskraji:o setnom i svilenom. Kad se pojavila ona je morala izgled.ati lepa, upravo nova i zato lepa. Danas zbog _svo-jih- rnetafora -izgleda latina i literarna. I •mi bi rekli da ju je: pre ukus vremcna ur.•:o u Antologiju g. Bogdana Popoyiett, nego :sam g. Bogdan. Tada je ceo suet bio zaljubljen uMaluPrincez u, i g. Bogdan je na sebi osetio da je ukus savremenika za savre, mena d.ela neobieno relativan. Medjutim; M a l a Pr i n c e z a .je zauzela bez ikakvog prava mesto skoro ma koje druge „plave le.- gende", jer svaka druga uz lepotu stila .ima i .duhovne. lepote. dubine: radjanje nekcg nepoznatog oseeanja, zanos. od tvoraeke :snags, .neodoljiyu lepotu mladosti, menu stvari pod menom unutrag-njeg sunca i t. d.. ako nigta •drugo-os.ale su •manje preciozne. Rakid je sa- svojim stilom napravio bolji raeun sa bududnogoti, zainj de se navek moei redi da je pisao (mak° kako se govorilo u njegovo vreme; a njegovorn jeziku nema nieeg •manirisanog i izvegtai:. 'enog,

-njegov je jezik n ov jedirro po osedanju koje izratiava i t o v u odnosu na dotadanju literaturu, koja se bcjala jezika iiyota i.dne-vne upotrebe. Dueidev je ukus bolesn.iji i maze se karikirati sa mnago lakoe-e. I docnije. kad je ismevan nag parnasoyski slid svako je uzimao, 'panic ili vise otvoreno, Dueioa na nisan.. Ne treba bo-ljeg dokaza za manir preteranost njegovog stila. Kad se km-cetrik penja na ovu crtu .Dneleevu. ona se lako opatia. Proei-tajte tako pesmu Poznanstv o. Nebo mutno, zactrtje rune umiru tea, jesenje vode gume zloslutno, pesnik sneva i tutian je. U nje-govu dugu pada njena sen, bleda i hladna, kao meseeina. Glas njezin ko muzika tuge, i pesnik _mush samo na proglost, duge je-seni, hladno nebo, tutino zbogom. Poljubac njezi'n tih ledan, mra-morni •poliub; kosa playa odige setan minis, bokora rutia koji do-cvetbva. U ovom- izvodu nema nijedne. nage reel, sve je preneto iz pesme, a po•gledajte kakve su to reel i kakve asociacije,izazi- -

vaju: sive bode, .melanholienu muziku,, .snove,i , Augu i;H uoy,cpw, ie-

, dan . presieen melanholiean • Mimung., on je ved i po tome Precio-

CABPEMEHA 1171MDIZEBHOCT BOCHE A XEPLIEMBRHE

miran i (Amen ton pada u melanholiene melodije, igra svetlosti ra-stvara se• u ,nijanse, koje gube bont; tonovi umiru u §-move. Alt ako hodete da vidite Dueida tt sjaju duha, kad mu ove senke same pojadavitju toplinu svetlosti potrafite ga u ciklusu „Dula iii „Plavim legendama", tek je po njima Dueid veliki pesnik.

Aleksa Santie, prijatelj Dueidev iz mladosti, prestavlja sasvirre drugaeiji svet. Pre svega u njemu ima vise doticanja s narodnam lirikotrt u temama oblicima, all sa umetniekim osobinama I bogatijom muzikom. antidev stih sam za sebe je veliko uki-vanje; on suvik zvoni, treperi i savija sa eudnovatom lakodom. Sarno se joS kod Rakida mogu nadi tako i efektni prelazi re-eenice iz Siiha u stih, uvek lepo motivisani i muzieki opravdani: oni su u isto vreme i od muziekog i od psiholoSkog efekta. Slikovi su rrlta prava muzieka draperija: puni su vokalne zvuenosti, sreene improvizacije, neoeekivanosti i .bcgatstva svake vrste. Mantic na-merno stvara teSkode satho da pokake ka:ko ih lako savladjuje. U njegovoj reditosti ima svczine i idiomatizma kolevke naSeg knji-kevnog jezika, zatim neSto mladenaeko, raspevano, toplk). Vizije su mu uvek slikarski potpune, sa slikarskom temorn tame boja, jasrrog, kivog crtela, bez Dudidevilt uporednih perspektiva i pro-stornilt preseka.

Dokle Dtteid sadrkinom svoje poezije stoji odvojen od svoga vremena i sredine, najvedim .delom bar tako, negde u temama yea-nosh, u temama o eoveku, dotle u svakom '.;antidevom stihu lob& duhovna izmaglica, koja je lebdela iznad Mostara, Hercegovine Srba. Sa unutraSnje strane nema u njoj nieeg neobienog i &rho ,- kog, nema nikakve goreine koja bi dolazila od uznemirenog duha, all kivota ima mnogo. Kako je taj kivot u nacionalnom pogledu bio pun impulsa, revolta, uznemirene snage Santideve rodoljttbive pesme imaju akcenat kakav mokda nak rodoljubive pesme nikad vise nede imati. I mi bi bez njih bili mnogo siromaSniji. One su jedini veran dokumenat Jemperamenta i • inteziteta osedanja Santidevog vremena, koje je imalo istinske tragiene i herojske trenutke. Bide podataka i sa druge strum all samo u ovim pesmama five gola oseoanja, vera i stradanje, u svom najsublimnijem obliku, u obliku koji je bio kiva sila. Bilo bi Wino da nernamo pesnika, iz vremena-kad je Istorija celim svojim hidem gledala ,nati narod., U antide-vom molitveniku valjda su najlepSe pesme o bercegovaekom se-ljaku, o njegovim socialnim nevoljama i velikoj moralnoj snazi; a skoro veIleaustvene one o seljaku na radu: oranju, fetvi, kosidbi. Cik]us Pod ye r igama profima tako snakna retorika kao da ga Pevaju snakni mukanski horovi. on je nasa „herojska patetika".

1 Santideve Ilene pesme su u skladu sa ostalim grupama nje-ove poezije. I one su deo njegovog zavieaja, istorija jednog Mo-

starca, sa toplotn, obienom gradjarrskom ljubavlju, sa uspomenama • • IL UN/Mad I SI{ crl'a CII nP CT11 hi lo

42 CABPEMEHA BOCHA H XEPUEI'OBHHA

zan all jog vise po svojoj frazi i izboru real. Ne treba zaboraviti da je Dueideva precioznost na svom mestn

u slikama stare dubrovaeke vlastele i poklisara iz doba precioza, u antieke kene i mitoloSkih bida. Zar nema pesama kojima je mesto snage potrebna ljupkost, samo ne treba zamenjivati jedno za drugo: ljupkost za snagu, snagu za ljupkost. Zar nije slika Zizie-rnenih usana izradjena od ljupkog i fino precioznog pesnika

Oka , us kojana

a

je osobina os!tri. ljupkosti bila potrebna. tome opisu: „ treptila joj je neSto toplo, strasno i nestaSno: to bee bitka jednog osmeha i jednog poljupca."

- Ima jedan niz pesama kod Dueida koje pokazuju veliku eridi,

ciitt izrakenu u stilu francuskih parnasovaca. NeSto od svoje du-ce venkoga erudite Dueid je dao i caru DuSanu zamiSljajudi ga kao strasnog eitaea predaekih letopisa. Pesme ovoga roda imaju fini miris starine, intimnost detalja, duSu Ijudi iz proglosti i opet neSto od veene ljupkosti i humora koji de ih lako prenositi iz veka u vek. Dubrovaeke p m e su prune duha. Dueid je morao voleti dubroveane, gospare koji su vise od polovine svoga veka pro-vodili u Evropi. Oni su jedina naSa liena veza .sa sjajnim vreme-nom Luja XVI Lskoro jedina veza sa francuskim XVIII vekom, koliko dultovitim toliko precioznim. Dueid je najzad morao voleti dubroveane i zatosto je u njihovom kivotu video izvanrednu me-Savinu umetnosti i prozaienosti, oni su za njega protanjeni gur-

mani iivata. Kao stilist Dueie je odavno dobio atri.bute raskoStaog stiliste.

Istiee se bogatstvo i egzotienost njegovih metafora, sa duhovito nasludenim vezama izmedju predmeta, originatreost i obilje pri-deva, blistavost•slika. Oblik njegove reeenice svaki eas iznenadjuje; ona je duga, laka, jasna. Dueideva proza ima i drugilt odlika. Ali je DuZioeva versifikacija jednolika, bez metriekih variacija. Stiho-vi su mu teeni all ne i muzikalni, svaki eas nailaze metrieki pre-kidi; pojedini stihovi se odvajaju od celine, izgube stone, obrate se

prozu. Za primer Dueidevih nemelOdienih stihova mokete uzeti taman one stihove koje Skerlia citira kao melodiene:

West° vjenea ljubielea: I kitioe od spomenka, IzEad cola. 'mad lies, Plovi erne tuge senka.

Naroeito poslednja •dva stiha. Primera ima boljih, karakteristiena

i poznip. Dueie mora biti da nema pouzdan shift i ako ∎nas pada-

tak da je bio pevae u Mostaru dovodi! u nedonmicu. Rakje je isto tako stihovno jednolik all je beskrajan u nijansiranju muzieke haze, i Sto naroeito cudi to je moguenost nirjansiranja u tako uskom

krugu. ostale su Dueideve mane senke njegovih

44 CABPEMEHA ,BOCHA H NENEC.O.BIIHA

2ivopisni kolorit. Santideve .pesme 0 ljubavi su nettle elegije npostvarenim ljubavima, pune realisiicki h crta kao da su kakay dnevnik iii pisma. Njegoya Lena je kakva mila korn.Sthica, gospa „sa male crake dyije" ., udata get* prOmaSena ljubay. One su mile, proste gene. koje give pored njega a ne osedaju da on o njima Peva. ni onda kad to znaju, jer u njihovim snovima nema razlike o .'eoveku, koji je pesnik i eaveku, koji nije pesnik. Iz tilt proma-Senilt ljub.avi. ponikli. su SainiaeVi razgovori. 'sa duSa.m, oseeanje pesnieke usamljengsti, snaga Diegaranja i razumevanja. ,Kad se u

nizu uspornena digs °vitt asedanja kad. je osecao da . nje-

gova bliska sredina, a , ako draga, sputaya i stege, 'antic pastaje

veliki naroeito sa hurnanoin utehom koju je sebi dao. voljno so poznate $antieeve pesme o mladosti kola prolazi i pesme

sp. n0:flint pc,ro.di cnim osedanjern. Mediu njima je jedita u Svorn rodu Pr e t pr azni c k o Yee e. Poeinje studenim i mraenint. sli-kama oDustoSenog givota, pa onda tone u uspinene: give, negne, prsne; ove ttspornene orate pesnika .dubljem. bolu, .koji se .odjed-nom casta i dige, do utehe i viz:je visoko pesnieke.

Osiut oval ..pesama Santis ima . muzikalne romance, pcsnicke ituttazije, givopisne opisne pesme. •„Zanr slike" su. jedan deo Mo- stara, koji prolazi.

E.:antic sigurno u prevodima mnogo gubi, jer se pesma ne mo- preyoditi nego samo prepevati, koliko ce se saeuvati eisto..pe-

sniekih osobina zavisi od talenta. prevodioeevog. A. 'antic je Veei. pesnik nego dub. Njegove uske veze sa zernljom,.. zbog kojih je llama tako drag, smetant mu kad pomisli da izadjc iz naSe sre-dine. A naga istorija knjigevnosti rhorade real za Santida da je. lakoei u svojim krasnim. i virtuoznira tercinama — dostigao dubruvaeke pesnike. • .

Po nasiovu ovoga elanka moglo se misliti. da de u nlemu biti reel o s.avremenoj knjigevnosti Bosne u najugem smislu: samo o danas giv-ol knjigevnol aktivnosti, iii bar o onome Sto bi i danas

bilo duhovno givo. Medjutim, mi smo pojam savremena k n j gevoos t uzeli slobodnije i sa .vremenske. i sa .unutra'Snje strane,

pa smo glavninu elauka posvetili Aleksi Sanaa' i Jovanu Dueidu

kao-najvcdim knjigev.nlin lienostima iz Bostic, i ako su oni vet prt4lost i po svojoj aktivnosti koja ide u prvu i drugu deceniju ovoga veka, i po SVOMe uticaju, koga je bib all pre rata. 0. sa-vremenoj lirici. u uiem smislu lirici. u Z.":ijem razvoju ima kontinuiteta, jednorn reel o lifici .-posleratnoj mi dajento opStu. ka-rakteristiku. koja vredi u.. istoj men I za pisce iz Bostic' kao i za

-

pisce iz drugilt pokrajina. Pesnici iz Bosne. prestavljaju samo deo naSe Moderne Lirike, a kako medju. !njirna nema neke naroeito ve-

tikc posebne analize nisu vise .potrebne. . .

Prvo Sto karakteriSe posleratnn . liriku to je novadenie a svlina notouna revolucionarna snaga, :sun:lost da

CABPEMEHA KIBIDREBHOCT BOCHE'H XEPIIEFOBHHE

pokrene sva pitanja da sve napadne, sinelost da se a svima praV-cima odvoji od tradicije. U prvi rnah je u svemu tome bilo mnogo neozbiljnosti, aeenja, ludovanja, mesto tobohije suverene iskre nosti i razgolicene oseaajnosti dobila se jo'S smeSnija maskarada od one preraine, koja je bar imala mere i prizriavala zakonc lo-gike. All rut stranu to ludovanja, koja imaju svoja prosta psiho !aka objaSnienja i koja uostalom nisu dugo trajala, pa ukagimo na stvarne vrednosti Moderne Lirike. Nile najmanja zasluga moder-nih pesnika Sto su liriku oslobodili retorike, monotone arhitekture i lcdnolike muzike, all jc sigurno najved.a ti tome gto su raSirili grantee inspiracija i oslobodili oseeanje svih okova. Romantizam je stvorio pravu liriku, istina sasvim blisku narodnoj poeziji ne-dovaljno sublimisana, all je taj proces prekinun Realizam i mesto eiste lirike stvorio pesnigtvo opisa, erudicije, tendencije i analize. Pesnici od Vojislava i sa. Vojislavom grade najvi§e tehniku st ha, versifikaciju, stih, all podrgavajudi tudje obrasoe; narodna melodija i prosto oseeanje izgledali su sasvim oskudni izvori naSim pesni-cima. To je u potpunosti slueaj Dueidev, i Santidev, sarno sa ne-kim izuzetcima.''antic je u doe tri pesmice (Grivna, Moja noei, Wee na 'Skolju, Laku nod), izrazio euvstvo preliveno melodijom na narodnu, i one su njegove najiirskije pesmice.tcta Sto kod njega nema vise tih oblagorcdjenih puekih pesmica: 'antic je prevodio Hajneov L i r s k i In t e r m e c o i morao je intimnije pregiveti le-potu prostilt i neinih Hajneovih pesmica; topli nemaeki lied le lep,

samo lep; nagalost, uticaj savremenika bio je jaei, i 'antic je ostavio urodjenu poetiku zarad one, koja je modi. Ipak, kod velikih pesnika ne treba se mnogo bacati ni osvrtati na uticaje, gto ih je vise sve je bolje: svaki od njih prolazi kroz pesnikovo „belo usijanje" i ono im u potpunosti dale lieno obelegje. All 'an-tic je pod jednim uticajem suviSe jakim zanernario jedan drugi, koji je mogao biti isto tako blagotvoran. Kad se hronoloSki pre-gledaju Santideve zbirke vidi se da se on ovog drugog uticaja hotimice otresao. On je svoje pesnikovanje poeeo pod uticajem na-rodne Erik, mogda i Hajneove, (Vojislava ostavimo na stranu), a kad je pesnieki sazreo sasvim mu se retko vraaao, kad je taj uti-caj jedino mogao biti blagotvoran. Slovenaeki riesnici boije euvaja put svoje lirike, mogda zato Sto imaju eistlju lirsku gictt a rasi, a mogda i zato Sto su oni imali Pre:Serna kad smo mi imall Branka. Kod njih nema nijednog boljeg pesnika da nije iskaristio narodne Muzieke motive i teme pesama; oni su im , •naravna, dali finije eistije muzieke oblike i uz romansu stvorili sublimniji lirski lied. Koliki je broj pesama PreSernovih yea komponovan i koje se nje-gave pesme ne mogu kompanovati, da odmah postana popularne? Takav je slueaj i sa ostalim dobrirn slovenaekim pesnicima.

Osim ovih uticaja sa strane, koji je ometao proces lirikovanja u naSem pesniStvu; dakle samo ometao all ga nije mogao i sa-

CABPEMEHA BOCHA 14 XEPI1ErOBHHA

svim omesti,. maida inagu lirike suvige pritiskuje dinarska dinamika,

ikoja je vige epska i retorska, nego lirska i muzikalna. Nama je ova ideja pala na pamet gto nain narodna lirika vandinarskih na-

selja ,na pr. makedonska •esma — izgleda vige lirska li-

rika iz eisto dinarskih krajeva, i gto pisci po•reklom udaljeniji od dinarskih sredigta skoro pa pravilu pokazuju prave lirske -tempera-

.mente, bib u stihu bilo u prozi. Po ovome gto smo rekli moglo bi izgledati kao da mi odbacujemo• sve druge vrste lirike osim lirike Zistoga euvstva — da upotrebimo ovaj prilieno kompromitovan iz-raz kao da smo mi samo za mali I i ed. Ne to, mi ne odbaco-jemo nijednu vrstu, nego uz °stale hoeerno i ovu, a nama se eini da nje nema davoljna u nagoj poeziji. 'Mogi& bi se reel da

i jednog Herediju i jednog . Misea i Teofila Gotje, ali Hajn•ea, Feta, Cuteeva mi nemamo. Sto je jog interesantnije svi strani ye-liki pesnici pored ostalib rodova lirike u ovoj vrsti imaju najlep-.ge stvari, kod nas nije tako. Njegog bi se pa misaonosti mogao porediti sa Geteom, po eistoj bind ne mote; Pugkin je isto tak.o i dubokomislen i duboko osedalan, ovde mislinno na njegove male Praitc pesmice, u rod• njegove E 1 e g i j e; i Dueia bi se po misao-,no•sti rno•gao porediti sa Miseom, ali po oseaajnosti ne mote, Ra-kid sa Leopardijem p•o pesimizmu, po oseaajnosti nikako, Sarttie sa Pregernom po rodoljublju i lienoj neveselosti, all je Pregern ton-liji. Dakle, nama smeta stn je nag . L ir sk i In t ermeco siroma-gan a ne gto nebi mogli da, utivamo u reflcksivnoj, opisnoj, -humo-

ristienoj po•ziji. Te su vrste potrebne kad• hoeerno da mislimo, za migljamo iii da se smejemo, ali kad hoeemo samo -da.oseeamo, onda .nam..dajte, eudni 1 i e d, dajtenam jednu Fetovu pesmicu u kojoj .osim dva .tri tona i neke istrgnute slieice, nejasne telje i vizije,

nema nigta drugo. Tu neizbetnu. i nuinu vezu lirike sa muzikom savremeni pe-

.snici bolje •oseeaju i razurnevaju. Vezujuoi jedno za drugo oni ot-

,varaju : moguenost nebrojenih variacija i bacaju kao neku maglu .na izvore iz kojib. se radja, i bag time iskljuetnu diskusint ko jeste

a ko :nije pesnik: proba je takva da ne mote biti mistifikacije.

• • Sve se ove tetnje oseeaju i kod pesnika iz Basile, pa bilo da -su porektom iz .nje, bilo da tu five no slueaju; a uz to kod sva-

!koga po neka liena crta i nota. Svi oni hose vise no 'gto se mote

i tetnjama izlaze iz svib okvira. Zato u njihavaj inspiraciji ima

•nereda, ima preziranja d1daktienosti. i tendencije i nebritljivosti za strogo izvcdenu refleks'ju; ima fine leternosti kad pokazuju svoju

tteenost ali isto tako neteniranja od neznanja. Jednim njenim deloin pregao je uticaj sa zapada, drugim delom dah istoenjaeke poezije, preko prevoda kineske i arapske lirike.

Od pesnika koji se ma po eemu vezuju za Bosnu porninjemo Ivu .Andriea, koji je u svojim pesmama u prozi, pokazao os,obine koje

nrinoyedaem: u pripovetkama psihologko

portretisanje, u pesmama suptilmt a konkretnu samoanalizu. Kod Hamze Hum ima fine senzibilnosti i topic putenosti, naroeita su mu lepe muslimanske romance. Peva u slobodnom stihu, iz kag se muslimanski narodni stilt jasno izdvaja. Jezik mu je pun svetib i poetskih provincijalizama. Dao je i sreene imitacije arap-ske lirike. Radovan Joyanavie ima socialnih tendencija, i uvek jednu dosetku rastvori a stlh. Jovan Radulovio .ni sa izradjenim srestvima starinske pesnidke tehnike nije u stanju da da teeniji stih osim korektnib deseteraca, i gto ima pesnieldh ideja osuge se u pro-zai6noj formi. Mihajlo Delibagie u tesnom okviru otivljava narodni stilt ali sa muzikalnageu i tegkom pedali koje narodni stih nema. Jakga Kogan je dao zbirku kapricioznih stihova i slikova sa toliko lakode da izgledaju teena i duhovita improvizacija. Miroslav Feld-man, po osedanju jezika vidi se da nije iz Bosne, ima pesama kat-kad u starimski tesnom stihu, katkad naivno nave; po sadr2ini into tako naivno Ijupke, pune iznenadjenja, sa :humorom deeaeke ele-.gancije i bag zato lepe. Njegov duh ume da se 'gra sa oseeanjem koje ga .oslugkuje.

Sve su ova dobri pesnici, iii de biti dobri, ali pesnika od snage Bosna danas nema. Motda je on medju onima, koje mi nismO Po-menuli.

P ripovedai I aka je pripovetka najbolje gto imamo u nagoj knjitevnosti —

istina me i naivige sto imamo — ipak se pa nveinu saopgtavanja, opatanja i po temama a njima oseda da je u punoj mladosti. Nagi .pripavedaei, po jednom dobrom instinktu, najradije opisuju sredinu u kojoj su odrasli. Motda eak i nesvesno oseaaju da je njihova osetljivost najveda u izratavanju tivota sredine sa kojom su se razvijali. Izgleda malo eudno da skoro svi nagi pripoveclaei Live u preston:ci a skoro bez izuzetka opisuju provinciju. Ali to i beta taj-na njihovog uspeha. Mesto da rade sa metodama i analizom za koje se bode nasledje proglasti oni rade sa sirovom i snainom oset-Ijivogeu i daju pripovetke pone lirike, temperamenta i intuitivne .ana.lize. Jezik nagih pripovedaka je vrlo diferenciran: svaki pri-pavedae ima svoj jezik ne samo svoj stab, i to bolje nego igta pad-vladi njihovu lokalnu boju i etnografsku zavisnost. Naravno da se ovo objagnjava time gto su nagi umetnici rodom iz provincija, tt kojima je tivot . vrla primitivan i instinktivan i u Ijudima ima

razvijene osedajnosti eula. Tu primitivnost i oseaajnost do-nose sobom umetnici iz provincija, i unose ih u svoja umetniela dela, zbog cega ona izgledaju bujna, miada, sveta. Svetinti i in-tuitivnu osetljivost naga de pripovetka izgubiti kad bode pristigao naragtaj urnetnika eije oe krvne veze sa oporim tivotom provin-cija biti tatnne t.daleke. Danas se jog ne oseea krupna razlika iz-medju starosedeoca prestonice i priseljenih palaneana i seljaka: novi talasi so toliko bujni da se svc staro pod njima gubi. Kad

CABPEMEHA REIFFACEEHOCT BOCHE H XEPIAEMBHHE 47

48 CAHPEMEHA bOCHA H. kEPHETOBHHA

se taj proCes obustavi i veze preko prelivanja prestarm, kod na-'gib se pisaca nee vFge govoriti o jeziktt

nego sant° o stiltt; ti

pripovetkama sve . az manje biti junaci ljudi jakihnagona

nagona a 'we

vise mesto praeenja tamnih puteva loci ee r-

nni dru§tveni i individualni problemi. Posle izvesnog vremena, povrso logiei timetniekog razvoja, javiee se u knjigevnosti zasieenost od intelektitalnosti; i umetn ci ee poku§ati da se rate duhu da§nie

knifievnosti, all tae izmedju ta dva knjigevna

v perioda, ma

an koliko

se oni metodama izjednaeavali, po$tojati velika razlika, otpri-like kao razlika izmedju umetnika koji ins:stira na jednom metodu i umetnika koji me bi oseeao da se tim metodom sluii.

Danas flak priPovedaei izgledaju kao delegati svojih provin-cija u jednoj knjiievnoj akademiji, gde se uvek sa mnogo radozna-losti oeekuju etnieke informacije o pokrajinskim tipovima i eg-

zotienim mo umtivima. I ako nak pokrajine ubrza jedna za drugom

izaslale svoje delegate u Icnitievnu akademiju ipak i danas ima u Mai inezastupljettih provincija. Njibova pojava u knjigevnosti bide onakva sen.zacija kao §to sun svoje vreme bile pojave Sremca, Bore Stankovioa i P. Kokiaa. Doskora§nja velika etnieka izolova-nost naih pokrajina ostavila je jak j zanimliiv t

ag tut knjigevnosti.

