IZVJEŠTAJ 

 

 

19. JESENSKI POSLOVNI SASTANAK  

HRVATSKE MREŽE ZDRAVIH GRADOVA 

 

  

 

Grad Vinkovci ‐ Vukovarsko‐srijemska županija 

Vinkovci, 9. – 11.10.2014. 

  2

 PROGRAM 19. JESENSKOG POSLOVNOG

SASTANKA HRVATSKE MREŽE ZDRAVIH GRADOVA ČETVRTAK, 9.10.2014. – SUBOTA, 11.10.2014., VINKOVCI

 ČETVRTAK, 9.10.2014., Hotel Slavonija, Vinkovci

10.00‐13.00  Sastanak Predsjedništva Hrvatske mreže zdravih gradova 

14.00‐14.30   Otvaranje poslovnog sastanka: Gospodin Božo Galić, župan Vukovarsko‐srijemski Gospodin Mladen Karlić, gradonačelnik Vinkovaca 

    Prof.dr.sc. Slobodan Lang, predsjednik HMZG 

14.30‐19.00   Prikaz modela dobre prakse domaćina: VSŽ i Grada Vinkovaca Moderatorice:  Dragana Leko, zamjenica koordinatorice projekta „Zdrava županija“ i  Mandica Sanković, koordinatorica projekta „Vinkovci ‐ zdravi grad“ 

14. 30‐14.50  Poplava u županjskoj Posavini 2014. godine ‐ uloga i aktivnosti Zavoda za javno zdravstvo Vukovarsko‐srijemske županije, Kata Krešić, dr. med., ravnateljica ZZJZVSŽ 

14.50‐15.10  Palijativna skrb, Margareta Čalić, dr. med., OŽB Vinkovci 

15.10‐15.30  Trudnički tečaj, Vesna Božić, patronažna sestra, DZ Vinkovci Grupe za potporu dojenja, Željka Ćavar, patronažna sestra, DZ Vinkovci 

15.30‐15.50  Kvaliteta života mladih i zdravstveni programi Gradskog društva Crvenog križa Vinkovci, Branko Tomić, ravnatelj GDCKVK 

15.50‐16.10  Kakvoća vode na distribucijskom području Vinkovačkog vodovoda i kanalizacije,  Jasna Kopić, dipl. ing. geol., pomoćnica direktora za javnu vodoopskrbu i odvodnju 

16.10‐16.30  Razvojni i radni program Udruge za pomoć osobama s invaliditetom      BUBAMARA Vinkovci, Tomislav Velić, predsjednik Udruge Bubamara      Vinkovci, Žana Skejo Škorić, Udruga Bubamara 

16.30‐16.50  Projekt: Prvi korak u ili za sretno djetinjstvo, Maria Brčić, ravnateljica      Centra za rehabilitaciju Mala Terezija Vinkovci 

16.50‐17.10  Pauza za kavu 

17.10‐17.30  Projekt: PROGRES, Vedrana Džoić, dipl. oec., voditeljica odjela za regionalni razvoj, promociju regije i privlačenje ulaganja u Razvojnoj agenciji Hrast, Vinkovci 

17.30‐17.50  Tehnološki park Vinkovci za kvalitetu života mladih i gospodarski razvitak,  Ivana Breščaković, asistent uprave  Europe Direct Vinkovci: Partnerstvo između Europe i poljoprivrednika, Irena Čanaki, manager EDIC Vinkovci 

  3

17.50‐18.10  Programi i projekti Srednje strukovne škole Vinkovci, Marija Sunđi, prof.,     ravnateljica Srednje strukovne škole Vinkovci 

18.10‐18.30  Programi i projekti i Poljoprivredno šumarske škole Vinkovci,  Marinko Džakula, prof., ravnatelj Poljoprivredne i šumarske škole Vinkovci 

18.30‐19.00  Zdravo urbano planiranje ‐ turistički projekti u prostornim planovima Grada Vinkovaca,  Zdravo urbano planiranje, povezanost uređenja stambenih četvrti i alergijskih bolesti na primjeru Vinkovaca, mr. Mandica Sanković, dipl. ing. arh., Grad Vinkovci, Upravni odjel za prostorno uređenje, gradnju i zaštitu okoliša 

19.30‐21.00   Koktel dobrodošlice uz glazbu u hotelu Slavonija   PETAK, 10.10.2014., Hotel Slavonija, Vinkovci

   9.00‐ 9.30  Izvještaj o radu HMZG u 2014. godini, prof.dr.sc. Selma Šogorić 

   9.30‐11.00   Izborna skupština Hrvatske mreže zdravih gradova, voditelj: prof.dr.sc.Slobodan Lang, predsjednik HMZG Dnevni red:  

1. Izbor Radnog predsjedništva Izborne skupštine 2. Podnošenje Izvještaja o radu Predsjedništva Hrvatske mreže zdravih gradova u periodu 

2010.–2014.  3. Rasprava o Izvještaju o radu Predsjedništva Hrvatske mreže zdravih gradova 

11.00‐11.30  Pauza za kavu  

12.00‐13.00  Izborna Skupština HMZG, nastavak  4. Izbor Predsjednika i članova Predsjedništva Hrvatske mreže zdravih gradova za mandat 

2014. – 2018. god. 5. Izbor članova Nadzornog odbora Hrvatske mreže zdravih gradova 

13.00‐14.30   Pauza za ručak i nastavak rada, Lovački dom Kunjevci 

14.30‐16.30   6. Rasprava o prijedlogu programa rada i strategiji razvoja Hrvatske mreže zdravih gradova  

  7.Dogovor o aktivnostima Mreže u 2015. godini  

16.30‐17.00   Pauza za kavu 

17.00‐19.00  Plenarna rasprava: „Kako nastaviti unaprjeđivati praksu upravljanja za zdravlje  na lokalnoj i nacionalnoj razini“, voditelj: prof.dr.sc. Selma Šogorić 

20.00‐22.00   Zajednička večera uz glazbu, Salaš Tena   SUBOTA, 11.10.2014., Hotel Slavonija, Vinkovci

Sudjelovanje na 3. Hrvatskom kongresu preventivne medicine i unaprjeđenja zdravlja – prema izboru 

  4

19. JESENSKI POSLOVNI SASTANAK HRVATSKE MREŽE ZDRAVIH GRADOVA 

Vinkovci, Hotel Slavonija, četvrtak, 9. listopada 2014. 

U Hotelu Slavonija, u Vinkovcima od 09. do 11.  listopada  2014.  godine  održan  je  19. Jesenski  poslovni  sastanak  Hrvatske mreže zdravih  gradova  kojeg  su  organizirali  Grad Vinkovci,  Vukovarsko‐srijemska  županija  i Hrvatska  mreža  zdravih  gradova.  Službeni domaćini  sastanka  bili  su  gospodin gradonačelnik  Grada  Vinkovaca  Mladen Karlić,  dr.  med.,  župan  Vukovarsko‐srijemske županije gospodin Božo Galić, dipl. ing.  te  prof.  Selma  Šogorić,  dr.  med., nacionalna  koordinatorica HMZG.  Središnja tema  19.  Jesenskog  poslovnog  sastanka Hrvatske  mreže  zdravih  gradova  bila  je  Zdrava  hrana  i  prehrana,  vezano  uz  održavanje  3. Hrvatskog  kongresa  preventivne medicine  i  unaprjeđenja  zdravlja  koji  se  također,  paralelno, odvijao u Vinkovcima od 09. do 13. listopada 2014. godine. 19.  Poslovni  sastanak  Hrvatske  mreže  zdravih  gradova  okupio  je  šezdesetak  koordinatora  i političara  iz desetak hrvatskih  zdravih gradova  (Zagreb, Rijeka, Poreč,  Labin, Vinkovci, Opatija, Dubrovnik,  Zabok,  Split  i  Velika  Gorica)  i  osam  županija  (Zagrebačka,  Krapinsko‐zagorska, Bjelovarsko‐bilogorska,  Dubrovačko‐neretvanska,  Varaždinska,  Vukovarsko‐srijemska, Primorsko‐goranska i Zadarska županija).  

U  jutarnjim  satima uvodno  je održan  sastanak Predsjedništva Mreže. U 14.00  sati pozdravima domaćina s radom je započeo i poslovni sastanak Mreže. Na otvorenju su govorili gradonačelnik dr. Mladen  Karlić  u  službi  domaćina,  prof.dr.  sc.  Slobodan  Lang,  predsjednik  Hrvatske mreže zdravih gradova, Mandica Sanković koordinatorica projekta  ''Vinkovci ‐ zdravi grad'', te prof. dr. sc. Selma Šogorić, nacionalna koordinatorica Hrvatske mreže  zdravih gradova koja  je pohvalila Grad  Vinkovce  i  Vukovarsko‐srijemsku  županiju  kao  domaćine,  ali  i  kao  aktivne  sudionike  u cjelokupnom projektu Hrvatske mreže zdravih gradova i županija.  

Uobičajeno, nakon otvaranja programa, sastanak  je nastavljen prikazom primjera dobre prakse domaćina.  Prikaz  odabranih  primjera  dobre  prakse  moderirale  su  mr.  Mandica  Sanković, koordinatorica Projekta Vinkovci zdravi grad i Dragana Leko, dipl. iur., zamjenica koordinatorice Projekta „Vukovarsko‐srijemska županija ‐ zdrava županija“. 

Prva  prezentacija  bila  je  vezana  uz  poplavu  u  županjskoj  Posavini  2014.  godine  i  ulogu  i aktivnosti Zavoda za javno zdravstvo Vukovarsko‐srijemske županije i događanjima vezanim uz nju. Kata Krešić, dr. med., ravnateljica ZZJZVSŽ prikazala je razmjere najveće prirodne katastrofe koja je zadesila ove prostore u posljednjih stotinjak godina. Poplava je uzrokovala evakuaciju više tisuća ljudi, u njoj su smrtno stradale dvije osobe, oko 11.500 životinja, uništen je ili jako oštećen ogroman broj objekata koji zahtijevaju obnovu ili ponovnu izgradnju.  