Dokle ee aj etnieki okvir oseeati nije laka real. Bosna de moida

naidu se t

ie e u vail svoj kolorit rnentalnu zaninavost. U .njoj ee

predanj sae job dugo euvati istoriju kaldrmisanl drumo -va, koji se

slivaju kod Vi§egrada, a odatle, kao bujica, razlivaju put istoka. Isto o narodna pesma saeuvati podvige i lutanja pa kozjim st oe tak azama skrivenih u pavit, senku hrastova i mrak gudura, kao 'St&

e.e ostati prieanja o putovanjima i puteljcima od samostana do samostana put latinskog mora I biskupskih rezidenciia. Stoletna snevanja triju vera o iskljueivom gospodstvtt mad Bosnom jo§ nisi mrtva,di, koje su tri vere podizale oko svojih vernika, po-negde a ziov

vreme jo.§ nije nit taklo. Bosna je na vlagne I opreene •

nanose usahlih bujica, na kojima neuznemiravano djika bujad i ko-rov. Socialno odvojena u jasne tipove, uprokena, neprosveeena -

,

olog i eak bez potreba za vigim kulturnim formama slueaj sviju pat

rialhalnih sredina Bosna posmatraeu pruga samo jakog, g atavistiekog veka. Bosna se moge lako i brzo definisati all te§ko

saosetiti i co prozreti'; u nauci ima njoj pouzdanl podataka all sa-

nt() u umetnosti .ne§to od njenog givota. Kao §to je dala dobre pe:snike Bosna je data i dobre pripo-

vethee na§aj knjigevnosti. Predratni pripovedaei iz Bosne u pr-

vom su du laeili zaatren odnos izmedju vera i narodnosi

I iz

re na podvi retina. Kod posleratnih pisaca tih tendencija

t

nema i iz njihov ag dela izlazi Bosna realnijih razmera i ana-

lize. Petar Kokie je pripovedae snagnog temperamenta, u njegovoi umetnosti ima lepih kvaliteta, all se Koeie Srbin to

Koeie politlear „Ar.wtkama. U jemu je razvi-

CABPEMEHA lifIDMICEBHOCT BOCHE H XEPUEI'OBHHE 49

eno umetnidko osedanje prirode all on u njoj vidi mraene sile koje prete inarodnom neprijateliu; zanet svojom dubokom ljubavlju pre-ma s:arim i velelepnim bosanskim §umama Koete die seijake kao nelce sjvanske .divove da ih brane od sae uljez.a i tudjinaca. Mnogi su njegovi seljaci panovi pretvoreni u rotate. Zatim, Kodie iivom ilaradriorn predanju daje karakter istoriske svesti i ovo oseeanje udara u temelj svake licnosti. Socialno propadanie seliaka, manje iii vi§e jasno. s‘alno mot:vi§e kao prikrivenn i ozakonjenu pliaeku regirna i administracije. Najvi§e vidi, ako bi mogli real, javni givot seljakov, seljaka a porodici, zboru, drugovanju. kolcktivnog selja-ka. 1 rmjed:fiaene drame su u ovum - okviru. Kao §to je preterivao ii slikanju moraine velieine seljakove, Koete je preterivao it opisi-vaniu seljakovog §eretluka i lukaystva, kad bi se ina jedan kuri-jevski naein sprdali sa vlastima. Svetozar Corovie ima manje Ka-eieevih tendencija all i manic umetnos,i. Kod njega su uvek dobro zaznovani roman i intrige, all se sve najaeae svede na glagoljivu

na epizode, na spalia§nie navike. Corovie veoma intimno poznaje givot sviju sred na hercegovaekih kasaba i izgleda da je o svirna svojim pod bogorn .konkiama i poznaniclma pisao pri-povetke. Njegovi su motivi najiraznovrsrOth vrednosti. Mogao je nticlugaaa i naMroko da pcida o najbeznadajnijim stvarima all i da opazi dramatiene i komiene situacje. Cudnovato je samo do kog je s,epena bio igen oseeanja mere i za prirodnost sittracija i za istintost du§evnih dog:vliaja. Pisao je korektnim jezikom i givo-pisnim reenikern all bez ieeg jaee lienog. Od starijih pripovedaea pominjemo g. Nevesiniskog izvrsnog folkloristu i pisca koji \dada jecinim provincijalnim jezikom, vrlo krepkim i dobro .posoljenim. Medju starije ide i Milan Curdia, raznovrsan i duhovit pisac.

Medju mladjim piscima Bosn.a ima dva dobra pripovedaea: Ivu Andriaa, koga je knjigevna kritika sa odukvijenjem primUa i Boru jevti6a, koga knji2evna kritika nije mnogo analisala. Ako je prvi sa :pravom pozdravljen, drugi je bez prava zapostavljen. Pripovetke Bore Jeytida imaju i stila i fine psibolo§ke analize. Nesreda je samo sto on i na jednom i na drugom suyik ins!stira. Narodita njegova bojazan da mu izraz nije dovoljno neoblean daje njegovom stile podignut i ukoe'en ton. Mesta da se oslobocli jezika i stila, koji pravi, on 'svojoi reeniekod fantaziii daje •napon koji se opaga; mesto da Sc oslobodi ovog man . siranog stila radi izraza koji de spontano doai JevCd neprestano profinjava ton, i samom sebi nikad nije dovoljno finis prepun je umetaka, paranteza, kronidkih apostrofa, in-yersija, trafl. 'paradak.se i duthovite metafore. I say taj ogromni ma-nor nije bez •srede: njegova je fraza desto vrlo: fin:a, nova, neoae-kivana; njegov rednik bogat i orig'nalan, ume da skuje red i da job da ivota. Pored sveg tog uspeha oseda se da ie to posao jednoga majstora, da je to literarna arhitelth.tra, da je sve to na kraju kra- ,cN a VII LLIOGctll manir, all manir. MUM) pitanja stria zaakunljuitt

50 CABPEMEHA B.00HA li XEP11,E10B 1411A

Bora Jevtiea vidi se i po tome to se lako podaje uticajima stil-skit} novena. Dobromae lako opaziti senke nagih '-dobrih sti-

lista i novatora u s go

tilu Bore 'Jevtiaa. Njegov je slueaj eucinovat, sa tovo bolesnom osetllivagou za sil on nije u stanju. da sam sebi

dladje prayac i da mu Sc pada svom

t snagom, Veeno traIenje i veeno

previrauje. Na slueaju Bore ac.la. Sevtiea.

meju li p trebalo

rozbni piscii naeelno

tako ras

daleko praviti

pitanje stile kod proznih pis iei da tnenjaju: dibamiku I strukturu reeenice, ill bar smeju li se

kao ne' prozni pisci toliko apsorbovati pitanjem :jezika i stile -da se nithov

jezik i stil svaki cis oseettju kao ne§to noni pvo, troziaten

vationa predose- , 'to

go se nameee nagoj •painji. I najzad, Smeju li se o oanja ,promena u deziku kola toboie ill netobole imaju•

ava shvaeeno •pitanje jezika od• kakve je vainosti. za pripove-

daekuko umetnost. Recimo, kaliko Mome'ilo Nastasijevio reskira sa

jezikom svolib pripovedaka i pored toga gto on tvrdi --- a to se ioseea — jezik nile izmigjen i skovan, nego da je to,

u krajnjem slueaju, da njegov stilizovana dinamika koja i-•ivi u jednom ,delu

naroda i koja polako potiskuje ovu danagnju. U opravdanje svoga jozika Nastaevie navodi i druge razlage, psiholo§ke i rnuzieke.

All svi ti razl sij

ozi 4-Lisa dovoljni da stvar konaena rege. Zar Mom-

eila Nastasijevie twee da prima, da ga bas tai -njegav jezik spatava i ako se jednoga dance bade re2gio da %radi krupnije ,poslove u prozi hoee li on ostati kod svoie stilizacije ili Ce a

uzeti oval izgled svakida

ane - nii

jezik koji se u pisanju i ne osea. mama, bar zee danas,

moguee u OVOM jeziku napisatie roman u Alma An e K a r eni n e,

Z I o e i n a i k a z n e, pa eak ni u oblum N e C..- I s t •e, k r v i. Jezik bi

en iscrpeo svu, erg iju pike vu a isto tako i eitaoeevu. Dok se ose-

eanje ne eni u njegovu korist mi mislirno da mu je onemo-

.guden 2lvprom ot u prozi, kola ba'S u pitan,u jezika ima da oslobodi sva-

kog .napora i um i eitaoca •da. bi se podali daleko vainijim

poslovima i tdivanjim.a. U lifrici vee stvar drugaeije stoji, i Nasta-sijevieev jezik bez ikakvog flaprezanja ispunjava njegove tetnje ti Abu, dok se u prozi tal napor oseea. 1 Nastasijevioevu prow spa-

sauce lirika, a ne draii jezika koji sapinje dah- i ne odgovara nasal

navici disanja. U raspravi ()yoga pitanja imao bi se :putt-alai od-govor za slueaj Bore jeftida. Mi smo ovu stvar jaee naglasili ne zato 'Sto bi ove osobine bile iskljueive u talentu• Bore Jevtiea, nego

gto natn same, pitanje lzgleda vain° i zanirrrljivo. Jevtie ima spo-

sobnosti za neobiena sloiena aSevna stanja ima intulcije i -s•po-

sobnosti za udvalanjai , samo 'Sto

d uvek name& lieno-stima svoj jeek

i svoj naein izraiavanja• U tom je •praveu•slabo •diferenciran: dobar tAke napregnutosti, slab u .p•oku vsaju da came lienosti

u-opisu psihol svoje stanie, slab bag u onoj odlici kola nadju odgavarajueu ree za je kad Iva Andriea sn

naai

lazi. i .rno ira zvazvi ijena.

ja u To d

sebione

u svojkle dola

ojzi otuda §to

dramu.svojih lienosti , pokretliivoi masts, koja ne oseea potrebe da .pozajmIluje oznake spolja. Zatim,

CABPEMEHA 1C11314WEBHOCT BOCHE 14 XEPIIEFOBHHE

61

.kod Jevtiea- ima misaonosti i.intelektual•e goreine i dovoljno snage da poka2e sa kakvom sugestijom deluju na eoveka, oblici , pejsaii 4 svetlosna obojenja.

No Andria je kao pisac i umetnik konaeno formiran.; njegov talenat ad prviii pokugaja pokazuje negto zrelo i mirno. Stil nje-govih pripovedaka je skoro istih kvaliteta kao stil „Ex pant-a" i ,,Nemira"-- tno da malo ,negto suvlii jer je manic heart ,. U svim_a svojim delima Andrio pokazuje e'udnovatu. sposobnost da jedva vid-stim unutraSnjim nadraiajima i nejasnim emocijama da eudnu sliku i impresiju, toliko konkretan °bilk da nam izgleda da svako ose-‘.:anje moiemo uliVatiti prstima. Moida se samo posle preterano .subjektirinag „Ex pont-a" u An-clrieu: nije ocekivao jedan potpuno ..objektryan.prmovedae, eudnovato je i videti do koje je mere od-.stranto,SVOjit lienost:iz ,pripovedaka .p.osle dela u kojima na say glas go•ori o sebi i svojoj razdralljivoi osetijivosti. • Jedino se po njegovoj sposobnosti da oseeanju nadje konkretan i precizan izraz .moglo slirtiti da de ovaj pisac umeti i druge posmatrati kao gto ume sebe. Tako je i bilo:- ad. pesnika koji se toliko .bavio sobom .Andrie se .bacia na ,umetnost , vrlcysporu i. te'gku..dapo najpovrgnijim podachna •eaktivrge eulni i psibologki 2ivot najtazno-vrsnijih imajuei stain°, na umu kontrolu, ono malo:•• podataka gto• ih ima. :Sa tim osobinama on je postao adliean pisac istoriskih pripovedaka. I Nova se Bosna sasvim razlikuje od, Bosne koja sretamo a osta-lilt pripovedaka, tek sa njegovim pripovetkama mi saznajemo ka-kav je Inogao izgledati svakodnevni 2ivot i realan odnos izmedju .lienosti, ,a .ne nekakav zamgljen odnos izmedju rasa i vera koga - yaljda u svakod•eynom zivatu i nije bilo. Galerija tipova u Iva je galerija ijudi koja je u svoje vreme iivela i progla Bosnom i osta-vila makar kakav .trap. Pogto prodefiluju pored nas ove snaIne lienosti .iz vremena, kad su jedino talenat, temperamenat, smelost

lukaystvo dovodili i zadriavali ljude na pololajima, mi slidemo jasnu sliku orientalne Bosne u •Irojoj je istoenjaeki dekor kao flat° .sporednije sasvim u pozadini. Ivo Andrid izgleda kao sazdan sa svo-jom odmerenoku i osetliivoku i u isto vreme rafiniranotn •cijont da ozivi jake• perverzne licnosti , a ,prvoin redu lake lienosti,. iz dalje prolosti, kad je izmedju ljudi vodjeno neprekidno merenje i odmeravanje i kad se sve svriavalo atvorenim iii podmuklim meg-danorn. ()stall nagi pisci nisi" vidli to Bosnu bez surogata evropske kulture; .bez kultivisanosti kohl daju paragrafi i

Metod Iva Anidrida je metod jednoga nauenika:. opaila se da on skuplja i motive pripovedaka i podatke o lienostima, oseda se i :preeutna dokumentovanje naukama t arhivama. Izgleda, uvek morn tda: nadje posticaja sa strane pa da tek nanj riadoveie psiholoAlui raspredanja. Ovaj metod olalCsava Andri6ti pripovedaeki posao all ga i sputava: sam po sebi metod je spar a No nema fantaziju za fabulu koja bi sama komplikovala radnju. Njegove prtovetke ne-

It

II0E311jA T. ,11Y -11141iA . 53 52 CABPEMEHA BOCHA PT XI PH,EtOBHHA

maju pripovedaeke reline; one.su vise niz psihologkih portreta i frag--. menata nego intriga i roman. U njima e najeegel ovakav prosede:: ohicno se za osnovu pripovetke uzme jedna lienost iii neki doga--

djak 13a.• se onda prat u razlieifm sredlnama dugeyne reakcije .od,

tth lienosti . 1 dogadjaja. U Corkanu i Svabici .imate cirkus-i cirkusku igraeicu kao uzrok, koji u mirnoj kasabi izaziva skora.. koiektivno ludilo. Andrio pored kolektivne psiholog:je ,daje •pine: indVidualnih zanosa .palanaekih gazda i zanatlija, prateei sa naj-- y2ge detalja eulne emocije junaka iz naslova, Corkana. Takav je isti postupak u pripovetci L j u b a v u k a s a b kao okosaca lat.-- bay male. Jevrejke i Ledenika a 1)0 strani 'primanje i shval.anje ove• hubavi porodice i kasablija. Otuda su sve pripovetke niz psiholog-

fragmerata, koje njihoy povod i izvor drti u celini, drugih veza. inedju njima nema. I pripovetke koje su obeletene nasloylma kao ,

oelna neprestano se jedna na drugu nadovezuju, sve kao da su sa rim epizode iz tivota glavne renosti, koje dopunjuju njihov ka-- rakter i temperamenat. Tako se i uMusafirhani i u Z i n d a n u govori o jednoj istoj limos i, fra Marku Krneti, sam.o u dve raz-.. lieite epizode i u • dva razIleita kruga lien.osti. Po jednoj skoragnjoj. pripovetci u Srpskom Knjiteynom Glasniku — I s p o v ij e d —• vidiino da jog nisu iscrpeni dogadiaii iz tivota fra Marl a Krnete. Dan u Rimu i Noe u AI ha mbri su dye an.egdote o jednoj.

istoj licnosti, Nikon Kriletlau. Sto je No Andrie i pored svoje fragmentarnosti i oskudice

ritmu dogadjaja stekao glas odlienog pfpovedaea treba zahvaliti drugim, yea pomenutim, Megovlm svojstvima: u sposobnosti da• s utiyi u tudja dugevna stanja i u sposobnosti da nadje izraz -

za tijih kroz akc'ju i senzaae same lienosti ne odajuel nikakvog: iraga da posreduje kao pisac izmedju junaka pripovedaka i eitaoca. Za njega su same- epizode pril!eno sporedne, a glavno ono gto dotive lienosti u .njima. Pod snagom ps'hologke napregnutnosti tat lienosti anegdote se sasvim gube u ponekim pripovetkama i pred nama stole mraexte, muene, ispaeene figure eijim mukama ne Anotemo dogledati ni kraja ni konca. Takav jedan snata.n portre, svirepo 1 rafinirano analisan, imamo u Must afi Madt at u. ette stvari nema u nagoj . ktijitevnosti: no preciziranju bola, po

tealaosti detalja, no nijansiranju oseoania.*Andrie je u ovoj pripovetci •opisao neku utasnu - nervnu bolest ne upotrebljujuei za objagnjenje ni jednu ree •iz medicine nego slikajuei samu bolest iii upravo pugtajuei da se svojim razvojem sama slika. Samo u po-schnoj analizi mogu se istaai svi fini detalji i psihologki prelivi.

Pripovctke Iva Andrida•.su bogata galerija tipova i to uhvadona• u easovima tivota i akcije i gledana od: eovek.a koji svaki nji.hov aokret-razutne i stavlja u kautalnu vezu.

Nekim svojim osobinama .Andria pots•oa na nageg • najboljeg• -.;

Arippveda-ea Lazu Lazareviea: I No kao Lazarevie_ pugta

,da svojim.pokretima, postupcima i reeima izratavaju dugevna sta-nja i u njihovitu razgovorima upotrebljava izraze koje je nrilikama 'et) iii koje postoje kao fraze teeaju. Taj naein govora ima svoju .naroditu .drat, Laza se .no.kazao kao majstor a nemu, anotda mu on .naroC.cito pristaje zbog finog humora koji ih prati, all je i Andric dobar. majstor u ovom poslu. Kod njega lienosti ne razgovaraju rrnogo all kad katu koju ree oni je pozajmljuja iz- i--vota iii iz notesa Ivovog, to ,je sve jedn.o. Za primer uzmite sve :ono gto na .glas rekao .fra Marko Krne;a pa aete se uveriti ko-

je oval metod dobar i reljefan. Takva su uostalom i pisma o fra Mar:ku ,(„Nit utjera raeyast kolac u zemlju, ni svog fra Marka .0 sveti ted."), i njih No majstorski sastavlja, kao da ih prepisuje ,ocinekud, jog taenije, kao da stoji nad glavom licnosti., koje ih pigu.

Po opislma raznovrsnih temperamenata i strasti talenat lyeAndriea izgle.da snatan i bogat all koliko ima daha ne mote se sada reel.

Medju mladjim pripovedaeima knjitevna kritika ie zapazila pojavu Hamze Huma, naroeito njegov G r o z d a ai n K i k o t; a u :svoje vreme registroyala je i pripovetke •Joyana Palavestre i Mar-la Markoyiea. Medju najmladj;m jc nail/earl ,nada Hasan Kikie.

.Momir Veljkovie.

JbYBABHA 110E314JA F. ANTITITHA

I

TypcKa anacT 6a,lla je no Hantoj 3eMJbH Rao HeRa 3aft maraa nog Rojom Hfiutra He poga. YmeTua IiibilifCeBHOCT HH-nana je y HatuHm noRpajHHama OHHM pegom Ratto ce Ta mama •cy36Hjayta : y EOM! Ir Xepneromum HajnocJte, ceM JywHe Cp6Hje. One cy nowtbaae Kajk cy gpyrR gaaeico ogmaRaH.

Kag je 1891 rogulle Aaexca LidaHTnh H3gao npsy Rtbktry necama, 3BaJIH cy ra „npsum xepuerosagRum necHERom”. Tete, Taga ce og cTaplix .ibygH cy njeBaaH ca6.7by x jyHaRe" no.naRo ogHajao maahH Hapam'raj KOjH neBa „ppm H caaHyjy". TeR noaatco gegH ce Ty HugHBHgyagua noe3Hja og cboaRaopa,

TeR mocTapcRa 3 o p a, attar IllaHTHha, Aymilha H gpyroBa (1896 01). Hawaii° mune He yBpinryje HapogHe arrrepaType.

Ha H Ta je Holm noeanja imam o6eacwje onntmx Ha-pogrmx ocehan3a, meeTo HHAmmigyagaax : y jegHoj BOCHH H XepHeroHHHH, no Apyrn nyT 3apo6JbeHoj, Ta cy ocehatba ma-paaa 6HTH naTpHoTcRa. Jby6aBria necma jaHma ce nocaegiba. Y IllaHmheBoj npHoj ICEbH3H rOTOBO je H Hema, na spat) mago H y gpyroj. Heron npHH RpHTHElap (F. M. Camth) ityggo ce Tome ga maag xioBeR TaRo maao mapH 3a weHe, na Rao c maao npHroBopa npHmeTHo : Baavla he ce Hahtt Roja .genojRa ga, ra 3aHece ! Y cTBapH TO HHje 614,110 unTame jegifor nojegHlina„

•

aa ard 'moan umtvgiNT wirer - du 'H of vIaucodu 1s100011 DIT4H01011dIre 11 MULL H `thinoiumo vlOir DA11111411 14310.1,014d1111

MHO 01310.811 of vrvi, T0011111 AVOHdOII A 01048131fA '81tHO

•„00113 112111'1111:19 ITH3K51 àrx/Cd,1, aguthj," ' 0211113H 0111H11 011411 0111 14 11,1511 0 011,111dff 00 HO : 01101/013A ON180 mot 01111211 al 110 00 511111B10113 968T 140 ',MTH IIHh* 00101f OH "ITIV11011',10 03 HI B114101A1 A -enHa urAdd i1 I? 011HA0 141 `H11111511 111 11 11Hcag8 Ha ITy -13IT1W0011 A 14,12100 111014 ILL '01121,30H 11,10113 ttRM 814 ÀBII3dX A 013H Arld0 A at DIM OAH

1ay~ 0(151 1111131/ 14 014 'Nor ‘fuJag aH `031r.H1f9 'Vox àrgilly : 011111111H Aa @Nal, 11 troHdan vain us, Of vincenlawm,HaD

•utroeassm xmanuaog uriv,Hte,t wmitregiNT wHdAD-H o „altureg" alto aucHll rum mm :magi -01 14 141d1V0 01( 8,10hHH 11811LT11 OH '1131`8111110130 BNTH100I1 13H H 01111451 EH 111411d14 00 OHM 01A0H110 13111331 HUH t 0(/01/' 901111 Aw alma' dug Hhad atiodacH 14101ATA88d 1111' 040X 131,1411 5,I`Rdr 11H1131 HUH t 11,LT3d11011 A9011 10110 00 1311 H àhatt „atuative" 1311 0(4011 131f '1390H 0 021T1H0 af Hfou „14101f0(41113" „wagaalr atioe Aaudr rem outu, .HfHlreuHcpHedae 'Stun 'Hilad 5 vgrifeHon eu,Lah -0110 Bd whAll 'doeS H11d11 PINH11dres,aow amag Hurallfog

'3114H11111W118 of HO - 111110 WIPE) tt'ogroa `HH -quwor Hrtig AO 141Ad1l "5E1313112 fi nn.nnrj *N-0 A 1430111414bAll V1111110,1 214H 0011 tH11dHVH1o01t

ouu wrauf . T06T ro 00 6110 ùrenuE auude 00 A HIH111111A Ìva1e2 .acHade 011151eq 11011A mol OH òmai,LaLuu arraf A 14211I1A 13g14d111: • xmaaat'auat. 11HH1OU011 foaAdr 5 ! StruiroHfoff 1111 ollufathrou 0141111 OH111fIq 031011 vvvaau 'et-mug/NT of '11110,10111 'oeHmuirll unSw HO xn1a0017a1all 14H1111011011 foadu A •Houg/NT O veal" OH allulloa 031H1f031011 OdHrRH iphsr .J `988 -1 00 H11111144113r òxhaIl ovm

',WON HamAdou 'Juror H 'euf Heal of 1INIH111 .540W : 11114F10111d1123 H111011Id110 • 141149111f3 141110h011 A3 14114h 23111110011 13101 uwaH dap 1310118'8d

AMID ILLIIdOPI of 01 14dVE110 0110 111143011811 -81110110111d11130 .1031111 011 01411213d '831ThLeh011 X141,1AX 031131 11 011111t0d0 011'1313022 031131

ex ummau 141031 OLVIAI 00 dap • • •111129138 011111317 OMOH of amutcd H,Ludktadu '0H22951110H 141149 '00 W1409 àutow afou action-qua' oHraf of od, •weimd 10110 &48H aH H 11111121A1 510110

OH11h133 OH moV `00 OWOL' Àh11,111d11 '51,02d 0311131 H4ANd,LIHNI0O 0R114,13(111 XH 811 1311 `011131t 0311111H0011 0110,10111 131100d11 11ath" owaqull utt - „3114113131,111 .N.0" `„Adoe" `„Alf14f{ 'Dog" `„orom -dg" `.,doeur" - aoHnoouh °dela muelaHrodn HIT owawo

11 • ted.uoo 11310110311 A aqA 01,11113H011

13V mitelid 8A H `3131f1 HHHIAINI 095dd ral. 110 014 HmageH j13,11d1 111113100 110110 afow oral. H 811 Agox `14113310h 1312 OHIH11 514011 òrmodu 14011 oxaktett 010P1 of oauffehalt ùxudr 'ligott : (imilicH -HTHHot dray of Him H) muHroHrog 13113A3I011 13d813 11d0110,10d11

1A1141131231 131101 .10H0d3I3H 0110dH3 .111034.1:1813E51A1 d0110 Hmull 010140H

011,11111 131411115)/ Joiratt aladicaodu -utuarouaos `H,Loommanar àlunaduaHr allagodildn Plocrwae Ho on-llau focri A 0t4e100 nd,Hcroaoltue uremia' agan awHcH 00 Hug '5 If a I NO31311031/,

OINTRO 1111111011 014 ciTHIticaso Elltrodamot Haoodn murgadd, -01.1A vreutili agan àl oi ABIO113 Hdu È11120011 11111129511f '11110,1

-0111 òwanSaron xionlo ur 1H1' •„00):t HoJacH of 01 0140X anda .01111" 111 H `'8,10110 011' 1114031132 ,10,15C117 11W011 11119A11f 1,14 044 Htiad

1\10112,11311 ILLHE1131811 510110 A alma' 00 014 mithArt `HHHaoaalidox 5 H130111111Ti oral' aHraf 10011014111185 HH1111310H2H 1112' cram

•ugao virualievVo 131110113 UndlIdll Or 13d 11110 -ewrred.Loorera adoeodn eodm •odudr aff:tx 1111 Acifil'OledEA 1111 A11311Hh011

015r28 110 '111?,101A1 01111411 501111 '11111/11131 Panddliged 11110 '01010 OH

01421111.01/ of ,L131101f0,1,1111 t0nn10.A W010111131C 118 131111153E 1411.0110h

1311511 OH `1110H031f, 112 011133 811fa3It 'guava miquiterysi aureia9 OH

annul O1 kury •adu 11133114 0,10H Acram Acirgge al/Ivan anda ,a1 oaoaacH H Àxvwevd woHAll A 111f11d11 1110e0 (tamed of Tt

àlike:tad° 031h13111•0051f011 01. et' oicHlia 01f3011 HO 00 rem '131■11311

-0311 1431C1111918H of 14lihst. mregodatoax H ulreirepog X11113 110

•1311110,1, H 1311W1110011 `1111111,1 : 2110,10111 13E719 Or *e831834 ultodudu 1011

_Eiamtuqui 10H13.1111111395 11f OILLHOHHWO f oHHaf praLawa of P114110T10

,Loomr-exdulld,Lell 'ay '011Elfd 811 OH 11 tr1311f1111HCOr ,101151/ HO

`Hild0 110 aniadaouall 142131COV viniaan 13111129A11f He3I H,LOOVRIflk

011159 auHroa alio Id oagodu of 10111 A -14141251/ 1113110r 'J 013311111

`1111420111 1331,10h011 ,1011d1I 811 111139 `0HIltad3 010 af anal, ell 'HImAcrowor 04411100 14,1AdV 14 tiudvdeg

`whom aluituoV 01011N „mmgdo ailed aucafaa Hoag mof SPer -Ho" vwuwaan wHfotta 13x1 awyx `vglilloaagedum 1190 H 3IH1111I1111

-RdN Ired0a 0831 'MAW `„31f,01/131f1A1 531011110 AH11311 ve" AmHu

01,1131 HMarar ;EtegAqf 88 111(1111 11111130 0,1A11118 me 814 uHoog `clu,LaoTAT .tavh1150 `Hwoism ovaufaddeud 031'81 aa Hort

't1110e 14-HDref11 -111111311. 1110111101014 J03111131

do,nro 511 0110 11141131HE unuwoo 0tH If 3111 m "„agredd oHarac eodu amHdllw rAq, àntreA wooHdllw ànutdmq ITSE" : 'name imoaagvdem nvireaog -03111111f1Mtaa 03131101101:3-1131311"01,Ha1d0

axaN H01 . 131'1101 H WOHH110JOHdOX 11 woHoog oumodn or ultud,

-exada 14 `1411139511f 1110011011011 01100(113 H affedu ull quhicyl I4ELuern OD Ar1311131110CF211HVO.1 xmaoallatrar waludu woi.all

•„Hdiaaa" 01331 131151

-3111111 101 110 118141113I NIA& („OVah 03101I(1 141119A11f al, Ilf")

„H1111,13111d0" 01331 14110311 214131190 H11H11131 1011(111 5 'du . H 00 14111

-1113111 '4m01s1I1111ped00 1■114110133 13111134030 1414Ar5223114dH 14151 '511111111

531h11110011 5 111r14 '0014110 0111114E809 A Lam intancag awnahreHou 21111h1311 51111,1,013 1311 o88HduHcIn 11 ouaaroue 01 of Ho lodvdr2'

O 0211011132 31111111 X111/gIfN x01 110 ion H9 111331 d '11,1,133H11 011101

O uralnuo 13311,0h0110 00 53 Hteklf ILL tInI8t0,18011 H 8III3V0,12

I1II4H11139511f WHHhIllf 0 11111d01101 0111108132 Or OKI `V11113,1,1311X0

.10111f13X1t214d1'211 814 H11111131112814 3101 :8i 61nrodell douVai odau

VHHHalanciaX H VHOOff VHalkladHVO VHSVq5qf

-Pe HIP 130 OPJOW a11111 HOJ H1101Harematt man Tel wry • oenm H IdWO won .

-11110 tS nqgfAcnntarS `vgan woHodmon 141H31hWI1AW `1114H11131eX Tina òmod [win HHHIHEI 10.LOSII 1TOH Anhpdg Sethi nrerAm (f:061) 3111H0011 031C1131 `xng oaramt •PI0111f ..10111i0 1 OH INOVP11

OHliar 011 Amdwa at nat4ndnan wagoadtt 111H,11aa8i Yon I1eggq.0011 12131PHO /r/igiaddl uirTieGo wicarax wtinemrd- aweedj. aa Hindi! !Awndsand eH no,..gur 3Anag muroirixtig :ndowndu ommcomall .ffillili1MIL H quiturx - „aiwssRdui!" AttAg 11Tr eras,x `01PH£ wren 'ica Brom `nnnuoanird'ell 17o JonanAnn `ndllanw H 0IfPWOH of oung SMULLOdc) lS PHOHOI xnnterx ScHamonS awoJ, A 'Brea HH al/Wan air amna ',matron nureqoao nfugega Ì0 D110310 `WOHH11S0 aqddone OU31 13m,Lahollo aa timiS1/ •j

•axadur oaagnhgli PH a DV° 'tnaot nanfarraon 'nut nJ 11 notad owntne

afunnua,anSa OID14h 0Vgalf an OMHE °WPM) 031t1111PH `118S)1011 H 118X11 FIHET111dOIRIAT amoral, aa Din urrot JOHO Dina tilVgicHf 00 dot `nnedtan puma nntal •PHInd1911,111111 MTV° 1 ueniCac 1411ICI31111 tUIUd J031011H0 Yed11 - OH 0141PdPil 011 OD 0311; àrminot mai v •H.Ldwa ahunnunurrn anturx auxemall Arntun 14H•OJ.0011 101IHROSH: OH nrodouede 141a° S 010H 41H1Ig11•0 1044119031011R 14 Sd1111011 W8110E1 mot A owna at Pulaliona pfneaou nnungScr nuou nuodocll •nwnuiandw -oil winnAnad.r. `nwneadm wmiaaesn D aYtH SHOHOh i unawea 1131111 0 OH 0 IIHOW811 ri,Laffild.Laomi IC OD quhgr owooNad

'ILLOOH -aa,LaanreI ROI HOH HgTrat ùhad SEeDIIWO warnatm.Lagarna tS SilhHIFIBIATOCI `Sr/100011 Saaquagrr ',mug unhuIliewod unIon nfunwas.unfun `linit0x0vaacla rnj, •„aredit atedwgall” 'gulag -.lunch' oiin 01110 Arneaou SuoJaal eodai nin:uaavg ttoa at XII 031H1f031 ouo ànal( aundu (mad° atAg 12'P.31

OF10,1 r amPuoda HOI HEIHOHDO èarucie nqaufen unloduna at OL PqaaSIZ j - „aaux cS of 'ate° waggct . Sfon RHO" narloj nuncpooj, XF110 °ION 1E 14142cHflAIHUS `nodowAx -aaaeu RD `VOGUES 0311110 MEP `10.1Pdr 10I81100110H 0 SW0011 LSxitat onaanau at qnxed •j H '„nno9ar1l olnf odttow" attar -PUC1 H aiming grnmcAdu aa aci tadnaa VONHHCN umslodJo putt adum:pd,La acn 0310 d010090H nnrern 1014I0H H 10HI111fe 11H11Tr8E011 PH `131::TOW PN111fR90 PH 01 8110 . afnener anent outer den,:1 guaNcvaaltone `Scanmnira H ntodudll naufornen nauS `turhAri. -j - awSend TM11110 ua 'Rion allow M1014113E09 al gaunt) PH MIRO UHRHCdtve as nardag „HUD HHrIH1HH rOTAT" HINIORH rofona •3.MILLII1ATOd H 031111f031 at dela nnuandt fateneon

fonarytt o PILLOW 1111, *PcHR0 (mina aa rofon o nnnuun9 -Sqf 13111h0a 11110 tPd@WHX OJOH Leno( PHO HrrEI 1180 @min arm mina/ gj, :(106T) •, 13VIISO WORDPIME" WIIHMO acnnhon ann,Lodo auodaqr trennda ngoll 'PIM! If0Q1A114 0 ùnnuoaundun èrenarnmat mniagratedcf) nhaarglio Afnten ufneoon fouoLlauf

*c/010.1. Afufgg àSmg 111113111113IS •HtIHVW1 HHOLIOcH OdH111 OD °mull •u,Looterrw agreltmot °foga „P1111110110 WHIFIEfOdU111" 017.1&d -PH 11 01310WOPH Awonii wonadonLo wontar A 00 HO 006T IMPt‘ Xliadll 14011 H IPLIRE 1111 011IIIIII0 at tinhA)/ •j 6681 anntoj

III •„1110900 Pe azotterw H PHIPD OHIU/R31 xadx` `ncan.LAr

AmandsLa neuoda.o '3111E1111 HIO1f3IS an àndt A9odd up; HIDOH -Po SHUN of oj, •681) „PFIIIVOd 010HYI 01111CDOH” RHO : warner -anntolt wilargAt H WHIIIHH0111.10/. RD tWOIH0113113 WHIHIH1HI3H 130 • 11HVO1 UHOW0da 1MOI PH H 303111,1 PIAIll

"ThHOHE311(119 11IITI00 nnumcdtea af 14110 t11111f aTt PL1103101f ,10111/01 WOHOICDPH WIIHUU9ScIf HHHh/iP DX1E311111 10H0 nt amnia at nnnaall •1311111111 °Venn an anima os, °Bunt PINVII HILT 011101f OM11.L 01f13V0InIEH ainu awodu ono Ic of 0E10

•„Ph01111 P31hPLUIN" 01131 PITIAV Or PHOL10 141 V • „1311IWIC aux ter nenrodu anigt anacu wont wlindgado" •P,113h0 11 neica HIISH X0 11TIH1I3110 •11h11dIAIP8 00 HUD `1111dH011 • 1101 HHOSIdU 8d31 onm frw „PW13111.1 -OIfiJ JAIIIH1000r" IS 14 Jump's nwnwaarll wucutoaraoll" Ic

.Axawao HUD qnhAV nuataroon at Hot tRIDUON09 H Ph131fH 11d430141113 101 S owauxowao OD RV udowgx OILTN ONOPHOhOte 'gator „i afoul onda WHH£PdIlDH 3101t ILLMIS1101I A14 11130m0 `0101A1 01331e8 t IA111111411 Pr dor j Arun* 310H j OWEIHDUR OH" • •41d011 011V RH OHHUdILLO 1408 X14 MD 0110 zonAdg òtthmair 'oenodnry 'odndtod Atenadaa neau 10110 HJSCir 01 031 t nfunanag A of ainne,Lano „ire:mime HIM Had,' adow If I1" at V214HOV 031111 ntAna H •PdPV01100,1 1110110 1110141111 Adoeof fi IH1Sd KH waredt a [13118 31B0111111 11101/ch 0318 tOgOd :111fJ4 Ted1;HIS 01110 10110 14) • • • Mtn MD OHIUCTII 1A10911d0 110,1Scir 11V)C11 SHII1d31 118 °Ma da121311 OR,' H 01081 O00IdE1 80(131 Ann* xertna Pr" : HICH •VHIPCLI Ic 00 131fO1f11130 • • •orfou of oj, j OH •0 ►31tPd8 0310 010H 113ftd_Q of 31COH 1011 'Nue àfwedumn

inHar VIIH1fdl 011d11W '0310H nlindnndu Huhprandu aa ntt 031 (maw °TIMMY 20d31 lLSj3 j UDIFHILISHI•011 0 11111110" : HUH „j Hada agar ugicaron 11 ohod fre9kr adurun HI 031 Had31 Allard war -mrodu RTI wuLT,Sce wlifona woduilunx Irv" :ndowndu 031H1f0310H ,ingSnr 0111 10H0 ne anew' uwall ogoll" indoe 110011 'eau •aandg 809 as Oinaigiccif •Hunadx at 110j, •adowogiccir to anaher - 031011 HhO 11 •WOIS310 V01.1 ROHS 31(011 of aTt1 `kuregkur 1331h13HfIl untaf nliand,uwlidu `141111BIOPD 11111111111.P31Jah0u0 Aa oj, '„afnaaira ocnaaar" `„ndahog ananernhanaa" `„111f14101f 011100111" `,.P1t14V" UN14110110PH V011 1061 11811•4131 1011d1I LS 0110HI EU190 SD 4031 1111110011 ximaugitqf Oa' H14011 11 EHHI:t01 Or xH,LOOOVOHalf ell ' ,afoul awn odrat OXILL OHIMAI0110 H" d13V031 ORM RIAIPHRd VOLE 113R01f 0110011 11 '118d11 PIHX 0II11h0 0I111 PUdOg ,I01111'01 Inotiorna H tdP1.11113X ÒCIPtHWOU t109 PHROdd S111E101 111111111 111014 HI OW 14-14S1P110h Allogoiro 138 r09 Ic vi0q0ll nt aJ ggannioo : 031M

LC. vg.i4hAV 'A vriwaon vi4HvgActr V1414E1045171c1f4X H VII90q • Og

4222d814 annmaanall J092 01103I1 S111BIOHOE121141 75E131111 opi -nun° BV 011031011 OH 2112/410911 vinadn Isinaosaqi A •a,r,aodn II OH0610H n,LooHltadoonau much! 'man ofc,LaMion 31131114 OISIO ■L 131AladLI 10(11 211 H 'WU& JOH140IAI H J0141313 OHEIVI30 O11411 03 He IadaSo H•HVoinH fog" 1S yr 11113110112,L0H031 of icquhSi/ 3II2110f Sfncaon 1t141113054f S rat PH 03 MA81390

•21111111as,lia0 XIDIRLDFILV SLISV &Wei 111 mrSocd 03 So aJ, `141f3HIA1 Siniendn cod,' 11110J. -nanodn urn& nnompu So cam own° — 'AVM! 01331 arms. 11 ananiSd Stack acramc 14 `51,111114110 PH •cds:ca •ucHdus,SHS 03 Mita had Slrena •ccodm -ufncaon Tunrcdgadatt os, OIHg

•oxylVgar 11W 'SOW IC 01110 .000H OH HMI Od01•1109Scr 209 21391191 of 01. ;MARIO Vouxcdd,o I VJAntem 10 ILLovds,a renen àh'urra•cH H 131109 V110hdd r211814 03 ORID nrrsllEH . 09191,1123I OXRdt• o,LSo -0d11 0231 `1X151LIOH0cIfQ.S'Ir22 V31C1131C 13HVO1 on ndenc HhOd 03 fonvaa ll H‘031142SPI 50111311H 511)181 OH 143011 13111JJ1d 13111111103/t11 V31223 H •2112 fog assad,t I Sndui,ollon AdlIaa 1S adowSEH osin outflow aroaaa von wIrngc naoxils,a Aa Sj, •141103H 0 131030011 xifinnatr H xninpifvfo Snneaf Pioxando WI 'mall

AI •„wana 111311131 J1tHJHr1 H03122 HHI11901/130

• nduaLa Sfnua OIDRLSI HdILLO 14W oun ona& òrmadon ,ornag 11,1. Swan° Ma' °Hai H - • offpro )gnu ounreds,a wafgU -JOH 214 dVXOLI 113 14j,” •Ng6f) „13141t0 OH IIIIIEURd00 H1f011111 -uaa S Yea ILL 11 t1f131/01fJO mrcdontt S 0631 - • adoxna wady,: soda' cam pacIone xlindli /tad • • •nHant won nnaneg Sa.u) --Hcmog 113 n,1 H 'llnamcdpc ogaH aaron Ito 113 HO 111,"

•(gg6j) . „1314032: 131110 f HUH `111129Scli SHHI.0.10 ,LaPrerni vatrat HIf13 utiodo 010 VIM 1317 514VHE"

g6j) '„1W133 0113 14211dOELLO OPIHQSqf 0.1.111 0110 dor 13111310 OWVD HO ILL 1311d3 JONI 1111150 211 H HHHIIIHI bOlow 5 nnor.joa" „grgfoloon HD 11111 ninfoloon OH HJ. H - Hired -13ho 1310K 02311111 araag •HatOdLI311 13110 JOISI 10 111113hIl110 Amen" af foal ìcireHLL 'gran HO ILL 13(440(4Halld11 JONI Ito"

„S,Lana 1311 11440E1 12H IadoSo of liggSgroll -naanaodu anda oun onreo of VHELLOH" •3140&3 oaaH ngan 'Nada o Eva of dar wiarult H 13110H 21131CH.1.30V011 f13I30 •4111.531C HO 0)I.11P031

✓HILLOH OB123 H 'clam HD 031111f031 •lonar HO OISIVO • • .5111SITI 5 had 1310W 13141313 11 'HOD IOW H 3113■L1d110d1 tow H3 HI"

(v 161) .„2113d31 1015d1i 011HSO VIA1111fHd31 211 H 13310d XHJSdlie 11313I1') 10H11(41 SO nwoou A

• 3113ISI ILLOOICIO20 ld ohm. areaStree" 01331 1110111S1 040d11 13110

• • •13.109 01111 51113310 1311 11231141f013H dillsiona 431, • • . H10011110E1 1d1093 131f8 c21113112dIS3 209 11 13(1f1131 cag angSqr cja"

•„SHoou VII 11013” H `„2141H0131f2.1. VII HO 0 IMMO" 11 `„SdIto A J14311" H `„202.10 13H0q1 13111103"

,owca *Lao 1/11010313 3 VII : VIllf213 O1J1311 H HH,L,Sandn BItAHD . „undo 1103I3E °JOH vIana 1401122 0111112" `111d1/40 H 13I011112C

Mum ùxadd a cruclon htnew `HqSfSfuodun angScr of oj, 13J031 3 EIV■1211 2001120H "ennd•en 01331 oioadn 'en ainiaa rn' `0H03R acHaaancog ollVal at oj, •afitancad — ,Laudia 511(111w 1311•14Q

-011 113959101 an SHHITIILL S 01113 liranandu •aandly. aLnhas vinnitecon 13(1213 vim at 01 :01112112 14 OHdHINI 0113130 12211311

09011 H `51t2H22 1311 3121f90 HaniSd oex 142211'0d1I 13e021411a

•„aHndli Rl 0111313

-en 131511 OH 1311 OVATE •2111111 VITIVEL 0311 1311,11113 a f °HSI” H amithsza 03 11331 araaca aVeage oHdim SW 0H) • • 0EI13I41 a11129

ottcand ofcmo nTaIarH" i amlinonIodn 1311 acHntdia ad .cIa alio cog ultoenua 131 I H 011114 •„213S xnwaH afolo anfnho nangSqr annm Oat 0312I H — agoa aHccdu 01331" OH22d11 ando 1111313112231011 H „INTO111d310 21 1109 Hanne.tooditSw rfow of uno"

nfnuSH WILL H ÀfniniSnoll OH 0 11111H0211031 gloat ximo rlo mail lam) sadoSo at Fury ••Ha4IIIEL110 or NnHISH . amoHnIoH ni,00nacrgScrue ànndoonall 03111,10110 vVocnno ••enVof 13cH13L

IS1031. 51 g1-Innadn òwedue an 03 03113 aluind „I VSIrce at aim (c.Loort • • NON OHO

511011%1011 S13104 111395c1f0II OH 0111131 0 If110.1. anSu ourucV HI SO

34h0" •„ownd tconlYcS 034 ‘131111.54f011 1131113111 011” 14c121 0110 03 HI V)/ S1,10X 21101A1H JODI 111E1,100 aa rem . „Scanar Smug 1311 101103 H1132:51, Rutrar aircur VO 031 OdLIIIX ping StucanrreH H" •aniada Ciodn ute 01331 `13IN1313Id2 tIinHdva `gcancydanh aom•cr oxrnaH of 01121 H 11111 at orrefaaud undo amSvi axes. codm

•„atadn X0110h0d814

Hhad Ox0 THIgom '22011 XHIVIO IITOITIV(P 1131131111101100 of aa)” — •„WngSqr 11111 Hain II Àunraw. 1511 nedu H Ncredio ISH nada •cit nuarannl lotto H INHQSLI H 1110cIf111132d ando 010113

'eV H W131214 ao 131 514 2 f °Ham adSdt. fRdM H” — „i,o,Lm•ec H 011231 11 `11531 fury i10d111H • • - 1 13x1131 03 11(10910 2112d

1331111CON H 1/4011092 0111101 11140d 111109 01 0311331 113s" :10110 211 — (9061) . „11.1.1111e /Nall ILLmHH 301 120 131110 1111 'Uf '01:11311d31132

OH2d '54o11 1133I 0250 H -.1112112 OH (;ThLSII VJOIN 031011II 53101311

-odn 1314 1103 IfH Vc1f1492 ningSql. 51031 13110311 ono Br Of"

'012E9 oHnnoarce 0231

.0H0c1f9S1211 ànallaSnodn '112295'4f 011113Hh '011111317 1311 0110W

-0113S Agarodu domadu ouN •13451119 o1 SHIA' attocoli n Sud '00 SIVIIHCSLI £1295cr S 13411AI53 H 111129591 1390dI0ll

'(f•060 •„01112h0 HQSclf daf onrog 142d1i 01111 H Agado 'cc 13112 OH dot Simirda 22 2112 0 Sgac 11 S11111111•13dI0 ScinNico nqaaoH 020 0111131 01011 nianda WHIP

21 of Inc urj •011h21f11 50 31231 OJOH HhO 1411395qt. OH It' •" .111VI1CLL3 H 10111311 211 ILL32dI3 anadnuo aHhedini 11511 àdu

1011f011 21 0f 14111 2u1" :5309 tt H 541211331 5 HgSJ 00 HO

4510dIld11 5111311131 Sala f 132 1113V0d14dII0H K IrelfHd010 : 01531

'J VfM3011 VHEIVHAcir VHHHOJAIdaX H VI4003 vHawaaavo

CABPEMEHA BOCHA H XEPUEFOBHHA KI-IDHWEBHI4 IIPHJI0314 .11151.1111

Han 36or Ilegarma cHe6HHatba; a Howie, Rag ce necangxli

jeaHR ontpae, H oneT je He BIMIIMO: Ty ce nojegulla II03-

HamTBa 3a6ReniTe cjajem Hexnrre Xiimepe; H noTony y ibeHom 6,llecRy Rao olio HejcalicH HaenepacTa y cyHUy.

BIIJIO 614, yocTaaom, 3a1:1HM.113HBO &imam% ce KOJIYIKO

MU yornuTe umamo Te npane Jby6aHHe noe3Hje Roly je 1311-

cumpucaaa jeglla wena, oHe noe3Hje Pocemjemlx CoHeTa, Aanreosa HoHorHoTa H T. A., Hall 3majerinx 'By.rmha; oHe noeallje rge jeglla wena HcnyHH cHy gyiny, cHy necmy, aJia -- He cammm cHojtim Te.nom!

F. ilynah yueo je y cHojy epoTHRy can 6.necaRl3,leja: lberosa je aRena HinaK cHa TenecHa. Hge AO dim.11o3o4n4je, &TIM no limao3o4nlje Teiia. EpoTaHa P. Paimha Hma MHOPO

mine HenocpegHocTH, aJIFI tI MHOPO muse IIJI0T11. Y apeaom nepHogy, .rby6aH BojncJlaBa H.rrnlha 6Fma je

Rao go6pa cueTima onuly gllrHyTHx npema ne6y; HlaHTH-helm le .rhy6aH caaTita caoHeucRa, cDammajapHa. n noay-HaTpHjapxamia. Y P. PaRuha je TO cTpacHa JlenoTHua Koja rocuogapH ropjo H Rojoj ce C.TI3r/lCa He3aCIITHO; y Bojliha je TO npocTa MieHRa. Y P. TO je Venus Urania, rocnogapHga cHeTa; Benwra ACeHcRocT, ann. azencicocT „ca RpHwRegHum ICIIKOTOM".

3a Hatnennie JbyOaBHe necme F. JoHana Ltylnaha oce-haTe ga Hlicy n‘nog TpeHyTRa, jegHor golumrbaja. Ao3pe-naae ge.nor 71CI4130Ta, oHe nagajy cnoirrallo Rao 3peme Bohice ca jeceffie rpaHe: no Hergarboj THpgoj cDopmH Ilona() Rao agaTall ne.nyg, a onaj pant,' ropRa COK y3peo y HeRy MH-pHCHy CJIaCT 3KIIBOTa. Y ibnma je CBaKI4 TpeHyTaK Rao HeRo pacEcpaihe nepcneKTHria. H143 pymen cpna naaa ceHRa MUCJIFI:

ceHRa maamitiacTa, He lipHa. [Lep° ClOtjeumeeice.

Jedan dan u Sarajevu krajem jula 1878 g.

To su bili oni najlepgi sarajevski dani, kad prodju prve i naj-vede vrudine, kad poene da crni seme u jabuci, kad priroda zaustavi dah: da v‘ge nigta ne raste i jog nigta ne vene; kad se leto ujed-naei u niirnoj i raskognoj dozrelosti svega. U te mime i lepe dane Sarajevo je plamsalo bunom. U zelenilu i sjaju od'gravale su se svaki dan burne i silovite scene. I toliko je leto i priroda mirna da su i te uzbane, obasjane urn danima doblvale negto mirno i bezazleno i izgledale kao igra i kao neka sveeanost koja je u vezi sa letom i sazrevanjem.

Ipak, svak je ispod svega toga i nesvesno nasludivao oskudicu I blizinu smrti. To je izazivalo u masama dva posve °preen ose-eaja. S jedne strane, poirtvovnost, veliku; moralnu osetljivost i strogost prema sebi i drugima, Zebu za dostojanstvenim i uzv.ge-- nim uopgte; a s druge strane, najneobienide prohteve i strasti i bo-lesnu teinju, da se gto bolje iskoristi i utrogi to malo dana i do Kara,gto jog ostaje.

Sve ljude kao da je ispunila svest o va'inosti i sveeanoj veli-eini svakog dana i svakog easa. Svak de igao mrk, oru2an, doSto-janstven, i u svakom se javljala zelja , da to sveeanu strogost pre-nese i na druge. Meal's zabranjuje toeenje rakije. Zapjje hva-tadu po ulicama besposlene mlad!de, gone ih a Tabiju, da tamo pretovaruju municiju iii da, konaeno, i tame besposleni sede. Tek, svak hoee da negto uradi za opgtu stvar, ,da doprinosl, eisti i are-djuje. Diamije uvek pune ]Judi. Svet daje ob'Inu milostinju prosja:- cima i u okovana eekmed2eta na turbetima. Svak daje ne ialeei i ;fie misleai na sutra. Niko se ne brine za rueak ni za veeeru. Jede se gde ko stigne i, od nekud, ima svega. Malo ko spava kod svoje kuec nego po stra2ama i logorima a i onaj koji spava ne moie da sastavi ni ceo sat da ga ,ne probudi iii pugka iii bubanj iii vika: jekdur Alah!

I u nrikanskim kudama koje izgledaju zaspale i kao izumrle ne spava se i ne kuva redovito nego se eas silazi s decom u po-drum, eas penje na tavan i osmatra kroz haat!. I bez prestanka se moll Bogu. Svi mole. Za sebe, za svoje, iii za pobedu one stvari koja se njetnu eini pravedna i jedina sveta.

A u isto vreme se ispoljavaju u masama i pojecfncima strasti prohtevi za koje pre ni sami nisu znali iii su ih pr . gugivali od

stida straha pred kaznom. Sretaju se posve'nepoznati ljudi kaki Iunjaju sokacima oru2ani, neispavani, razdraeni, kolutaju oeima

462 CABPEMEHA BOCHA K XEPII,ErOBHHA

Otud ido Muftija, LT ruci pin kutija A u drugoj bjela svjeea, ;oni Svabu do Beira!

1 u najudaljenijim i naisiromagnijim delovima varogi svak je

.osetio, da se viast pokolebala i da se otela iz ruku onih koji su je do sada drtali, iako nije znao u eije je ruke pregla. U opgtem neniiru 1 zabuni niko nije nigta radio. Svak je oeekivao negto. Ko- naeno se svet navikaa da se svaki clan morn negto da desi ill bar

da dodje neka krupna vest, i kad bi se*desilo da dan prodje mirno, svetina se jog dugo do u kasno veae nije htela da razidie kuaama.

Ovaj poslednji dan jula donco je yea sa svitaniem svoje line- nadjenje: pugtanje robi?aga.

Pre dva dana Medtlis je odluaio, da se isprazne sve apsane i da se robijagi koji su sposobni za orutje svrstaju u eete i otpreme na sever. Tu odluku clone° je Medtlis neoeekivano i brzo, u nizu drugih neobienih i prekih odluka. Nije se taeno ni znalo ko je prvi izneo taj predlog; izgledalo je kao da se oni koji su ga izneli ipak stide da ga javno brine a s druge strane, niko nije smco da mu se otvoreno apre, da ne bi izgledao mlak i ncpouzdan; tako je i prihvaeen, bez raspravljanja, u onom grozniaavom odugevljenju s kojim se sve prihvaealo.

Veo u zoru toga dana suet pose da se iskuplja na Hat-mejdanu. Maio posle izlaska sunca poeege da izvode prve apsenike. Oko sa-meskapije aekali su rodjaci i patljivo gledali u one koje izvode, oeekuntai svak svoga. Kad bi se pojavio onaj koga eekaju, oni su -kre'ili put laktovima i otimali ga iz ruku straiara. Sarno, mnogo je veal bia broj onih koje nije niko eekao. Ti bi neko vreme bo-jalljivo i s nesnalatenjern kruzili pogledom po helm oko sebe pa bi se onda. ; : advikli ad. hoda,, spugtali na zemiju, pored . samih nogu

onih koji dekaju. Svet im je davao duvana i hleba, odvajajuoi ad onaga gto je spremio za svoje. Bilo ih je sve vise, i da ne bi zakraivali put onima koji jog treba da izadju, orutani dobrovoljei

ih fazmegtali po Hat-mejdanu, sve do kamenitog mosta. A kako je most ved , biadobro obasjan;suneem i kako narod voli da pri-sloni ledja uz topal kamen, oni se ubrzo poredage s obe strane mosta. Tu su sedeli ne govoredi gotovo nigta i ne gledajuai ni drugove ni prolaznike. Medju ragirenim nogama, na zemlji, driao je svaki pa drven sanak koji je izneo iz zatvora. Jedan Arnautin koji je to na aogku imao mlekarsku radnju igao je sa gegrtom i iz jednog kabla sipao svakome redour po meet' nrladenice u eanak. To je &Ma za sevap.