  5

U poplavi  je uništena/oštećena gospodarska  infrastruktura  (struja, voda, ceste, komunikacije)  i uništena poljoprivredna dobra. Vodni val u svibnju 2014., obilježen kao tisućljetni,  imao  je kod Županje do sada nezabilježeni vodostaj od 1 194 cm. 17. svibnja Sava  je nadvisila nasip za oko 1,5m,  a  u  popodnevnim  satima  došlo  je  do  puknuća  nasipa  na  dvije  lokacije,  Rajevo  Selo  i Račinovci.  Uz  povećani  rizik  od  poremećaja  mentalnog  zdravlja  te  pogoršanja  zdravstvenog stanja  kroničnih bolesnika na poplavljenom području, narastao  je  rizik pojave  zaraznih bolesti koje  se prenose vodom, hranom, kontaktom  i vektorima. Prekinuta  je  javna vodoopskrba, a u poplavnim vodama nalazila se brojna uginula stoka. Voda  i površine bile su zagađene  fekalnim bakterijama, bila je prisutna velika količina raznog otpada (ljudska i životinjska hrana, komunalni otpad i ostalo) i nastala je velika migracija preživjelih glodavca prema najbližim kućama u potrazi za  skloništem  i  hranom  (prenosioci  uzročnika  HGBS,  leptospiroze  i  dr.  bolesti).  Narasla  je  i brojnost  komaraca  koji  također  mogu  biti  prijenosnici  bolesti.  Postojao  je  i  rizik  od  pojave zaraznih  bolesti  među  evakuiranim  stanovništvom  u  “grupnom  smještaju”.  Temeljem proglašenja  opasnosti  od  epidemije  donesen  je  Opći  plan  sanacije  poplavljenih  područja  ‐ provođenje preventivnih mjera tijekom poplave te asanacija terena nakon povlačenja vode. Uz koordinaciju  Hrvatskog  zavoda  za  javno  zdravstvo  organizirana  je  pomoć  stručnih  timova  iz drugih zavoda za javno zdravstvo. Provođene su preventivne mjere ‐ kontrole i osiguranje sigurne vode  za  piće,  zdravstveno  ispravne  hrane,  temeljita  osobna  higijena  i mjere  osobne  zaštite. Asanacija terena podrazumijevala je uklanjanje životinjskih lešina, uklanjanje zagađene ljudske i životinjske  hrane,  uklanjanje  ostalog  otpada  i  mulja,  čišćenje  i  pranje,  dezinfekciju  javnih površina i objekata te mjere deratizacije. 

  6

Uvedene su preventivne mjere za osobe koje provode asanaciju ‐ korištenje sigurne vode za piće i hrane,  korištenje  zaštitne  opreme  (zaštitna  odijela,  gumene  čizme,  rukavice,  jednokratne maske),  temeljita  osobna  higijena,  cijepljenje  protiv  tetanusa  i  drugih  bolesti  prema epidemiološkoj  indikaciji.  Od  16.  svibnja  do  27.  lipnja,  svakodnevno,  u  radu  Stožera  ZiS  VSŽ sudjelovale su dr. Kata Krešić, spec. epidemiolog (ravnateljica Zavoda za  javno zdravstvo) te dr. Ankica Ilić, spec.epidemiolog (ispostava ZZJZ u Županji). 

 

Svakodnevna suradnja bila je ostvarena sa Kriznim stožerom MZ (smještenim u Županji), sa svim ostalim  službama  (veterinari,  vojska,  policija,vatrogasci,  Crveni  križ,  HGSS,  distributeri  vode, komunalne  službe),  lokalnim  čelnicima  i medijima. Provođene  su posebne,  sigurnosne  i ostale mjere  za  sprječavanje  i  suzbijanje  zaraznih  bolesti:  sustavni  epidemiološki  nadzor  na poplavljenim područjima, nadzor nad evakuiranim stanovništvom i objektima za grupni smještaj, pojačan  nadzor  nad  kretanjem  zaraznih  bolesti  ‐  rano  otkrivanje  izvora  zaraze  i  putova prenošenja zaraze, ograničenje kretanja u ugroženim područjima, provođenje protuepidemijske dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, zdravstveni nadzor nad osobama zaposlenim na pripremi hrane, imunizacija, edukacija i informiranje pučanstva (kroz pisane upute o ponašanju i mjerama za  očuvanje  zdravlja,  kroz medije  i  osobni  kontakt)  te  intenzivni  nadzor  nad  vodoopskrbom. Zahvaljujući  provedenim  mjerama  nije  bilo  porasta  niti  grupiranja  zaraznih  bolesti  među ugroženim  stanovništvom  i osobama uključenim u provedbu asanacije. Nakon  što  su  stečeni uvjeti, tj. provedene protuepidemijske mjere, dolazi do postupnog povratka stanovništva, a dio stanovnika smješta se u kontejnerska naselja (Gunja, Padeža, Rajevo Selo, Račinovci).  

      

  7

Slijedeći  primjer  dobre  prakse  ‐  Razvoj  palijativne  skrbi  u Vukovarsko‐srijemskoj  županiji  prikazala  je Margareta  Čalić,  dr. med., OŽB Vinkovci. Trudničke tečajeve za trudnice  i partnere te grupe  za  potporu  dojenja  predstavile  su  Vesna  Božić  i  Željka Ćavar,  patronažne  sestre,  DZ  Vinkovci.  Trodnevni  tečajevi  u trajanju  od  6  sati,  besplatni  za  polaznike,  prema  zapažanjima zdravstvenih  djelatnika  postižu  vrlo  dobre  rezultate:  trudnice spremnije prolaze kroz porod, majke su pripremljenije za brigu o novorođenčetu,  uspješnije  doje  i  spremnije  prihvaćaju  savjete zdravstvenog osoblja. 

Kvalitetu  života  mladih  i  zdravstvene  programe  Gradskog  društva  Crvenog  križa  Vinkovci prikazao je Branko Tomić, ravnatelj GDCKVK. Kroz Gradsko  društvo  Crvenog  križa  mladi  mogu sudjelovati  u  programima  zaštite  i  unaprjeđenja zdravlja  kao  što  su  poduka  iz  pružanja  prve pomoći, borba protiv ovisnosti, prevencija AIDS‐a, poduka o  značaju dobrovoljnog darivanja  krvi  te zdravstvenom  prosvjećivanju.  Pomažući  u akcijama  solidarnosti,  sabirnim  akcijama, dobrosusjedskoj pomoći, zaštiti okoliša, zaštiti od mina mladi usvajaju humane vrednote te razvijaju socijalnu svijest. 

Kakvoću  vode  na  distribucijskom  području Vinkovačkog  vodovoda  i  kanalizacije  prikazala  je Jasna  Kopić,  dipl.  ing.  geol.,  pomoćnica  direktora  za  javnu  vodoopskrbu  i  odvodnju.  Kvaliteta vode za piće na Regionalnom vodovodu Istočna Slavonija  izuzetne je kvalitete. Tendencija je da se sva naselja priključena s lokalnih sustava na Regionalni vodovod istočne Slavonije. Pitka voda je  temeljno  ljudsko  pravo,  a  poduzeće  VVK  nastoji,  širenjem  i  razvojem  distribucijske mreže, poboljšati kvalitetu življenja svih korisnika. 

S  razvojnim  i  radnim  programom Udruge  za  pomoć  osobama  s  invaliditetom BUBAMARA  Vinkovci  prisutne  je  upoznao  Tomislav  Velić,  predsjednik  Udruge Bubamara Vinkovci. Programske aktivnosti udruge namijenjene  su  i prilagođene potrebama  članova,  a  odvijaju  se  redovnim druženjem  i  aktivnostima  kroz  četiri  sekcije: sekcija  osoba  s  mentalnom  retardacijom, 

sekcija tjelesnih invalida, sekcija osoba s distrofijom i ostalim neuromuskularnim  oboljenjima  te  sekcija  osoba  s cerebralnom  i dječjom paralizom. Udruga okuplja više od 1 300 članova i ima preko 100 zaposlenih. Djeluje u više od 500 m² prostora i do sada je provela preko 100 projekata vezano uz razvoj programa osobnih asistenata, asistenata u nastavi za  djecu  s  teškoćama  (osigurava  obrazovnu  integraciju  i jednake mogućnosti u postizanju akademskih  standarda,  te posljedično  omogućuje  njihovo  zapošljavanje),  poludnevni boravak,  prijevoz  kombi  vozilima  prilagođen  osobama  s invaliditetom,  mobilni  tim  i  rehabilitacije  usluge. Kontinuirano  imaju  projekte  razvoja  arhitektonske pristupačnosti te organizaciju humanitarnih aktivnosti.  

  8

Projekt Prvi korak u sretno djetinjstvo prezentirala je Maria Brčić,  ravnateljica Centra  za  rehabilitaciju Mala Terezija Vinkovci. Centar je ustanova socijalne skrbi  koja  pruža  usluge:  stalnog  i  privremenog smještaja,  poludnevnog  i  cjelodnevnog  boravka, psihosocijalne  podrške,  rane  intervencije  i organiziranog stanovanja. U Centru  je zaposleno 49 djelatnika organiziranih kroz odjele za psihosocijalnu rehabilitaciju  (defektolozi‐odgajatelji,  rehabilitator, logoped, socijalni radnik, psiholog, glazbeni, likovni i kineziterapeut,  radni  terapeuti  i  radni  instruktori), njegu  i  brigu  o  zdravlju  (medicinske  sestre, 

fizioterapeuti  i njegovatelji),  računovodstvo  i odjel zajedničkih poslova. U okviru stručnog  rada pružaju  se  usluge  raznih  terapijskih  postupaka  kroz  unaprijed  planirane  aktivnosti  usmjerene prema individualnim potrebama korisnika. Centar razvija i izvaninstitucionalne usluge koje su na ovom području nedovoljno  razvijene  (poludnevni  i cjelodnevni boravci, psihosocijalna podrška, rana  intervencija,  patronaža,  organizirano  stanovanje).  Pružanje  usluga  „Rane  intervencije  u djetinjstvu“ sastoji se od multidisciplinarnih usluga koje se pružaju djeci od  rođenja kako bi se unaprijedilo  djetetovo  zdravlje  i  blagostanje,  osnažio  razvoj  vještina,  smanjilo  razvojno zaostajanje  ili  nastanak  razvojnih  teškoća,  preveniralo  funkcionalna  pogoršanja  i  unaprijedilo prilagodljivo  roditeljstvo  i  cjelokupno  obiteljsko djelovanje.  Rana  intervencija  uključuje  dijete  i njegove roditelje, obitelj i širu socijalnu mrežu. Prije godinu dana uveden je novi model rada kojem je cilj razvoj  novih  usluga  koje  će  unaprijediti izvaninstitucionalne usluge za djecu s neurorizičnim odstupanjima  i  teškoćama,  ali  i  pružiti  potporu njihovim  obiteljima.  Riječ  je  o  novoj  usluzi  rane intervencije  i  tri  nova  rehabilitacijska  programa: program  senzorne  integracije,  rehabilitacijski program sa psom te uvođenje programa terapijskog jahanja.  