JEAAH AAH Y CAPAJEBY KPAJEM JY.TIA 1818 FO,E1,I4HE 63

U isto vreme silazili su niz breg oni• koji su bill zatvoreni Zutoj Tabiji. To su bill teti krivci, osudjeni na due vreme. Medju njima je bilo ogromnili Ijudeskara i sitnih mei& eoveeuljaka, na-kaznih kao eudovigta. Ne samo da su bill odev -eni tt dronjeima, za-rasli u bradu i bosi, nego je. yeeina bila tigasana i osakaaena. Bilo

ih je bez uha, bez nosa, bez 'nage, aoravih i zrikavih. Oslabeli i navikli na okove, oni su se kretali tegko i inespretno, samo su im zverski patljivi pogledi gibali pa svemu unaokolo. Njih nije niko saaekivao.

Iz ueumatskog zatvora na Hat-mejdanu jo'S uvek su iZiazill

apsenici, same, u tiMni, jer je guiva oko vrata prestala. Tada se posve nenadano prolomi tenski vrisak, promukao i stral;'an. Jed-na Ciganka razdrljenih grudi u:magtene,kose traala je kao izbe-zumljena oko sina koga je eekala jog od jutros i koga su 101 sada konaeno izveli.

Na samorn pragu apsanskih vrata stajao je mlad.Ciganin, mr-gav kao kostur, tuta ilea modrih usana, sa kosom punom pleve. blesava izgleda i ,:tako 'da stratari smell da•ga puste iz ruku. Okcvi koje su mu maloaas skinuli, nazuhifi su mu nogc i to mu se rane dale na zlo, tako da su mu noge oko elanaka bile ervene i nateaene kao stupc. Zmirkao je neshvatajuei alto eta se ovo s njim radi, iziudeo od gladovanja, mraka i Wee.

Ciganka, Raja je posle onog prvog stragnog vriska ostala kao skarmnjena poaela je da nariae ponovno trecoi izbezumlieno ad si-na koji se klatio medju auvarima ka sakupljenam svetu, kao da trati pomoei. U torn trakanju i tim urlicima bilo je Ineaeg- i sme-Anog i jezivog. Na posletku se toliko smirila da je prihvatila sina, all kako nije rnogao da ide, sela je odmah pored saran .' vrata polozila ga'Preko krila kao neku veliku lutku. Prelazeat nemirnint inkanta preko ttieglih grudi sinovljevih i rasa na njegovim nogama '7elekala je iz glasa

Sajbul, redo, kakav si mi to? I kako je mladia mrsio neke reel bez veze i smisla, ona je

ndarala u jog stragniji jauk. --•- Sajbul, dugo, Ma mi to govorig? Svet koji se jedna vreme kupia oko Ciganke i slugao njeno

narieanje zabavio se oko WouIlr apsenika koji sir izlazili i nije vise obraeao painju na uju. I ona. -,sam.a. se zamorila i stigala. Drtedi jednako 'stna na krilu prestala je da •uka i tat' pomaei od onih oko sebe .nego je zabaeene glaye i ekfopIjvalb oaiju gaptala neka nerazurnijiya ciganska bajania i ukletve ravno put neba.

Pored mosta, gde poainju duaani, - stajala sir dvojica u senei svojih duvana i razgovarali. Jedan od njih, stariji, iz-

ratavaa je licem .nezadovaljstvo sa ovim gto se desgava.; kota,mu se oko usta stezala I rastezala u bezbrojne_ bore. Nile mu se svi-

.gkripe.zubitna, gledaju na kome bi iskalili bes koji ih goal i raza- Vidjaju se poznati gradjani, Ijudi koji. su do juee gledali samo

svoju kueu i svoj posao a sada se zaturili pugkom i torbom i apa-

saIl napustili kuee pa idu .prod rpama golaaa i mladeti

lcoja peva

CABPEMEHA BOCHA H XEPHEFORHHA

djalo ovo pugtanje apsenika. Onaj drugi bakalin je shvatao stvar mitnije.

— Pa, niko ih i ne pugta. Kad dodju ovaka yremena, sama se vrata na hapsu otvore.

Ama lako je otyoriti, nego had se jednotn otvore tegko ih je zatvo•riti. Vidig li ti ovo gto vrvi?

- buna ko buna! Dok su oni tako razgovarali, primate im. se polako jedan od

otpugtenih rohjaga. Jog je tegko- vukao noge ali su mu oei -Yea igrale slobodno i lopovski. Kretao je glavom levo i desno, kao da njugi. Pridje im posve biizu i progovori muklo, sa neaim podlim i preteaim u glasu.

Daj mi koju gljivu, aga. Stariji bakalin zbora jog vise lice a grimasu punu goraine i

otpora. Onaj mladji zakrenu giavu, u. stranu. Robijag pridje sepetu, aze sam pfegrgt ranih sljiva , strpa ih u nedra i odlunja dalj•e leg-kim, neaujn m korakom.

Oba bakalina ostadoge u eutanju. Mladji jc bio bled i zbu-4011 a stariji, zelen ad jeda, tr2e se naglo i poae da zatvara duaan.

— Moe slobodno da zatvorig, govario je miadjem trgovcu. Dallas ti je uzeo gljiyu a lioie daj da do gedinu ili do mjesec. nc uzrnc i sljivik u kom je rasla. Samo treba •da podne!

I dok je u2utbano dizao depenak, rake su mu drhale od ogor-aenja, jer se cab njcgcvo bite- budlo protiv nereda i uzimanja bez mere i :manna:

Pre neg() je odmakao dan I osvojila vruaina svi su apsenici bili pagteni. Varog ih je brzo gutala i prmala u se; i oni sami stojali su da se gto pre i gto potpunije izgube media svetom. su jug to p•osle poclne prim.li ornije u .avliji. Begove cF2arrije grlatiji i revnosniji od ostalih dobro•voljaca, yea krsarili poavarogi. All bile ih je• dosta koji sit se odmah posakrivali po udaljenirn mahalama iii o•tigli pravo u sela po okodini, jer su se bojali da se-vlast ne predomisli i ne vrati ih ponovno a zatvor iz koga sa audom izagli.

Tako je toga julskog dana buna bila pojaaana otpugtenim ro-bijagima i se za debar •korak svome vrhuncu.

No Andrie .

Sirenski glasovi*) (Odlowak iz romana „Na Prokrustovoj postelji.")

Zagasit ten; erne krupne oai s nckom peaalnom vatrom; ogtar, energiaan nos i make, aulne usne. Ispod tankog letnjeg g-g'rida-od j•ednostavne b•ele materije izviruju auperci nemirne, tamne kose._

*) Dva odlomka iz ovog romana gtampana su, koneem 1926, u. ,,Srp-. skom Kniaevnom (ilasniku" (,,Ljubav na vidiku") i (,,Otvaranje grobova"). Pisac.

CHPEHCKH r5Acom 65

Ida nagia,.•prayo, korakom koji nije 2enski, kao hcrcegovaake gene ttupgto. Zane pustilt planinskih krajeva gde taste yresak i peiin, radja sij,irak..0seda se snaga u liniji, nitnalo prkosna; ali snaga lcoja jc sebe svesna. •

Takvu je video jedlnog septembarskog -sumraka u uskom Predintaretu, s bezbrojem ''sarenilt duaanaiea, arnautskih halvadii-nica i jevrejskh apoteka. Na ispod koje je nekad Bag-eskja, hronolog i asirolog, bele2io svoja tajanstvena oslagkivanja vrenena i posmatrao hod zvezda, goreli su kandilji.

Da li.je bio ramazan, od onih bogatlh jesenjih k-oji dolaze s prvim padinieni vista? On se vise ne seaa. All mu je a pameti o•stao zorezan taj kontrast: ova dosadna zabtuktana .svakodne•vniast, miris lojanih jela i govedjih aeyapeiaa, u2e2eni zaalah turskih age -i-nlet i istruielog voila, i jedna bela 2enska figura; bela bleda lepota u okviru kasapskih proizVoda. Sad oseda ironiju vidjenog: oni su PriPadali jedni druginta, ove tamne oei i ova ljudska anima!nost.

Posle u toku dugih godina braanog 2ivota, on je doznao jog neg:o gto je pojaaalo utisak pravog kontrasta. Kao date, nju sw doveli iz hercegovaakih planica na magaretu, u jednorn sepetu od pruda, tako kako se nose deca aergagka. Ali l Hristos je ugao it Jerusaliin na slianom zoologkom primerku s neobiano dugim ugima. A ona je bila kraljevske krvi.

Nego, to su sporedna, sluaajna •opaianja. Ima. drugih, vainijih Kako ti je, sine? pozdravila ga je mati kad se vratio iz

zetitC:ke .kaznione, posle tro•godignje robije. I untorne rake, po koj m•a su, u samodi, toliko puta padale

tiboga suze gene roditeljke, spusile su se, tako kageato• i tako tvrdo, snoyljeyo lice. Nije bib blagosti a tome milovanju; to 2ena nije dodirivala sina a kome je vid-ela ovoplodenje oaevo, Po-novni, mladi sjaj jedne ljabayi, yea izbledele; to je ena saretiljka davala trudan blagoslov eoyeku-mueetniku.

Stanislav se seaa .kako je zadudjeno p•ogledao u nesreano lice Inajaino i Mite oai ,njette sa yea poispadalim trepavicarna i rurne-nom, podmuklom .koiom •o ivicama oen•ih kapaka.

Zar posle svih muaenja takvo millovarne? A ona mu se nasmegila beslcrajno blago i progaputala;

• -- A da sam to milovala kao- druge majke, zar hi sve to mogao da podneseg?

0, tie! All se seaa toga tako moan, kao sad da le2i na cl.vanu acha po njemu vignjeve boje — s rukama pod glavoni -

gleda u tavanicu. Stoga gto je bib same jednom, p ,sle mrtvog .doma. I §to je bile jog jednoni, 'tad se •rastavio sa '); o n jedno jutro u trudnoj postelji, posle probdevene ,ncal, i kad je r?kao nerribdno: •

Svrgend! To on sad ye2e, poste mnogli neaalnih iskustava Te kon-

traste, odista u raznim okvirima, ali tako sna2ae po utiska. 1 s ill-

:66 CABPEMEHA BOCHA H XEPHEFOBHHA

ma, kao jata, Zure bezbrojne sitnice, javljaju se mali, neznatni do-gadjajd:di od kojih se jednom prezriva okretala glava. Kako sad -dolaze? Odakle talc& hitno? Stanislav razmYSIja kako, u, teSkitri trenutcima, izbijaju iz podsvesti siduSne pojedinosti, i kako se spa- jaju a beskrajan lanac. i kako ad njih 2ivot dobija taut svoju

svoju garku boju. Ono magare, one pelinom zasidene zore, po strmeljcima krSa

hercegovadkog, koje u proderano•m sepetu• nosi jednu sudbinu i ove ruke milosnice, — i jedno i drugo kao iz novo-zavetnili stradanja: Mania iz Magdaie. i Mania Devica uz krst. raspetog Galilejca. Dye Matte, i dve suprotne strasti uz ved posivelo telo jednog jagnjeta boijeg!

Ali, on ide dalje.

Lae mrtvi drugovi. Ceo jedan naraStaj s kojim je on delio snove i onda kad nije imao da podeli hleba, akrui-uje ga u oval nodi. Tek su dva dana da je napustio kaznenidke zidine, a oni ve6 sad hite, i njihova Ilea, obasjana modrinama neke druge zvezde samo su u znaku pitanja:

Odista, we to, da li je sve to trebalo? 0, da, sve je to trebalo! I ova sad, Sto mu vise nema izlaska

iz kude; i to juder dok je u policijskom zatvoru adleiavao neku kaznu dije znadenje nikako ne shvata; i ovo gledanje u neizves- nost, pusto. bez svetlosti u daljini; ovo gladovanje, crno, tako, bez izgleda na babe; ove tudjinske zastave, divlja soldateska, odi Sto prete, sve to. sve je to trebalo! StraSno je 2iveti bez ideje; misao je teSiteljica.

Govori on tako, s .nekirn muonim naglaskom vere. No i'ivot mu se vise ne smegi. Zar je zavrgeno jedno celo doba, a on sam medju leSevima i ruSevinarna?

Imao je demonsku mod, gordinu budioca. Odi, Jib:mule u zatravijuju kao zmijske. Zaustavljao ih je. katkad, na necluZ-

nim. U svoje paudine utkivao je bele dtiSe. Ljudi mu nisu bill •ni-Sta; samo sredstvo do ostvarenja jedne i,deje. I tako je, bez

apstrakcije postavljao na mesto *.,"ivog mesa. A duSe, za njih nije pitao! Sad je kazna tu. Sam je, dok je oko njega groblje pustoS.

-

Stanislav je praiveo prvu krizu usamlienosti. Kad se 10- mio jedno dotrajalo carstvo, i slomilo, on je osetio olakSamje sa-vesti koja se bila usplahirila u sebepitanjima i samoodgovorbna. Dakle, na cilju smo, jedna me.a je dobadena! Cutademo sad za trenutak, u velikim, oslobodjujudim predisanjima.

'ma detinje radosti u nastajanjima noviii druStava. Zaboravljaju se zlodini proSlosti, promagene snage, nedovrSene snage, nedovr-Seni snovi. Zrtve su, odista, neme. A sudija zemaljski ne postoji vise. Do djavola s carevima i popovima; poslednje crevo popov-

CHPEHCICH 171ACOBH 67

-sko za. posle•dttjeg .cara! Tako je iSao dugo, .mutnirn ulicama, poravnjen pod zaroblj ,!- -nim besanskint nebom. Kidao se, bolestan, s natedenim kolenima,

prstiju i iednih usana. Sopstv•ena senka Postajala, mu je sve Oni, koji su se vradali. Belli su na patrhke, smartie stake, -eutljive gipsane prevoje. U rat i u tamnice, na galicijska polja, na .tirolske vrbunce, na krivc, nakoniraCane obale Dnnine, iii u Ze-.nicu, u Arad, u Tereziet8tat, isli su mladidi s aelom bez .brazda;

vradali su se kao izlomljena balm bida, s beskrajnom setom koja udara na ilo,vadu i bije teatom groba. Sve i zapa-Ijeno iz perverznog •osedanja da se, po razbijanju sta-,rih tablica, ispisu neki nevi zakoni. A on stoji u cen.tru tog ruSi-ladkag dela, radi ideje, za ideju.

Upadao je a suprotnosti: na iezu aintitezu; na povik bunta --skruSenost sumnjidavca; na .kliktaj rasrdjenog ponikenika misao o •opraStanju, hrigoanski posna.

Bolele su ga slope °di, sad se toga jasno seda. U pomrdini javljaju se oni kali su mu bill najprisniji: troja, detvora veSala; ne-prekidan, vault niz, najzad; glave pod - belim pokrovom ispod ko-...ga se oseda isplaZen jezik, naduven, modar; deca -koja umirti u tamnidkoj vlazi; poludele °di, bolne glave; ill visaki plamenovi lo-Inaaa Ina kojima su, •ernorn obalom Drine, sagorele duSe i ideje. Prate i pepeo, samo. Prah pepeo.

Sella se jedne vizije. Vidi tri jahada, ista ona .koja je video Lenau. Gore, u vazduhu Rah se smrk ,ava, krtde gavranovi. Raz-.govaraju se ranjen - ici o onome S%•45 ostavljaju nemilosno poko--.Senom 2iv•otu. I razgovaraju se tri gavrana; kride, and glavama , ovih Sto umiru , „Poiderati!" veli jedan. „Ti to •du ovoga!" , ti toga, a ja

Kao udaranje samrtn!dkog •bubnja: Paderati! PoZde•rati! *

Javljala su se slidna osedanja bez prestanka. Odista, Stani-slav se izmudio. Na jednoj strani vizije, koje je tamnovanje raz-vezjo u nevesela tkanja; na drugoj, progonjetide zveri, policijske `persekticije, ve0ita surnriRenja, tam.' sopstvenog tela, toliko gar-kag. Seda se kako je, po dolasku iz Zenice, s robijaSkom knjdi-

-corn tt di'eptt, •b•io predveden deiurnom policijskom dinovniku. Ce-kao je, u pratnji jednog agenta, na elem. U islrnn re:du s neko-liko bludn•ica. One su. •imale u rukama iute knidce, na lieu mno-go pudera i •karmina, a odima .alkoholne upaljenosti., i smejale su

•se nekako tudje, .kao iz g•ro.ba, kao iz podzemlja. A on je imao sivu s fotografijam na kojoj se videla dupava rabi tiaSka uni-

forma, o vratu vrpca na dijem je dnu v•isia kartan s brojem 4349, mutne, zagledane odi, i velike pale hrkove, kao kakav izmudeni , ustaSa. All se nije smejao.

Zajedno su sad stajali; on u korektnoj crnini, one u o-delu po- - Imsveta: gole ruke, otvorene grudi, natrpana bedra.

A on je mislio: „Kohka razlika izmedju mime I ndibi Pa iPak! Kako je sve to blisko: zagledali smo '2ivot do dna; svako sa svoje strane!" No nije to bib jedlino; nije isla u dubine ispitivanja. On je imao jog jednu misao, all -nije smeo da je izreee do kraja. Po-ste, kad se nasal gareine, sedade se svega. Kad se oslobodi dru-Stventh tagtina, izkazade sve. lskrenost de postati cilj nje-govog 2ivoa.. All hele2i, za sad, ovo. Sire te bludnice dogle su pre 'Mega na red. On to ne istiee kao neki kuriozum. Sve poll-elle sveta su jednake, i pre de da se poklone anima kali- prodaju teia i savest, nego onima koji; h bran-e. To je idlotizam svakog polic.jskog na svetu; on ne da su sn-evael kvasac za svako novo jutrenje.

Kad Stanislava uvedoge u sobu deiurriog einovnika, ved je bilo celokupno vede na okupu, i jedan pas s ogtrom injugkom i iskeienim zubima; on ga je ,njugkao sumnjieavo, kao da le Hies-takov.

— Imag rusku kapu, uzylknu jedan. je, izgleda, mislio da se s kapom ide u revolucije.

- Nije te ni dobija naueila pameti, dodade onaj koji je sedeo pod slikom nekog starog cara, u vreme vijorenja crventh zastava u Odesi.

U zatvor! dodade tile& Kad Stanislav pogleda u sakupljeino gomiht, i kad kaza pi-

tanje: Zagto? i vista vise, onaj pod slikom -doh: lik faraonske

muinije koja se, u svom venom sou, eudi kako maze -da postoji neko u svetu koji sine da pita za odgovor jedno kraljevsko, od boga opunornodeno dostojanstvo?

Tada zareia pas i die se na strainje noge. I Stanislav ode u zatvor da prospava dva .dana, i da posle

mesece, do stoma habsburgke carevine, odlazi svakodnevno u istu sobu, prijavljuje svoju toliko pogtovanu lienost svakom prvom de-

- 2urrioni, a s veeeri ulazi u kuau, u ieto puno rascvetanog drveea, sam, bez drugtva, na -novo robiju, bez imena. Tu da sanja bez milogte, otrgnut od celog sveta, samo pod blagim pogledom maj-einirn i pod jednom rumenom ikonom sa zmajem i posvedenim kb-Pljanikorn Djordjem koji mu se smegi na detinjstvo i the, nevine rriolitve.

Ovo nialo pre zabelaio je Stanislav samo radi toga da pod-vuee, u kratko, svoje duhovno stanje u to vreme, I da dovede it vezu onaj zagasiti ten hercegovaeke devojke, koju je sreo na ulici jedno veee, s onim gto de dalje da postane njegova sudbina.

Gonjen, ubog, optereden sopstvenim mislima, -on trail, kao bedni:

68 CABPEMEHA SOCHA H XEPHEMBHHA • HPEHCKII I'JIACOBH 69

parija, malo milosti. Ponosan je da to ka'z'e, ali mudeinieke doge, i onda kad su najgordije, trebaju pokatkadti"sine. Cud-no samo gto obieno i najumniji medju njima misle da se spokojstvo, bar za tre-nutak, maze nadi u krilu 2eninom!

Sad misli Stanislav da li je to sve primedivala i njegova mati, zagto se pravila nevegta, ako je sve znala? Ona veli, moZda:

„Da izdriTS, treba da si evrst. Nedu da te mazim." A on, ko zna . po kakvim zakonima 2ivota, govori:' „Koliko sam umoran! Kako bih hteo druga, topic rake koje mi miluju 'dela bez- bola, usne koje de me poliubiti kad oiednim."

Ovde, on Sc seda jedne epizode s Gavrilom Principom. Kad ..se spremio na zrtvu, osedajudi verovatno — kao svi izabranici —veliki

umor kali de ga voditi do sairti, on je uvek trano da mu

: se osmehne neka zena. i vidjao se s njima Po kogovskim padinama, say utonuo u travu i cvede, vidjao se u njihovim eudesnim krilima,

.,pod senkorn njihovih dlanova, zagledan u nebo.

Sretao je posle to hercegovaeku Z'entt eegae, na svojim usam-ljenim Setnjama, pa obali, u alejama, na sirotinjskim klupama kak-vog parka. Sunea se kao gugter, slobodne glave, gleda kako na

•slabagnoj peteljci drhti krupni list platann, ved pomodreo od 4 kako se u gajevima prosipa, iz easa u eas, beskrajno bo-

. gats,vo h-oja: zuti hrastovi, zlato koje jog sunce daje; z-arudele breze sa belom korom i potamneli glog; a .kroz diamijske zidine, yisoki kao minareti, neustragivi jablanovi, btedi i izmueeni, ali vit-ki, kao otelovljeni prkos jesenjem dokoneavanju. Ako pogleda u Miljacku, sve je -to earobni odsev u pozadini blagog neba dok nad mrtvacima yea dogoreva trava i probda se -crna peealna zemlja.

Tada, ako ona iznikne Ina nekom savijutku, pred nekim pla-tanom iii iza Thunja, izgleda odis-ta kao druid-a. Stanislav bi joj domahnuo rukom, viknuor bi, ali detinje radosti su ved progle, i njego-v krik vise 'ne hi mugki zazvonio u jesenjem vazduhu. , Sad dolaze, pokatkad, i seksualna mueenja. Na robiji, iscedjen

fiziekim radom, stegnjen, posle, u 2eleznu deliju, gladan i 2'edan, on nije imao potrebe za '2enom. Tu se, rrema sumnje, mnogi muee;

pogdekad, ono gto je izgubljeno; samohrani, uzaludno gftedi rake. All njegove seksualne energije utopljavale su se u fi-

. ziekom poslovanju, u usamljeniekorn beleienju easova u sarnici, u eitanju gorkih ljudi eoveeanstva, u Propovedniku. u Sopenhaueru. Nerna sumnje, posiojao je jog uvek za njega svct napolju; jog nisu sve veze bile prekinute. All je sve to bib kao na nekoj drugoj

mOida samo platonska ideja, jedan odsev iz carstva mod-riijeg od ovog na zembi.

Medjutim, kad je ponova If:Sao tt stvarnost, stao na asfalte, igao od ulice do -ace, euvajudi se -da ga ne pogazi tramvaj, iii

:besne .gradjanske koeije — kao nekad da ga int stigne kundak

H3METJY CHA H JABE 71 70 CABPEMEHA BOCHA H XEPHEMBHHA

kaznenielog stratara — u njemu su stale da rastu silage kojih ra-nije nije bio svestan,i mladost, vee zagorela; poeela je da trati svoje. Najlepge doba njegovog givota satrulo je u vlazi. No ovo, koje je sad nastupalo, zrelib dvadeset i Best godina, zahtevalo je- obnovljenje, iii produgenje, ili ma gta, samo da se givot

Stanislav je osetio svu tragediju svojili budjerna. Vige nego ljubav, njemu je bila potrebna genska; obadvoje ujedno bilo bi idealno. Zenske su se svugde mogle dobiti za novae iii za neznatan .

poklon, javno iii privatno. U bludligtu, ill u malim trgovinama me-dju devojkama iz fabrika, medju tramvajskim konduktericama, me-dju manikirkama, medju glurnicama iii medju krugovima „dama iz svega", jednom tifinom i dosadnom plutokratijom, to je bilo sve jedne. Ali, svugde je bio potreban vapor volje, izvesno vreme eas-kanja, jedan talas reeitosti. i ∎novaca, novaca najpre. A on je do-gao s robije zaledjen, zapeeaeenh usana, s beskrajno razgranatim -givotom unutragnjim koji se, u ovaj eas, jog inije mogao izredi. Jog- je sve to, gto se .degavalo u njemu, bilo mlado; nigta od svega toga nije imalo svoje distancje; kuvalo se, i gorele su bezmerno tegke nod. uznemirivane lupnjavom padavieara, negovane dotiv-benim strahotama, prekidane krikovima uznemirenitt savesti. Kad bi poteleo da pruti ruku i da dOhvati neko setio bi se iznenada nekog ko je pokraj njega umro, kakvog Ilije spljaka travniekog koji je izdahnuo od sugice, nevn kao jagnje, dozivajuai andjele, neumiren ni Gospodom ni prieegeem, ni utehom u vee-nost tivota s one strane u dvadeset i drugoj godiini! Ili bi mu - se javio pied oeima kakav robijagki sprovod: eamov sanduk, og'gane glave izoblieenieke, mrtvac u gaearna i kogulji, opljenje• eak i u smrti, bakarno mince nad drvenim krstorn, grob pod bro-jem, bezimen, li!adan. Bice mu bolje tamo... Ali, givot hode da se izgivi, a onamo iza nebeskih oblaka, nema ni bola; ni bolesti.:

Mutno duhovno raspolotenje u kome je hereegovaeka Lena ci nila neku sadirginu, mameei, jog nepoznata, jog neotkrivena, cela jedna taina. On je telex tenku, ali je 2eleo i eistoee. A eistooa. se , vele, nudi samo u ljubavi. Verovao je: to je •oida odmor

Zatim mu majka jedne vederi iznenada napomenu: — Bila sam na krsnoj slavi kod tvog prijatelja. Skolige me-

■neke devojke: „Ljubim ruke! Ljubim ruke!" All mi ih ne ma da sam iii bila prutila. Ne vrede gene kojima na jeziku nema. mnogo dlaka...

On je poznavao starinski mentalitet svoje maike, all se ipak zainteresova. P:tao je kako one izgledaju, tratio pojediniean opis. odela, kretnji, glasa. Nema sumnje, jedna od njih bila je ona, ona:• iz pr:senaka, od prvog susre•a veditih vizija.

A majka ,dodade. uzdiguei: — Ne dao Bog, da mi jedna od njih postane. snaha!

Mislio je o tome mnogo. Posle — kakve shame! — video je u majeinim reeima predskazivanje svega onoga gto ae se kasnije zaplesti, pa tegko tkati, pa iznenada raskinuti. Ako ga sad boll glava, boli ga od tih pojedinosti kojih se tivo priseaa. No, zagasit ten, oei s peealnom vatrom, neka diskretna leteniost u hodu, i sudbina, nasmejana, u prvom jesenjem vazduhu, nad Bageskijinom kulom. Seca se svega; seaa se s goreinom.

143meby cum, H lase Faac myje3HHa upocy ce y maaKy, ase3paHy Hoh. Hap

MocTapom. MOJII4TBa je cTpyjana Kp03 iberon me.uogHtmH mac; Kao pa ce Taj mac OHM KplicTa.uom mecetume, pas- annexe Kpounbama cTa6a.na y 6anrrama, no KameHllm 11J10-

qama ca KposoHa, no 6eJIHIN. neumamm pHopmnTHma Koja cy hyTaaa y ceHuil o)IpuHa 1314H0Be .3o3e.

Myje3HH je „pm() jainly". Y TO1 geBECOI MOJIHTBH 1101)11

H Holmium Kao pa je rime maapor neHarm 6Ho npetunnheu no6oRmomhy, nperoxieH y 3aHoc, AemyjaH g Tpenepas jep ra cayma neo rpap, ycHasaa H Hanojen CBeHCHHOM npoiieha.

„A.maxy ex6ep!" OpHe.aa je HepeTna3HyKone xoju cy ce noseall thenum

cTpyjaMa, Kao oxynaHH y or.pepaay theHe cpe6pHacTe no- HpluHHe.

„sila-H.Tmaxe-H.Jummuax. !" FpJIeHH raacoHH, ilypHe 6oje H ,papa o Henue, ry6H.itH

cy ce Ameico, Tamo A0.1111110M peKe, cTencKom pawn!. moc-TapcKor noJba, Ha pomaK Bylln H 6aarajcKoj Bpaerrn. A B14-

HorpaAH H3Hap IllapHha namHje Rao jta ce o3apinne necmom ;

13amyme 0030B0 mimhe, npomanyrame q0K0111 14 Kpyumi

TpcoHH. 3aHoc myje3HHoH, m.maK op mecetnme H yeTpenTao Op

110603KHOCTif, ymy.rbao ce H y mazy quRmy Ha JIyuw, y Koloj je mHponaao °Bebe ra3pHHcKo 3paibe, Kyha,pomH oribranTe XajpypHH6era anaTHha. 3Rathe cTapo, ca 111430M npo3opa npema HepeTeaHcKom cTaffiy H rpe6eHy, ca 3ezeHum myme- 6a1111Ma H ,T1HBHOM, C0CE1C,14CTBeHOM THIIIHHOM Kola 6eme or-aepano pomahHHoHa yr.nepa. Op HajKapa, JOH j0111 ',heron °Tan 6eme y ppyrapcKom Aocapcy Ca 6erom Jby6omihem, namenaHaxy ce MIICJI11 H AapoBlle noceTe g noceaa H3meby Nyha Jby6osHha H 3JlaTI4ha. HeKap cy ma.ny, TamHy inucmy aaKprnmaJm KORAI, HaTonapeHH mennmama BM!, ceneTMa

cmoKaHa; cHe TO 6HBaJIO c leceHH, Kap ce arphe 3.3aTo Ha nycTHx, popimx HHHorpapa. HeKomme maxa.me, CTOTHHe

genypaHle crHapano oA Inucme Konumay, ayp,H mpainnbalmll KpmibaHan, nopanagehu ce Hop mennme, ormnanajyhH ce-

Borivoje Jevtie

of mot' H .14fild'e„la x 1421111 '13141HdH11101H S HIBHC01.19H

moll oeurS S14/C31 S 031V31 ametod oat HO 13dI2113011 'SHIM -2I1 RH 944911'0d11 gag .dagmdliSdigx adesa 0.1. of olld,Sro

• • •omwagedu liodu Phalle 01331 ofogo 00 50 1111134101Nd '931HeSw 0310dHaRlf31 1■10111SV

go aareaowSgedouo oddmodelt anreamdma aa gwad,odu W011031C wollgrw 'BO guSmo OH '11130 aH H 'JOU° HHOdRITI 11IC99 S Ìtvddoag S alto RI! wicamc S oag of agdouA 'RHO H 111113I0O

ùciremagg RdSLm ILI0SII13H 1111 OHIISEVO 011109 oxdaaou oaao17 -•ed amog gam araoa xuAllo hum Sw Sfom Safi d Smbgaodda, H S311113113111 1ILLOSHI311 '01341141SO afini xSica agaodoal7o H doonadm - OH Af1113 S PcIf9.22tHdll S,1911RD OH 'RV oahSullo orna9 timgre HVelfP1 'RRIVIN14.10119hOmwallaragn H1111V9f '111344531H 13B100g

• • 'adaff àrea • BIOR1131C HaSii `graSIY waareaawSegdona thdo waaiadouodd, `Sipnorerw Hodge° `SHougo S òdod adSthr auhfidaaaa '11HdROV011 '111311SIAT0993 '91C017 .1.94-1D 11RVOr '03101e

-R11 °HOWES 01121 31731111 73 '1410.1SdV 0111/91 S2111 f9 '13117;f 11

11110 BRIP14030 RE117 àcrom oat quraew oat `VIORO gal/ -213131.113e

afadaadSa `FirgIfo S :U310.1.0H LLOORWIA1S44 11 ID0RIFELLST4

*mon. Von àrolt •affareaodu amedd.a ago 0 SD 313117311 '1410,1SdV

HUVOr A2111f9 03112I àhSf a !HULLO H 11113 11 '9900 5 'oral-lard ugo •H.L0o11t4S1/59 o aauf aaagalterw 13 vaaormodu o Rao

doaande.La dadaSo HRTtSh •daoaqS1/S9 gagfowava x gdVaa 1111011

Hf13110 S adod 080111/ U1131(Hd9 MLA SdR11014 RH wort . 14/aongSI7Ag 110 heaau 0R31 ''21$1Ungral/ao H

uwaraaou PH `dielleou '24411IVIce gdogaat'Sdfux RHO 0131191182 of 0j, 'B0131fdd03lillSw aoxmcgHo mSae ad,agrarndeg oexicaoda gam, - OW XH310c1f0,1,119 X113143911 mOMORd Se1S9 H Or14110d.2111 BO& ao Vadutletex H •gdmencx donaliouSma mkgmdalT wrarag J0113 01131

OH EIHIOW aahcredmoyi x11011 Hredaa,adu ànreig-gdagt/Swxllw 1311110 gaodaca awkaux àmacpaill Hdadu 'afgheo S ado." 'So oj, • turre9 5 ad 749Sdell x Seor aroda glidomg cum. aaoH

Joao edSdV ànccir adSdlt S oadaort aa 'eV 'SRI glido lio H 9(114111A1 'OdSdit 9f10 oao àtmall-autt

-.1911 1114011 S '14111493 S HI13.1.00 HO 014 1317 'NOV £10.1991 maddcr -ollogdOMV,I, 90 am 731i Itrealga SH3 S a °WOW Naxere d09a1111 -Adtex 'HO of dge `Hainimaadu Sxgry àmog alionood `0

. wqahaf °ROLLO.' òd,Sadow `SamAx H 011111 14d09B11 'mSgah omcod,o ONRO Hp '1312:1RID VOW" 9reSa14S9 11801f on aniSoodn OD RH ! 13001132 110 mmod, `Hae9Scr 170 1/1319141 aa an:Limon '13(11111131P31 BD RT1dOMR 031111f03101I OD OHISh132 012170 811 '0.120

•oadafomoua 111195 àdSfea HaH14ra1 '31180W 931C9d H 9h9D 010141A1

RHdHWOH Sw V231 '13(11I011 ofall Sw P311191f9h 177331 'ultoa MPH (ROJO

Od.L011 x 731231 HdOW011 31911 °cm !afell gdew araSII S 11131 `X.SV

-OUR 110011 1111911 0110 !HAI° 3f2.1,91ATH Rd RV '91ScHS92 ChM Rd RV

`9h911 13dI011 $151413,1 1317 '11EURVI3HHh030W PI Rd UV HHHh 511d1I0

OD RH 'BMW S SdHWOH 73W9d11 41111 01 131111HH 'Amami Sdgo11 RH dowlto 1111 '111-4011 9113ICSI (MN ml teadeJaaou x11 ÙHHh

-00aw 1411 !W01101f0 0E31 RWRHIIVOLI sSxoxsxdu '11131401A19}{

z, 11733 -fidygdoow

woran Oil IIVH£ '31P/19(1 '11R1fH0 011199 RINI SW ValtdA

• gweliagrootredn Ho adoaodged ain.7311da ovaaaw -ca ocavd,mdc1) 0110111MB eodm H 'carom ogmcdttge 119 ull

SwolT RH 0311H 1111 V

greddomia 211 Rf gram SLIOsj wodudll 'odgoti" „irea 01 arm() i,amagaallSdigx '140 031 .211“

•ScH031-1414.12B

PH 'RVOOSO 11d020 PH 11113011011 11 Ild11911 0,14311h 111f119 119(13

So 91fIOV `SclreglISLI S 01114111/cd ,L3HRU2 1101211 of XH 0118(1W

11 - - ouiRmdAj, oaudng So mor H •gegdgo vdduoah x vmdg orminY `gagIo Jeu•foo agra.tufedunfaindun fonorado 5 Sxag Sw arlidoa,Lo Ioonedgedu H dogged `Looadowvaodgoli tdumwSir -.52 11H 11H1101f110 0119 Oft! 11 V10311111 4.114E13IfE d09 'MIRK .fluaa

11 S.tgao.iag o 01f14d0110d 011911 SD H1:10 0s t )(gds.° S doaah -0.1.0d11 VO OH0d1111113d `S1411114E1P2 011ac1f110.112H

PLI SD OlfH,LRdIIPHIIIISIf31 11 V/111b141fOLLO 'WM11011014 11 U11214

VOd 110 H 1i1411L11r 3011011 Ftmoaoda9 oallodu oVdod 'mot' -eau wofarndgh 'mg 111311 `gVardS dafaued -1.10a0 01391111‘10110 aa

1113(1P1.0 '8980 UNVO RH 11110 09 OROI0j 'OTtRH H 7I11R(1.1.3 `9 (1f031C

anmdasall /Name àfeTrellanead n rid,aoadouS `14,LaorSH0rm Il amSrVo Agawea 'aauf H RHO Sq9141211 5119110(111 5 %Irma

-o1 011 5 aa grggaroa P441ILIRIfe gdognat'Sdfux ogagik .ndog 110

omarelz 011W 1redgi,3 0L gee — of Ba4 ultwadu `14d5011 BH 0LO11 1 '11dOhall 0 11 011101I 0 `RdISfell 'oaoollead. oIIII

111tO3SO 1120dagl I1.1011W 01 So WM 0'231 dowalier afkui d99

-ealiSdigx òhgell 11 y •Smododli wonooVSL SIH1011 H I0011UVO

P11311I011 Oniag 142REJ lo2andR.la S °BOHN gdAdir

- PrSh 110 oSage 0 LPN 0139 119 OH 'SW RIIIIH11031 110 031.011 OHIOW

-Hdll 01 Of PV !11V.1011 V2111411 0131 'HPh14W011911 TIDO t"RdRID

`HIIRCiLLO foeomododu Ilardou vcr ,,-i•eduS H SdSag emcgdd, 1111(1911

-0a1d1 emnaa 111131 `gifecaficw Seawouo Sailiar0ou •TeH 1114011 vcoxel! of Blf130H17 BHI3d10 RHO 'MAIM

1311J112-OLOP31 @UGC 1:31 OH grabgde onadVo 3 of RID 0 RN 131401rod1 aolleou 0141111111' ORROIrli 141011 `01313. 1311 13DR12 0 'Or

B(1.10111514 OIIELd 04i9hd8I0 VPHRM 41,10th/0(111 0311311' amag 1111 141)0091%1 till Mom 80(131 WOIII1dV0 110I051 11011 '141914911)LI 130

,,9(110 0" ludmS `Simado311S womAguf 11011 wod.d.Loodii Sdgnatt `5311/0421114 WOHOdUTIT l u ()ono of iredgia DPh fRI

•gaagearSdfux ad,madoal/ S 00 ob.Sage amggarnSIN eodm 'en '91f73XPW eodm 51153 319f acalfavaoll

xgrreirrH" gaodui.o SOLL0111109 0 HhHd II 5 90 H144

-SdPIP1i1311 '13111LLO1 OHM of 1431511' RHO •womoa wilaolleodd 11Ir11

11411 0231 ONO onamges•en ariagaau 11 9.1.0d11 1414AfAcurgo 'ozort

viimawaliciax H VHOOì VH3NacIEWO ZL EG atiVr 14 V149 ACI,RIVM

• • •0909 `PannAn gag —1 H1311A1f HINES

`0,Lj • • •01fRIk HH310h0 • • •0d13(1413HA11 OHO Tar/ • • 'NIX — 4 ILL 119 marl y • • •09'09 ',tzar

7331H410111 11111311011e HU ar — •13101fETd

10ma1 809 oftut H142011 1311 of 0'0140 00 -010 indm allaa H 0(401

t4H1erw `11ISI11MILL1311 A 14 1101-401A1031013d `1 ∎101X1113H JAHdd()

• 'SW

anaw H àlogo rnawAged 013H UV ugodd, • • •111.001190301.13 010110

0E10 ILLILLOHd0310H V90dj, • 'ILL1112X '090d1„ • • •V9 OLIAd1t OHO

of tar 11113112 eft ti9acb, 'oyeg • • •Vtaddoag A m11,120010 1311140111

nunli Haaarw '02 • • •Hiaixdx 11s VV ST40H • • • 111314111 cum TAIHHO 13o mreunieduS mancow BIl 11If311W HEUH3 A HO 11101 e `110 111314ANI4 • • •1111111431C 13f1 ITIONCONI 11j, • • '09139 'Ow rich —

: OVHHOd11 RI wirer-AT • • -0V :lagilted

OBOOLI 1113A111311 00 1317' `Vredacog oat 3113h ° V° nit rdow amain tired 00 dile `V/%1V • • •mnroa OH 01, eft 04414 -agli3dllin .0510H 1311119 `13110 r • • •acHuilain 031aH 111HhA • BIHT4HRO gar 131/

• • •ItedJoag Ic maxi •01t Wall • • %Willi:10 X ITIVINT0d113 00 VIE MN

arag • • •Axanwito awotu 1/011014 0 HMS MW OHM.' x HrXc1f aenvort atHrudeh 014 'maw a 01,111132 'mine 'wog ONV 'KIN • • •or HINT

10113dIY H • •aiall "maw 01, RLIIIIIII • • •miaaaiu Steuart' oxv • • •Hdatti 1010110 A Hstuaah 11 mianuou `HIYAur Os

AD 11d9Orl j 'Blow° aH 011V `X14 13H011 • • •VINIVIIIIrdHIHOHT OHHAH

ST4S31 Ha 01111 ouHdx 14W arHll • • •ichdo 1c014H 000Jew i V(111/Vd 111 VII MO 011e0110 ÌniamcgH ILL Ill 0(113d11 `H • • •focH H Hgar H • • •3dalweli of RI. 0,1/11 '01111110 `1111LAIf0 111 —

Hhad dowod HIMAIf1/00H ÌTHVI431011 Aaodu nataaS XHHOhd1310 VO 00 dot `niSmo 41111RIfIAT ÌIHRL01311 1017. cuoam'A

• • • •rnaHaar '017 ou•Hg 119 o3rem 09139 'of 0HVerxodll — Almeencdr!

•Saitur A Hdotuadu 1314H,L'01rg 101(13111A1 11011 aa .1.00111411f11T131fll

•H13111111011 'OH

RV 149 OV90di, 'or 01117131fX H v i ,LaapHiallar 1 ogreg — .13E10110i xH1inr90 xxcr9A11 Iaatunaliar whaVA nwHirewevd yurur.Art Ic HELM V thdVVA 'HMI& PRIV& HdILLOIL adIIIVII 00 affulannuo àtuadall alledIa adAdit tao 03IhHUOEH11 1391d0.1. 130

•0131111240h0 ar

01011 FiacHRL1111 radii VX13dW0 110 'hod ArHHIH0113H 11 13IAI HLOACH 'RV (WW1 0119 011411 HO `001X or H ‘..ARLAHOCIL NW. A -NHL

eda9nE1Adtex am" °HUH° 11'01I011 01fH0011 of 0E111 tH141if01

H aufwac HawAdd ondHVend oawitt'HuaH `001A1s1Vou ouLtAti at Hiox Aro9 'Arida wonlitar 'Haan' imihsfsi f o1. 111413,1,0

-,toduSa 00 '0V antag Is Ittuo -LICON wotiandpIa A VIC1111.01"13e

an109 OD VII 01311 13101 tufaxw Atnunduou SH(Ixpi tuawadou BV 411cl0a01odu ovittAaS gin:tem aa atall •Auronoedw H auretAti 110 àmintdoult IE `Sgoa ne VIII3Eall vgdo9 ar ar onH •Atiaho A9dog 0e14000 òutnitgrann at tinVinew 1e..mHH shad

OH Inadesz Fury •STI1813HOH AHOH hod VII anHege ̀031C11I VI!

curnali oarx trede,La or 131/ 01331 HHHhHdII 00 AHHO "HVOHIN aHhAINT

130 1312•131 0011 Helier AHK111A wownit 110 ao9HII11Adrex Hdtuo wx 'MY

413r/i • • • XIM•E1111}11 131 i od9a ‘odclott •war --exv —

•013h

Haar dO1i114110 • • •0101-1 • • •U110 110 1A1B01114 • • •A101e1 OH —

4 111011101f Mg/II OH 0,1,111 (7, of 131111 — 1 PiV0Ofe

ongadt 0.1.1110H HIC 14001 4 09139 'af ium 011141C oI0gnVVrw as 132133IA Icdo2odu pH adoj

ourevi i allAwrow Anxini OH0131MAU011 WILLIE •OrgIr0

PH IV1113111 HUH NAM (Itch HL 149 an òttS HedRIO •414011

01111VP1Y0 HHHITIIII A 1311THOdIIIST. at mod00( aftninolt 100 • • •tannaS 0113 aa 1311 oed9S `01 •uplaan

limed 00 141411113 OH Hadt. flu A •HatudweH aa otitandnla atnin

OALCL011 14 nogSV `reiteA Hellat t31A9Hh 211 111H1f 11131101 -3110 01411Rd09B8 ',toga

101109 A agox '00 oAtuaintito 'anti 211 max o03111(42H 'outandex `00109011 antiarou PH 141t31A1 1V110 amou a•liVem nwerewew

on as Ico r0r031 o awArtex 1111 àtelin HH V101. mall

•••iaiwil 00 4031 031a0r011 wAru Hum. 0S auretionnw XI,.•Rd0h011 1311 • • •P101411hH131d01 1\1111,013h1DICAd Haulidmou , ror AJOH

017. Httuarox A ontiodliw 11Sw3claw Hrew at 3101! àntiaw AtpuoH -.01/0 H agAuf woxawao 111431,L13d11 `014014H011 131 149 virenaholf

H • • 'aetaamw 110 arginan 013E1131LAWIRE 11 01120d1I OH0013h 0.1

A Ho of oh `worSH 112 OIAIRL AE311311 A `1,0d0A0 A AN0q1 0130

-14/11 AH1312.0 11 XlId013 ArOHO VIA100.11d Or 131113E3 'AM& INIO11IMHX.11

11011041 RH 2110va9 00 '01011 manta 0•1321 mica" ÙXHj, •AdOE0d11

011 Amcadw AHaudV 00(131 WiSdinuidu `SHArdatimuk '011 H1401100 `131 149 VICVnah lawAirex Icw V1110H011 03113dIAIA0 A •0c141311015111

VII A110E IHILLOVI 13 àtroaolth 110 A1VM11101413 00 HiawItadu 01310

40110110 111x11111111. 11113110 Ic nedluo Mina H10900 Vadu OLL

V130 lat 013H — VIT13111UNI 0113110 Vada 1311 •13HVC1140E1 XIIIIV£101011

o1li4racHd9 H OHHWIC1311 (u'0112 odAdV x axAgef `linuHrn àurAll au•aaHditw wouodio Von uweintrou Ic aVaou 0110(131'09 oruina

aa onarloup •nititrao 11 01tondo° lawHicH4 `133101HA1 XHMOW

moottgorA A BIC13011d141A1 14 ninatian of VIIVM011 ÀII3H11(4A,L

VHO.L11101113H A11011l11111 011" 13111311011013d 11130 `'0111!0'01011 13j, 1313011 `131113114d9211

tH13d,L0 'muff Init'Ah nalati OH0 K ts100red 14 XOISIO `13'1113d

-11110d11 UHX13111431C '11d0110121d 141111Xh `0 1:1113d111 àciredHua 'aunts -art mmHg 'Awn Amtauodo9 Aua àteVo atioxint 211 of alaor `11900 1010110 Ic SmArdatitung nit oni,ST4 H 0141AIVh Iredata 'HO

PL VIffiffalarklaX H VHDOg VHaNgdOVO 3LVP H YHO AERWEH

'lluninvili .3 kanrnit-

•chair 13111110ISI30H ma.cdamtS H faxacIacadu aH % 114119 Ha(11/111.1,0II

Ming& mit:* oil B Bcfuodu 11.1119 H 4I1J.13110Q0d 01111011 òacog 'of comma'

*01itila 1110310HO aanadci cog 4inplion AtiallOK & i&d aquadvi cog

o11131f11 13111S1/ 331(1111 11111110111311 H `Miff '119103111111011 NalAu of water

•Mica Ttex woxamao J•artamodu AruSV ' 411WOR vIcroft glt ouda ,LSacPago •

tradLa OH11011 KOJI 30.1,311dX ILL09 II 4141f011 01111011 WON 311400W:I 111,119

nod 101111E10110 FIOX1111 113.13311114 awcf foaarteag S •criaLaao odaaa cog cgods Angelic ada coca E11.01111)1C Hater r011111311 A àatog 'af canaaj,

• - amcoa àr onfriu tkttit,299 h fill' HP171141

aSOaHxt aagarviScad oxfuoi H omou oaramcdicag aloao "aL0E11131C anotualantof 0f0£10 8£11DIC H Sr11d31

41111SITI XF13109Sr H IIHR1,31111 ximcd.loodu maoxda H 0111113 4 1111113110H0 131maodxon 1/4111tedIVE2 4 P114•101111 HI S0138 Viuxad Punroda Buyaciaturg Haaaruolua H aaoafficadu

4131■1111fIVW 11111FI@ItS13 `Puurag asolaaS wag

•casuaglio xaattAg oHizaa R 104ScIf 11111S11 illdaLOHN A `,worn:nada Adam° H J.aoauncrua 40HHHH131/ raonuad A

-01411d11 H galeqoa caa i 4 0110318£1 anaa oca of 131mm:to xuaat'Sar xaavadx cdcac Allaa141f9 Sao awai,Sraca

"vaaLSu R V3113llodgo Danuuncdu vionahodS 10101f11ITOILV 14111110h009P1 atiadu 011000H132 '01141=0 44110 1101f110.1. & 01331 11

13311111111rEE xaciablaa XHFID1111 Oda 011.30 amodam Mang àood ocadc,a1 oadu cata(Vg 11H0H0 ILLKLaao

'HT4011 X111115111.1. XHIldH141 rOd9 H IldahaS XF11113ICH in laaaaodu anallodo fouoxaal i mrelf XH11131111S3 call matt

•70311111, 11 11111114,11a3111111011 PIHr0110 twaacmou Dailoao c twaIoaao pumacAd 14 '11WHEIthurSx 'epreaIdae raffoaa

Ìnewareciodoa H 0141111/13H 14111HhILLMIIIRO P1140113 4 111111'113EdVI II 0li111£1119S.11" IcEtsmoildgelian 11 rmarcd,r,

•a.LOGEINC 011111a110)1 03111101. H 0111,80 oahaliadicog oloao aaaaJaaattaf *au oaaas H Rada

àttal/ oaadmall gaga xamodara awcaadttoa ou caonolf xx.aoad xawatAtiS anclIEMILL 011

`vtafoaa uptullt4I•011e H 1314HOH11 xafoau '11141131190 01I

110031111111 H 1310d31011 X11113 413(11gsmeoV XH£10 0111111,01g3113 0311311" `cumaaa 'edam H '1114Sh xadnuo oaaliodcaan a XHI13111

ùtog xuruJx(11/8/C H 8101111 aacoadaw araltodu minioNard

ànaarall A xadllow (mai H xamararefadu 03111.1, 1.9110 11H 4 3C11HICTI1 011Hq:d03I011011 VI xaaaam.Sq 4 XEMOIC01

'cuodog X1131001111 H arrof XHIT3011011 HEIOVed `MON& 11111.109 8111113 aawayua arc r/C9W1 1110H1131C0fl3

131%1X111 xuaogS11 11 RHEIL01411 x111 318W adoloodu HJEICa

'HMOS VIAIVHHITATIM 14h1d

•14 af100(1 Hhad

(121-WC1 -222a 2M2X[Q1200

arow xho GHO ÌTB,LIIII `SD DEIHRM

• •Hllviao& — /Nag J/goillgulladu àmon1t alma ao rum `v • "Mill KTU IIII0011H moduli cHligHdd 13 XSIIVOMI 00 RCHH

'ahmmail IHrirox Hp/HU° : adolloa 14110N 1311HIl Hdd, glow H110 OHO `WRIHII `S0 DENIM

..mf1Wada9vvvri xv9or •mredaz follollod -ocill VOIAIOH HEEDVOIr H amSd HrHuHallduS DhOUR 11 al athoodu `Sclicall aiA `roads a(j Ho 'rum RH as HI4S14dElao allalltoll 03 IlUdVID •NH,tvirc P,I0911141/SdNX JOYIRcIfThSIN aaarrr 111111

-CH IIIIRdt0 0TT DRIM 001114E0fSvi Saodu 0140110II 00 Sdoll A • • •mallS 119 aritevrllged `30 arlidog '00 areirellfgomSa ìca&dtt• owm vutfar So alrulnuniodll purami allt4 •Hipttllif•E asSilill amnS A mell&Holi 501411 I4110 MIR `VcIldO,I, JoHatilldll Uo

MUM'S OD SD IIIIRcIfaVI 11siBn olmiromall •vHawadll allrefoIono gem -000 011411 XWH 110 111311'3D/1H xllfolla itgos,adas, 11011 143113110

`14£111c1fiSid, 141IIIIIDCINDUCI PH ainS11 ant' 'lls,alla utile allmfollt'elld wallnuSti aa ,LSH Hllit'araou aqui II 11110 SqOPICH 11(10N VH

• • •?c1113dHHO Haoallh tiliallllue -OH %Hell H 1114oH ',LOEWE HexedVeud Hillill HHHHSw .L20H0Il3tRH H aggicllf ullHealli `womillipalli 110 ,LadaAa Hades àllrell -oromn 'llgot. win:ghat' • • •llcall1430 S SHOJI tHIVRIIII `111331COH 'IDICOIIHRd RdOs H 'OHMS 0HOdD41 RHOUVIINOII RCLILDEI a&J •mtaaalla dolladu HHISh uffIrat 'xitt 11111131 Sh 110 nHadJ, MILDII 'OH ',Ladar,

IIHOII 01111 amSte 113 01 iBN1 VIir 01111 11300 JkoHllafull 1441e1rw Ha 11i41Bfu1larj •SdSawp SaDhcfRID SISHJS 1111 VOIAIOLI HUDOPHWRO

141I119 kilittIfP1 '011s514 HO at mott

1410£1144f1111f1011 FiO310H off ORM 014010I10 Yl43d11.L3 FI3dInI0d11 j llgot' of omj, —

11golf ai ONVI • • '09119 ` 314311 — • • •SHalllldmsto Am4()am

Stow, Iainaa qua a14 °am ollillill H1149 Is atiall H • • • 11 ORR

GEID III014.143011 11 • dllIII0ITI H11590 014111,L IITaq III II — '13031 SI100h

-590 onallanda Kw& I41104114 11111111 olf WICFRIOU 13110 00 MU11 112C9I4h 1110511011 r V.LXVIIR 0111411 Ellandna vllAd llHaari

09119 '3140X viArnatiodll .oa-Hcrartgag Ho llimaqSao Gull

olloio • •01135 allcas° 11 SHadmoll °H&J/gall qilltellm aa etimuci.qm() H gendaong S owlla, aa 1111 atIox NT • • • i NIX

oyeg ra14ox Rs1IhS 111flIt 0 jj H 314 dllo —

•aNda 0311110J, tea. HducrnsmAll off Hicllaamogoli olleolldaH SD HIOdII 14HOIARLD

VHHE103311daX H VHOOg VilaWadllVO iit

-yneoi-tvoOf 141190elOcr

Hine 11.11ABOIA HEBA 79 VS CABPEMEHA BOCHA H XEPHEFOBHHA

BEJIHKH - Bamllmxpy Fatimioslihy, in memoriam * —

Y 3e14.71311 onoj Typo6Hoj He sy ce Hatcama necma — K'o ymec xo6HH Ham IBom je Km:imam ae6meo mall; y 3BIAJBH OB01 60.1Hoj Kpo3 BeKoBe myre, HecpehHe majice Hante cnoj gpial meadtaxy naas.