Projekt:  PROGRES  prikazala  je  Vedrana  Džoić,  dipl.  oec., voditeljica  odjela  za  regionalni  razvoj,  promociju  regije  i privlačenje  ulaganja  u  Razvojnoj  agenciji  Hrast,  Vinkovci. Prikazani  projekt  dobiven  je  natječajem  na  IPA  pred‐pristupni  fond  Europske  unije,  i  vezan  uz  Prekograničnu suradnju  Republike  Hrvatske  i  Bosne  i  Hercegovine.  Cilj projekta  je  korištenjem  obnovljivih  izvora  energije  (OIE) doprinijeti zaštiti okoliša  i unaprjeđenju uvjeta života, a sve 

kroz suradnju dva prekogranična područja. Projektom  će se povećati svijest  javnosti o važnosti korištenja  OIE  u  ruralnim  područjima  te  educirati  predstavnici  lokalnih  samouprava,  tvrtki  i poljoprivrednika u ruralnim prekograničnim područjima. Krajnji željeni  ishod je potaknuti razvoj energetske  neovisnosti  lokalne  samouprave  u  ruralnim  prekograničnim  područjima.  U  okviru projekta organizirana  je  trodnevna obuka o potencijalima obnovljivih  izvora  energije u Općini Nijemci za ukupno 35 polaznika, izrađena je „Studija o potencijalima korištenja obnovljivih izvora energije“ za područje LAG‐a „Bosutski niz“ te provedena javna nabava za opremu za OIE za dva demonstracijska objekta: zgradu Općine Nijemci  (fotonaponske  ćelije)  i šetnicu uz  rijeku Bosut (okretna sunčana elektrana). 

  9

 Tehnološki park Vinkovci  i Europe Direct Vinkovci: Partnerstvo  između Europe  i  poljoprivrednika,  predstavila  je  Ivana  Breščaković,  asistent uprave. Tehnološki park Vinkovci d.o.o.  trgovačko  je društvo osnovano s ciljem  afirmacije  poduzetničkog  duha  u  Vinkovcima,  ali  i  cijeloj Vukovarsko  –  srijemskoj  županiji.  Tehnološki  park  Vinkovci  trebao  je 

uspostaviti  inkubacijski  centar  za  inovativna  tehnološka  start‐up  poduzeća,  uspostaviti mehanizme za unaprjeđenje postojećih tehnološki inovativnih tvrtki, poboljšati transfere znanja s  učilišta  i  razvojnih  centara  u  gospodarstvo,  omogućiti  umrežavanje  tvrtki,  obrazovnih institucija, razvojnih agencija i inovativnih pojedinaca te promijeniti percepciju inovativnosti kao temelja  novog  gospodarstva.  Tehnološki  park  preuzima  dio  odgovornosti  i  aktivnosti  s poduzetnika  na  inkubacijsku  instituciju.  Cilj  je  ove  inicijative  stvaranje  novih  radnih mjesta  s većom dodanom vrijednošću.  Inkubator  treba pronaći  ili proizvesti perspektivnog pojedinca  ili mladu perspektivnu  tvrtku, smjestiti ga u kreativno okruženje, osloboditi nepotrebnih poslova, osigurati  financiranje,  tržište, organizaciju proizvodnje  i kontinuirani  razvoj, a kada poduzetnik stane na noge “izbaciti” ga iz inkubatora i “pokazati” kao primjer ostalima.  

Europe Direct Vinkovci čini  informacije o EU  lako dostupnim građanima te  im daje priliku da  izraze  i razmijene stajališta o svim područjima djelovanja   EU‐a (posebno  onima  koja  utječu  na  njihov  svakodnevni  život).  Europska  komisija podupire  mrežu  pružatelja  informacija  u  Europi,  uključujući  informacijske centre Europe Direct  (EDIC). Ako  tražite  savjet, pomoć u  susjedstvu  ili  lokalni forum  za  promicanje  dijaloga  i  svijesti  o  politikama  EU‐a, možete  se  obratiti 

najbližem  informacijskom  centru.  EDIC‐ovi  odgovaraju  na  pitanja  vezana  uz  vaša  prava  u Europskoj  uniji,  sredstvima  financiranja  itd.,  objavljuju  pozive  na  lokalne  informacijske/ kontaktne  događaje  vezane  uz  EU,  dokumente  i  publikacije  EU‐a,  upućuju  na  druge  izvore informacija i daju podatke za kontakt s nadležnim ustanovama.  

Programe  i  projekte  Srednje  strukovne  škole  Vinkovci  prikazale  su  Stefanie  Jade  Đuraković, mag. psihologije i Marija Sunđi, prof., ravnateljica Srednje strukovne škole Vinkovci. Čuli smo da je prva šegrtska škola osnovana u Vinkovcima 1886. godine. Nakon Domovinskog rata, šk. god. 1992./1993.,  ova  škola  ulazi  u  novu  školsku  zgradu  u  kojoj  djeluje  i  danas.  Prelaskom  u  novi prostor  ona  postaje  moderna  škola  s  radionicama  i  učionicama  primjerenima  za  kvalitetan odgojno‐obrazovni rad (sve učionice opremljene su računalima i projektorima). U školskoj godini 2014./2015. školu pohađa 872 učenika, a škola nudi devet različitih programa osposobljavanja za razne grupe zanimanja. Neprestano se radi na opremanju škole najnovijom tehnologijom. Škola je  čak  5  puta  dobila  nagradu  Šegrt  Hlapić  za  najbolju  strukovnu  obrtničku  školu  u  Republici Hrvatskoj. Škola  je uključena u veliki broj europskih projekata mobilnosti nastavnika  i učenika, njezini  učenici  s  velikih  uspjehom  sudjeluju  u  regionalnim  i  državnim  natjecanjima  strukovnih škola te su uključeni u humanitarna i društvena događanju u gradu i okolici. 

    

  10

Programe  i projekte Poljoprivredne  i šumarske škole Vinkovci predstavio  je Marinko  Džakula,  prof.,  ravnatelj  Škole.  Ove  je škola počela s radom 30. studenog 1946. pod imenom Savezna srednja stručna škola za obrazovanje učenika u poljoprivrednom strojarstvu. Gubljenjem statusa savezne škole izgubila je većinu objekata i dobara, no i dalje, do početka devedesetih, djeluje u zgradi  bivšeg  učeničkog  doma  s  preko  1  000  učenika.  Iza domovinskog  rata  škola  se vraća u  svoje obnovljene prostore. Danas broji preko 720 učenika podijeljenih u 11  trogodišnjih  i četverogodišnjih  obrazovnih  programa  u  sektorima poljoprivrede,  prehrane  i  šumarstva.  Škola  je  registrirana  i  za školovanje  odraslih,  a  pored  redovnih  programa  provodi  i programe prekvalifikacije  i osposobljavanja. Uz obnovu školske zgrade  obnovljena  je  i  opremljena  i mehaničarska  radionica, dopunjena  je  oprema  u  praktikumima,  opremljen  je  školski pčelinjak, postavljena  je hidrometeorološka stanica,  instalirana dva  plastenika,  registrirana  učenička  zadruga  AGRO  sa  pet 

sekcija,  nabavljene  su  sušare  za  voće  i  povrće,  riješena imovinsko pravna pitanja vlasništva zemljišta i instalirani sustavi za  navodnjavanje  na  školskom  zemljištu.  2006./2007.  godine pridružuju  se  obitelji  VII.  generacije  EKO  škola,  kao  jedina srednja škola  iz Vinkovaca. 10. svibnja 2013. godine potvrđuju status i stječu brončani certifikat i zelenu zastavu. U sklopu EU projekta  „  Znanjem  i  novim  vještinama  do  boljih  socijalnih prilika”  kao partneri Udruge  za pomoć osobama  sa posebnim potrebama  BUBAMARA  realiziraju  projekt  izgradnje  dva moderna  plastenika.  U  sklopu  istog  projekta  pored  izrade novog kurikuluma, registrirali su  i učeničku za drugu „AGRO” s 5  sekcija  te  osigurali  dio  opreme  za  rad  zadruge.  Odlukom Vlade  RH  sredstvima  Svjetske  banke  2011.  godine  kreću  u realizaciju  novog  projekta  vrijednog  cca.  6.000  000,00  kuna. Projekt  obuhvaća  52  ha  površine  za  navodnjavanje  sa  svim sustavima  za  navodnjavanje.  U  sklopu  projekta  izdvojena  je parcela  od  10,5  ha  na  kojoj  su  instalirani  svi  sustavi  za navodnjavanje  koji  su  prilagođeni  sadržajima  na  toj  parceli  ‐ voćnjaci,  grmoliko  voće,  arboretum,  ratarske  i  povrtlarske  te druge  kulture.  Realiziranim  i  trenutno  apliciranim  projektima škola  stječe  pretpostavke  sudjelovanja  u  predviđenim projektima  sadnje  pokusnih  parcela  voćnjaka,  vinograda, voćarskog  rasadnika  sa  svim  infrastrukturnim  sadržajima.  U realizaciji svega navedenoga imaju značajnu potporu Upravnog odjela za međunarodnu suradnju i EU poslove. Strateški razvoj škole  biti  će  zaokružen  izgradnjom  “Edukacijskog melioracijskog  centra  za  panonsku  Hrvatsku”  na  pokusnim parcelama  škole,  u  čemu  im  potporu  pruža  lokalna samouprava. 

  11

Posljednji u nizu prikazanih modela dobre prakse bili su programi Grada Vinkovaca u području zdravog urbanog planiranja. Mr. Mandica Sanković, dipl. ing. arh., Grad Vinkovci, Upravni odjel za  prostorno  uređenje,  gradnju  i  zaštitu  okoliša  prikazala  je  prisutnima  turističke  projekte  u prostornim  planovima  Grada  Vinkovaca  te  rezultate  istraživanja  „Povezanosti  uređenja stambenih  četvrti  i alergijskih bolesti na primjeru Vinkovaca“. Grad Vinkovci model  su grada koji  poštuje  sve  Eu  SZO  postulate  zdravog  urbanog  planiranja  –  zdravlje  je  uključeno  u  sve dokumente  prostornog  uređenja  jedinica  lokalne  i  državne  uprave,  provode  se  dokumenti prostornog  uređenja  i  poštuje  zakonska  regulativa,  provodi  se  edukacija,  razvija  samosvijest  i osjećaj pripadnosti prostoru  i  zajednici  te potiče  sudjelovanje  stanovnika u  izradi  i donošenju dokumenata prostornog uređenja. Turistički projekti u prostornim planovima grada Vinkovaca (temeljeno  na  dosadašnjoj  praksi  zdravog  urbanog  planiranja)  su:  urbanistički  plan  uređenja Sopota u Vinkovcima  (izgradnja arheološkog parka, tematskog parka 9 000 vinkovačkih godina, kampa,  otvorenih  sportskih  terena,  astronomskog  centra,  komparativnog  centra  civilizacija, edukativno‐pokaznog  centra  energetske  učinkovitosti,  gastro‐akademije  i  pratećih  sadržaja), urbanistički  plan  uređenja  Trbušanci  u  Vinkovcima  (za  izgradnju  golfa,  hipodroma  i  pratećih sadržaja), studija izbora lokacije za hipodrom, golf i zabavni park u skladu s uvjetima prostornog plana  uređenja  Grada  Vinkovaca,  turistički  prsten  Sopot  u  Vinkovcima  te  studija  turističkih potencijala rijeke Bosut na području grada Vinkovaca.  