An' pun oHa, 6oactnicradla, y nocmemibem 6oaHom Be moor Cejasa caora 3a Benno BpeMe ,ma y xathamama ta.nataix, va6ypicallax cpna noceje cnoje 6.marornopHo ceme.

H 6oraT Oenie naom TOJIHICH JAHBH11 MBELAIlhH

y cmpr cy 110111.11H ma HCHBOT maitHy po6y, 3Hame 6eciapiruy medially mHhH

ma mericom carypnnM omcymmi o6janll 6oj.

Kpnaini nose par, H Rpm ce nomnie sere —Y c,nyribx jeamoj Tiecapen mpxro je Beg;

a 6e36pojitH 6opga Cejasa, cy czymaani minaior mo Ilo6eme ma EX noHem nmameHa Iberona peg.

.14 Hary6Hme ce Haj60rbm meb mama, ,y spraory crpaume H Kpmane xakce, arm He earrehti ma he, nocme CBHX no6ega, apHor Kpyxa npocirr camoxpaHe 1B1111e majKe; .Hecayreha ma he ono Ky341110 noKo.meibe upe3perm 6BAHO 3aH0C1 11,11X0BAX naam H mecro HecpehnoM IlorteKy — 'Teaery 3.marnom nomnhH xpaM.

Ritus plavoga neba Mudra je ree' trn

vi ste to znali. brana, veselim snirna.

Znali ste davno pre no Ato ste pali krvava i umorna srea.

Zaliti vas, gospodo, bilo hi licernerno, podia vas, greh, all voleti verno:

Vase neprospavane noel; dubrave vaAih stradanja. Vag bol, vae greh; grobove vaglh nadanja i vas smeh i vas smeh.

Za vas je iena bila misao, ne pol, Za vas an stradanja. bila molitva; ne bol. Sarno& i prezir gomile manastir, ne st•ah. Smrt vaga vrsti potrebna "irtva, ne prah. Prokletstvo otaea, vaah svet'o znak, ne gneh. Mladost i kratko iivljenje patnja, ne smeh.

2aliti vas, gospodo, bilo bi lieemerno a podia vas greh. Al' voleti vas, voleti vas verrio i ne okaljati vagu belinu strastima volenja i no pomutiti vagu vedrinu jaukom bolenja teak je ritus; zamrgen uepristupa&tn clubok all n`.• mra6an yea ko nehoo pla v.

Srdja Diokie Canto TH en HecnoKojaH nonfo Baamilmupe, c ropicom carribom ma he 3aaym 6HT11 ceme MTO ra ycHja, 'rex Macao jemHa, K'o yrexa aamiba, Homitaa re ram rme 143 KpInt pabana ce 6oania, mainca Pycnja. K JYFY

omayra 1,114C'0 TH 3a,miba mo 6ecKpajmix crena ma compel! Hamom Ha BetIHA IlyT cmj omen. Xej!

,Ocrana je necma TBoja ma Ham cpna aaramaca; — Cej, mpyrapnue c Bonre, apneHa apHa Cao6ome, cej !

Bpaabeirreeu ft!

* BAaittnnip ratintoarts 6Ho je f(yX0B1111 nob npemparne 6ocancKe TenomynaoHapHe ommaminie. 3a npeme para cicymbao je __y Amepinni mo6ponoaate 3a canyHcKH ctipoirr. YMpo y 4:4H6ypry, y llisajnapcKoj, acointem 1917. OCTILB110, nopem mpyrnx 1111,MKBBEDIX pamona, HeKOBIEKO

.necama y npo3H, naHpeitHe aenore.

Bowe npocrpaHcma °nor, cylata H nempHHe, emaciate panor jyTpa H mopcKor nmartermima, y acme yclu4 moje nmjanerna H jempnne, nnipitHe maxa maj Mn it citaxcaH 3aMax 6Haa.

COKOBH HOBH Heim TOJIOM MOOM npocrpyje, }la gyiny CBeTJ1OCT HOBEt Hexa ce cBa ACTOAH. Jep 6exce yrennie mmaa 14 3a6opanH xyje H acymm cy eyinta, apaxa upe6o.ime moje atm

Cna he ce npoinaocr 6ypna y marpH ma 3acBeTJnf, Kam jaBa 6yme nyHa 6.necKa canna maaeKH; Ha CHEL me npenyme jyrpoc npnH npumopcKH HeT.311, .7403HBH BMUa mparnx, noraemn cKpmeHil, meKH.

CABPEMEHA BOCHA H XEPHEMBHHA

Ha hy ce Ka° ra.ne6- onujen y3BHT.IlaTH

HaHag ce6e, i mopa,, pymeHe HaMaranue ; canto hy cymky 1CJIHETaf, 14 Ayro Hehy CTaTH, mamyhu jemplima jyTpa, xHaTalyh' 3.naTHe Time.

H TpenTana ceima moja Hemmpllo Ham 3a6pomn, npezeTaTH Hama nogne macmme, qemnpece, 6aurre, nomue he 6HTH Taga H Delp Ha gmaHol Homg, cpge he 3auocao xpmellyT' y 3ambem °gem*/ mamTe.

Y HPBP0AH pacHonmom HeAPY, 3aHocaH, npeo6panceu, yHeH hy cTpemHTH mane Hempome, Tonmome Jyry, H Hehy aHaTH Blame 3a NCHBOT °Bab raweH TOJIHICHM rpy6ocTilma, Hehy 3HaT11 3a Tyry.

H jemlle Hope, c - m, Ha ximmil ja hy nponHeraTH, H cHesye y emir pyjan ma HlliCo Hehe 3HaTH.

Joeciu. .PaOy.ttoeuk

IIHJAHH HHjem y 'way Hoh; HHjyh' MH HapacTe Heti 6pama cema. Be36pojHe 3se3me pexom n.noHe. 10°3 Hp6e aagy1)eH meceu rae,ma. Hello me C oaor cHeTa 3oHe.

Ha mpyroj o6a.nu paaroHop gyjem. OcTawisam gamy ; npecTajeM mrrw

H u.nomm, naomm ge.na Hpeza. Hoh npeme 6ecHpajHe, cpeopeHe HUTH

H om ibHX Txaje M rmme Be.ma.

Kam Tald0 Ha o6a.ng c geHojHam' B3 ceaa, PaamparaH maim l'ocnom ce eMeje H 6pamom mecegmly neje Ho geHy. Ha HpHay mpx11 ,41113Hy meHY ; Cpe6peHe gemme no H,oj ceje.

CMejao cam ce c rocnomoM cTaplim. HH.1111 CMO MH0r0 3J1aTHOP BHHa. lip1P10 mil wore mume Y yen Hacyo cpe6peimx mama, Y gamy cnnao 6051CaHCH0 merle.

Mory Ham mama c.no6om,Ho OH je Beceo, cTapH rypmax, HpHena Hoca, 6ecH ajHe mo6poTe. Keane ma Ho.ng HambHuy go6py H CH.71H0 ma ACaJIH cHpoTe.

— CTapH rocnome, Hex mcao TH nHje ITITo Te 3a6oparimne Ho camocTaama Bap HCHBOT Hpaj .re6e mnpmaje Tege Ham C14 ce penmo 6pHr amnia. —A OH MH Ha TO manaTom pege:

— Hex cpehy xyma cam Focnoa NOSH. CTapH he cHame sp6anoM ma aims.

Xa.4t3a XyAtO,

I 10HOTLHH tlYBAPH

81

110H01HII 11Y13APH „Capajeeocux coneraa". —

leo ppm ca upczacAt mato y neao acee epee jaC✓ aua pa.maja ce 7cpuje. Hrtany utaOpearcu. Xyx us epama coee Ha0 yearrom npvieu, o mammy ouje.

1-Ca0 ca&zacuo .Tuzak,e y 'spoO/1,y aatitymu, H'ustutaata 0°0 xo Tittuoecnu ayOu — Jedau . 0epeutec ciaapu ma iteufu ce yxu, H oOe y Tayiule as gailame .v you.

riecfric aytua c ibaJte sepoibert culapau Oofje Us Apattua Atccapa ; cOurtaae cnyua Beecee u uauce, Oepeuute u xoue,

HOmeaajy mama cope Ha Aflptapu. H Bon execeu sexiby utuxo cp,uo.,tt ;qua — 3aspibeau fiyuze uouogsu nyeapu.

(00aCiparta ciapaua)

JECEHA C.TIYT1bA

'je .11' TB mac .nyme cpehe mparaHe?! —

Bepa 015peuceal;-,Zferfudautug.

IIEICAI-bE

Moncma Ham npo.mehe Robe B na6yja, KaAa aacTe Homy xpg.mom THILaT cTaHy, Ham HeTposH ICHMOM Ha rajese naHy H myma aajega, cyae Hommaajy, mrraahe ce 60.7m HpHicom HoHor 6ojia, Ham nymumn 6.memn H3 AaileICHX xpaja meHH He moHecy necmy npoaeTHigny.

0 upoaopcxa Oltlia HeTpoBH he 11JbyCHaT H gacoHe pet)aT, Hao mo cam MTO ya xpxame mojIx Hagyneanx rpaHa, a ja hy ce bojaT ICO H mo cam mTo cam, ma hy 14143aT cTapy rpnBHy, 6e3 namama • 6pojHTH mane, Ka° H romline, Tyro moja, mparH, 3a.myp;Ho nexame!

Max. ,aerfuoautug.

Janata Eyucax.

,Th,yHyo Hemp gymimm mymom, pa3Heo CeTHH mHpue mpyMOM, Ha maamoCT. BpH con, mpxTH jempo neehe. Je .3' TH Hato .3yme cpehe, mparaue ?! — Bexap 6e.na c rpaHa nama, cTapa HaM ce majxa Ham,

npoaehy! — Rom HOraMa aHmhe cBeao. — Hpurmimo Tay rpemso gem npe6.3emo! Pa3HOCH HaM Hemp rLBehe,

82 CABPEMEHA BOCHA 14 XEPUEI'OBHHA PA31114 HP1/1,110311 1

Wil•RIIMI:122.7•1131.

•

Pismo maloj A jutrom kucrtuo neko na moje Ana; u radasti pomislih da si ti, ( t voja mladost, • tvoja toplina).• Kad tamo, siroto drvo prevaljeno, premrzlo:

istom propupala, iakla prozor, zemlji pala.

Stefan Hakman ,

3ABOPABLIO BHX. 3a6opaimo 6nx paAo 0110, HITO ce 3a6opanirrit Heim ICpoa TmypHe Aane n,tona.3a moje inanabelbe, IIITo game MH ONO cymopito mega, To jygep maamtame y meHH ganabeme . . OA paAocnor Aegica, Hejacaa mnagah nocTa Hanag pacnagoinen, nmeag go6pe BO.Tbe H npemga, njepyjyh Aa he 6HTH 6oabe, Haan Heneceo H Tyinan yseic ocTa . . . Horner( MH xppica H gamaite Tpawn A rAe cy one? BHA MH xnaTa man° Ten gamine join HMajy Apa;nca A one ocTano 3a me je nponano . Mimi:ban ce AommyT op-manor nnama Te nobox 3a H,HM tiocelni cline Ha pynam a BepyjTe, ja itemax ga by y mynama YHO3HEITH HCHBOT KOH catmeno nama Hgettze, a/A.71pm H 6ene gaffe came . KaA'ono MH cseTom cymopHo rnega H cpue nyna 0, Ail 3a6opanirr mory ono HIT° ce 3a6opanierr nega

OactOpatia ciapana) . To ✓,.

IIPOJIEBE MHpinny paHa opama y ceaty HameM npaj myme, mapamy opal a palm csanora Attila

y cam name. Itapamy opama patia,

°Timm je uponehe gom.go

Ho jegnom 3a6one ymopne rpy,rm H ja pten Tymmje H TylICHHje oceham

a merle csanora gaga

jeAno ripo.nanceme, .

melte camora. •

join og paint .

jegno necTajaibe

Apynce, ja BH,THINE nacmo ce y 3a4iyA pogann,_ nije nac y 3anyA cnanora Awls,

AeTRACTBa Hamer orag. Ham maTH Ham cecTpa

Apyine, TO Hale 6ano y3a.nyg!

nontaamo Hag co60m; no He 6n noncanuo Hag nponainemem

y3a.nyg nornegana ca azanemem.

0,no He 614 y ono pano nponehe name

Ito ne 6H noncaamo nag ognainemem camora cede.

jep csanor gaHa, Elpyine, HOZZJIH aapana,

H maagocT agna3a.

citeje,raio urro upozehe y ceno,

Maagoor Hama npona3a H npona3H. Mliparay opama paHa H nponehe go.naga, mapinny cnaicora gaga

Xa can KuNZIS.

[Aana3a

lz daekih dana Gavrila Principa. •

. U fesen .godine, pisac ovih redova /ma° -je-priliku do, twee puta enje, kako se u redovima tadagnje tuzlanske gimnazij-.

.ske omladine pominje s pogtovanjem ime nekoga Principa, i to u njegavim prelazom na pomenutu ginmaziju.. Konica se se- ,)

cam, stvar je bila u °Aram: • Princip je ..dOtle ucio trgovneku gkolu, ne znain gde, i odjed-

itoxn se odlueia za prelaz u girunaziju. Kayo je ondagnja trgovaoka kola "imala posve drugi naueni plan i cilj, to su njeni djaci, pre-lazeei na srednja Skole..morali praviti t. zv. prelazni .ispit..Gavro .je taj ispit poloiio s Povoljnim uspehom, i to od jednom za sve tri godine, i upisao se- gkolske godine 1910-11. kao javan- clink IV,-og razreda. Ima Ii se na umu, da je tadagnja. gimnazija u null biia eisto humanistieki zavod, gde se uc,io latinski jezik ,od prvog razreda po, osanr easova- nedeljno, a od treeeg razreda

onda je posve razumljivo divljenje Principovih novih dru -.gova kako njegovoj jakoj volji tako i talentu, a pogo-tow), ako se tome dada, da se je taj Princip -zvao jog; i Gavro, da je dakle, bio .Srbin, kome je gkolovanje, radi nesreenog srpsko-hrvatskog gporar otegeavano, .

No znam vie kojom sam se zgodom upoznao sa Gavrom Principom. Znam jedino i pozitivno, da je taj mladie, tada tek 'u 16-tnj godini, ostavio na mene naizbrisiv utisak .i ako sam ja i po godinama i po gkolovanju bio od njega da4a- odrnaknua. Negto mai° bledunjav u lieu, srediije teloGne .strukture, all za svoje, go - dine giroko otvorene kakve, obieno sretate kod tuberkuloznih .preran.o razvijena priroda, i kojih je, zraeio neki fluid, svoj- atven samo ljudima tegke inteligencije, on me je odma.h ve-zao. za. Se, pa smo ono nekoliko nedelja„ koliko je on ostao u Tuzli, bili skoro jedini i nerazdvojni drugovi. . .

Sastajali smo se, obieno, u tAdagnjoj kafani ,„Bosni" (danas .je to radnja za •automobilske potrebe g. Gambergera).• Tamo se 'Pima i &bra kava i bia jeftin bilijar, pa smo se east° •nagli pri p.artiji „rusiga", jer .za korambo]e nismo aseCali dovoijno spo-sobnosti. Tom prilikom upznao sam i Gavrin temperamenat. Ne-koliko puta, u tom kratkom vremenu njegova boravka, umeli Imo spustiti „iteke" i .svaditi se oko. toga „gtosa", da li je algae u. „gleht" iii nije. Kad bi iscrpili sve argurnente za „da" i „ne"' Gavro.bi svadju zavrgia, ne jednom, tako da hi me, iznenada, pomilovao „gtekom" po glavi. A, onda bi se gtapovi ukrotili i ot-poeeo bi dvoboj na sveopgte uveseljanije kafanskih gastiju. Ja bib, uz protest, prekinuo komediju i pavukao se u jedan sabienk, kojl jo djake krio ad urokliivih profesonskih ociju. Odmah, za innom d,ogao bi i on, i nasmejan, kao da nije vista, ni bilo., pitao bi me da li jog tVrdim, da je bio „glel .-it".. I, sve bi se brzo. zabo• ,•,, vijalo, jer meni stat'ijem i staloknijem, nije moglo izmaki iz villa, des taj na oko sirovi mladie nosi ipak dobro srce, kome se tirakanje ne sme u ne moie .uskratiti,

, S jeseni pi's sadth drvo, u proleee zemlju oko njega

[poravnah; sad iz stabla treba givot da se javi. Treba .,. All borej jog ne ,spava. Njegove hladne Merl kith& svu noe Po mom vrtu.

1

CABPEMEHA BOCHA Et XEPLIEFOBBHA

Pred kraj, sepn inbra ponienute godine sast•nci su ueestali, pa 'oak i pre podne, a Skolsko vreme. Dva, tri puta pitao sam ga, otkud on ha zar nerna predavanja, ali vide& da ne voli da, ga se o tome raspituje, umanjio sam svoje interesevande. Jasuo je da mom braca Gavri ne mirige uska gkolska klupa, iz koje sam ja to godine vee bio izigaa. I, nije trebala ni neclelja dana, pa (la moja slutnja dobije i svoja potvrdu.

Toga dana, poe'etkom .oktobra, nadjoh ga a kavanskorn so-Lieku nevesela i zamigljena. Ne eekajuei da ga gto pitam, on, pose sam:

— Znag, druze, gta je? Od moje ti gkole nema, vista. Vee sad imam preke dvadeset neopravdanih easova (izgeruilo se sa dva-deset i pet), a gde je sebe juni! Iskijueiee me oni, pa volim sam etiei., . A i ne svidja mi see ni ova sredina, Idem bratu Jovi (Cini mi se da /Tee u Hadiice kod Sarajeva), a dalja gta bude s mnom. Znam, Psovake me, oteraee me,. mognie, ali take je moralo biti

Tu prekide, a onda dine glavu, oei mu sevnuge i. negto po-vigenim tonom nastavi: -

— Ne znag, brate, ima a meni neAto *Ste, men goni od mesta do mesta Ima u meni neki nemir, neko poslanstvo iii prokletstva, gta

Ta opet male postoja, pa oborene glave, kroz neki produii:

— All mi je najgore, kako en otioi. Imam gazdi negto male duian (stanovao -..e kod g Gene Miljuga, ra6unarskog narednika, Staroj ulici br. i za niaginu treba, bar za onaj krmeeak UV. klasa, bez sedala)...

Bez ustezanja rekoh mu:: „Ja imam svega 15 krona, Aka ti s tim mogu pomoei, eve'

ti I istresoh pare na kafanski stn. Njemu bi milo. Vidim, elate se razvecTrio. P'revree u ruci

zlatni deseto-krunag, pa nri kale: — Bag ti hvala. Izvuk'o si me iz velike nevolje, Neeu astati

sramotan. Ali to neer', ostaviti bez grog& Dcsta je maul 11 krona-Pet gazdi, pet za maginu, a jedna neka se nadje za agluka... vratieu ti, ako ikad imadnerrt

Po podne, istoga dana, ispratio sam ga na stanicu, da se nikad vise ne eretnermo. Ispratio sam ga i ne sluteei, da cu danas, rosle sedamnaest godine, prevrta.ti inte listave skorlskili upisnica, da njima a ovo kakavno doba, aivinr seeanje na minula, junaeta vremena.

Tuzla. Radovan Jovano•ij

Prosveta — 1902 1927. —

Progle godine slavila je „Prosveta," srpsko prosvetno i kul-turno drugtvo u Sarajevo; svoju 25-godignjlea rada„ Tom. prill-kom pisano ja i govoreno mnogo o radu, zadatku, i znaeaju ,Pro-'svete". Sa raznib taeaka gledigta posmatrani su rezaltati rada ''Prosvete, iznagene su ideje koje, su rukovodile „Proavetu" pri njenom rada i podvlaeen je znaeaj i vainost Prosvcte na. polju

IIPOCBETA 85

aroduog prosveeivanja i girenja, duhovne i materijalne kulture u •srpskom narodu, a osobito u °nom u Bosni i Hencegovini. Sva ta posmatrarda, ti govOri i sva ta pisanja ,o „Prosveti" slagali su se -a tore, da je „Prosveta" ucinila ogromne i neocenjive us-Inge srpskcm narodu ai Bosni i Here2geviiii; d.a je „Prosveta" .jedno od rrtkih dragtava koje je dale ma.ksinium ono.ga, gto se ni0,43 .aeki.vvti od jednoga privatnog dragtva, a asobito da jo „Prosveta" amino pogodjen tip drugtva, kerne je omogueen ne jednostra.n, nage mnogostran rad, ne jedno polje rada, nego ne-' 'ogranieen broj polja rada. I to aye ria gircikom polju humanog prosvetnog 1. naeionalmakulturnog rada u korist prosveeivanja i podizanja zapu•tenili, zaostalih i neprosveeenih. Te konstatacije zajedno. sa podae1ma o radu i aspehu podvukle su vrlo vidno zna-eaj „Prosvete" i podigli je iznad nivoa nasih ostalih humanih, kulturnih i secijalnih privatnih drugtava. -

Po svome radu, po svajoj ideologiji i po svoj.oj orga.nizaciji „Prosveta" nije tip ni jednog dragoga privatnog drugtva u B. i

nego kao neka visa ,Sintaza svih tih tipova. Ostala drugtva imaju uza.k i og•anioen delokrug rada, iz koga ne mogu da izadju; ostala ditigtva imaju 'cibieno tipienu organizaciju ma-lih ostala drugtva prikupaljaju i organizuju same ma len broj zaintercsovanih i simpatizera; ostala drugtva imaju take reei petrificiranciielcologiju, koja se ne mae ni giriti ni dopu-njavati. „Pros--, ,eta" svega toga nema: zadatak joj zahvata neogra-nieen broj grana rada, sve na istom padraeju; pojedine grans rada ne donliniruju neprestano, nego se, prerna vremenu i potrebi, srnenjuju ill zamenjuju clrugitna; ideologija joj jo is:a:wean:ma; or-ganizacija obuhvafa sve haz ratlike, a kao podloga i potka svega provlael jasno istaknut ideal (nacionalnopolitieki) koji sve 'po-vezuje, dr2i u skladu i upueuje istom eilju. Razvitak „Proswte" od njeno• osnivanja do dan.as potvrdjuje•to u isvakoj svojOj fazi, dok reZultr,ti rada i stvarna fakta govore najjagnijo, da je put i naian recta bio debar 1 opravdan„

Ira sretno pogodjena organizacija, ta elastienost programa i •.uriviaena sataga ideals kome je cea rad „Prosvetin" bio upueen 'ostali hi neiskorigeeni i ,;Prosveta" ne bi mogla ukazati prstom na rezultate na, koje Jana s ukazuje, da, nije bilo sposobnih i agilnih •organizatora rada u centrali, a svesnih i predanih pomoenika u narodu. To je onaj elemenat koji se u pisanju i .gevoru o sPro-sveti" pavodcan njene 25-godignjiea nije dovoljno naglasio, a koji je toliko va.ian, da. bez njega ne hi „Prosveta" ni postojala, iii ne bi iii priblUn.o bile one gto je. To potvrdjuju i razvitak rada I stanje nekih clrugih privatnih aprskih drugtava u Bosni i Hence- • avini, koja sn irnala i vaian. zadatak i inert organizacije sliean „Prosvelinoj." pa ipa.k nisu ni priblizno uspeli majvige, ako ne i

Jedino, zhog toga, isto nije bile organizatorske snage u vrhovima i onog drugtvenog pomaganja nacinalno svesnih elemenata u na-rodu. Nedostajalo je iivota, nedaateji!lo silo koja radi i stvara,

"Te;lco je. a u Ok-viru ovakvog jednog elanka i nemoguee, dati •makar i najkrupnijim.potozima„ detaljan preglecl rada „Prosvete za pro'glib. 25 godina jer je taj rad vrlo obilat i o nj•inu hi so anogle pisati eitate :ktijige..Zhog .toga eemo ovde same nabaciti

86 CABPEMEHA BOCHA 14 XEPHEMBHHA

glavne rezaltate, nagiasiti . osnovne motive,. koji su pokretali nut "Prosvate", i spornenuti razna kulturna dela, koja je „Prosveta", 'eesto Pula prva.0 Bosni i Hereegovini, pokretala i vodila. (Onom.) koji se vige interes'uje za rad „ProsVete" i. za njezin razvoj naj-bolje ce posluOti knjiga: Dva4eAet i per godina rada Prosveb2; napisa,O Vasilj Greie, a, izdalo drugtvo. „Prosveta" a Sarajev -u 1927.)

Osnovni rnotivi °Acme ddovanju „Prosvote",bili 0114. humani;. kulturni i naeionalni. Ovi rnotivi da.i su Prosveti toliko sn.age

poieta, da je postala, za kratko vreme, od =log dragtva sa u.skim, delokrugom, cod drugtva za poniaganje Srba-djaka, maticom tovo eelog' kulturno-prosvetnog rada Srba. Bosne i Hercegovina, is jedan dnlji 'period.