   

   U  nastavku  izlaganja  gospođa  Sanković  je  izložila  rezultate  istraživanja  „Izloženost  stanovnika Vinkovaca peludi drveća,  trava  i ambrozije“ kojim  je nađeno povećanje  incidencije alergijskih bolesti (J30  i J45) u djece u odnosu na odrasle stanovnike grada. Primijećena  je  i sezonalnost u postavljanju dijagnoza alergijskog rinitisa  i astme. Zaključci  istraživanja sprovedeni su u praksu. Unaprijeđeno  je  planiranje  smijera  prometnica  u  Vinkovcima  (prate  ružu  vjetrova)  koje omogućava prirodno provjetravanje. U potpunosti  se odustalo od  sadnje alergogenog bilja na javnim  površinama  te  se  provodi  košnja  trave  i  korova  prije  njihovog  cvjetanja.  U  smislu suzbijanja  korova  ambrozije  treba  uvesti  umreženi  i  koordinirani  rad  JLU  –  “prekogranična" suradnja  (pr. prijenos peludi  vjetrom). U odredbe prostornih planova  i odluke o  komunalnom uređenju  i  komunalnom  redu,  JLU  treba  još  “ugraditi”  preporuke  za  smanjenje  sadnje alergogenog bilja u okućnicama.  

  12

Vinkovci, Hotel Slavonija, petak, 10. listopada 2014.  

Program drugog dana 19. Poslovnog sastanka započeo je prezentacijom Izvještaja o radu Mreže u 2014. nacionalne  koordinatorice prof.dr.sc.  Selme  Šogorić. Od  redovitih  aktivnosti Mreže u 2014. godini održane su, kao i prethodnih godina, dvije Izvještajne skupštine ‐ u veljači u Zagrebu i sada, u listopadu, u Vinkovcima. U Vinkovcima je u travnju održan 18. Sajam zdravlja, obilježen je  20.  svibnja  Dan  zdravih  gradova,  tijekom  lipnja  i  srpnja  u  istarskim  gradovima  Grožnjanu, Motovunu, Poreču  i Labinu održavala  se 21. Motovunska  ljetna  škola unapređenja  zdravlja  i u tijeku  je provođenje 19. Poslovnog sastanka HMZG u Vinkovcima. U proljeće  je  tiskan 16. broj Epohe zdravlja pod nazivom “Građani u središtu”. Od ostalih aktivnosti Mreže u 2014. dr. Šogorić je  posebno  istaknula  nastavak  provođenja  akcijskog  istraživanja  potreba  jedno‐roditeljskih obitelji  u  hrvatskim  zdravim  gradovima.  Ovo  istraživanje,  na  kojem  kontinuirano  radimo  od 2011.  godine,  otvara mogućnost  da  se  konkretno  na  lokalnoj  razini  oblikuju  i  implementiraju programi kojima će se adresirati potrebe  i unaprijediti kvaliteta života roditelja  i djece  iz jedno‐roditeljskih  obitelji.  S  druge  strane  ovo  istraživanje  predstavlja  oblik  treninga  (učenje  kroz djelovanje)  s  ciljem  jačanja  kapaciteta  lokalne  samouprave. Ove  je  godine,  u  travnju,  u  Školi narodnog  zdravlja  „Andrija  Štampar“  nastavljeno  okupljanje  istraživača  tijekom  radionice “Planiranje  intervencija“.  Prije  radionice  napravljena  je  kvantitativna  analiza  79  provedenih intervjua.  Kao  najčešće  potrebe  roditelja  dobivene  su:  potreba  za  osobnim  napretkom, financijska  pomoć,  pomoć  oko  skrbi  za  dijete,  pomoć  pri  zapošljavanju  i  pomoć  u  rješavanju stambenog pitanja. U prvom dijelu  travanjske  radionice gradski  su  istraživački  timovi podnijeli izvještaj o  trenutnom  stanju provođenja  intervencija  te o mogućnostima  razvoja novih. Nakon izvještaja gradskih timova održana je prezentacija „Uvod u projektni menadžment“ i sudionicima je podijeljen radni materijal (radna bilježnica) “Kratki vodič za unaprjeđenje procesa” (CDC‐a). U nastavku  radionice  radilo  se  u  dvije  paralelne  grupe  –  jednu  su  činile  patronažne  sestre,  a  u drugoj su bili svi ostali sudionici (predstavnici drugih struka i gradske uprave). Svaka je grupa, na modelu  jedne  intervencije, prošla  cjelokupni  radni materijal  vezan uz odabir  i  implementaciju intervencija.  Time  su  svi  sudionici  stekli  znanje  o  tome  kako  identičnu  radionicu  “odabira, planiranja  i  implementacije  intervencije” provesti do  jeseni u  vlastitoj  sredini. Na  radionici  su neposredno dogovoreni zajednički projekti / intervencije koje će implementirati svi gradovi: 

a) kontinuirana skrb o  jedno‐roditeljskim obiteljima od strane patronažne sestre u koju  je uključena  izrada  registra,  praćenje  potreba,  savjetovanje,  povezivanje  s  postojećim službama  i  nevladinim  udrugama  te  uključivanje  u  različite  programe  za  pomoć  i podizanje kvalitete života; 

b) formiranje  baze  podatka  sa  svim  vrstama  neposredne  pomoći  i  svim  vrstama  usluga  i servisa namijenjenih majkama i djeci u lokalnoj zajednici te distribucija podataka (on‐line baze podataka, tiskani i drugi mediji i sl.); 

c) podrška samoorganizaciji roditelja; 

d) senzibilizacija  institucija  i  udruga  za  širenje  programa  prema  potrebama  jedno‐roditeljskih obitelji. Razvoj  i ponuda besplatnih usluga namijenjenih djeci  i majkama u zajednici  (sportske  aktivnosti,  umjetničke  radionice,  kreativno  provođenje  slobodnog vremena, izleti i druženje) s naglaskom na siromašnijim gradskim četvrtima; 

e) tečajevi  roditeljskih vještina organizirani kroz okupljanja  jedno‐roditeljskih obitelji  i on‐line; 

  13

f) unaprjeđenje  dostupnosti  predškolskih  programa  (jaslice,  vrtići)  što  uključuje prilagođavanje  radnog  vremena,  supstituciju  troškova,  uključivanje  djece  nezaposlenih majki,  100%  obuhvat  djece,  posebni  programi  rada  s  roditeljima,  trajna  izobrazba odgajatelja i uključivanje djece s dodatnim potrebama.  

Dugoročni projekti kojih se  još nismo dotakli, ali smo svjesni da bi  ih trebalo početi razvijati su: programi  obrazovanja  žena,  projekti  samozapošljavanja,  projekti  razvoja  fleksibilnog  radnog vremena,  programi  uključivanja  drugog  roditelja  i  stvaranje  mehanizama  bolje  naplate alimentacija. 

Druge značajne aktivnosti u 2014. godini bili su: Dani preventive tijekom travnja  i svibnja 2014. obilježeni održavanjem  cijelog  niza  zajedničkih  radionica, stručna  rasprava  „Uspješnost  implementacije programa  odgađanja  ranog  pijenja  kod  mladih  u Hrvatskoj“ održana u  svibnju, konferencija  „Bolnice koje promiču zdravlje“ i radionica sa predstavnicima odabranih  bolničkih  odjela  „Metodologija  rada  na projektu  Bolnice  koje  promiču  zdravlje“  održane  u lipnju,  istraživanje  „Evaluacija  implementacije zdravstvenih  politika“  provedeno  u  srpnju  te 

uključivanje  naših  članova  u  nastavne  module  „Zdravlje  u  zajednici“  na  Poslijediplomskom studiju Javno zdravstvo.  

U okviru stručne rasprave „Uspješnost implementacije programa odgađanja ranog pijenja kod mladih u Hrvatskoj“ prikazani su dosadašnji uspjesi programa prevencije ovisnosti  i odgađanja ranog pijenja mladih koje provode hrvatske županije  i gradovi  (Buba,  trening životnih vještina, PATHS‐rastem i drugi) te je prikazan nacionalni program “Zdrav za 5”. U raspravi koja je uslijedila adresirani su izazovi i mogućnosti usuglašavanja suradnje među razinama u budućnosti. 

6.  lipnja  2014.  u  Školi  je  održana  Nacionalna Konferencija  predstavljanja  "Mreže  bolnica  koje promiču  zdravlje“.  Cilj  konferencije  bio  je hrvatskoj  stručnoj  javnosti  predstaviti  koncept projekta i djelovanje Međunarodne mreže bolnica koje promiču zdravlje te finalno, raspraviti potrebu za  njegovom  implementacijom  i  u  Republici Hrvatskoj. Konferencija je okupila više od stotinjak sudionika  iz  bolničkih  institucija  (opće  županijske bolnice,  kliničke  bolnice  i  klinički  bolnički  centri, specijalne  bolnice  i  liječilišta)  s  područja  cijele Hrvatske (Vukovara, Našica, Koprivnice, Bjelovara, 

Čakovca,  Varaždina,  Novog Marofa,  Krapinskih  Toplica,  Karlovca,  Pule,  Rijeke,  Raba,  Ugljana, Zagreba  …).  Iza  konferencije  održana  je  dvodnevna  edukacijska  radionica  sa  timovima djelatnika  jedanaest hrvatskih bolnica  (KBC Sestre milosrdnice, KB Sveti Duh, Klinika za dječje bolesti  Zagreb,  Klinika  za  infektivne  bolesti,  OB  Koprivnica,  OB  Bjelovar,  OB  Varaždin  (Novi Marof), OB Pula, Psihijatrijska bolnica Rab, Psihijatrijska bolnica Ugljan, Dječja bolnica Srebrnjak). Tijekom radionice, uz pomoć trenera iz Danske, Irske i Slovenije, učili smo koristiti alat za samo‐procjenu  potreban  u  prvoj  stepenici  implementacije  promicanja  zdravlja  u  bolnicama. Nakon završene  edukacije  odjelni  timovi  biti  će  fokalne  točke  za  razvoj  projekta  prvo  na matičnom odjelu, a zatim i prema drugim odjelima bolnice. 

  14

2014. godina obilježava završetak V. i početak VI. faze europskog projekta Zdravih gradova SZO. Zato  je  i bila obilježena  snažnom međunarodnom aktivnošću. Hrvatska mreža  zdravih gradova podnijela je molbu Eu SZO za re‐akreditacijom u NETWORK (Europsku mrežu nacionalnih mreža zdravih gradova) u VI. fazi (koja je do sada već i dobivena). Sudjelovali smo u evaluaciji V. faze Eu SZO  projekta  i  izradili  autorski  tekst  o  našoj Mreži  za  treće  izdanje  knjige  o  Europskoj mreži nacionalnih mreža zdravih gradova. U  travnju  je u Kopenhagenu održan sastanak koordinatora nacionalnih mreža i predstavnika SZO, a u listopadu Međunarodna konferencija zdravih gradova. Zajedno  sa nacionalnim mrežama  zdravih  gradova  Izraela,  Italije, Grčke,  Francuske  i Baltičkim centrom  zajednički  smo  priredili  i  poslali  pred‐aplikaciju  za  Horizon  2020  za  projekt  HELENA (HEalthy and sustainabLE nutritioN for All). Nastavljena  je  i regionalna suradnja kroz Mrežu za zdravlje jugoistočne Europe i RCC te suradnja s CDC‐jem. 

Financijski prihodi u 2014. (do sada 287.500,00 kuna) biti će manji od prihoda iz 2013. godine i jedva su dostatni za „hladni pogon“. Rashodi su dosljedno prihodima također smanjeni posebno na  poziciji  putni  nalozi,  ugovori  o  djelu  i  aktivnosti  (projekti  i  programsko  partnerstvo)  te reprezentacija. Dosada provedene aktivnosti financiraju se iz sredstava (namjenski) dobivenih od Ministarstva  zdravlja  (51.500,00  kuna)  i preko projekata prof.  Šogorić  (Ministarstvo  znanosti  i Sveučilište u Zagrebu) u  iznosu od 150.000,00 kuna. Provođenje preostalih aktivnosti u 2014. ovisno  je  o  sredstvima  koja  će  doći,  također,  sa  pozicije  projekata  prof.  Šogorić. U  slučaju dobivanja  još  jednog  projekta  sa  strane  Sveučilišta  u  Zagrebu  namjeravamo  održati  još  jedan sastanak  gradskih  istraživačkih  timova  na  projektu  jedno‐roditeljske  obitelji  (razrada implementacije  lokalno  odabranih  intervencija,  monitoring  implementacije  intervencija), sastanak sa županijama i dogovor o prioritetima suradnje (razvoj programa partnerske suradnje), sastanak  ključnih  dioničara  oko  projekta  razvoja  Hrvatskog  registra  preventivnih  programa  i sastanak  sa  Mrežom  bolnica  koje  promiču  zdravlje  u  smislu  pripreme  za  proces  procjene nacionalno  (12 bolnica među  kojima  je KBC  Sestre milosrdnice, KB  Sveti Duh, Magdalena, OB Bjelovar, Dječja bolnica  Zagreb, Dječja bolnica  Srebrnjak, OB Varaždin  / Novi Marof, OB Pula, Liječilište Topusko)  i  izvještaj o  sudjelovanju u međunarodnom  istraživanju  (OB Koprivnica, OB Našice, Klinika za psihijatriju Vrapče). 

Iza  izvještaja  i  rasprave o  radu HMZG u 2014. godini počela  je  Izborna  skupština. Uvažavajući propisane  kriterije  članstva  u  Mreži,  utvrđena  je  nazočnost  članova  i  kvorum  potreban  za glasanje na  Izbornoj skupštini. Prisutni su bili:  Irena Deže Starčević (Rijeka), Jasna Tucak, Slavko Antolić  (Zagreb),  Sonja  Borovčak  (Zabok),  Zlata  Torbarina,  Andrea  Arbanasić  (Opatija),  Loreta Blašković (Labin), Nataša Basanić –Ćuš (Poreč), Mandica Sanković, Mladen Karlić (Vinkovci), Nina Miličević  (Split), Miho Katičić, Ankica Džono Boban  (Dubrovnik),  Zrinka  Žirović  (Velika Gorica), Đulija  Malatestinić,  Iva  Josipović  (Primorsko‐goranska  županija),  Franka  Krajnović  (Zadarska županija),  Branko  Kolarić  (Zagrebačka  županija),  Martina  Gregurović  Šanjug,  Tomislav  Jadan (Krapinsko‐  zagorska  županija),  Dragana  Leko  (Vukovarsko‐srijemska  županija),  Ruža  Jelovac, Jasminka  Begić  (Varaždinska  županija),  Mihaela  Potak,  Sanja  Stojak  (Bjelovarsko‐bilogorska županija), Slobodan Lang (predsjednik HMZG), Selma Šogorić (nacionalna koordinatorica HMZG) i 

  15

Duško  Popović  (Suportivni  centar).  Prof.dr.  Slobodan  Lang  u  10.00  otvara  Izbornu  skupštinu  i predlaže slijedeći  Dnevni red: 

1. Izbor Radnog predsjedništva Izborne skupštine 2. Podnošenje Izvještaja o radu Predsjedništva HMZG u razdoblju 2010.‐2014. 3. Rasprava o Izvještaju o radu Predsjedništva HMZG 4. Izbor Predsjednika i članova Predsjedništva HMZG za mandat 2014.‐2018. 5. Izbor članova Nadzornog odbora HMZG 6. Razno 

Ad 1. Za Radno predsjedništvo Izborne skupštine HMZG jednoglasno su izabrani Jasminka Begić, Dragana Leko i prof. Slobodan Lang. Izbornu skupštinu nastavila je voditi Jasminka Begić. Ad  2.  Prof.  Šogorić,  koordinatorica  Mreže  podnosi  Izvještaj  o  radu  Predsjedništva  HMZG  u razdoblju 2010.‐2014.  Izvještaj  je  koncipiran  kao očitovanje u odnosu na postavljene  ciljeve u mandatnom razdoblju 2010. – 2014. te daje priliku vidjeti što je od planiranog ostvareno, a što nije (tekst Izvještaja nalazi se u prilogu ovog Zapisnika). 

Do sredine 2010. zaokruženo  je prvih 20 godina djelovanja Mreže kroz  ‐ Ligu zdravih gradova / županija, kampanju “Povezani zdravljem”, objavljivanje knjige “Djelotvorno znanje za zdravlje”; obnovljene  su web  stranice Mreže  te  ostvarena  stabilna  suradnja  s  nacionalnim  dioničarima Udrugom  gradova,  Zajednicom  županija, Ministarstvom  zdravlja, Hrvatskim  zavodom  za  javno zdravstvo, Društvom za javno zdravstvo ZLH i drugima. Paralelno sa zaokruživanjem prethodnog otvaran  je  prostor  za  pokretanje  novog  ciklusa  razvoja Mreže.  Okupljena  je  grupa  za  razvoj strategije  koja  je  kroz  sedam  radionica  (od  siječnja  do  prosinca  2010.)  izgradila  strateške smjernice kojima  je definiran pravac razvoja Mreže  (postizanje više razine  izvrsnosti),  istražene su potrebe gradova  i županija, održan  je 2. hrvatski kongres preventivne medicine  i promicanja zdravlja  kako  bi  se  “snimilo”  stanje  javnozdravstvene  prakse  u  Hrvatskoj  danas  te  temeljem svega navedenog oblikovan program rada HMZG. Redefinirana je vizija i misija Mreže za slijedeće razdoblje do 2020. Osnovno opredijeljenje Mreže je jačanje socijalnih mreža i društvene podrške s naglaskom na obitelji  i zdravlje uz uvođenje postulata mudrog upravljanja za zdravlje. Ono se postiže  kroz  dobru  i  učinkovitu  javnu  upravu  koja  pomaže  jačati  demokraciju  i  ljudska  prava, promovira ekonomski prosperitet  i socijalnu koheziju, smanjuje siromaštvo, unapređuje zaštitu okoliša i održivo korištenje prirodnih resursa te produbljuje povjerenje građana u upravu i javnu administraciju. Temeljne postavke mudrog upravljanja zdravljem su: sinergija ‐ upravljanje kroz suradnju  s  različitim  sektorima  i  dioničarima,  aktivno  građanstvo  ‐  upravljanje  kroz  aktivno uključivanje  građana,  sustav  izvještavanja  (podnošenja  računa)  i  unaprjeđenje  ishoda,  širina  ‐ upravljanje mješavinom  regulatornih mjera  i  uvjeravanja  primjerenog  svrsi,  transparentnost  ‐ upravljanje  nadzirano  radom  nezavisnih  agencija  i  stručnih  tijela  koja  će  vršiti  monitoring procesa, etičnosti, poštivanja postavljenih pravila, podastirati dokaze, fleksibilnost ‐ upravljanje koje je sposobno predviđati i brzo se prilagoditi (predvidjeti buduće potrebe, prilagoditi politiku, elastičnih struktura i sposobno akcijski djelovati).  

U  proteklom  razdoblju  HMZG  je  imala  značajnu  ulogu  prilikom  donošenja  novih  strategija, zakona i smjernica kao što su: strateški dokument SZO Zdravlje za sve do 2020. godine, Strategija razvoja  zdravstva  RH  2012.  ‐  2020.,  Strategija  razvoja  javnog  zdravstva  RH  2012.  ‐  2015.  i Strategija razvoja Jugoistočne Europe (SEE 2020). Doprinijeli smo formiranju Savjeta za zdravlje, izradi  trogodišnjih  planovi  za  zdravlje  i  planova  zdravstvene  zaštite,  implementaciji  hitne medicinske pomoći te razvoju palijativne skrbi … 

  16

Temeljni ciljevi djelovanja Mreže u periodu 2010. – 2014. bili su: 

Cilj 1. djelovanje Mreže dići na višu razinu  izvrsnosti kroz podizanje kompetencije članica  i uvođenje nove kvalitete u lokalno planiranje i upravljanje za zdravlje,  

Cilj  2.  stvaranje  učinkovite  organizacije  koja  će  zadovoljavati  potrebe  članova  za: umrežavanjem,  unapređenjem  javnozdravstvenih  i  upravljačkih  kompetencija,  razmjenom informacija i modela dobre prakse te 

Cilj 3. osiguravanje održivosti Mreže – temeljem financijske održivost te kroz prepoznavanje naših stručnih kompetencija. 