• Prvi-;,P,roSvetin" rad ja hunzani rad. Ona je stalno delovala da ublaM la.Mu rnnogih pojedinaea, nastojaia da izvede na debar, put svoga blanjega i vodila neprekidnu brigu, da se mnoga 6i-romagna cleca kraz gkole, zanat3, -trgovine, osposobe za, givotnu borbu i da pog$tenom zaradom osiguraju,sebi egziatenciju. To hu ,

Marto delo „ProsVate"'Velike je: Za vreme voga dosadanjeg rada ;.Prosveta" .je ituala 543 na. i 2450 na sreclnjim gkolama stipendistn,,na..koje je utrogila preko 6 miliona dinars. Osim toga ,,Prqsveta".•je osnovala v liki broj.. (12) svojh DjaCkih DOMOVII, kr* ,koje jo -do .sada prosle preko 3.000 pitomaca..Na be Domove' utrogeno je pr4ka 8 miliona .dinars. Pored pomaganja aesnika spedujih i gkola, ,,Prosveta" jet . vodila brigu i o gegrtima 1.pornagala njihavo ne'enje. „Prosvetinani" porno& i upustvinaaw izuCilo je innate i trgovine do sada. aka 2.000 daalca.;• zahvalju-, juei „Prosveti" more se u Sarajevu. da •izdriava Srpski Segrtski Darn u koine ima preko 50 giegrta... • •

C-vo humane Belo ,•rosvete", bile! je, u isto vreme i kulturne: dela. All je to bio same .jedan deo kulturnog. delovanja,„Prosvete"; u •opAte. Kulturno delovanje „Protsvete", daleko ja_veee: 0.110, ice, dabs, jer pored p.ojedinaca. koje podi'Z'3..a.buhvata..cale :giroke; pismene i. nekulturne narodne mese. Ovde Came samo nabrojiti mum kulturna delovanja Prosvete u masarna, koja. Oast° oz.,- naiiavala kulturne pokrete u Bosni i Hereogovini. •

„Prosveta" je, prva u Bosni i Hercegovini, Paola osnivati Walleye za nepismone. Da bi se ovaj kulturni rad pojaCao, .,,Piro sveta" (pored svojih teCajeva za nepismene pomaie nov'ea.no 1: svakif tudji rad na ovonm. polju. Osim toga „Prosveta" izdaje: syakq godine nvelikom brain prirneraka svoj bukvar •za nepis•z mane (dosadalzdala preko 90.000 primeraka) koji daje besplatile svakome siromagnom driavljaninu. Na toCajeve za nepismene, na: honorar:radnicima na ovome poiju i. za- bukvare „Prosveta" utragila clo 'sada dctsta veliku sauna -novaca.

•.„Pro.);veta", prva u Bosni i Hercegovini,- zapeeela je. rad aka . . o•ganizovanja, teiaekih masa a -zemljoradnieke zadruge, osnovala prvih .137 Srpskih Zemljoradniekih - Zadruga i vodila ovaj. poi kret nekolike godine do o.snivanja. Saveza Srpskih ZemljoradniC-kih Zadru.ga.za Bosnu i Hercegovina; -

„Prosveta" je, °pet prva jedina..do rada. u Bosni i Hercego , vini, organizovala. naroati . svoj sistem, knjiinica •ga, Centralnoin

Bibliotekom a Sarajevii na Cain, so, filijalama u Sarajeyil is sa

IIPOCBETA

Stalnim , i•.Pokretnim Knjiinicania u druginr mestima. Ovaj .set rad Prosvete razvio toliko da, .dances „Prosveta" ima: Centralun Biblioteku u Sarajavu sa 19.770 knjiga, 11 filijala a Sarajovu i 179 svojih Stalnih i Pokretuih Knjiinica sa 46.800 knijga. Sven su ove ProsvIetine Knjiinice :lame kulturne ustanove„pristupaene bes-pla•no swim driavljanima, a predstavijaju vredncst preko 2 mi.- liana .dinara.

„Prosvetina" predavanja iivarn re'ei vaina je takodjer grana ”Prosvetina" rada na Prosveeivanju odraslih. ha Oslobodjenja mnogo se dis.kutovalo. o orga.nizovanju popularnih predavanja za masse narodne. Osim a glavnim gradovirn,a driave, male se gta vise, sistematski ainito a ovome. praveu. Nigde se, do: najnovijeg vremena, nije gotovo ni pokugala, da e ovaj say posit° organi-zuje tako, kako bi se mogli predavanja odriati ma gde i u najzabaeenijeza mestu, gde samo nadje jedan kul-turan radnik. „Prosveta," -je'pokugala, ova] posao da take orga• nizuje.. 1..nekolike se godine u „Prosveti" °value, intenzivno rtadilo. Prvi rezultati rada. bill su znatni, jer je sta•n° , bile u po-kretu. 8 Presvetinih projekeijskih a.parata, i '3.000 - dijaPozitiva ,

syrstanih u 100 raznih predavanja. Ceo ovaj rad je organizovalt na jednem mestu do kraja: sve je na jednom mestu spreadjeno gto je potrebno za cola ciklu.se predavanja: i prejekcijski a.parati, i dijapozitivi i sama izradjana predavanja. Popularnih predava-. nja odrktla, je Prosveta 1115 u 361 mestu na kojima je prisit4 stvoyalo oko 126.000 slugaoca.

„Prosvetine" publikaeije.saCinjavaju takodjer jedan deo rada „Prosvete" na prosveCivanju odraslih. Ovih publikacija bilo je ima. vise vista. To su: Prosvetini almanasi i kalendari. ProsVe-tina List (12 svezaka),• Pros-v:141e knjige -za narod sve. ske)• List Prosveta i Glasnik Druitva Prosvete. List Prosvatailiti davan•je u velikorn broth', primeraka. (16-20.000); lste take. iztda-; yani su a velikom broju knjige za na.rod (po. 20.000 prirneraka) kalendar Prosvete (po 5000-6000 -primetrak.a); Prosvetine Biblio-• teke iziazile su a 2-5000 primeraka. Na to svoje publikacije utro-gila je Prosveta preko 2 miliona dinara.

Skole za Seoske Domaclice, zaduja. je pa vrerne•nu vista Pro-§vetina rada prosveeivanju.odrasliii, na kulturnom podivaffljtit mirage zaostale nose 'Zane na seta Ovih gkola ,;Prosveta" je .odr-*. iala do sada 15 i utrogila na njih . oko 150.000 dinars.

Svi ovi kulturni poslovi Prosvete organizovani su sisternat-•. ski ,1 riovezant su tako, da cine jedan lama, da se medju se do• punjuju. Gob:we sve ove poslove „Presveta" je poseAa prva Bosni i •Hercegovini. Neki oznaenju kulturne pokrete, koje je „Prosveta" peCela, a koji au se kasnije razvili u .samostalnu, or-ganizaciju (kao ZernljoradniCke Zadruge) ill ih je prihvatila dr-'lava i druge ustanove (kao teCajeve za nepismene, 8ko?e za Sea-eke Darnaeico). Lr ovome i najglavnija, kulturna Mega , Pro-sVete." „Prosveta" prya nastoji podmiriti n.ajpreke kulturne po-irate, koje se vremenom ukaiu, da ih posle razvije do pokrata„;

da ih uputi iii .svojim isamostalnim praveem, iii da ih pre. Mes3 na druge organizacije. L .

Human i kulturno delo „Prosvete", i ako svak.og divljenja

88 CABPEMEHA BOCHA H XEPItErOBHHA

dostojno nije bilo, pre Oslobodjenja, ona najjaoa. atrakciond Prosvete. To je bil.a misao „Prosvete" — ideja ..P•osyete": Pro-sveta je bila srpsko nacionalno dru§tvo."

„Prosvota" je cenjena i u proglosti. Divili su jrj se, da je umela i mug:1a organiz.ovati razne kulturn.e akcije, kale su

mnage potrebe narodne. All iznad svega pl.ivlaeila je naj-vige ideja •Prosvete", za koju se bila sva zatoilla. To je vera „Prosvete", vera svih svesnijih elernenata 6rpskog naroda u Ba-sra i Hercegovini: da je osnovni ustov , za nag opstnnak i kultarni razvoj svoja samostalna driava. To je onaj poticaj borbene-;ti i n.astojanja „Prosvete" da pamogne srugiti sve zapreke. koj , stajale na. putt' da se dodje tome eilju. U avaj borbi „Prosy : , i kao kulturno drugtvo, upotr7bljavala je sumo kalturna N.redsi•a, iz najdubljeg asvedod'enja da se tim putem, za. vreme mire., uvek najsigurnije irk svakam .dolyroni uspehu. Ideja. Prosvetina. zano-sila je sve Srbe u Bosni i Hercegovini i osvajilla srca, revolucio-niguei duhove i pripremaju6i omladinu i say narod na najveiae irtye i naiveda dela. To potvrdjuje say rad „Prosvete", zaltele-ien u analima, i raznim publikacijama -drugtvenim i zapameen od dale jedne generacije. Istinu ovih reoi potyrdila je, prod celim svetont proslava 10-godgujice „ProSvete" 1912-te, koja. je zapravo bila kulturni kongres Naroda Srpskaga, na kome su uzeli ui.."te-Sea najvidjeni predstavnici tada jo4 paliticki raskomadanog Srp-sYakom prilikom ometao dielatnost ovog d•ugtva, vrebajuel 7,gotinn priliku. da ga sasvirn ugargi.

PoZeta..k velikog rata za 0.slabodjenje i Ujectinjenje bio je -za Prasvetu i njene. radnike po'detak stradanja i proganjenja. Or-g-anizadija je rasprsena, a radnici zatvoreni da, 'spa:Slain za. svoj rad na yelikoj idsji Prosvete.

To -su u glavnom asnovnt motivi i rezultati rack „Prosvete." Wei deo dosadanjeg rada „Prosvete" sputa u vreme pre rata. Ali i poste rata osedala se i aseea potreba ovakve jedne organizacijo, ovakvog jednog vrela rada t vrela. poticaja na rad na kultuxnam i duhaynom podiza.nju zaostalog i zapugtenog naroda. Prosvetina organizathje svojarn elastion.osti i svolom ideologijorn. progi-rila je . odmah posle Oslabodienja delokrug -svogra rada. preiiola ga na celu flak' driavu i ceo nag narod. Veliki nacionalni ideal Oslobodjenja i Ujedinjenja izvrgen je. Na njegoyo 'nest) .stupd jedan drugi takodler veliki i uzviSeni ideal: straranie kulturno. duhovno napredne nacije, dostojne da stupi u red drugih kultur-nih naelja i sposobne da ueestvuju u kulturnoj borbi na velikoj svetskoi areas. „Prosveta" je pozvand .da. i to udestvuje i da °pet. dade maksimum onoga gto NO od nje moie traiiti i o'oekiyati.

Pejanorie

FAJPET ICAO ZYX0BHI4 HA[IHOHAJIHH IIOICPET MYCJIHMAHA

Jegall gocTa Beans geo gaHauuse BocHe a Xepneromme camnba ilajy Cp6a mycailmaHcKe nape. HaKo cy OHH no paca, no je3aRy H no o6anajama nornyHo Cp6H, linaK Kag ma mebyco6om rompsmo, 01111 Hmajy TOJIHKO mnoro HilaHca caojax crtenHjammx, ,z(a je norpe6Ho o mama ga namemo ognojeno, Kau° 5Hcmo ce TaKo yno3Ha.im IUTO 6o.7be c TMM ge.nom Hamer Hapoia, HOja je npammo H Hcnoaega HonamcKy aepy, a npeico Tora

rAJPET KAO 2.1,YX0BHH HAIL IIOKPET KOA HAIIIHX MYCJIHMAHA 89

ga ce -i no3Hamo ca jegHam go6pHm geaom Hame Hajnamhe pacHo H Ha.- JAHOHagH0 noKpajaHe, y Kojoj ce Hapenme x ilajnpailammje roaopa HUH

leant, ga ce ynoaxamo Ca Hamom BocHom a Xepnerommom. HagHpame Ocmannilja-TypaKa y name 3emabe na.no je y no6a Hamer

cpembeileKonHor AP wasHor pacy.na x ileh camfim 6a.no je onaKmano TO Hagapame. Ko no3Haje 14 ma.no Tagamx BHCOK14 mopaz Ocmaasaja,

HAIXOBy A14C10111J111110B3HOCT H cmantmenoeT y pagy, a Ha Hamoj cTpami pacTpoilaHour x pacyno, a HaponilTo y Hamoj BocHm, Koja je 614.na y TO

apeme o36n.rhan objewr ocilajama Manapa a KaTo.nalme apKile, Hehe ce RH MaJ10 mygliTH InTO cy Ocmail.nilje OHHHO °alum 3ay3e.ne Bodily a Xep-

ael'OBally FOTOBO 6e3 ujeuie 3HatiajHuje 6HTKe H IIITO ce y moj onaKo 6p3o pampa° Honam a meroaa Haysa, 6e3 HKaKile mule. Jlen nocTynaK OcmaH.nxja TypaKa y Hamm Kpajesama, yilobeme Honor eKoHomcKor nopenta, Kojam je Hexagamil poncKa ce6ap nocrao noneK ca gyilarocTama, dim 14 c nparsama, npamame y ilojcky a gpacantly ony5K6y menrrana sosax myczamaila gasumxM cily moryhHocT Harjeumba c gpyrnma, rge je Hama paca 11 Ham Hapog Ammo go sp.go seansnx Apwasimx B0j1111X H 1111BH.11-

nonowaja y TypcKoj gpiltarm, y Kojoj je H cpncKa je3HK He canto

TonepacaH Hero a 6tto jean og gan.nomarcKax je3HKa, ynaHago je ga cy mnora Hama CHH OBH liocHe x Xepueromine npuma.na Honam a TO y TO-

JIHICOM 6pojy ga OcmanaHje Hacy imam noTpe6e HaKaKaa HacesbaBaiba y Toj 1181110j noKpainHH B IITH ogpsasalsa CHOI 13X TypcsHy: sojHnsa, jep

cy 110511 mycammalin Rao pobena parnana H y A0B0.1bROM 6pojy 614.1H

A0140031114 He camo 3a o6e36e1)effie 're Hose TypcKe Hospajnne Hero a

TkOCTa jaKa 3a Hanagame a yaHemHpasalse yrapciatx a mneTanimx aemaJba

OA riplimalba myc.numaHcHe sepe jegHor ge,na Hamer Hapoga, osaj geo ce pa3sHja y jegnom noce6Hom Hpasny, KOH ce paaimnyje og calor 'Tatum y some cy ce speTa.nx Cp6a npasomasHe sepe a 01111 Hamm •cyHaponoHnn Cp6n Xpsa•4 x CaoseHnHHarommse sepe y npasny, KOH je npox3ileo gaHainffin mewramaTeT x noce6He teapasTepHoraKe, Koje aMajy Hamm myoullmaHa y Hamoj Hapognoj 3alegannn Cp6a, Xpilara x Cnose-

,ao osor speMella Ham ce Hapog geano Ha onaj geo sojn npnnaga y ccpepy saro.uHrofe 'Time a y c(Depy npaaocgailne gpKae meammx Hapxjanara, pa3Hax xpamhaHcKnx ceKTH, Koje cy no3HaTe nog amenom 6orym11ncTila. OA osor spemeHa aMaMo H Tpehn Aeo, so* TIMM ga ce Ham Hapax( gena Ha one Koja ovate HeKpcTy, na imam° npm4 geo my-caamana, a ;Tyra geo xpnmhana, a osaj gpyra ge.na Ha Asa npanna TO HaronanKor H npaaoczaanor npanna, goK 6orymHaa Hump-to Hecraje. HaTonaux m npaaocaasna nium.nx cy ;ma mebyco6HaaaaabeHa cDpoHra, dna oillt cy '1x11143111 jegancraeH Opowr npeMa myonamaimma. 01305.0pa3 -

jegmbegn H mebyco6Ho Ha cDpowrose noge.TbeHH, Tywra cmo ce CBH me-

byco5Ho cayiKeha Tybany a HaeaJly caoje sepe. Y TOj caps6H TAHHy

H csoloj sepn go.na3H.ne cy Ao a3paaa cse Raise nmeaesryazae a pal,

mitme CHOCO6HOCT14, Koje cy og TybaHa acKopanthasaile, a.na cy Hp.no M11110 Og mera npammilaTe. lipmby H Hanopom 14 Hajileham ilcprilama

mnahanil CMO CBI, IIITO CMG Tog OA Tybana xma.na Iinx npaao ga CO 113-

paaludo MT° CMO 0,11 Tybana canyilamt Hama cagamam reneparmjama, mKo.nosarram x cupemanilm y en-

poncicom npailay 14 Ha CBOM marepamem je3Hxy, npacrynatma je acropaja cae nepanerme Kpo3 Koje je Ham Haporum xpamhancKageo npo.namm,

Kamte je Hanope '11111110 na Ham je mame name no3HaTo ygeo, Kojx je os yileo y otiyilamy name pace x name HanajellITO je yiumx.no H nomor.no ga gobe go gailamme same ono6oge a ono6omte HaailoHanHe gpilcaae Cp6a, Xpaarra 11 C.nosenana. MebyTHm pag Hartopa, mpTse 11 Hagan yttemha y oqyaamy pace x HartHje name, Koje cy 1114H11J111 Hamm myczamami, TO

Ham je mame upacTynanno x y BeJIHICOM geny Heno3Haro,jep cy H3BOpIl bap 3a caga y Bp.no ile.naKoj mepri gaHannbam reilepartajama HenpacTy- na,Ma.

Be.imKo je narame urra 6x 6n.no ca Hamom nanajom x ono6ogom

CABPEMEHA BOCHA H XEPIIEFOBHHA

H Nalco 6H II Eag 611 olia soma. no H3pa3a, sa limey Cp6H mycallmans cayscehii y TypcRoj Bojculi H HapeBHHH cy36:7.nu yrapctco-RaTo.nwnce spacasHe H Bepcice npeTeH3Hje Ha Hamem BaaRaHy c jenHe cTpaHe /pyre npeTeHaHje wieTanico-TaaHjaHcice7RaTomme, Rao ITITO je HCTO TaRct Hanna) nliTaiba lure 611 . 6H.A3 on cBera °Bora na Racy Haunt nenomi. icaToatusa H npasoc.naBan °Hale° ynopim Rao rpaininapH y ayerpHjcxxits.

yrapcxllm Bojc}cama noRa3a.TH °Ha] oTnop Typciani Hajeanama. JenHo je nrro je HeocnopHo, na cy H Hamm mycaHmaHH onxrpaair

BpJ10 Be IHicy yaory y Haumj FicTopHjll, na cy y TOM BpemeHy naJIH y caysc6H Ty1s4Hy mHoro6pojHe yMHe pumice : egii.no3o0e, necinuce, npaHT inuce, npse npucaBmuce H BojexoBobe, RojH cy yripawba,TH TypcicoM, 6or pun ce 3a 'by, mil ogyBamull yseR cBoje pacHo o6enescje, cBoje Ha: posHe o6Htiaje H cBoj jeallx Ha Hamoj HaunoHaaHoj TepirropHjH no Haunix naHa H ylienx cBe TO }CaO H0314THBaH aeo y Hamy c.no6onlly naHannby HaitHoHamly gpscasy. Ocao6oheini H cBojH Hmahemo npunince na ce H Hapnio pasBHjemo H Remit he ce nojamiTH, na RaRo Beh cana HaropHja. Rance na je RpyHHcaibe xpa:ba TomlicaaBa Ha ysaibeicom HoJby 11.331 113T najc-rBo BpamcosHha Ha Nocoity "mon HaposHe cpauTaatije, Taxo he a Amore npenpacyne oTnacTii H HeHerHHe o Hannim mycammainuria Hcnpa-! BHTI1 ce, Rana cTiirlly Jja H TO IICITHTajy Hal1111 CJI060,THH Haymmuji 114 Hamm!' yiumep3HTerrima.

oRynau,Hje BocHe 14 XepHeroBHHe os cTpaHe ayorpo-yrapace HallIll mycaiimami cy 611.111 ITOTTlyHO IICTOTHO opHjeHTHcami. CBe Haynno 11 airrepapHo o6pa3osaibe no6Hjaax cy on yu6eHHica Ha Typcicom, apan-

ICOM O nep3HcRom jeamcy. HHCTIIHICTHBHO 6painum cy ce Og Typo, impaiba H y Tome cy TIOTHyHO ycne.TH, &TR cy 611.311 BaCTIIITaHH, ga canto mycxi-maull Tpe6a na anagajy H Rao TaHOBH myc.nHmaHH HHcy HMHJHI HHTH XTeJ111 na 'wag mucaxmx n.yxoBinix Be3a ca csojiim cyHapoginnuima npaBor cam:me H RaTominice Bepe. flojam nplinagaiba Hc.namy H TypcRol-mycjni-- maHcRoj npacaBH HapascaBax4 cy perijy Ty, plum, a paaaancoBalbe on Ty: palm penjy on Beetle Bomibax H „Ham" a TypRe cy Ha3HBaJm 'Fypxy:- mama. Hme XpBaT y Bociu je 6Ha0 noTnyHo Heno3HaTo =laic H meby RaToainuima cite no nocae ayerpHjcice oxynagnje, a lime Cp6HH Hm je o3HanxBit.no nplinanalbe npasocaaarby, na cy ra y ynoTpe6H noTnyHo H36eraBasH.

ORynannjom BocHe H Xepueromme Melba ce no.mo.Acaj Haulm MY7 caxmaHa. „joule cunHH, MOhHH H jenHim rocnonapH BocHe, 3a Rojy cy 6e36pojeHo nyTa Bps alum, nocTiqy nogaHmill xpmullaHcxe spscase rpabalin APyror pens_ Melba ce net) )KHBOT 11 TO ce on IbilX3axTeBa. AJUI 01111 He Bepyjy cTBapHocm, OHH Bepyjy jx, je AyurpHja soma npHspe-: meHo, canto ga ymHpH nyxoBe y 3em2bil na he ce nonyhii, a oHH he oot Tam oneT non cyBepethiTeTom Typcicor sapa jeAlIHH H npasit rocnosap Bocce. 3aT0 ce H He scype na ce rtpunarobyjy HOBOM BpemeHy H:Hosol Haygli H HOBOM uscomma, RI* oHH =tax npe3Hpy. Csojy maanesc, y 110- JIHICO je mico.nyjy, unuby y Typcicy, rge ce oBe uncosyje H 6lihe y clumsy c noTpe6ama gomomme , Ran ce Ayurpfija noBytte. OBalco je menathe nplunixe H crime cTsapH y Bociui Hoene oRynaullje 6Hao icon 98 I„ Hamer mycaHmaHcicor cnea a HapogHTo je y TOMB ynopHo unemarso, are ti 6eromi H 6oraTH JbyJtH. B14.710 14x je Taxo Trtp,norzamx ga cy ce 3aTs0-plum y cBoje Ryae H mapnaxe aalcaeBuni ce ga he 113 'mix H3ahli Ten Raga Hisa6a one, na Hwy Hu nope3muca XTeJ114 ynymTaTH y Ryhy, Hero 6H my noczami Ha Earnijy xecy c HomiHma, Heica on6poj11, KOJIIIKO je HoTpe6Ho, turn Heica my He Hge y Ry.ny Ha trim. CBe cy name cmaTpazx nplispemeHum, na ce Hlicy ynyinTaall HIT y RaicHe Rom6HHaiiiije 1111TH H y RaRaB pan.H npHaarobaBaibe HOBOM Bpemelly. Y noxierxy je canto nyica cupormba mu .na y Hose msancice uncoae H Tex OK° aHeRcHje H H3a the oTBapaiy ce 0TH CBHMa H ymenajy 60Jby CTBapHOCT.

On oRynauHje no aHeRcHje nyxoBHH ACHBOT Nog Haumx myunimalia npocTo je 6tio ciao. Ho y3opy npasoc.namnix cyrpabaHa onne wise cy -

VAJPET ICAO ZIYX0BHk1 fug. HOKPET KO,tHAII HX MYCJIHMAHA 91

ocHoBa.tm Rojy xurraoinnty, c TOM pa3A1ICOM IHTO je Kos npaBocaasHHx 6Haa .nnTaoHmia nyX0BH11 geHTap y nojexunmi Bapoumma 3a cBe Rya, TypHe H HanpenHe alcullje ca Hajlatiom HaiiHoHazHom HoTom, a Ron my-

je TO 614J10 mecTo 3a Hciebaratibe, me 614 ce 6HcTpuno nitTalbe oxiacica Hina6e, a OBO ce onexiBazo ;to, he HacTymiTH Houle RaRBor pare Meby BenecHnama. Aa 6H ce moral' npilTHTH gorabapi nwraomine cy. ale Hmaae no jenail TypcicH 03 CTam6o.na AncT, 113 Rora ce npnli.na cBa Hayica, HaRo ce nemasa.no na ra y Baporno canto jesan Han Bp.no ma.ns 6poj 3Hitjy IniTaTH. OBe inaaomnie 14 spyinTBa3Ba.ne cy ce o6iintio apani. CICHM HmeHom Rao HIT° je turpacTxxia, urlixas, mepxamen H Tome CJIHATHo.,

Je,211AHH noRpeT y TOM BpemeHy, urro je maw Home 3aTaaacao Te Hanle mycanmalicice mace, boo je on6paHa Bepe on aycTpHjcice RaToatnuce npo- naraHne, noxpeT aa Bepcxo-npocsenly ayToHomHjy, Neill je HacTao ycaes arpecHisiocTH icaTomwnce, a 14 113 HmHTaxije cmitnior noRpeTa Rog Hamm npaBoc.naBinix, Rojti je Tana HacTao. lineHTivniocT iwJbeBa, npa- Bocaamnix H mycaHmaint y OB}IM noRpeTilma npH6.3niscHao je Haute my ;

caHmaite npaBocaasmim H Ty je "ipso nyxoinio 6.ausceibe Cp6a o6e oBe Bepe y unipxm paaMepoMa. Y osom noRpeTy oceTH.no ce ;La mycaHmaux Hemajy csoje caspemeHe nntoaoBalle maanescH H HacrajenoxpeT 1111C0.110-_ • maKap y HisancRam unco.nama. ;la 6H ce omoryhmo unco.noBaibe H cspomannilix Ta.neHTosaHHx MJIaJinha, ocHHBa ce y CapajeBy 1903-ron i

ApyinTno FajpeT, aim 6e36ojfio, H aHauxoHaanio Rao IHTO cy 6Haa aim Tagalba gpytarrBa Ctocancico-xepHeroBaxncHx mycalimaHa.

HeinTo paHHje noc.nao je ABgara IHICHh 113 MocTapa cBora emit y IZapnrpan Ha Hayice, Ha Hatuni Nalco cmo TO paHHje HaimjeJm. ABgarmi cuff maxi Ocman y Hapiinpagy ce H He oxpelly BaJballo, jep je y6paq ymineo, na cy My TypitH 110T11yHO Ty1)111111 011 C ibirma HeMa sajennnp1do cem Bepe. 3aTo Off no6erHe 113 Haparpa,aa a Ha nyTy icyhti aaspscH ce y Beonpany, rge H ocTaHe Ha HayRama. Ty y Beorpagy ce manom Ocmally oTHapajy 0TH, OH ce Ty mem ROA xyhe meby cBoiHma; Ty my- ce (Popmxpa ono nITO je Ron Ryhe y MocTapy TOJIHICO ocehao ga je jexio c Hamm npasoczainnima, ;ta je Cp6mi canto mycaHmancRe Bepe. OcmaitoBo 6aatbeibe y Beorpagy H ancoaosaibe liana y no6a 6ypHo If 6Yillo, ica,a ce Cp6Hja npenopabaza H cnpemaaa 3a Beamcy Hawiollaany mHcHjy, Rojy je nogHHje H H3Beaa H Had CBe ONO ce6e oicynma c.no6oxie H cBoje y aajexurnxy c.no6onHy naHausby nomomnly Cp6a XpsaTa 11 C.noBeHalia. OcmaH je 6Ho on npllpone 6Hcrap x Bp.no BpenaH 6pbaHmi H noje gyno niTo je TO cse Ha ibera ,ne.noBa.no II mTO ce 11 OH CBHM TOM onymemio. Ho uncoaosaiby onalco cnpemall, cznaH H onymesoben oil go-aa3H y BocHy me notnnbe ;Att pann H ;tit CTBapa. Ogmax je ymineo, ga My HeMa npasHx capasHinca, na my ux Tpe6a cruapaTH H TO paayMe ce on 110B1IX HapainTaja, a ga 6H TO morao na nocTHrHe on ce npHma mecTa y jenHom cRpomilom npyluTBy y FajpeTy ;la My 6yge cexpeTapom H na onamne ge.nyje Ha mum. OH osmax spyinTBy Attie Haunolia.inly cpncicy nosnory H notsnbe 6ybeibe Hau,HoHazHe eBecTH Ron Hamm mycalimalla H cnpemitibe maxix pesoaymiollapa, Rojo he 6HTH peBoayunoHapH rt icy.nTypim H HOJIIITHTNO-Hall11011&TH14.