U navedenom smo periodu radili na jačanju postojećih tehnologija te uvođenju novih. RAP su u izradi Gradske  slike  zdravlja  i Plana  za  zdravlje  koristili gradovi  Labin  (ožujak 2011.)  i Vinkovci (lipanj  2011.).  Zagreb  –  zdravi  grad  kontinuirano  je,  u  periodu  od  2011.  do  2014.,  kroz edukacijske  radionice  šireg  tima  za  zdravlje  izradio  operativni  Plan  za  zdravlje  za  V.  fazu Europskog projekta Zdravi grad  i nadzirao njegovu  implementaciju (od Skupštine zdravlja 2010. do Skupštine zdravlja 2014.). Osuvremenjena  je Epoha zdravlja  i web Mreže kako bi služili kao platforma za širenje informacija i razmjenu modela dobre prakse (svi objavljeni tekstovi stavljeni na  akademsku platformu Hrčak)  te  kao oruđe u  zagovaranju politike  zdravlja  (advocacy  tool). Kontinuirano  su  istraživane  potrebe  članova,  kroz  četiri  regionalne  radionice  učinjena  je evaluacija programa Zdrave županije te analiza implementacije zdravstvenih politika. 

Ostvarena  je podjela odgovornosti  i poslova unutar predsjedništva HMZG  tako da  članovi  (bez velike podrške Suportivnog centra) organiziraju redovita događanja: Sajam zdravlja, Motovunsku ljetnu školu unapređenja zdravlja  i edukacije vezane uz Zdravo urbano planiranje. Razvijeni su  i novi oblici djelovanja Mreže. Uvedeno je 

1.  akcijsko  istraživanje potreba  jedno‐roditeljskih obitelji u hrvatskim  zdravim  gradovima koje otvara mogućnost da se konkretno na lokalnoj razini oblikuju i implementiraju programi kojima  će  se  adresirati  potrebe  i  unaprijediti  kvaliteta  života  roditelja  i  djece  iz  jedno‐roditeljskih obitelji  te, kroz zajedničko provođenje akcijskog  istraživanja po modelu učenje kroz djelovanje (learning by doing) jača kapacitet lokalne samouprave, 

2. tjedan / mjesec preventive, tematska okupljanja,  

3.  tematski,  multi‐agencijski,  međunarodni  tečajevi  (Croatia  HPH  Seminar  2014: Health Promoting Hospitals & Health Services – Improving health gain for patients, staff and community in Croatia), 

4.  tehnologija  stručne  rasprave  (professional  hearing)  vezano  uz  neuspjeh  suradnje  s nacionalnom razinom u projektima odgađanja ranog pijenja kod mladih u Hrvatskoj,  

5. partnerski projekti na inicijativu samih članova (Love Your Heart). 

Nastavljena  je  snažna međunarodna  suradnja:  sa  CDC‐om, Atlanta,  SZO, Uredom  za  Europu  i Nacionalnim  mrežama  Zdravih  gradova,  susjednim  zemljama  i  regijom  (SEEHN,  SEE  2020 Regionalna strategija razvoja). 

Uz  neupitna  postignuća,  pred HMZG  se  nalaze  i  brojni  izazovi  vezani  uz:  a)  niski  apsorpcijski kapacitet  većeg  dijela  članova  ‐  odsustvo  želje  ili  objektivne  mogućnosti  (broj  kvalificiranih djelatnika)  sudjelovanja  i  usvajanja  novih  znanja  i  postupaka),  b)  nisku  sposobnost  suradnje međusobno  i  lokalno  ‐  s  institucijama  i nevladinim  sektorom, gospodarstvom, nema poticanja aktivnijeg  sudjelovanja  građana,  nedostatak  energije  za  “guranje”  promjene,  c)  sve  veće raslojavanje među  gradovima  i  županijama  članovima Mreže  ‐  u  rasponu  od  najuspješnijih  s razvijenom  strategijom  promicanja  zdravlja,  jasnim  prioritetima,  sustavnosti  u  pristupu, 

  17

dugoročnim  i održivim djelovanjem, do onih koji održavaju projekt samo kroz akcije, kampanje, obilježavanje značajnih dana,  ili onih koji provode samo nužno, propisano zakonom  ili onih koji ne rade čak ni to.  

Kontinuirano  padaju  prihodi  Mreže  (uplate  članarina,  uplate  programskog  partnerstva),  ne postoji sustavni foundraising, limitirana je mogućnost sudjelovanja u projektima EU radi potrebe sufinanciranja,  nije  ekipiran  Suportivni  centar  (zaposleni  profesionalni  djelatnici  s  adekvatnim znanjem  i  vještinama).  Jasno  su  definirane  potrebe  članova,  ali  nisu  njihove  odgovornosti  i dužnosti,  nerealna  su  očekivanja  vezana  uz  članstvo  u Mreži  (i  članarinu),  koje  se  „usluge“ dobivaju,  a  koje  ugovorno  plaćaju,  nije  uspostavljanja  kvalitetna  dvosmjerna  komunikaciju između  koordinatora  zdravih  gradova  /  županija  i  nacionalne  koordinatorice  Mreže  (Mreža redovito  dostavlja  obavijesti  i  izvještaje  za  koje  imamo  osjećaj,  radi  nedostatka  povratne informacije,  da  ih  nitko  ne  čita;  obrnuto,  gradovi  i  županije  ne  izvještavaju,  tj.  ne  podnose Suportivnom centru izvještaj o provedenim aktivnostima lokalno), niska je transparentnost rada lokalno  (ne  postojanje  godišnjeg  izvještavanja  gradonačelnika  /  župana  o  zdravlju  u  gradu  / županiji  i tome što  je za zdravlje učinjeno). Nismo  još uveli mentorski rad, odnosno partnersku suradnju  među  gradovima  i  županijama  s  različitom  razinom  postignuća  u  programu,  kroz uključenost u izradu Nacionalne strategije razvoja zdravstva 2012.‐2020. unaprijeđena je pozicija lokalnih  zajednica  u  stvaranju  nacionalne  politike  zdravlja,  no  nema  pomaka  u provođenju/implementaciji (upravo suprotno – negativno  iskustvo s  intervencijama vezanim uz rano  pijenje  mladih,  upravljanje  bolnicama…)  i  ne  postoji  funkcionalna  veza  sa  Saborskim odborom za zdravstvo, niti s Uredom Predsjednika RH. 

Ad  3.  U  raspravi  o  Izvještaju  prof.  Lang  je  istaknuo  da  ova Mreža  nije  sudjelovala  u  izradi zdravstvenog odgoja u školama (s mnogobrojnim problemima u implementaciji) koji je predložen od strane nadležnog ministarstva. Prof. Šogorić je ponovila primjer inzistiranja na implementaciji nacionalnog programa “Zdrav za 5“ mimo postojećih lokalno implementiranih projekata na temu prevencije ranog pijenja alkohola kod mladih (koje su zdravi gradovi i zdrave županije kao članice HMZG uspješno provodile). U oba slučaja nadležna ministarstva nisu surađivala sa stručnjacima iz uspješno provedenih lokalnih projekata. Miho Katičić, predstavnik grada Dubrovnika, istaknuo je: a) kako je projekt BUBA pokazao smanjenje opsega pijenja kod mladih, a nedavno je u gradu donesena odluka o zabrani pijenja alkohola mladih na  javnim mjestima  i veća kontrola policije nad prodajom alkoholnih pića mladima, b) da se projekt o jedno‐roditeljskim obiteljima uspješno nastavlja s planiranim mjerama uz osigurana financijska sredstva, c) formiran je mali tim (3 člana) koji  će  intenzivnije  sudjelovati u  radu Mreže, d) grad Dubrovnik  iskazuje  spremnost  za pomoć HMZG u npr. tiskanju jednog broja Epohe ili financiranju rada jedne osobe u suportivnom centru HMZG. Đulija Malatestić pohvalila je dobre pozitivne rezultate HMZG i da svakako treba punom energijom nastaviti dalje uz multidisciplinarnost. 

Izvještaj o radu Predsjedništva HMZG u razdoblju 2010.‐2014. je jednoglasno prihvaćen.  

Ad  4.  Jedini  predloženi  kandidat  za  predsjednika  HMZG  bio  je  prof.  Slobodan  Lang,  koji  je jednoglasno izabran.  

Za  članove  Predsjedništva  HMZG  kao  predstavnici  županija  predloženi  su:  Đulija Malatestić, pročelnica UO za zdravstvo Primorsko‐goranske županije, Dragana Leko, pomoćnica pročelnice UO  za  zdravstvo  Vukovarsko‐srijemske  županije,  Ruža  Jelovac,  pročelnica  UO  za  zdravlje  i socijalnu  skrb  Varaždinske  županije,  Višnja  Jović,  pročelnica  UO  za  zdravstvo  i  socijalnu  skrb Karlovačke županije  te predstavnik Zadarske županije. Gđa. Franka Krajnović  (delegat Zadarske županije  na  Izbornoj  skupštini)  objasnila  je  da  Zadarska  županija,  s  postojećim  ljudskim resursima, trenutno nije u mogućnosti sudjelovati u radu Predsjedništva Mreže pa stoga nije ni 

  18

imenovala svog kandidata.  Jednoglasno su prihvaćeni predstavnici ostalih predloženih županija za članove Predsjedništva HMZG. 

Za članove Predsjedništva HMZG kao predstavnici gradova predloženi su: Miho Katičić, pročelnik UO  za  obrazovanje,  sport,  socijalnu  skrb  i  civilno  društvo  Grada  Dubrovnika, Mladen  Karlić, gradonačelnik Grada Vinkovaca, Nataša Basanić‐Čuš,  zamjenica gradonačelnika Grada Poreča  i koordinatorica  „Zdravog  grada  Poreča“,  Sonja  Borovčak,  Grad  Zabok  i  Zlata  Torbarina,  Grad Opatija.  Za  člana  Predsjedništva  HMZG  kao  predstavnica  grada  –  županije  (Grada  Zagreba) predložena je Jasna Tucak, koordinatorica projekta „Zagreb zdravi grad“. Sonja Borovčak smatra da predloženi predstavnik grada Poreča  treba ostati u Predsjedništvu HMZG  kao predstavnica grada i Istarske županije s dugogodišnjim iskustvom. Prof. Lang predlaže da se u Statutu naprave promjene  kako  bi  svaka  županija  i  grad  kao  članovi  HMZG mogli  imati  svog  predstavnika  u Predsjedništvu  HMZG.  Nataša  Basanić‐Čuš  je  ponovila  kako  se  Istarska  županija  povukla  iz Predsjedništva i predložila da grad Poreč bude jedini predstavnik za Istru u Predsjedništvu HMZG kako bi se omogućila zastupljenost novih gradova/županija  članova uPpredsjedništvu Mreže  te da isto prenosi u ime istarskog tima. Naglasila je također da Grad Poreč odstupa od kandidature, bez  obzira  na  procjenu  istarskog  tima,  jer  nakon  dva  mandata  rada  u  Predsjedništvu  želi omogućiti uključivanje drugih  članova,  recimo Grada Opatije, koji  tako stječe priliku za aktivnu ulogu  i  doprinos  razvoju  Mreže.  Nakon  obrazloženja  predstavnice  Poreča  i  povlačenja kandidature  Poreča  za  predsjedništvo  Mreže,  većinom  glasova  prihvaćeni  su  slijedeći predstavnici  gradova  za  članove  Predsjedništva  Mreže:  Miho  Katičić,  Mladen  Karlić,  Sonja Borovčak i Zlata Torbarina, te Jasna Tucak.  

Jednoglasno  je  prihvaćen  prijedlog  da  prof.  Šogorić  bude  član  Predsjedništva  HMZG  ispred suportivnog centra HMZG.  

Ad  5.  Za Nadzorni  odbor HMZG  predloženi  su: Nataša  Basanić‐Čuš,  Poreč, Mandica  Sanković, Vinkovci  i  Eni Modrušan,  Labin.  Predloženi  su  jednoglasno  prihvaćeni  za  članove  Nadzornog odbora.  

Ad  6.  Prof  Lang  predlaže  da  se  Predsjedništvo  HMZG  proširi  s  ekspertima  koordinatorima (stručnjacima) mreže  zdravih  gradova:  Irena Deže  Starčević  za  rad  s osobama  s  invaliditetom, Mandica Sanković za zdravo urbano planiranje te Nataša Basanić‐Čuš za evaluaciju rada članova. Prof.  Šogorić  predlaže  da  se  naprave  promjene  u  Statutu  u  smislu  uvođenja  tzv.  proširenog predsjedništva kako bi što učinkovitije odradili novi zadaci.  

Zaključno,  u  skladu  sa  novim  Zakonom  o  udrugama  treba  napraviti  promjene  Statuta  HMZG vezano  za  mogućnost  rada  proširenog  predsjedništva  (proširenog  sa  stručnjacima  HMZG  za pojedina područja).  

Selma  Šogorić  predlaže  formiranje  hrvatskog  registra  preventivnih  programa,  tj.  akademsku validaciju  postojećih  modela  dobre  prakse  za  što  je  potrebno  odrediti  kriterije  uspješnosti, postupak  recenzije  i  validacije  te  tko  će provoditi  taj postupak.  Selma  Šogorić predstavila  je  i projekt HELENA  koji bi, u partnerstvu  s nacionalnim mrežama  zdravih  gradova  Izraela, Grčke, Italije,  Francuske  i  Baltičkim  zemljama  prijavili  na  Horizon  2020.  Tema  projektnog  prijedloga vezana je uz lokalnu proizvodnju hrane, utjecaj na prehranu i prehrambene navike stanovnika u objektima organizirane prehrane te kroz to prevenciju KVB i održivo gospodarenje resursima.  

Predsjedništvo HMZG mora napraviti prijedlog rada HMZG za slijedeće četverogodišnje razdoblje 2014. – 2018. koje će, zajedno sa promjenama Statuta, biti predstavljeno te dano na usvajanje skupštini u veljači 2015.  

  19

Iva  Josipović  ističe  kako  svi  imaju  prioritet  KVB  te  predlaže  da  se  napravi  skupština  o  dosad provedenim  programima  prevencije  KVB  kako  bi  se  vidjelo  stanje  u Hrvatskoj.  Selma  Šogorić navodi da je to jedan od ciljeva registra preventivnih programa.  

Jednoglasno je prihvaćen prijedlog da Predsjedništvo HMZG napravi program rada HMZG 2014.‐ 2018. 

Prof. Slobodan Lang je zaključio Izbornu skupštinu HMZG u 17.00 sati. 

Po završetku  Izborne skupštine održan  je kratki sastanak novoizabranog Predsjedništva HMZG. Dnevni  red  su  činile dvije  točke:  izbor  tajnika Mreže  i prijedlog Programa  rada Predsjedništva HMZG za razdoblje 2014. – 2018. Za  izbornu tajnicu Mreže predložena  je gospođa Jasna Tucak, koordinatorica projekta „Zagreb zdravi grad“ što je jednoglasno prihvaćeno. Za izradu prijedloga Programa  rada Predsjedništva HMZG u  razdoblju  2014.  –  2018.  zadužena  je prof.dr.sc.  Selma Šogorić, nacionalna koordinatorica.  Izrađeni Prijedlog dr. Šogorić  će početkom  studenog 2014. uputiti članovima Predsjedništva koji će se o njemu očitovati na slijedećem sastanku. Prihvaćeni prijedlog  rada Mreže  će,  zajedno  sa promjenama  Statuta, biti predstavljen  i dan na usvajanje Skupštini u veljači 2015. 

Završni dio Izborne skupštine odvijao se u prekrasnom okruženju Lovačkog doma Kunjevci gdje je i  nastavljena  rasprava  o  tome  kako  u  godinama  koje  slijede  nastaviti  unaprjeđivati  praksu upravljanja za zdravlje na  lokalnoj  i nacionalnoj  razini. Na kraju  rasprave voditeljica, prof.dr.sc. Selma  Šogorić  sumirala  je  obaveze  koje  neposredno  stoje  pred  nama:  u  skladu  sa  novim Zakonom  o  udrugama  napraviti  promjene  Statuta  HMZG,  izraditi  prijedlog  Programa  rada Predsjedništva HMZG u  razdoblju 2014. – 2018., pokrenuti uvođenje na dokazima  temeljenog odlučivanja  u  odabir,  planiranje  i  evaluaciju  intervencija  ciljanih  na  unaprjeđenje  zdravlja  i kvalitete  života  u  zajednici  i  u  tom  smislu  okupiti  ključne  dioničare  oko  projekta  razvoja Hrvatskog  registra preventivnih programa. Do kraja 2014.  svakako planiramo održati  još  jedan sastanak  gradskih  istraživačkih  timova  na  projektu  jedno‐roditeljske  obitelji  (monitoring implementacije  intervencija)  i  sastanak  sa  Mrežom  bolnica  koje  promiču  zdravlje  u  smislu pripreme za proces procjene nacionalno. 

U sklopu programa rada Hrvatske mreže zdravih gradova za 2015. godinu određeno je da će 19. Sajam  zdravlja  biti  u  Vinkovcima  od  17.  do  19.  travnja  2015.  godine. Organizatori  19.  Sajma zdravlja bit će već tradicionalno Grad Vinkovci, Vukovarsko‐srijemska županija  i Hrvatska mreža zdravih  gradova.  Osnovna  tema  19.  Sajma  zdravlja  bit  će  „Zdravlje,  sigurnost  i  zaštita  u zajednici“. U okviru 19. Sajma  zdravlja održat  će  se  i edukativni dio  sajma  s Forumom  zdravih županija  i  gradova,  Forumom  invalida  te  bodovanim  skupovima  za  obveznike  cjeloživotno obrazovanje (liječnike, medicinske sestre, inženjere). 

Prije odlaska na zajedničku večeru na Salaš Tena zahvalili smo domaćinima Gradu Vinkovcima  i Vukovarsko‐srijemskoj  županiji  na  vrhunskoj  organizaciji  19.  Jesenskog  poslovnog  sastanaka Hrvatske mreže zdravih gradova. Kao i 2000. godine kada su Vinkovci po prvi puta bili domaćini poslovnom  sastanku  te  kao  i  tijekom  svakog  Sajma  zdravlja  kojeg  su  organizirali,  bili  su nenadmašni domaćini  ‐ napravili  su  sve potrebno za naš uspješan  rad  i  još puno više od  toga. Hvala! 

Izvješće pripremile: Mandica Sanković, Ankica Džono‐Boban, Selma Šogorić 

  20

Popis sudionika 

19. JESENSKI POSLOVNI 

SASTANAK HRVATSKE MREŽE ZDRAVIH GRADOVA Vinkovci, 9. ‐ 11.10.2014. 

1. Antolić Slavko, dr.med. Pomoćnik pročelnice  Gradski ured za zdravstvo Grad Zagreb slavko.antolic@zagreb.hr  2. Arbanasić Andrea, dipl.iur. Viša stručna suradnica za društvene djelatnosti UO za financije i društvene djelatnosti  Grad Opatija Maršala Tita 3, Opatija andrea.arbanasic@gmail.com  3. Babić Marković Elvira, mag.nov.univ.spec.pol. Pročelnica   UO za društvene djelatnosti i unutarnji nadzor  Grad Čazma   Trg Čazmanskog kaptola 13, Čazma Tel: 043 771 193 elvira.babic.markovic@cazma.hr  4. Basanić Čuš Nataša, prof.psihologije Koordinatorica   Zdravi grad Poreč M.Gioseffi 4, Poreč Tel: 052 452 335 fond‐zdravi‐grad@pu.t‐com.hr  5. Begić Jasminka, dipl.iur. Ravnateljica Zavod za hitnu medicinu Varaždinske županije Franje Galinca bb, Varaždin   Tel: 042 262 287 ravnateljica.jasminka.begic@zhm‐vz.hr  6. Blašković Loreta, dipl.iur. Pročelnica UO za samoupravu i opće poslove Grad Labin   Titov trg 11, Labin Tel: 052 866 841 loreta.blaskovic@labin.hr 

7. Borovčak Sonja   Članica KOO Zdravi grad Zabok Zdravi grad Zabok Zivtov trg 10, Zabok Tel: 049 587 750 (Martina Šarić) martina@zabok.hr  8. Božić Vesna Patronažna sestra  Dom zdravlja Vinkovci Ul. Kralja Zvonimira 53, Vinkovci Tel: 032 308 542  9. Brčić Maria Ravnateljica Centar za rehabilitaciju Mala Terezija Vinkovci Ulica Vladimira Gortana 16, Vinkovci Tel: 032 337 761  10. Breščaković Ivana Tehnološki park Vinkovci za kvalitetu života mladih i gospodarski razvitak Vinkovci  11. Čalić Margareta, dr.med. Opća županijska bolnica Vinkovci Zvonarska 57, Vinkovci Tel: 032 349 349  12. Čanaki Irena Manager Europe Direct Vinkovci  13. Čupić Ivan   Grad Biograd na Moru   Trg kralja Tomislava 5, Biograd na Moru ivan.cupic@zd.t‐com.hr  14. Ćavar Željka Patronažna sestra Dom zdravlja Vinkovci  Ul. Kralja Zvonimira 53, Vinkovci Tel: 032 308 542 