HOICpeT FajpeTos y OCMaHOBOM npamiy Har.310 padre H no6Hja city maaby HHTeaHreHu.Hjy H no.nyrimmelly gapunijy. CTapnja inrreaHrelinycja je Beh 6H.na H3ry6.-bena, jep je cBa 6H.na y ayerpociniacico-xpBaTcRom gyxy inico.noBaHa. Cuyna Hntly on6opH H nonon6opH FajpeToBH, cse ce oxpehe oleo Ocmaila H iberoBa TajpeTa, cBe 6yjo H cse ce cnpema. On Tana FajpeT je nocTao jenaH Beaum Hankumaanui cpncicH noxpeT meby Hamm mycaHmaHirma, Koji' oTsopexo cTpema npema Beorpagy H "Tema Cp6HjH H 6e3 inciscsux orpana capabyje ca spyrHm Hanttonamnim cpn-maim npyrniTmima Ron Hannix npasocaasHHx.FloRpeTy je Ha way Ocmas 'ButcHb., cpesinuTe My je spyarrBo FajpeT, a opraH My je .1111CT FajpeT, Koji OcMaH ypebyje. Hoc.ne osor noRpeTa csa aiycantaHcRa uncoacRa magesc jaTHminte Hne y cpncicH coxo, csa nocehyje cpncxe xurraoHHHe

92 CABPEMEHA BOCHA II XEPH,E1:0BHHA HAIIPE4AK 93.

attrajy- ce cBe cpncxe RH,Hre. FloopeT ce ogpstaBa H nocae OemaHoBe cmpTH li nposa3H xpo3 cBe Hajmyliimje nepaneTvije H im.na3H nojanain 04e.1111,1eli. Y maagoj peBoitynitoHapHoj BocHll og AZepajahesa aTeinTaTa y CBHM omsammcmlin Tajimm H jasmun cpncitlim noxpeTHma cHyga Haj-axTHBHHje ylieurByjy 14 mycimmium, rajpeToBH IIHTOMIIH 14 capagmum. 3a TO oneT H CHOCe cite epee ii cBe naTibe, og aycrpHjcoor pestama, Rao 14 Cp6H npasocnasHe Bepe. Y BasitaHcoom pary Hma yneemnica y cpn-emus RomllTama H y epticionm nyRomnma Cp6a mycalimaxa. Meby aTeH-TaTopama y CapajeBy 6Ho je jegain Cp6HH mycimmaH. Y CBeTCHOM pary FajpeT H iberoBH paimmui Tpne Haponure norpome H nporoxe. MH0r11

6lime ogBeitemn y Apag y rammnie 14 Tamo mem ocramline, mHorrt no-mpeme no 6ocaHeitHin ayeTpiajcianm ancaHama, a MI101I4 Ha dipoirry ce npegagome Cp6Hjw H Pycap, rite eTyninne °Amax y Ao6poBoJbge H 6o-pante ce npoTHB Ayerpo-manaplije. Moste ce pehu ga Hema imjegine aita-liajmnje 6HTice y xojoj Huey y3eJIH yneinha H Cp6H mycmimamn,rajpeToBH H OcmaHoBH HHTOMI(11. Csyga cy 6HJIH jyHanx 11 noyagamt 6OpUH. tlax Met)y IIPBHM epnotam B0jHHII,14Ma, IC0j14 cy 143 6HJIH Ha HenpajaTeaxtte nososcaje Ha Bpx liajmaxtrasmia 6Ho je 14 jogai Cp6HH mycimmall, ICON

je 3a To Rao pegoB ogiuncosain RapabopbeBom 3Be3,110M. CByga cy gaRge IICTaKHYTH H HajaleTHBH1111 H mitora Og IfollX HMajy Ha jytitt-nicHm rpyinnma csa epricica Bojimlixa ogimaja Ram) oHa Hajmaiba Tax° H najmuna, a Hma lix goera 14 ca BHCOKHM pycitam, liemitirm 14 pymyticicHm opgeibem.

FajpeT H iberoB noxpeT je omeTax H oTestaBaH nopeg itomepBa-THEHOCTH mlionx mycaHmaHcianx maca, HaponaTo og Ayerpirje H Manapa gaBathem MyCJIIIMaHCIC0j mnagescH pa3HHX 110M0hH 113 pa3HHX aycTplijcionx 110BepJbHBHX (P0H110Ba H 0011)10Ba Mavapeaor jyssjaincoor gpymTBa H

unipmbem clipaincosalixor xpBaTcTBa, tole y Bocian Meby Hannon myesin-mamma HHje ammo y ce6H HmuTa xpBaTcito H Roje ce cacTOjaJIO canto y mpacitan Ha cpnerBo. Osaj pag ayeTpo-manapcice ynpatie 3acenao je gy6oico y Hame 6ocaHcice noismce, na je H noc.ne paTa Taj momeHaT Hrpao gocTa jaxy yJiory y HOJIIITIPIKOM opHjeirrincatby mycsainaHcRux maca, nopeg Apyrllx. momeHaTa H HeTaICTIPIHOCII4 MHOIT1X OATOBOpHHX inormarta. Autt imax FajpeT je noc.me paTa Beh ycneo ga nocraHe gyxotum Bob Hanntx myeatimaxa y RysTypHom, npoeBeTHom H eKOHOMCKOM npaBay.HosarautcH

nocTao join Bob, jep je 3a HOJIIITHICy norpe6Ho gemaromearli, Tpe-6aso je TpaaTH 3a 6p3HM ri amictim ycnecHma, a FajpeT je Rao Hooper Bpso commax H CMIIDIJbeHO pages na maRap H ity.lhe aexao Ha n.nogoBe eBora paga. Ha Hums H y Hosana/ ycneso ce tutor°, jep icysTypno-npocBeTHlim pagom FajpeToimm mace cy came nonese gesoBaTH na cBoje nomrrioice sobe H OBe ce cse mime oxpehy y npaBuy, Roped uge FajpeT. Ocao6obethem H yjegmbeibem Hamer Hapoga HamH myenammin cy 113aHIJIH

noTnyHo 113 CTaBa, flexor 11111t1eIC11BaBba eTapilx Bpemexa, npHILLIM cy ga aKTHBHO capal)yjy ca gpyram gesomima Hamer Hapoga y cram moryhlim npamtama. HapasHo i a Hma join noTemicoha, a Hapotarro je noTenixoha noTnyHo ockmomanteibe Hamitic mycsiimalla yeneg He3rogHo no tbax pe-meHor arpapHor mamba, Hanna npeoxpeT H gyrospemeHo eizollommco paHHje MpTBHJIO. AJIH H y Tome norsegy Hama mycaHmaim ce alma -lime IL 03611J1,110 ce npegajy nocay. Minor° je omeTao nporpec gocagaffini 110-

pownin HamH HCHBOTa, rite cy steHe 3a6y2beHe 11 Ball Hapoginix noxpeTa, oBome nwralby mama° ce TOJIHICo ganexo, ga mostemo 611TH

HOITIYHO 3a,I10BOJbH11, jep ce HOBa sceitexa msagesc paasaja noTnyHo y co.nagy C HOBHM BpemeHom, a crapaja je ocTaarbeita ga cama ogaylill, npema nplimlicama H noTpe6aMa ga ce outpHje es ga paint. Lamm() je HHICO,

na liax HH HajmfmH Bepcxx Haynxinta, Hacy Brune HpOTHB1111 emailinano-Baiby mycsinmaitcxlix ncena.

Y npocBeTHom norsegy HamH mycimmaim Haerawbajy 37 Hallam gpscasHam nuco.nama TpaimitHjy name HapogHe gyme =paaxeim npexo rycasa y HapogHam necmama ii y Hapogimm ceBgammitama, na y Tome nonnegy He nocToje HHicamne Hanunollasite noreuntohe. Y exoliomcicom

noraegy HeMajy Hama impoliaTo cBoje, Hero online name HaliaoHainno o6esescje 3ajegHo ca ;tpyrilm Haulms cyrpabaimida. Y gpscasHom norse,aY urea mime mlicaxBa HH nomeHa o HacaoHy Ha Emmy erpaliy gpscaBy, Ha liax HH y sepcicom nornegy, ontaico je yiamyT Haparpancion itaanlipaT. Hama cy mycmunaHrt gaHac e.nemeHaT mlipa H paga Rao H oeTaam Ham Hapog in page ga 111TO same ynecy y Besinnimy Raffle HaimoHaime gp-scaBHe 3ajegiume CBHX Cp6a XpBaTa H CsoBeHaita.

Y esoje Bpeme gasH cy TybHxy npBe gpstammice H apse BOICICO-

Bobe Haum mycalimaxa. aainac 3r Hamoj HanlionasHoj gpscasH yinepenn cmo, axo ce yeygin xorog ga Hac yaHemapH, ga he Tin RCM Haum mycati-

xtuto cy HenaAa 3HaJIH ga og6Hjy cHojam rpygama cite mzeTaxaco-Ta2mjaHcice am6li11lije H Ram cy Hexaga ripen Typcicam opimjama palm-mita manapcxy solexy Ha Moxaliy ii golusa y By met 14 y ibemy ce 3a-JAplicaim roroBo gBa Beim Rao noTnymn rocnogapH, mimeo HCTO 3HaTH ga noroge nyTeBe CBOOX gegoBa xa Byglimy H Knerionma ygpysteHH ca Mi-

noan-ma jyHarta ca BlinoBa, Hep.ne3a, Hepa, Jagpa H Kajmaxlianalla. Xacait M. Peottif..

llola —fajper—gpymrso as KyJITypHO H exoHom no ilT3aaH.

cRo e m y c.n Hmax a — ocHoBaHo je 20 crpe6py ap a 1903., no ratejli r. CatlaBeT6er Bautaraha, EiblrilieBHHICa, a ca nimbem : ga, Ha cynpor ayerpajeRam TemibaMa g yxoimor nopo6.7baBaiba „inicosyje MyCJili-mailexy om.nammy nyTem cTimemutja H nernopa". Tex og gosacoa Oc-maHa Tontaha, „cpncoor necmlita H jasHor pammRa, gyxormor Hobe „FajperoBe" Hgeje H peiliopmHerHaxor noxpera Meby myemimaimma" —3a „rajperoBor" cexperapa „Fajper" Hoer* nliolmp cpncice MICAH II

cpnorBa. TILo paTa 1914 r. „Fajper" je nomarao crimeugajama H 3ajmoslima

myeamdancxe balm cpeguax, erprnmx H BHCOICHX uncosa 858 Ha 6pojy, pacnpocrapyhil esoj n.nogoliocall pag II Ha cairn, na H Meby mycaHmain-Rama. Ca Capajescxmi ATeHTaTOM H „Fajper" je novrarsa Hera cyg6ima Rao H CJII1,1Ha IbeMy cpnexa gpyarrsa y BocHH H XepiteroBHHH.

Home ocao6obetba „FajpeT" je peopraimatnimi Ha mapoj ocHoBH paga ca Bemutilis noseTom. OH ycnesa ga ocHyje y pa3a1111i meal's:ma

BocHe H Xeprieromme cegam csojax miTepHara, csoj merpTexin gom ca YKYium OHO 500 naTomaaa H nurommta. Yrcynno yaeB, og eBor ocHaBanba go 1 mapTa 1928 — 3a 25 romma — „Fajper" je nernomarao H H3gpscito 2972 baxa. Cent Tora FajpeT Hma, ca Kosom CpncRax CecTapa, aupyry, y icojoj je aanoeseHo oico 50 mycattmaman — H CBOjy mogepHy haninmap-coy mxo.ny y H. Haaapy, rite je 3anocseHo oxo 100 mye,slimaHcicinx gesojaRa.

„FajpeT", og 1908, H3gaje y Ca.pajeBy CB0j JIHCT ca acTum HmeHom, Roja gaHac 110,a ypeglimarBom r. X. XyMe, Hamer no3HaTor KH3HIKBBHYLKB,

npeeraBiba .aeno ypebeHy peBHjy. gr.4 Og 1923 r. y Beorpagy je ocHoBaH, Rao cllitainjaza „FajpeTa", "BeorpagcRin rajpeT", Roja Hma Hine „OemaHa 'Bitiatha" — H3 nourroBama npema OBOM 3aczyscHom HaIIHOHaJIHOM pargunicy, IC0j14 je nom oxpeHyo „Fajper" ga erpema Beorpagy.

Y 6ygyhe „FajpeT" HamepaBa ga ce nocBeTH, nopeg gocagammer paga Ha xysTypHo-npocBeTHom nommaiby H HanlioHazliom ocinemhasaiby mycsamalia, H couHjasHom pagy Meby myearanaitHma, ca reenom : „Pain. Hapoga 3a „Tajper" a „FajpeTa" 3a Hapog". P.

HAIIPEgAR Xpeammo xy.ftvaypno Opyntraeo —

Oso xpinaTcRo R37.TrypHo gpyurrso Hma Hera nporpam Rao H p o-cBer a HCTO Taxo npocTpany ity.irrypHy =rammer. Ilocra.no je og ;ma noxpajaHcica gpyiursa : jegtior xepaeroBanicor H jeggor 6ocalicoor. cDop-mamta cpyaHja H3BomeHa je rex 1907 an -li je yjegmbasaH,e nporpama aicnsje H3BputeHo join 1905. Faamm 3agturra gpyinTBa cy : npystame ma-

CABPEMEHA BOCHA H XEPIWirOBHHA

TpHjanHe H mopanne nomohn ygeminama a ytieHHHHma cHHjy unsoga cpegibnx H BR11111X; CmelilTalbe gene Ha 3aHaT 14 TproHHHy 4

nownHpalbe xpHaTcHux npocHemux yeTaHosa, nogu3aine 14}Ruspwasame batnaix gomosa, nmpelne npocHeTe y Hapogy, ocHHHaibe xibmicHana, Ha-gasame norniux HH,Hra a JIIICTOBa. To je Beoma npocTpaH npocHeTHH nporpam Ha Home gpyurrHo og notlema asHHo pax/. Hapo'nrro je Inerosa aRTHHHocT 6H.na ruiogua og 1907 go 1914, Hag ce cupomna maHHHaa gHrga go spa° upynHe nmppe og 700.000 HpyHa. 113gagH cy HCTO TaK0 BeJIIIK14, cHopo nova MI1J1110Ha. F.naHHH geo pacxoga Hge Ha H3gpacaHalbe ygeinum. Y °Boa,/ nepHogy Appian° je Hogurao cBojy nazaTy Hanpegan y pajeBy, Hoja je gallac cpegllurre cHHjy . Hy.TrypHm yeTaHoHa xpHaTcHilx a lc* je raaHHH HaHop HpHxoga — rogtunkbe OKO mina miurHolla.MoHz,ga je join Hanu/Hje nogHaaffie 14 oTHapalbe HanpeT x o B H x Hommcara — gaHac 14X Hma geTllpH: K p a a. To mil c .a a H y. CapajeBy, K p a Jb 11 e-Tap CHat/Ith y MocTapy 3a ygeHnice; 3opa 3pHibciza H ICHT p a H a 3p HIE. CH a y CapajeBy 3a pie/me. Kpo3 H,Hx . je og paTa /A° ganac nponago 1250 baxa. AOMOBH cy mogepHo xxrnjeHetal H negaroninu ypebeHH, Hapoinrro je K p a in Tomlicaan Hasparall Hacrnaim 3anog. Hanpegax je Jlo gaHac nomorao ripen.° 5000 balm H npeno 1300 inerpTa y pa3JIHtuITHM 3aHamma. Caojy HemaKy npocHeTHy anTHBHOCT gpyIIITBO Haerawna a gaHac y cHHma npaHnHma. H3gaje nonyzapHe Cnnce , HaaeH-gape, ocHHHa neHauxe 36opose H npHnpema oTHapaffie cHoje Henince jaHHe 5/46.1HoTene y Capajesy, nopeg ocHHHalba lurraoHuna y nposHm/Hjli.

,Tle.aosalbe HanpeTHa HHje orpanwieHo camo Ha BocHy H Xep-ueroHnify, Hero Ha ate xpHaTcHe o6nacTH H Ha iberonoM go6py page gaHac ge.ga xpnaTcHa HirreaHreHuvrja.

HCTO je MK() BeJlaKII FrHaaj HanpeTHoH Ha eKOHOMCNO cHa-npocHetinnan,e Hamer Hapoga y BOCHH.

Jedno podu§je* Out su nak velika ctieka lepota i nacionalna svettost

Po kojoj ce se pokoljenja Oni su eestitost i obraz svoje zenajc.•.

(Boiidar Pu•i& Mladu Bosna.)

Knjiievnici i umetnici:

Osman Djikle, pesnik i publichstzi, saradnik „Bosanske Vile", .,,Zore" i drug-ih nagih knjrievnih listova; sekretar i urednik „Gaj- ✓eta", kao i politiekog lista,,,Samo•uprava" — umro 30. marta 1912:

Jovan Varagie, student, pesnik, saradnik „Bosanske Vile," '„ ■.-!rpskog Knjiievnag Glasnika" ioginuo kao• talac u Booni 1915, g.

Milo •Vidakovie, student, pemik, .saradnik „Bosanske Vile" ,.Srpskog Knjiievnog Glasnika" — pisac zbirk3 „Carski Soneti" .

1914. g." prebegne nagoj vojsei -kod -Vikgrada, da u protege 1915. ▪ umre u Velesu.

* 1917 Bodine, u Krfskom „Zahavniku" (Or. 5 od 15 :e )tembril) pod ovini ovakvim nazivom, a o, petogodiiinjiei nage prve u iujen

• je jedan potnen prestavnicima nage mlade kujievnosti i mlade nauke I mlade 2urnalistike „za oteeestvo 2ivot polo2ivgih`. Medu mougint imenima to „zlatne liste" koja prestavlja 2rtvu nage mlade duhovne elite, nalazimo i mnoga imena iz Bosne i Bereegovine. Dodajuei ovome nizu ra--nije i kasnije poznatije pokojnike i rabrike „Nacionalni borei" i „Morita:

-tori" mi im o desetogodignjiei oslobodenja i ujedinjenja, — na onaj naein, Zininto pomea.

JEAHO 1104YITIJE

95

Vlado Gaeinovie, student, pesnik i knjiievnik saradnik ,Bo-

sanske Vtle", ,.Narod&' --,;Otadibine", dahroVoljac, a Srb.ijinim os lobodilackim ratovima --

jedan ad najvainijih • i najuticajnijih vodja i idebloga predratne hosanska-hercago-va.eke nacionalno-.reVolucionarrie .oniladine umro ad tnbetkule . 11--•Friburgo (vaj-

4arSka) 1917. g. Javan 2ivanovie —:student, saradnik ,-,Narada", spaljen kao.

ranjeni dobravoljae u-Vigegradu 1914 g.* Dragutitt; Mrdz, student., pasnik, saradnik „Bosanske Vile" i.

Xala" — poginuO -1915, '.g.• kad Paarevea. • BrankO BallutoVie, slikar iz Hereago.vine, poginuo pri pov-j

laeenju 1915 g. Petar Kgeie• L-- narodni poslanik, prip3ovdde, knjiIevni Basne,:nrednik politiekog lista „Otadibine" •i knjiievnag ea ;

sopisa „RazVitak" jedan ad vodja „Made •BoOne" i jedan od heizakletijih neprijatelja Austrije — umro a ro.pstvu u Beo-gradn 1916 godino. -(' Dr' jet Dedijer, sauradnik Radulovieeva „Pregledaw i,.;Srp-.

-ske . Rijeel",;dOcent geografije na boo.g•adskom v.e- lika nada nauene Boone i Hereegovini. On je izbegaa svirepim stradanjima u domovini, da po povratku u nju, u Sarajevo, umre.1918. g. •

„87.7eipzar eoro•vie, roinansijer 1-- dramatiear, dan ocl glavnih •aradnika Radulovi(!eva „Naroda"-, kao poznati .

rod,oljub •zet je. za •vreme najoSeili austrijskih progana., za taoen.

.Uu&n, i zlostavljan, navukao j.3.bolost od koje je novo 1919 g. Aleksa pesnik liarcegovim, nag- najbolji.- naconalni

bard. Aia.en kao taco umro- u -slobodnoj domovini .1924 g. Risko Miliccvic, student saradnik „Naroda", poginuo• kao do-

bray., djae, na. Krupnjn 1924 g.

•• • Petar Petkorie Ciao, student urednik mostarskog „Rada", najodaniji p.omoOnik i karnita iz balkanskih ratava,• po

ginuo je kao dohrovoljac na Zavlaci 1914 g., • Novinari, politiEari i nacionalni borci:

Dr Djordje Lazarevie, narodni posl•anik, undnik tuzlanskog 4Sipskog Vesnika" paginuo• kao taoe i•Booni 1915 g.

Risto Radtdovie, profesor, urednik ,•arode i „Pregleda" — duga, i vodj Basne", umro cd mueenja u aradiskim tamnicama 1915 g.

AV-do Sumbul, student; urednik sarajevokog „Gajreta" umro u aradskim tamnieama' 1915 . g. -

• Risto Dtddevie — Toltolj, ssudski pisar, saradnik „Naroda", poginuo kao pegadijski p. paruenik, a Dabrudii 1916 g.

Nikola Kagikovie, nacionalni borae, skupljae narodnih umo-tvorina'i urednik najztisluinijeg easopisa Boone i Hercegovina

*) U °Tom nizu• ubrojan je i g. Borivoje Jeftie, student, pens; saradnik „Bosanoke Vile", nbijen 17 sarajevskoj tamnici, 1914.

gto, na nago - radOiit, nije istina. G. -Jeftie, koji je do sada, dao najbolji napis o Sarajevskom Atentatu, nadiiveo .j2 -mueenja tamnici i sada je drama..turg Sarajevokag. Narodnog Pozarigta.

:IL B.

60CHA 14 XEPU,E1OBNHA (HeTopactco-reorpacbeica icapTa.)

apsotst, Cit?..a tt .

cAaA

6a4a.11. Ka

\e,CaPaJEB0 errap.

tiocrae

oescrpwin.:4eBocne n Xepuer013341-fe

S a speme Ityczpojcne OmynaLc tV 2

---ipx•aafeitincaee Socrse as spem e

J-Cp3Jba Tap -r.Ke, I. -.•• prirraae Bacarmsor //aaia.n.pca-

••••••••••••••••••••• ,.**-44.4-►****4104•404M

„RIME

IIPETHJIATIITE CE HA

CEBEP" •

CBOJOM FOAHLIIIbOM IIPETHJIATOM OA 90 AHHAPA — HOMAWETE HAM JEAHHH TI MC O H H C HA CEBEPY HAIRE OTAI,IBHHE. c oz■ ozi O.

*********444.444:********0•04■•••••■•••••••••••••••••

96. CABPEMEHA BOCHA I1 XEPIAEPOBHHA

„Bosauska Vila" — mueen i osudjivan doeekaa je da enure u u slobodnoj otadibini 1927.

Gligorije Jeftanovie, vodja Srba u Bosni pretty austrijske uprave, u barbi za grkveno-gkolsku autonomiju; zatvaran kao ta-lac i osudjivan radi „draienja" protiv Austrije; — predgad,nik Narodnog Vie& za Bosnu i Hereegovinu i prvi predsednik Pri-vremenog Narodnog Predstavnigtva u Beogradu. T.Tmro. 1927 god.

Ljabo Mijatovid, jog .,kao student prava bio je na eelu. Made Bosne i jedan ad vodja Jugoglavensko Revolucionarne Omladiuske. Organizacije." Zbog predsedavanj.a (mom istoriskom kongresu to arganizacije na Vidov dan 1914. g. osudjen je na tegku robiju kada je i dobio sugicu. Umro je 3 februara ove godine.

Dintitrije V. Jevdjevie, prortojerej, elan „Narodne Odbrane", hapgen, uziman za taoca i u banjaluekom veleizdajniokam pro-cesu osudjen na smrt na ve,galima. Intervencijam gpanskog kralja pape daeekaa je oslobodjenje i ujedinjenje. Umro 7 februara ove g-

Jovo Bohkov-ie, saraclnik sarajevske „Veoernje Porgte" i beo-grad.kog „Vremene uredulk grednjaskalgkog literarskog lista. ,,Zora" i pisac dvoju knjizica, 6.;tihova umro krajem 1927. n Mostaru,..

Atentatori : Bogdan Zerajie, student i ueitelj u Srbiji — atentator na ge-

nerala Vareganina, paglavara Bosne i Hercegovine uoVa. se. 2.. juna 1910. g., poste nenspelog pucnja.

Dana° Ilia, ueitellj, gaurednik socijalistielog lista „Zvono" i jedan od najglavnijih .arganizatora Sarajevskog Atentata, obegen-je 2 februara 1915. g.

Gavrilo Princip, gimnazista, nacionalni revolucionar i iz-vrgilae Sarajevskog Atentata, umiro kao osudjenik na 20 godina tegke tamnic,e, krajem aprila 1918. g. u Terezinu (Oehoslovai.%ka).

Trifko Grabei, rimnazista, nacionalni revolueloinar i jedau od sau6esnika u Sa-rajevskani Atentatu kao osudjenik na 20 go-dina robije, umro je n Terezinu 1916 g.

Lazar Djukie, trelteljac, nacionalni revolucionar i jedan ad ueesnika u Sarajevskom Atentatu, pollute° u zatvoru i umro. u Cogkoj.

Nedeljko Cabrinovie, tipograf, jedan od atentatora, osudjen• na vigegodignju robiju umro 1916 g. u Terezinu.

Veljko Oubrilovie, ueitelj i poverenik „Narodne Odbrane", zbog pamaga.nja sarajevskih atentatora abegen. 2 februara 1915 g;

Migko Javanovie, ugledan trgovac iz Tuzle i jedhn od aten-tatorskih pomagaea, obegen 2 februara 1915 g.

Milzajlo Pugara, ueitelj, jedan od posrednih ueesnika Sara-jevskog Atentata. umro od' pegavog tifusa kao inberuirac a Aradu, krajein 1914 g.

Jakav illilov c, teak iz bijeljinskog grew i. jedan od puma-gai,;a sarajevskih atentatora, prvo osudjen na vet§ala. pa ponTila-vaon na vigagodignju robiju u Meleksdorfu, gde je i umro (?)

Kcrovioi, otac i sinovi, pomagaei sarajevskih atentatora, od kojih je jedan osudjen na vegala 2 februara 1915 g.

11C6PABKA : Mommo lta ce Hcnpase eaellehe norpenme : 1) Ha eTpanK 26, 17 pelt ogosAo, ymeeTo 3axaanirrm Tpe6a sazaarnTn. 2) Ha eTpaaa 48 ceyAa rlte CTOjEt HOKIlt Tpe6a Hommt.

1928 moderna bosna i hercegovina

Documents