  21

15. Ćosić Dukić Jelena, prof. Služba za socijalnu medicinu i javno zdravstvo, ZZJZ Zadar Kolovare 2, Zadar jelenacosicd@gmail.com  16. Deže Starčević Irena, prof. Voditelj projekta Grad Rijeka Korzo 16, Rijeka Tel: 051 209 624 irena.deze‐starcevic@rijeka.hr  17. Doc.dr.sc. Džakula Aleksandar, dr.med. Suportivni centar Hrvatske mreže zdravih gradova Rockefellerova 4, Zagreb Tel: 01 4590 185 adzakula@snz.hr  18. Džakula Marinko Poljoprivredna i šumarska škola Vinkovci Hansa Dietricha Genschera 16, Vinkovci Tel: 032 306 601   marinko.dzakula@vk.t‐com.hr  19. Džoić Vedrana Odjel za regionalni razvoj, promociju regije i privlačenje ulaganja  Razvojna agencija Hrast, Vinkovci Antuna Akšamovića 31, Vinkovci Tel: 032 339 993  20. Džono Boban Ankica, dr.med. Voditeljica Službe Služba za promicanje zdravlja ZZJZ Dubrovačko‐neretvanske županije Dr. A. Šercera 4 a, Dubrovnik Tel: 20 341 077 ankica.dzono‐boban@zzjzdnz.hr   21. Galić Božo, dipl.ing. Župan Vukovarsko‐srijemska županija Glagoljaška 27, Vinkovci Tel: 032 344 201 zdravstvo.vsz@post.t‐com.hr      

22. Gregurović Šanjug Martina, dipl.soc.radnik Savjetnica za socijalnu skrb   UO zdravstvo, socijalnu skrb, udruge i mlade Krapinsko‐zagorska županija Magistratska 1, Krapina Tel: 049 329 078 martina.gregurovic@kzz.hr    23. Gusić Ivana Voditeljica protokola i informiranja Grad Čazma   Trg Čazmanskog kaptola 13, Čazma Tel: 043 771 052 ivana.gusic@cazma.hr  24. Hrvatin Slaven Viši stručni suradnik za web stranice i promociju Primorsko‐goranska županija Adamićeva 10, Rijeka Tel: 051 351 726 slaven.hrvatin@pgz.hr  25. Jadan Tomislav, dipl.oec. Ravnatelj ZZJZ Krapinsko‐zagorske županije I.G.Kovačića 1, Zlatar Tel: 049 467 152 tomislav.jadan@zzjzkzz.hr    26. Jelovac Ruža, dipl.oec. Pročelnica UO za zdravstvenu zaštitu i socijalnu skrb Varaždinska županija Franjevački trg 7, Varaždin Tel: 042 390 515 ruza.jelovac@varazdinska‐zupanija.hr  27. Josipović Iva Viša savjetnica za socijalnu skrb UO za socijalnu politiku i mlade Primorsko‐goranska županija Slogin Kula 2, Rijeka Tel: 051 351 926 iva.josipovic@pgz.hr  

  22

28. Karlić Mladen, dr.med. Gradonačelnik Grad Vinkovci Bana Jelačića 1, Vinkovci Tel: 032 337 201 gradonacelnik@vinkovci.hr  29. Katačić Roberta Viša savjetnica za zdravstvo UO za zdravstvo i socijalnu skrb Istarska županija Flanatička 29, Pula Tel: 052 352 153 roberta.katacic@istra‐istria.hr  30. Katičić Miho, dipl.oec. Pročelnik UO za obrazovanje, šport, socijalnu skrb i civilno društvo Grad Dubrovnik Ulica Iva Vojnovića 31, Dubrovnik Tel: 020 640 826 mihok@dubrovnik.hr  31. Doc.dr.sc. Kolarić Branko, dr.med. Ravnatelj ZZJZ Zagrebačke županije Mokrička 54, Zaprešić Tel: 01 3319 109 branko.kolaric@gmail.com  32. Koluder‐Vlahinja Željka, dipl.soc.radnik Pročelnica UO za zdravstveno‐socijalne djelatnosti Koprivničko‐križevačka županija  Nemčićeva 5, Koprivnica Tel: 048 658 225 zeljka.koluder.vlahinja@kckzz.hr  33. Kopić Jasna, dipl.ing.geol. Pomoćnica direktora za javnu vodoopskrbu i odvodnju Vinkovački vodovod i kanalizacija Dragutina Žanića‐Karle 47a , Vinkovci Tel: 032 306 142        

34. Kordić Vesna, dipl.iur. Pročelnica UO za društvene djelatnosti, socijalnu skrb i zdravstvo Grad Poreč Obala maršala Tita 5/I, Poreč Tel: 052 451 099 vesna.kordic@porec.hr  35. Krajnović Franka UO za zdravstvo i socijalnu skrb, Odsjek za zdravstvo Zadarska županija B.Petranovića 8, Zadar Tel: 023 350 419  zdravstvo‐krajnovic@zadarska‐zupanija.hr  36. Krešić Kata, dr.med. Ravnateljica ZZJZ Vukovarsko‐srijemske županije Zvonarska 57, Vinkovci Tel: 032 370 428 kata.kresic@zzjz‐vsz.hr  37. Prim.mr.sc. Labar Ljubica, dr.med. Predsjednica Udruge Udruga „Biograd na Moru – zdravi grad“ Zadarska 71, Biograd na Moru ljubica.labar@gmail.com    38. Prof.dr.sc. Lang Slobodan, dr.med. Predsjednik Suportivni centar Hrvatske mreže zdravih gradova Rockefellerova 4, Zagreb slobodan.lang1@gmail.com  39. Leko Dragana, dipl.iur. Pomoćnica pročelnice za zdravstvo UO za zdravstvo Vukovarsko‐srijemska županija Glagoljaška 27, Vinkovci Tel: 032 344 037 zdravstvo.vsz@post.t‐com.hr  

  23

40. Malatestinić Đulija, dr.med. Pročelnica UO za zdravstvo Primorsko‐goranska županija Slogin kula 2/I, Rijeka Tel: 051 351 922 djulija.malatestinic@pgz.hr    41. Univ.mag. Matijević Mato, dr.med.vet. Ravnatelj ZZJZ Požeško‐slavonske županije Županijska 9, Požega ravnatelj@zjz‐pozega.hr  42. Mauer Matea, mag.psihologije Služba za prevenciju ovisnosti i zaštitu mentalnog zdravlja ZZJZ Vukovarsko‐srijemske županije Zvonarska 57, Vinkovci Tel: 032 334 715 centarzaprevencijuovisnosti@zzjz‐vsz.hr  43. Miličević Nina Viša savjetnica gradonačelnika‐specijalist za soc.skrb i zdravstvenu zaštitu Grad Split Obala kneza Branimira 17, Split Tel: 021 310 110 Nina.Milicevic@split.hr  44. Milotti Ašpan Sandra, dipl.prof.psihologije Psiholog ‐ savjetodavac Zdravi grad Poreč M.Gioseffi 4, Poreč Tel: 052 435 332 fond‐zdravi‐grad@pu.t‐com.hr  45. Petrić Ana, dr.med. Služba za socijalnu medicinu i javno zdravstvo, ZZJZ Zadar Kolovare 2, Zadar ana.petric1@zd.t‐com.hr  46. Popović Duško Novinar Suportivni centar Hrvatske mreže zdravih gradova Rockefellerova 4, Zagreb popovicdusko@yahoo.com    

47. Potak Mihaela, ekonomist Stručna suradnica za zdravstvo UO za zdravstvo, socijalnu zaštitu i umirovljenike Bjelovarsko‐bilogorska županija Dr.A.Starčevića 8, Bjelovar   Tel: 043 221 925 mihaela.potak@bbz.hr  48. Rajčević Kazalac Marijana, dipl.prof.psihologije Psiholog‐savjetodavac Zdravi grad Poreč M.Gioseffi 4, Poreč Tel: 052 435 332 marijana.rajcevic@gmail.com  49. Mr.sc. Sanković Mandica, dipl.ing.arh. Zamjenica pročelnika  Upravni odjel za prostorno uređenje, gradnju i zaštitu okoliša Grad Vinkovci   Bana Jelačića 1, Vinkovci Tel: 032 493 314  mandica.sankovic@gmail.com  50. Skejo Škorić Žana Udruga Bubamara Vinkovci Vatrogasna 5, Vinkovci Tel: 032 333 232  51. Stojak Sanja  Stručni specijalist javne uprave UO za zdravstvo, socijalnu zaštitu i umirovljenike Bjelovarsko‐bilogorska županija Dr.A.Starčevića 8, Bjelovar   Tel: 043 221 933 sanja.stojak@gmail.com    52. Sunđi Marijana, prof. Ravnateljica  Srednja strukovna škola Vinkovci Ulica Stanka Vraza 15, Vinkovci Tel: 032 354 901 ravnatelj@ss‐strukovna‐vk.skole.hr  53. Prof.dr.sc. Šogorić Selma, dr.med. Nacionalna koordinatorica Suportivni centar Hrvatske mreže zdravih gradova Rockefellerova 4, Zagreb Tel: 01 4590 132 ssogoric@snz.hr 

  24

54. Mr.sc. Torbarina Zlata, prof. Voditeljica Odsjeka UO za financije i društvene djelatnosti, Odsjek za društvene djelatnosti Grad Opatija Maršala Tita 3, Opatija Tel: 051 680 142 zlata.torbarina@opatija.hr  55. Tomić Branko Ravnatelj Gradsko društvo Crvenog križa Vinkovci Trga bana Josipa Šokčevića 1, Vinkovci Tel: 032 332 523  56. Troha Ferdinand, dipl.ing.  Zamjenik župana za društvene djelatnosti Požeško‐slavonska županija   Županijska 7, Požega Tel: 034 290 203 ferdinand.troha@pszupanija.hr  

57. Tucak Jasna, dipl.ing. Koordinatorica Gradski ured za zdravstvo  Grad Zagreb   Draškovićeva 15, Zagreb   Tel: 01 4603 417 jasna.tucak@zagreb.hr  59. Velić Tomislav Predsjednik Udruge Udruga Bubamara Vinkovci Vatrogasna 5, Vinkovci Tel: 032 333 232  60. Žirović Zrinka, dipl.učiteljica razredne nastave Viša stručna suradnica za školstvo  Grad Velika Gorica Trg kralja Tomislava 34, Velika Gorica Tel: 01 6269 990 zrinka.zirovic@gorica.hr